Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici danas se obraćam ministarki rudarstva i energetike, Dubravki Đedović Handanović, pitanjem koje verujem ne zanima samo mene, već i veliki broj građana Srbije koji se sa pravom pitaju – gde su bili predstavnici Ministarstva na jednom od najznačajnijih međunarodnih skupova u ovoj oblasti u ruskoj energetskoj nedelji, koja je održana u Moskvi od 15. do 17. oktobra?

Govorim o izostanku sa foruma koji je, kao što je svima dobro poznato, okupio predstavnike više od 100 država, predstavnike svetske naučne zajednice i vodećih svetskih energetskih kompanija. Govorim o skupu na kom su se razmenjivala iskustva, predstavljale inovacije i gradili temelji budućih partnerstava u oblastima koje direktno utiču na globalnu energetsku bezbednost, ali i na nacionalne interese svake zemlje, pa tako i Srbije.

Dok je u Moskvi ta tri dana bila celokupna svetska nuklearna zajednica, uz njih je događaju prisustvovalo 15 lidera različitih zemalja sveta, na stotine ministara i drugih visokih državnih funkcionera koji su potpisali preko 50 međunarodnih sporazuma, predstavnici Ministarstva rudarstva i energetike nisu imali interesa ili vremena da se pojave.

Zato ne mogu a da ne pitam ministarku – koji su to važni i neodložni državni poslovi sprečili da makar jedan predstavnik Ministarstva bude prisutan na najznačajnijem svetskom energetskom forumu u ovoj godini? Koje su to obaveze koje su za celo Ministarstvo, pre svega ministarku lično, kao i sve njene saradnike bile važnije od foruma na kome se razgovaralo o budućnosti energetike, o tehnologijama koje će oblikovati svet tokom narednih decenija, o inovacijama u korišćenju nuklearne energije, usklađene sa veštačkom inteligencijom?

Ukoliko se zaista u Ministarstvu tih dana odvijalo i toliko bitnih stvari zbog kojih niko nije mogao da otputuje, a na sajtu Ministarstva kao i u medijima nisam uspeo da pronađem ni jednu jedinu vest vezanu ne samo za ta tri dana, već za celokupnu nedelju koja je prethodila, voleo bih da ovim putem saznam šta je to ministarki i Ministarstvu bilo bitnije od interesa Republike Srbije da saznamo šta je to preče u ovom trenutku od energetske sigurnosti Srbije i njenih građana, naročito pred nadolazeću zimu u kojoj svaka zemlja traži načine da obezbedi stabilnost snabdevanja energentima i dugoročnu održivost svojih izvora energije?

Bilo bi lepo da saznamo da li je u pitanju neka strategija, slučajnost ili propust u planiranju ili je možda, eto, da ministarku i to pitam sasvim otvoreno, neko zabranio odlazak vama i vašim saradnicima?

Vrlo je moguće da je nekome u ovom trenutku neprijatno da Srbija ili on u ime Srbije se vidi na jednom takvom mestu gde se govori o suverenom pravu država da biraju svoje energetske partnere, gde se uvažava i sarađuje sa zemljama poput Rusije, Kine, Indije i drugih slobodnih država koje predstavljaju stubove svetske energetske stabilnosti.

Možda je neko izuzetno mudro procenio da je za Srbiju u ovom trenutku mnogo važnija saradnja sa, na primer, elektranom „Krško“, postrojenjem prve generacije nuklearki, starom gotovo pola veka, koja je izgrađena na tehnologiji sedamdesetih godina prošlog veka, od saradnje, na primer sa „Rosatom“, globalnim svetskim gigantom koji danas predvodi svet u razvoju novih reaktorskih tehnologija, fuzionih sistema i održivih izvora energetske budućnosti.

Ako je tako, ako je strateški interes Srbije da se oslanja na zastarele i odavno prevaziđene tehnologije, a ne na najsavremenije, onda građani Srbije imaju pravo da to znaju, kao što imaju pravo da znaju na čiju preporuku se to i radi.

Poštovana ministarko, da budemo jasni, moje pitanje nije postavljalo da bi se kritikovala forma, već da bi se osvetlila suština, a za mene je suština svakako i to da li Ministarstvo rudarstva i energetike ima jasnu strategiju u međunarodnom prisustvu i saradnji? Da li zna gde se kroje globalne energetske politike i da li Srbija ima svoje mesto za stolom onih koji oblikuju energetsku budućnost sveta ili ostajemo po strani čekajući da drugi odlučuju umesto nas i da nam potom kažu šta treba da radimo i gde smemo da idemo?

Znam šta bih izabrao za Srbiju, a voleo bih da čujem i kakav je vaš izbor. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, cenjeni ministri, kolege narodni poslanici, naredne minute ću posvetiti Predlogu zakona o potvrđivanju memoranduma o saradnji između Republike Srbije i Republike Kube u oblasti poljoprivrede.

Kada se osvrnemo na taj memorandum moramo biti svesni da je pred nama dokument koji ima ekonomsku i moralnu težinu, jer govori o prijateljstvu, uzajamnom poštovanju i doslednosti dve države koje su se u različitim istorijskim trenucima borili za isto, slobodu, suverenitet i teritorijalni integritet.

U svetu koji se menja iz dana u dan, gde su interesi često jači od principa, ovo prijateljstvo i partnerstvo sa Kubom je dokaz da čast i zahvalnost još uvek postoje.

Poljoprivreda je temelj nezavisnosti svake zemlje. Narod koji može sam da se prehrani, slobodan je narod. Kuba iako je pune 63 godine pod najstrašnijim američkim sankcijama pokazala je da se sloboda ne mere bogatstvom resursa, nego odlukom da se ne poklekne pred pritiscima.

Njihov sistem urbane poljoprivrede, organska proizvodnja, upotreba bioloških đubriva i inovativni načini navodnjavanja nastali su upravo iz potrebe da se preživi bez oslanjanja na one koji su sim uveli sankcije.

Srbija ima šta da nauči od Kube, ali mnogo toga da ponudi. Ovaj memorandum otvara mogućnost za razmenu naučnih i tehničkih znanja, tehnologija, iskustava u poljoprivredi, oblasti koja je za obe zemlje od strateškog značaja, ali pre svega značajno će doprineti međusobnom olakšavanju plasmana poljoprivredno prehrambenih proizvoda između naše dve prijateljske zemlje.

Kuba je uprkos višedecenijskoj blokadi razvila efikasan i održiv sistem organske proizvodnje i naučno utemeljenu poljoprivredu. Srbija sa druge strane poseduje bogate prirodne resurse, znanje i tehnologiju. Naša saradnja može doneti obostranu korist, zajedničke istraživačke programe i projekte u oplemenjivanju semena, saradnju u veterinarskoj i fitosanitarnoj oblasti, saradnju u oblasti biotehnologije, organske poljoprivrede, akvakulture, kao i razmenu stručnjaka, saradnju između preduzeća u oblasti poljoprivrede, i povezanim sektorima. U vremenu globalne nesigurnosti i klimatskih promena, saradnja malih samoodrživih država ima dalekosežni značaj. Pored poljoprivrede drugi stub naše saradnje treba da bude i medicina. Kuba je istinska medicinska velesila, njeni lekari su kroz stotine humanitarnih misija, spasili milone živote ljudi na svim kontinentima. Njihove vakcine i biotehnološki patenti nastali su u zemlji koja se decenijama, odsečena od svetskog tržišta, oslonili se isključivo na sopstvenu pamet i posvećenost čoveku.

Kuba danas, proizvodi lekove za dijabetes, razne vrste karcinoma, hepatitisa, HIV i to ne radi profita, kao zloglasni farmaceutski koncern sa zapada, već radi ljudske solidarnosti.

Njihove brigade lekara, decenijama leče siromašne širom sveta, od Haitija do Afrike. Srbija je potpisivala sa Kubom više memoranduma i sporazuma u saradnji i oblasti medicine, medicinske nauke, medicinskih sredstava i lekova, ali na tom polju možemo još mnogo toga da učinimo, na korist i zadovoljstvo građana i Srbije i Kube.

Zadovoljstvo mi je da ovde u parlamentu prenesem poziv i želju za uspostavljanjem saradnje između Kubanske akademije nauka i SANU, kojim je tokom boravka u Havani, lično saopštio prof. dr Luis Velaskez Perez, predsednik Kubanske akademije nauka, poslaniku u parlamentu Kube i predsedniku poslaničke grupe Prijateljstva sa Republikom Srbijom.

Doktor Velaskez Perez izrazio je želju i spremnost Kubanske akademije nauka da sa Srpskom akademijom nauka i umetnosti uspostave direktne kontakte i pokrenu zajedničke naučne programe.

Kada govorim o Kubi ne govorim o nepoznatoj zemlji koja je hiljadama kilometara daleko od nas, već o državi koja je poslednje dve i po decenije bila dosledan i iskren saveznik Srbije. Nikada ne smemo da zaboravimo da je Kuba uz Venecuelu bila glavni promoter teritorijalnog suvereniteta Srbije i odbrane Kosova i Metohije u tom delu sveta.

Uz njenu pomoć veliki broj država Latinske Amerike i Kariba nije popustio pod pritiscima globalnog zapada i nije priznao jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Dok su mnogi ćutali, Kuba je govorila u naše ime. To je prijateljstvo koje se ne meri trgovinom i razmenom dobara, već poštovanjem, principima i moralom.

Podsetimo se 1999. godine, kada su bombe padale po Srbiji. Dok su bombarderi NATO pakta sejali smrt širom Srbije, jedan glas iz Havane podigao se protiv nepravde i zločina. Predsednik Kube i veliki prijatelj Srbije i srpskog naroda, besmrtni Fidel Kastro poslao je pismo podrške rekavši: „Kuba stoji uz narod Jugoslavije koji se bori protiv sile i nepravde. Mi razumemo vašu patnju, jer i sami znamo kako je kada se mali narod suprotstavi moćnima.“

To nije bilo samo diplomatsko saopštenje, to je bio krik savesti jednog istinskog revolucionara i slobodnog čoveka koji je znao da istina i pravda ne zavise od veličine države, nego od veličine njenog karaktera. To pismo je deo svetle istorije srpskog i kubanskog naroda koje treba da nas podseti da dostojanstvo nije roba, već dužnost. Da je tako, više od svega potvrđuje još jedna rečenica iz tog pisma: „Ne može se govoriti o ljudskim pravima onima koji bacaju bombe na decu“.

Poštovane koleginice i kolege, da bismo razumeli veličinu Kube, moramo razumeti težinu njenog tereta. Već pune 63 godine SAD vode protiv Kube najdužu, najširu i najokrutniju blokadu u modernoj istoriji. Ona je počela 1962. godine, a traje i danas, uprkos osudama čitavog sveta.

Ta blokada je pre svega protivpravna i nehumana. Ona zabranjuje izvoz i uvoz lekova, medicinske opreme, rezervnih delova, hrane i osnovnih potrepština. Ona ograničava pristup međunarodnim kreditima i bankarskim sistemima. Zbog te blokade kubanska deca često nemaju pristup modernim antibioticima, bolnice ne mogu da kupe medicinske aparate, škole teško dolaze do materijala i tehnike.

To nisu političke mere, to su kolektivne kazne i užasna odmazda nad nedužnim civilima. Glad, siromaštvo, nedostatak lekova, širenje bolesti, sve je to oružje koje ubija tiše, ali i jednako strašno kao bombe i meci.

Kada se nekome narodu, kao što je to slučaj sa kubanskim, uskraćuje i oduzima pravo na rad, lečenje, obrazovanje, tada se vrši otvorena agresija, ali samo drugim sredstvima.

U izveštaju UN piše da je ukupna šteta od blokada odavno premašila 160 milijardi dolara, ali stvarna šteta se ne meri novcem, meri se patnjom naroda koji je kažnjen samo zato što želi da bude slobodan i svaki put, svake godine kada UN glasaju o toj blokadi, gotovo ceo svet glasa za njeno ukidanje. Prošle godine 187 država je podržalo ukidanje, a samo SAD i Izrael su bile protiv. Ipak blokada ostaje, jer sila, nepravda i licemerje još uvek vladaju međunarodnom politikom.

Ako neko u svetu može i mora da razume patnju i bol naroda Kube pod sankcijama je svakako srpski narod. Nažalost, zna Srbija jako dobro šta su sankcije. Zna Srbija kako je kada ne možeš da kupiš lek, kada ti gase fabrike, kada ti kažu da si sam.

Zato Srbija ima moralnu obavezu da bude među najglasnijim protivnicima blokade Kube. Niko nema pravo da kažnjava ceo narod zato što misli drugačije. To nije demokratija, to je kolonijalizam novog doba i zato danas odavde, iz Doma Narodne skupštine upućujem apel Ministarstvu spoljnih poslova da na predstojećem zasedanju Generalne skupštine UN, koja će se održati 28. i 29. oktobra, jasno i glasno, kao i decenijama ranije podrži Predlog rezolucije o ukidanju američkih sankcija Kubi. To će biti čin prijateljstva, ali i čin pravde, zahvalnosti i doslednosti.

Poštovane koleginice i kolege, kada budemo glasali o memorandumu, to neće biti glasanje za jedan dokument, to će biti izjašnjavanje o karakteru našeg odnosa sa Kubom. Svet se poslednjih godina drastično menja. Mnogi danas biraju strane iz straha. Srbija ne mora da bira stranu, Srbija mora da bira principe. Princip je jasan. Da budemo uz prijatelje, uz istinu i pravdu, uz međunarodno pravo i uz slobodu naroda, da sami biraju i uređuju svoj put. Kuba je bila uz nas svaki put kada nam je bilo teško – onda kada su nas bombardovali, kada su nas pritiskali da priznamo jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Bila je uz nas kada su mnogi od nas okretali glavu i gledali kako da profitiraju na našoj muci. Sada je red da mi budemo uz Kubu, da kažemo svetu da postoji narod koji pamti, koji ne zaboravlja i ne ostavlja iskrene prijatelje. Narod koji zna da su solidarnost, istina i pravda bili i ostali jači od blokada, ucena i laži.

Hvala.

(Radomir Lazović: Poslovnik!)

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, polazeći od reči od čoveka koji je sa punim pravom bio dobitnik Nobelove nagrade za mir, Martina Lutera Kinga da na kraju nećemo pamtiti reči naših neprijatelja već ćutanje naših prijatelja, danas ne mogu da ćutim, već želim da se obratim Vladi Republike Srbije, kao i našoj javnosti povodom sramne odluke Nobelovog komiteta koji očigledno po diktatu zapadnih centara moći bio prinuđen da ovogodišnjim laureatom za doprinos svetskom miru proglasi Mariju Korinu Mačado, političarku iz Venecuele čije je delovanje sve samo ne borba za mir i demokratiju. Izgubivši poslednju trunku ljudskog dostojanstva članovi Nobelovog komiteta su svojom odlukom po ko zna koji put izazvali zgražavanje ljudi širom sveta. Nas sa Venecuelom povezuje iskreno i decenijsko prijateljstvo.

Hugo Čavez tadašnji predsednik Venecuele bio je jedan od retkih svetskih lidera koji je otvoreno osudio NATO agresiju 1999. godine i javno rekao da su Amerika i njeni NATO poslušnici počinili gnusni zločin nad našim nevinim civilnim stanovništvom. U vreme kada su mnogi ćutali, on je govorio i stao uz našu državu i narod. Njegov naslednik Nikolas Maduro, od prvog dana izražava punu podršku Srbiji, našem suverenitetu i teritorijalnom integritetu, kategorički odbijajući da prizna protiv-pravnu i jednostrano proglašenu nezavisnost tzv. Kosova. Zato se mi zbog moralne i političke odgovornosti prema prijateljskoj zemlji i narodu ne smemo praviti da ne vidimo svu sramotu koju nam je donela odluka Nobelovog komiteta. Marija Mačado borac za slobodu već dokazani američki agent i plaćenik. Žena čiji je jedini politički program izazivanje haosa u Veneculi, kao i oduzimanje svih ljudskih i građanskih i političkih prava, starosedelačkom indogenom stanovništvu Venecuele, glavnom nosiocu borbe za slobodu, jednakost i pravdu, idejama utemeljenim u tekovinama Čavizma i Bolivarske revolucije.

Tokom svoje sramne političke karijere Marija Mačado je više puta javno insistirala na uvođenju, a potom i pooštravanju sankcija sopstvenoj državi. Istovremeno, ona je javno pozivala Ameriku da izvrši vojnu agresiju svesna da bi takav sukob doneo razaranje države, građanski rat i odneo više desetina hiljada života.

U svojoj izjavi po objavljivanju sramne odluke Nobelovog komiteta Marija Mačado se naravno prvo zahvalila svojim nalogodavcima Americi i njenom predsedniku Trampu, uz put pomenuvši namučeni narod Venecuele, bestidno zaboravljajući da pozove tu Ameriku da njenom istinski namučenom narodu makar malo ublaži sankcije, tako mu olakša život i sačuva ga od gladi i bolesti, bedno i sramno čak i od strane tako bestidne osobe. Istorija njenog izdajstva nažalost je duga i bogata.

Davne 2002. godine bila je među prvima koji su javno podržali pokušaj oružanog svrgavanja legitimno izabranog predsednika Čaveza. Taj puč je trajao svega 48 časova i odneo stotinak života. To je bio klasičan primer pokušaja nasilne promene vlasti, uz podršku strane, tačnije američke obaveštajne službe.

Čavez se na vlast vratio uz pomoć vojske i najsiromašnijih slojeva stanovništva. Od tada pune dve decenije Marija Mačado je organizovala i podržavala brojne nasilne proteste tokom kojih su njene pristalice ubijale policajce, palile javne objekte i, što je najstrašnije, spalile više živih ljudi na ulicama Karakasa.

Kao što možete da vidite, to nisu metode demokratske borbe, to su zločini užasni, strašni, najteži zločini. Od tada do danas njeni pozivi na pobune i haos u zemlji su odneli preko 300 života građana Venecuele.

Kao međunarodni posmatrač na predsedničkim izborima prošle godine, imao sam priliku da se lično uverim u pravu prirodu delovanja Marije Mačado. Tokom izbornog dana javno je izjavila da neće priznati rezultate izbora i time pozvala svoje pristalice na proteste ukoliko njen kandidat ne pobedi, čime je otvoreno najavila nasilje i haos. Njene pristalice su već tokom popodneva počela sa napadima na policiju, blokadama ulica, paljevinama i oružanim sukobima.

Bio sam direktan svedok kako se nasilje širilo, ne samo Karakasom, već i širom Venecuele, ugrožavajući živote običnih građana, ali i nas međunarodnih posmatrača kojima je dan posle izbora prilikom povratka u hotel, u trenutku kada je već počela nasilna pobuna, prolaz na autoputu Valje-Hoče preprečilo više desetina naoružanih bandita na motorima, verovatno sa namerom da eliminišu nepotrebne i neželjene svedoke čiste pobede Nikolasa Madura na predsedničkim izborima. Tog dana nam je živote spasila hrabra i pravovremena reakcije venecuelanske policije. Hvala im na tome.

Zbog svega toga, imam moralnu obavezu da o svemu ovome ne ćutim i zato želim da odavde, iz Narodne skupštine Republike Srbije, pošaljem poruku da Srbija i njeni građani stoje uz principe suvereniteta, nenasilja i prava naroda da odlučuju o svojoj sudbini. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, kolege narodni poslanici, pitanje postavljam predsedniku Vlade Republike Srbije Đuri Macutu i ministru spoljnih poslova Marku Đuriću, a ono se odnosi na odluke prethodnih vlada Republike Srbije kojima se naša država usklađivala sa sankcijama koje su slobodnim državama i narodima sveta uvodile države globalnog zapada, tačnije Evropske unije i NATO.

Sankcije kao instrument spoljne politike zemalja anglosaksonske sfere uticaja su više nego sporne, kako sa političke, tako još više sa moralne, etičke i pravne strane. U najvećem broju slučajeva te sankcije nisu donete od strane Saveta bezbednosti UN, već uglavnom od strane pojedinih država kolektivnog zapada ili saveza tih država.

Kroz dobro razrađeni politički mehanizam evropska vladajuća oligarhija, u cilju zaštite svojih ličnih i uskopolitičkih interesa donosi odluku o uvođenju sankcija i potom, kako bi obezbedila kakvu-takvu podršku van kruga zemalja članica EU, vrši politički pritisak ucenjujući države kandidate za članstvo u EU, koje se najčešće mimo svoje volje, zbog ucene i pretnji da će im proces integracija biti uspored ili zaustavljen, usklađuju sa tim sankcijama.

Ukidanje sankcija, kao i uvođenje u potpunosti subjektivne je prirode i isključivo zavisi od političke volje donosioca, bez obzira da li razlozi njihovog uvođenja i dalje postoje ili su prestali. Da je tako, govore nam konkretni slučajevi uvođenja sankcija Belorusiji. Peti paket sankcija je oficijalno bio posledica tzv. migracione politike Belorusije, koja zbog povećanja broja letova iz Turske i Ujedinjenih Arapskih Emirata, gle zločina, povećala broj letova iz i prema državama svetskim turističkim top destinacijama, optužena da tim letovima organizovano prevozila migrante sa Bliskog istoka u svoju zemlju koja se graniči sa EU.

Drugi razlog je bio hapšenje prozapadnog novinama i opozicionog aktiviste Romana Protaševiča, koji je tada bio optužen za brojna krivična dela protiv bezbednosti države i građana. Tim sankcijama je teško pogođena beloruska državna aviokompanija „Belavija“, kojoj je zabranjen prelet kroz vazdušni prostor država članica EU i država kandidata za članstvo u EU, koje su bile prinuđene da se usklade sa sankcijama. Među njima je, nažalost, i Srbija.

Migrantska kriza na granicama Belorusije je odavno, tačnije 2022. godine, okončana, a Roman Protaševič je pred sudom u potpunosti priznao izvršenje svih dela koja su mu stavljena na teret, odslužio je deo kazne, pomilovan, još sredinom 2023. godine izašao na slobodu. Razloga za dalje postojanje sankcija nema, ali su kompanija „Belavija“, kao i građani Belorusije i dalje pod istim represivnim merama.

Zbog svega toga želim da iz parlamenta Republike Srbije pokrenem novu i inicijativu za stavljanje van snage odluke o usklađivanju sa sankcijama Republici Belorusiji, pošto zahtevi našeg lidera i osnivača Pokreta socijalista, Aleksandra Vulina, koji je kao član Vlade na njenim sednicama više puta predlagao ukidanje sankcija Belorusiji, nažalost nisu usvajani.

Jedan od najozbiljnijih argumenata da je pravo vreme za takvu odluku, jeste i činjenica da su Sjedinjene Američke Države pre tačno mesec dana javno priznale ne postojanje dalje potrebe za sankcijama avio-kompanije „Belavia“, ukinuli ih i uz to najavili obnavljanje međunarodnih letova, nastavak poslovne saradnje sa Belorusijom i ponovno otvaranje ambasade u Minsku.

Nadam se da se i ovaj put kao što je to bio slučaj prilikom glasanja u Ujedinjenim Nacijama nećemo kositi sa političkim stavovima Amerike, Rusije i Kine, a onda povlačiti svoj glas i izvinjavati se zbog svoje lakomislenosti.

S obzirom na sve izneto, očekujem odgovore na pitanja - da li je za Vladu Republike Srbije dovoljan razlog za stavljanje van snage Odluka o usklađivanju sa sankcijama uvedenim avio-kompaniji „Belavia“? Činjenica da nijedan od razloga zbog kojih su sankcije uvedene više ne postoji kao i činjenica da su Sjedinjene Američke Države ukidanjem istih sankcija to zvanično i priznale. Kada možemo očekivati da Ministarstvo spoljnih poslova uputi Vladi mišljenje o osnovanosti Odluke o usklađivanju sa sankcijama protiv Beloruske avio-kompanije „Belavia“, kao i eventualni predlog za stavljanje van snaga takve odluke?

Molim vas da ovo o čemu sam govorio pristupite maksimalno odgovorno pošto svi znamo da se radi o jednoj nama najprijateljskijih država koja je predviđena Aleksandrom Lukašenkom, nebrojeno puta do sada pokazala i dokazala svoje prijateljstvo prema Srbiji i srpskom narodu. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani Srbije, na početku bih iskoristio priliku da u sopstveno ime, ime poslaničkog kluba kom pripadam, kao i u ime ogromnog broja građana Srbije, odavde iz Narodne skupštine Republike Srbije uputim najsrdačnije čestitke povodom 73. rođendana predsedniku Ruske Federacije Vladimiru Vladimiroviču Putinu, velikom prijatelju, iskrenom savezniku Srbije i srpskog naroda.

Obrazlažući predlog rezolucije o pridruživanju BRIKS-u, ja danas govorim o strateškom izboru koji će odrediti ne samo našu budućnost, već pre svega budućnost naših potomaka, o jednom jedinom putu kojim možemo da krenemo, dostojanstveno njim idemo i na cilj stignemo kao suverena, nezavisna i teritorijalno celovita država. Na svakom drugom putu bićemo ucenjeni da se toga odreknemo, kao što nam je to Brisel besramno učinio na putu tzv. evropskih integracija.

Naš izbor nije samo ekonomsko, već pre svega civilizacijsko pitanje. To je, pre svega, izbor da li ćemo biti deo sveta u kom nam već decenijama konstantno prete, ucenjuju nas i beskrajno nameću nove, neprihvatljive i ponižavajuće uslove saradnje ili sveta u kom nas, pre svega, poštuju i uvažavaju, u kom nas gledaju kao sebi jednake i ravnopravne i u kom se saradnja između država zasniva na iskrenosti i dobronamernosti.

Evropska unija je možda nekada i bila simbol ekonomskog i privrednog prosperiteta, mira i političke stabilnosti, ali danas pred našim očima vidimo ruševine nekadašnje unije, koja se svakim danom sve više suočavaju sa dubokim krizama, političkim, energetskim, ekonomskim, demokratskim, a nadasve moralnim.

Vidimo političkog i vojnog predatora koji nas svakim danom sve više ucenjuje i uslovljava, koji više i ne krije da pored suvereniteta i trećine državne teritorije želi da nam oduzme vekovnu kulturu, tradiciju i veru.

Nasuprot tome, BRIKS predstavlja drugačiji svet, svet jednakih i ravnopravnih, a ne nadređenih i podređenih, svet u kom se donose odluke dogovorom, a ne uslovljavanjem i nametanjem. To je savez koji okuplja zemlje sa najvećim ekonomskim rastom, najvećim investicionim potencijalom, ogromnim, gotovo neiscrpnim prirodnim resursima i tržištima budućnosti.

Pristupanjem BRIKS-u naša država bi otvorila vrata tih ogromnih tržišta, ubrzala dolazak investicija, povećala tehnološku nezavisnost, osnažila svoj međunarodni i politički položaj i zaštitila državnu teritoriju, pogotovo onu pod privremenom okupacijom.

Svako od nas za koji trenutak će glasati za ili protiv ovog predloga ili se uzdržati od glasanja i tako odlučiti da li za sebe i svoje potomke bira da u budućnosti budemo deo zajednice koja će nas uvažavati i poštovati ili zajednice u kojoj ćemo biti pokorni, obespravljeni i ucenjeni podanici. Izbor je bio i ostao isključivo naš. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege narodni poslanici, cenjeni građani Srbije, danas govorim o jednoj od najvažnijih tema za svaku slobodnu i suverenu državu, o potrebi da zaštitimo naše institucije, naše građane od prikrivenog stranog uticaja.

Govorim zato što je došlo vreme da donesemo zakon o obaveznom registru agenata stranog uticaja, zakon koji postoji u svim ozbiljnim državama koje drže do sebe, uključujući i SAD, gde takav zakon postoji od 1938. godine, pod nazivom FARA zakon.

Šta je suština tog zakona? Vrlo jednostavno. On ne zabranjuje nikome da sarađuje sa stranim organizacijama, institucijama ili fondovima, on samo traži transparentnost da javnost tj. građani znaju ko, za koga i u čije ime deluje. Ako neko prima novac i instrukcije ili materijalnu podršku od strane vlade ili organizacije iz druge države, onda je dužan da to javno i prijavi. Ništa više i ništa manje.

Zar to nije pravo svake zemlje koja poštuje sebe? Zar nije pošteno da građani znaju ko oblikuje javno mnjenje, ko utiče na zakone, medije, nevladine organizacije, akademske projekte ili kulturne programe i sa kojim interesima?

Danas više nego ikad svedoci smo kroz tzv. meku moć, donacije i projekte često pokušamo usmeriti naš politički i društveni razvoj. Pojedine strane organizacije često deluju pod lažnom maskom humanitarnih, kulturnih ili istraživački misija, dok u stvarnosti finansiraju medije, razna udruženja, pa čak i političke pokrete koji zastupaju tuđe interese, a koji se sve češće ne poklapaju sa našim državnim i nacionalnim interesima.

Zakon o obaveznom registru agenata stranog uticaja nije protiv slobode mišljenja, on je za slobodu države. Nije protiv civilnog društva, već za odgovornost i istinu, jer slobodno društvo ne može postojati ako u njemu deluju nevidljive strukture koje sprovode tuđe agende.

Zamislite situaciju u kojoj neko pokušava da utiče na američku politiku bez prijave, da deluje u ime stranog entiteta, pa bio bi odmah strogo sankcionisan.

Zašto bi se naša država razlikovala? Zašto bismo mi dozvolili da se o našim resursima bezbednosti i budućnosti odlučuje u tuđim kabinetima? Ovaj zakon nije pitanje ideologije, već pitanje opstanka i samopoštovanja. On ne deli ljude na za i protiv bilo koga, već samo jasno razdvaja domaći interes od stranog uticaja, jer nijedna država ne može imati stabilan politički sistem ukoliko građani ne znaju ko zaista povlači konce iza političkih odluka, medijskih kampanja ili društvenih pokreta.

Zato, ako verujemo u slobodu, ako verujemo u suverenitet, ako želimo da naša deca žive u zemlji u kojoj odluke donose državne institucije, a ne strane ambasada, onda je donošenje zakona o obaveznom registru agenata stranog uticaja neophodno, hitno i moralno opravdano. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Želim na samom početku u ime Pokreta socijalista da čestitam predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i SNS veliku pobedu koja prevazilazi veličinu biračkog tela koje je biralo odbornike u Zaječaru i Kosjeriću. Srbija je u nedelju 8. juna rekla da neće prihvatiti nasilje umesto izbora i da neće prestati da sama odlučuje o sebi.

Ono što je u ovom, ali i u svakom drugom trenutku, važnije od toga ko je koliko glasova osvojio jeste, ako nijedan drugi od predloženih zakonskih akata, sigurno Predlog zakona o ostvarivanju prava iz Alimentacionog fonda. Možda je nekom mnogo bitnije politikanstvo, ali našim građanima, posebno onim najmlađim koji zavise od tuđeg, kako finansijske tako i svake druge vrste pomoći, usvajanje ovog zakona mogu slobodno reći je od životne važnosti.

Predlog zakona o ostvarivanju prava i za Alimentacionog fonda, koji je donet na inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, ima za cilj da se uspostavi sistem koji će deci obezbediti neophodnu finansijsku podršku u trenucima kada roditelj ili drugi srodnik ne ispunjava svoju obavezu izdržavanja, a naplata je otežana.

Svedoci smo da se nažalost svaki treći brak u Srbiji završi razvodom, a u gotovo polovini razvedenih brakova postoje deca u kojima su, po slovu zakona, oba roditelja dužna da vode računa i nakon razvoda. O nepoštovanju zakona veoma ilustrativno govori činjenica da oko 200 hiljada roditelja smatra da je sa prestankom bračnog prestao i njihov roditeljski status i ne plaća izdržavanje za svoju decu. Sve ovo nam govori o velikoj neodgovornosti ogromnog broja pojedinaca koje je, priznaćete, društveno neprihvatljivo i krajnje je vreme da država napravi ozbiljan iskorak i zakonski reguliše ovu oblast.

Kako bi ovu ružnu i sramnu svakodnevnicu napokon prekinuli, Predlogom zakona je predviđeno osnivanje Alimentacionog fonda kao budžetskog fonda za koji će sredstva biti obezbeđivana iz republičkog budžeta, donacija i drugih prihoda. Država će, naravno, imati pravo na povraćaj isplaćenih sredstava dužnika sa kamatom i to pravo neće zastarevati, a javni izvršitelji će imati obavezu da prate imovinu dužnika i obaveštavaju fond o mogućnostima naplate kako bi se sredstva vratila.

Kada govorimo o izmenama i dopunama tri medijska zakona, tačnije Zakona o javnom informisanju i medijima, Zakona o elektronskim medijima i Zakona o javnim medijskim servisima, oni su od izuzetne važnosti za Srbiju, pre svega zbog pokušaja da se još kvalitetnije uredi medijska scena i da se aktuelni zakonski propisi usklade sa najboljom praksom u svetu. Istina, kod Zakona o elektronskim medijima, koji smo doneli pre dve godine, se ne radi o nekim revolucionarnim i bitnim izmenama, već o izmenama pravno-tehničke prirode kojima se preciziraju i dopunjuju pojedine odredbe. Tu, pre svega, mislim na one kojima se određuju odnosi između parlamenta i REM-a. Naravno, svako unapređenje je bitno, naročito u ovom periodu, dok očekujemo donošenje nove medijske strategije koja bi trebala da definiše dalji razvoj medija u Srbiji, a koja će odrediti sve buduće korake koje će država preduzimati kako bi se poboljšalo stanje u medijskoj sferi.

Izmene i dopune Zakona o javnom informisanju, iako male, kao i kod prethodnog zakona, predviđaju uspostavljanje jedinstvenog sistema za praćenje sufinansiranja medijskih projekata, a čime će se obezbediti veća transparentnost u korišćenju javnih sredstava. Takođe, osiguravaju bolju zaštitu novinara i uvođenje mehanizama za očuvanje njihovog profesionalnog integriteta, čime se podržava sloboda i bezbednost rada u medijima, a unapređuje se i rad samoregulatornih tela, što doprinosi većoj odgovornosti medija i poštovanju etičkih standarda.

Izmenama i dopunama Zakona o javnim medijskim servisima, moramo priznati da imaju poseban značaj u svakom društvu, predviđa se nepristrasnost i nezavisnost informisanja i raznovrsnost sadržaja programima koji moraju biti u skladu sa najvišim etičkim i međunarodnim standardima. Predložene izmene i dopune ovog zakona, koji se primenjuje više od jedne decenije, imaju za cilj da unapred rad javnih medijskih servisa, da obezbede veću odgovornost prema korisnicima i stabilizuju finansiranje javnih medijskih servisa. Te izmene i dopune trebale bi da doprinesu jačanju javnog interesa u oblasti informisanja.

Posebno bih pozdravio uvođenje instituta poverenika za zaštitu prava slušalica, gledalaca i čitalaca, koji će biti nezavistan i samostalan u svom radu.

Na ova tri medijska zakona kolega Komlenski i ja imamo određene manje primedbe, koje smo uobličili u amandmane i predali u skupštinsku proceduru.

Od ništa manjeg značaja nisu ni ostali predlozi zakona koji su uvršteni u dnevni red, poput Predloga zakona o vazduhu, čije će donošenje doprineti unapređenju kvaliteta vazduha, doprineti da imamo čistiji i zdraviji vazduh, a samim tim i zdraviju celokupnu životnu sredinu. Kod pomenutog zakona bih posebno istekao obavezu Agencije za zaštitu životne sredine i ovlašćenih zavoda za javno zdravlje da, kada dođe do prekoračenja koncentracija, a pogotovo koncentracija koje utiču na zdravlje ljudi, obaveste jedinicu lokalne samouprave, a koja je obavezna da o tome obavesti sve svoje građane. Ništa manje značajno i preciznije definisanje instituta inspektora, preciziranje i pooštravanje kaznene politike tj. kaznenih mera.

Zbog svega napred navedenog, kao i stvari koje će u raspravi u pojedinostima izneti moje kolege, u danu za glasanje poslanička grupa Zdrava Srbije – Pokret socijalista će podržati sve predložene zakonske tekstove. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Macut, predložena Republička Vlada će imati punu podršku Pokreta socijalista kao pouzdanog i lojalnog koalicionog partnera, ukoliko bude Vlada kontinuiteta i ukoliko bude dosledno sprovodila politički program „Skok u budućnost 2027“ za koju predsednik Aleksandar Vučić ima našu punu podršku, što je više nego čvrst garant da će Srbija nastaviti putem napretka, da će biti sve jača ekonomski, privredno i finansijski, a samim tim politički stabilnija i socijalno odgovornija.

Gospodine Macut u svom ekspozeu ste rekli da sve mora biti podređeno interesima otadžbine, našoj Srbiji i mi to u potpunosti podržavamo, kao što podržavamo i ono kada ste rekli da sve mora biti podređeno interesu srpskog naroda. Ne mogu, a da ne konstatujem da je, zarad toga, u ovoj Vladi moralo da se nađe mesto za nespornog ideologa političkog ujedinjenja srpskog naroda, kroz ideju srpskog sveta, Aleksandra Vulina i bojim se da će vreme to i pokazati. Njegov angažman i rezultati rada od Kancelarije za Kosovo i Metohiju, preko Ministarstva za rad, Ministarstva odbrane i unutrašnjih poslova, BIA, kao i poslednjih zaduženja koja je obavljao kao potpredsednik Republičke Vlade, mislim pre svega na uspostavljanje saradnje sa organizacijom BRIKS na održavanju veza sa Srbijom i srpskim narodom, dokazano prijateljskim zemljama i narodima poput Rusije, Belorusije, Kine, jeste preporuka da se uz brojna kvalitetna rešenja koja sadrži ovaj predlog Vlade među njima nađe i ime Aleksandra Vulina.

Naravno, to neće biti razlog animoziteta između nas, jer suviše dugo mi zajedno koračamo u ovoj našoj borbi za bolju budućnost Srbije, jer verujemo u izbor Aleksandra Vučića koji je poverio mandat vama za sastav Republičke Vlade i svesni smo da samo ukoliko vi u Vladi i mi ovde u parlamentu damo sve od sebe Srbija može postati ekonomski moćna, privredno snažna, politički stabilna i vojno jaka, a samo takva Srbija može biti garant boljeg i dostojanstvenijeg života njenih građana, kao i garant bezbednosti i opstanka srpskog naroda i samo takva Srbija može biti garant da ćemo živeti u suverenoj, samostalnoj i celovitoj Srbiji, samo takva Srbija može sačuvati Kosovo i Metohiju u okviru svojih državnih granica i samo takva jaka i stabilna Srbija može biti garant očuvanja Republike Srpske, garant odbrane političke volje srpskog naroda i garant da zapad neće uspeti da pogazi Dejtonski sporazum, kao što je uspeo da pogazi Rezoluciju 1244. Samo takva jaka i stabilna Srbija može biti nosilac političkog okupljanja i ujedinjenja srpskog naroda što je u ovom trenutku od istorijske važnosti, a samo politički jedinstven narod okupljen oko jedinstvene političke ideje može odgovoriti na nikad veće i teže izazove koji su pred nama. Političko jedinstvo srpskog naroda je ujedno i prvi korak ka našem konačnom cilju - državnom ujedinjenju.

Ukoliko pogledamo trenutnu geopolitičku situaciju u svetu, moramo primetiti da imamo istorijsku priliku da posle više vekova borbe i puno propuštenih prilika objedinimo i ujedinimo srpski narod i tu šansu ne smemo propustiti, pre svega zbog onih koji dolaze posle nas. Mi u Pokretu socijalista tu ideju zovemo – idejom srpskog sveta, ali je nebitno kako se zove. Bitno je da napokon budemo složni i jedinstveni, nepodeljeni i da imamo isti cilj – objedinjavanje srpskog naroda.

Po pitanju ekspozea mogu vam čestita i reći da se skoro u potpunosti slažem sa svim što je izneto, a posebno mi je drago što vidim da niste preterano očarani evropskim putem Srbije i da vam to nije politički prioritet. To mi je drago, jer sve veći broj građana Srbije postaje svestan činjenice da se svet u kome živimo nepovratno menja i da tzv. evropski put Srbije ima jasnu alternativu oličenu u procesu priključenja organizacije BRIKS, kao trenutno najaktuelnijeg globalno-ekonomskog-političkog integrativnog procesa.

Posle više od dve decenije mislim da je krajnje vreme da prihvatimo činjenicu da Srbija kulturološki ne pripada isključivo zapadnoj civilizaciji, da se vekovima ovde susreću kulture istoka i zapada, kao i da je spoljna politika kolektivnog zapada poslednjih decenija uglavnom u suprotnosti, kako sa osnovnim načelima međunarodnog prava, Poveljom UN, univerzalnom Deklaracijom o ljudskim pravima, kao i sa našim vitalnim državnim i nacionalnim interesima. Za našu državu i narod je izuzetno važno da što aktivnije učestvujemo u procesu uspostavljanja multipolarnosti u procesu koje sprovode zemlje osnivači BRIKS-a. Naravno, mi ne očekujemo da neko preko noći okrene smer ekonomskih integracija u državi, ali očekujemo da se u javnosti obezbedi da bar približno isti prostor posvetimo i jednoj i drugoj opciji, stvarajući mogućnost da se građani Srbije u nekom narednom periodu odluče kojim će smerom Srbija ići, a siguran sam da će se velika većina građana Srbije složiti sa mnom da put Srbije u narednom periodu treba da bude dosledna odbrana teritorijalnog integriteta Srbije tj. odbrana Kosova i Metohije, odbrana Republike Srpske, političko ujedinjavanje srpskog naroda, otpočinjanje integrativnih procesa sa organizacijom BRIKS, ni uvođenje sankcija Rusiji, nastavak ekonomske, privredne, političke saradnje sa zemljama koje su naši dokazani prijatelji, poput bratske Kine i, naravno, smirivanje političkih tenzija u državi i obezbeđivanje normalnog funkcionisanja države i normalnog života građana, misleći, pre svega, na omogućavanje srednjoškolcima da se vrate u svoje škole i studentima da se vrate na svoje fakultete.

Slažem se sa vama, gospodine Macut, da je Srbija umorna od podela, blokada i protesta, a da je željna rada, razvoja, boljeg i lepšeg života i zato, na kraju, još jednom da ponovim, poslanici Pokreta socijalista će u danu za glasanje podržati vaš izbor za premijera, kao i izbor predložene Republičke Vlade i u nama i našem lideru Aleksandru Vulinu imaćete iskrene i pouzdane saradnike u budućem periodu. Hvala.

Uzimajući u obzir potrebu da se kako ovde u Narodnoj skupštini, tako i u celokupnom političkom životu aktuelizuju teme vezane za uspostavljanje zvanične saradnje Srbije sa organizacijom BRIKS, kao i da se otpočne sprovođenje procesa pridruživanja toj organizaciji, podigne na viši nivo i da u javnosti pitanje članstva Srbije u BRIKS-u zauzme značajnije mesto, kako bi građani Srbije bili kvalitetnije informisani, kolega Komlenski i ja smo, kao poslanici Pokreta socijalista, predali u skupštinsku proceduru Predlog rezolucije.

Svakim danom smo sve više svedoci da se svet u kome živimo nepovratno menja i to je činjenica koja ne može ostati neprimećena. U životu, kao i u prirodi, mirovanja ne postoji. Nova globalna podela moći, vojni, politički i ekonomski savezi se stvaraju, a stari se redefinišu, dokazujući time da svet nije više isti. Svet je definitivno ponovo postao multipolaran.

Naša država se i dalje nalazi na sredini geopolitičkog puta zapada i istoka. Pređašnji odabiri ili izbegavanje odabira doveli su nas tamo gde se sada i nalazimo. Pri svemu tome, vreme je veoma bitna komponenta. Srbiji se prigovara da je kasno shvatila promene nakon pada Berlinskog zida, a sada je glavno pitanje da li smo u potpunosti svesni najnovije geopolitičke promene i da li ćemo ovaj put reagovati na vreme.

Pred nama je zadatak da sagledamo nacionalne, državne, političke, ali i ekonomske interese da odlučimo kako ćemo se pozicionirati u okviru potpuno novog svetskog poretka. Svi mi u ovoj sali svesni smo da je dosadašnji tzv. evropski put Srbije odavno zapao u ćorsokak i samo je pitanje ko će od nas i kada to javno priznati.

Siguran sam da će ovaj put podrška Predlogu rezolucije biti veća nego pre nekoliko meseci, kada smo se prvi put izjašnjavali, kao što sam siguran da će ova rezolucija u ovakvom ili izmenjenom obliku biti usvojena do kraja ovog skupštinskog saziva, jer svi smo mi ovde svesni, kao što su svesni građani, da je Srbiji mesto među slobodnim državama i narodima sveta, da je Srbiji mesto među prijateljima, da je Srbiji mesto u BRIKS-u. Hvala vam.

Zahvaljujem, poštovana predsednice.

Brojna rešavanja tokom poslednje tri decenije, ratovi, ekonomske krize, prirodne katastrofe, masovne migracije nepovratno su promenile svet u kome živimo što je dovelo do toga da neke strateške odluke koje su donete pre dve decenije, pre svega odluke vezane za političke, ekonomske i integracione procese moraju biti preispitane, po svemu sudeći i promenjene.

Svet je posle tri decenije ponovo postao multipolaran uz sve očitiji kraj političkog hegemonizma kolektivnog zapada. Novonastala realnost je dovele do neminovnosti da je pred javnošću Republike Srbije neophodno otvoriti široki društveni dijalog o neospornoj činjenici da tzv. evropski put Srbije posle dve decenije napokon ima jasnu alternativu oličenu u procesu priključivanju organizaciji BRIKS kao trenutnom najaktuelnijeg globalnog ekonomsko-političkog integrativnog procesa.

Eksperiment sa evropskim integracijama kao procesom koji nema alternativu i koji posle dve decenije demokratske prinude je doživeo da zapadne u ćorsokak i da uživa podršku jedne četvrtine građana Srbije. Nedostatak otvorenog dijaloga, nametanje evropskih integracija kao gotovog rešenja i jedinog puta uz licemerstvo briselske administracije, stalne političke ucene i zahteve za odricanje od dela državne teritorije doveo je do toga da građani Srbije napokon masovno shvate da su žrtve dobro smišljene manipulacije kolektivnog zapada.

Jasno izraženo većinsko opredeljenje građana Srbije dovodi do sve većeg i izraženijeg političkog konsenzusa o pitanju pristupanja Republike Srbije organizaciji BRIKS. Istraživanje javnog mnjenja pokazuju da bi za ulazak Srbije u BRIKS trenutno glasalo blizu 51% građana sa tendencijom da ta podrška može da stigne i do punih 60%, dok bi za ulazak u EU sigurno glasalo samo nešto oko 30% građana. Više nego sigurno, da su građani Srbije prepoznali alternativu BRIKS-u i zbog toga predlažem usvajanje rezolucije u parlamentu.

Hvala.

Hvala predsednice.

Na početku bih mogao i da se saglasim sa Miroslavom Aleksićem i da uputim kritiku i prethodnoj Vladi i možda i vama da vas upozorim, jer istina je da borba protiv kriminala nije bila u potpunosti uspešna, jer da je bila uspešna, Miroslav Aleksić bi bio u zatvoru, Borislav Novaković bi bio u zatvoru, Dragan Đilas bi bio u zatvoru, ne bi danas sedeli na slobodi posle pljačkanja Srbije, ne bi danas ovde pričali, već bi odgovarali za svoja zlodela. Odgovarali bi za ono što su radili građanima Srbije.

Ne bi se Bora Novaković, koga zovu „Bora lopov,“ svima ovde smejao u lice, već bi sedeo u zatvoru zbog Bulevara koji je pokrao u Novom Sadu. Ne bi Miroslav Aleksić i evo ga zapisnik sa Skupštine fonda, njegove organizacije Fonda za unapređenje građana iz 2011. godine, gde je predsedavajući njegov tast Ljubiša Knežević, on član, a njegova supruga Marija Knežević takođe član, doneli odluku i imenovali članove upravnog odbora, Juliju Jovanović, koju su spakovali u zatvor, Ljubišu Kneževića i Miroslava Aleksića.

Taj fond je sa Nacionalnom službom za zapošljavanje po datumima 17. aprila sklopio ugovor u iznosu od 4.277.000 dinara, 12. aprila 2012. godine od 11.876.000 dinara, 28. februara 2012. godine sklopio ugovor u iznosu od 4.537.000 dinara, 4. maja 2011. godine sklopio ugovor u iznosu od 2.060.000 dinara, 29. aprila 2011. godine 3.900.000…

Pare koje su proneverili, koje nisu iskoristili za ono što su im dodeljene.

Zahvaljujem, predsednice.

Kao što to malopre reče bivši predsednik DS, njihov likvidacioni upravnik Dragan Đilas, samo neko ko nikad nije bio član DS ima pravo da priča o sindikatima i radnicima, jer nije donosio najsramniji Zakon o radu 2005. godine, posle kog je radnik zrenjaninskog preduzeća "Šinvoz" Radiša Stojanov, 16. januara 2008. godine, preminuo u sali beogradskog Doma sindikata, dok je štrajkovao.

Posle njega, Zoran Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru, 23. marta 2009. godine, sebi je nožem odsekao mali prst na ruci, par dana posle stupanja u štrajk radnika glađu. Kriminalci DS su tog istog čoveka pretukli 7. juna 2010. godine.

Posle tog zakona, Mladen Vasiljević iz sela Vrbice, bivši radnik firme "Knjaz Miloš", odsekao je sebi, 29. septembra 2009. godine, prst sa svoje leve ruke. Zatim, 9. jula 2010. godine, radnik preduzeća "Iskra metal" Halko Društinac zakucao je sebi eksere u ruku. Zatim, 1. februara 2011. godine, taj isti čovek je po drugi put morao sebi da zakuca ekser u ruku.

Da li o takvim radničkim pravima, da li o takvoj sindikalnoj borbi govorite vi iz DS, koji ste rasprodali sve fabrike u Srbiji, koji ste 700.000 radnika isterali iz kuće? O kakvom radu, o kakvim radnicima, o kakvim sindikatima u Srbiji vi imate obraza da pričate iz DS? Hvala vam.

Zahvaljujem.

Cenjeni gospodine Vučeviću, poštovani kandidati za buduću Vladu Republike Srbije, dame i gospodo, drugarice i drugovi, na početku, želim da iskoristim priliku da svima koji žive od svog rada čestitam Prvi maj.

Istoriju ljudskog društva je više od svega obeležila borba obespravljenih i potlačenih, kroz koju su se ideje slobode, socijalne pravde i društva jednakih šansi dokazale kao univerzalne vrednosti i stožer okupljanja progresivnih političkih snaga.

U skladu s tim i moja prva poruka budućoj vladi će biti da mora da nastavi da uređuje i poboljšava položaj zaposlenih u našoj zemlji, da vodi brigu o konstantnom unapređivanju uslova rada, kao i poštovanju i očuvanju svih prava koja zaposlenim proističu iz radnog odnosa.

Predložena Vlada će imati punu Pokreta socijalista ukoliko bude Vlada kontinuiteta i ukoliko bude dosledno sprovodila politički program „Skok u budućnost – Srbija 2027“ koji, kao što vidim, gospodine Vučeviću, je i osnova vašeg ekpozea, program za koji je predsednik Aleksandar Vučić dobio našu punu podršku, pošto obuhvata 323 projekta u ulaganju od skoro 18 milijardi evra, što je više nego čvrst garant da će Srbija nastaviti putem napretka, da će biti sve jača ekonomski, privredno i finansijski, a samim tim politički stabilnija i socijalno odgovornija.

Kada govorim o Milošu Vučeviću, sa ponosom mogu da kažem da sam imao čast da, kao pomoćnik gradonačelnika, budem deo tima koji mu je pomagao tokom većeg dela prvog mandata gradonačelnika Novog Sada i da se uverim u njegovo znanje, sposobnost, neiscrpnu energiju i ogromnu želju da radi i da stvara. Pored toga, želim i da mu se zahvalim i na poverenju koje je ukazao našem osnivaču i lideru Aleksandru Vulinu, ponudivši mu mesto potpredsednika Vlade, ali i da mu se zahvalim što je luksemburško tajkunske medije, kao i gomilu stranih agenata i lobista, naterao da shvate da Vladu Srbije i dalje ne mogu da sastavljaju zapadne ambasade.

Zaista ne znam šta će reći ambasador Hil na to što će Aleksandar Vulin ponovo imati priliku da nastavi započetu političku borbu za dobrobit Srbije. Znam, taj Stejt department je razočaran, što znači i da ambasador Hil neće biti oduševljen, pošto je i sam svestan da Aleksandar Vulin pristaje da služi jedino svojoj državi i svom narodu, čak i po cenu sankcija, ali će očigledno kao i mnogi drugi ambasadori morati da prihvati realnost da se o budućnosti Srbije trenutno pitaju isključivo njeni građani, a da su oni svoje poverenje poklonili jednom od poslednjih slobodnih državnika - Aleksandru Vučiću koji ne želi da sluša diktate stranih vlada, a još manje njihovih ambasadora.

Hvala i vama, gospodine Vučeviću, što se po tome uopšte ne razlikuje od predsednika Aleksandra Vučića.

(Aleksandar Jovanović: Vidiš kako ne želi.)

Poštovana predsednice, ja bih samo molio, samo jedan predlog u međuvremenu, ukoliko može, pored zabrane točenja alkohola u Skupštini, da se zabrani točenje alkohola i u okolini Skupštine, stvarno negativno utiče na pojedine poslanike.

Ukoliko mogu da nastavim…

(Aleksandar Jovanović: Evo kako ne želi.)

Kolega, da li mogu da nastavim?

U skladu sa rečenim, od budućih ministara očekujem da se za razliku od nekih prethodnih, da za razliku od njih ne ćute i ne kriju se kada posle izbora vlade upadnu u užasnu kampanju koju strani agenti iz nevladinog sektora, NATO, opozicija i njihovi nalogodavci sa zapada vode protiv Srbije zarad priznanja takozvane nezavisnosti Kosova i poništavanja Republike Srpske, kada ti isti počnu da im prete, pozivaju na linč, ulično nasilje, na ubistvo predsednika Vučića i njegove porodice.

Gospodine Vučeviću, ako oni tada budu ćutali i krili se od javnosti, moraćemo mi da progovorimo i od vas tražimo njihovu smenu, jer državni interes je iznad svih ličnih, a oni su izabrani da se bore za Srbiju i oko toga ne može biti nikakvog kalkulisanja i kompromisa.

Svestan sam ja da je u tim situacijama sigurnije sakriti se iza leđa Aleksandra Vučića i Miloša Vučevića, sigurnije jeste, ali nije ljudski i nije pošteno. Samo ukoliko vi u Vladi i mi ovde u parlamentu damo sve od sebe Srbija može postati ekonomski moćna, privredno snažna, politički stabilna i vojno jaka, a samo takva Srbija može biti garant boljeg i dostojanstvenijeg života njenih građana, kao i garant bezbednosti i opstanka srpskog naroda, samo takva Srbija može biti garant da ćemo živeti u suverenoj, samostalnoj i celovitoj Srbiji, samo takva Srbija može sačuvati KiM u okviru svojih državnih granica, samo takva, jaka i stabilna, Srbija može biti garant očuvanja Republike Srpske, garant odbrane političke volje srpskog naroda i garant da zapad neće uspeti da pogazi Dejtonski sporazum, kao što je to uspeo sa Rezolucijom 1244. Samo takva, jaka i stabilna Srbija, može biti nosilac političkog okupljanja i ujedinjenja srpskog naroda, što je uovom trenutku od istorijske važnosti. Samo politički jedinstven narod, okupljen oko jedinstvene političke ideje, može odgovoriti na nikad veće i teže izazove koji su pred nama. Političko jedinstveno srpskog naroda je ujedno i prvi korak ka našem konačnom cilju – državnom ujedinjenju.

Napokon, imamo istorijsku priliku da posle više vekova borbe i puno propuštenih prilika objedinemo i ujedinimo srpski narod i tu šansu ne smemo propustiti. Pre svega, zbog onih koji dolaze posle nas. Mi u Pokretu socijalista tu ideju zovemo – idejom srpskog sveta, ali je nebitno ko je kako zove, bitno je da napokon budemo složni, jedinstveni, nepodeljeni, da imamo isti cilj – objedinjavanje srpskog naroda.

Po pitanju ekspozea mogu vam čestitati i reći da se skoro u potpunosti slažem sa svim što je izneto i zato ćete imati punu našu podršku, izuzev dela o tzv. evropskim integracijama, ali vam ne sporim pravo na optimizam, jer mi u Pokretu socijalista stvarno nemamo po tom pitanju, pošto je EU svesno taj proces dovela u ćorsokak, kao što je i sve iza čega je navodno stajala i sve što nam je garantovala bacila pod noge i besramno pogazila. Svesni smo da tamo nema ni jednakosti, ni pravde, ni slobode, ni budućnosti za Srbiju i srpski narod, ako je ikada i bilo.

Nedostatak dijaloga, licemerje, prazna obećanja i besomučne laži briselske administracije, stalne političke ucene, bezobzirni zahtev za odricanjem suvereniteta i dela državne teritorije, otvorena podrška šiptarskom terorizmu, progonu i zlostavljanju srpskog stanovništva dovela je do toga da građani Srbije shvate kako smo od prvog dana bili žrtva dobro smišljene manipulacije i da nas u toj EU nikada nisu ni želeli kao ravnopravne članove.

Naravno, mi ne očekujemo da bilo ko u Srbiji u ovom izuzetno složenom geopolitičkom i bezbednosnom trenutku preko noći okrene integrativne procese za 180 stepeni, ali očekujemo da osluškuje i prati u kom smeru se kreće svet, bar onaj većinski, slobodarski deo sveta, što znači da mstramo da bi Vlada trebala da uspostavi zvanične kontakte sa BRIKS-om, kao trenutno najaktuelnijim globalnim integrativnim procesom i da iz prve ruke saznamo istinu o uslovima saradnje, kao i benefitima eventualnog članstva. U skladu sa tim predlažemo da i u narednom periodu, primera radi, studiju izvodljivosti pridruživanja BRIKS-u, pa da npr. do kraja ove ili početkom sledeće godine saopštimo građanima rezultate. Građani Srbije imaju pravo da znaju da li je pridruživanje BRIKS-u izvodljivo i opravdano, pre svega, ekonomski, finansijski i privredno, da znaju da li je po svim parametrima realnije i opravdanije članstvo Srbije u BRIKS-u ili u EU, što nam je kao državi i šta nam u suštini kao državi može doneti veće političke, privredne, ekonomske i bezbednosne benefite.

Nešto čega nema u vašem ekspozeu, a čemu bi u narednom periodu morali ozbiljno da posvetimo pažnju jeste poražavajuća činjenica da u Srbiji postoje i nesmetano deluju nevladine organizacije koje otvoreno rade protiv državnih i nacionalnih interesa Srbije. Doživeli smo da u svom okruženju imamo pojedince koji su spremni da za 30 srebrnjaka prodaju državne i nacionalne interese, da daju podršku najvećem svetskom ološu u pokušaju da srpski narod proglasi genocidnim, da nas rasparčaju i otmu nam deo državne teritorije. Sumnjam da bi i jedna ozbiljna država tolerisala takvo antidržavno i izdajničko delovanje.

Svima je jasno da je njihov primarni cilj temeljna i potpuna destabilizacija države kako bi Srbija bila naterana da prizna tzv. "nezavisnost Kosova", pristane na gašenje Republike Srpske i pridruži se kolektivnom ludilu globalnog Zapada uvodeći sankcije Rusiji i promeni prijateljski odnos prema Kini, ali i brojnim drugim slobodnim državama i narodnima.

U cilju daljeg sprečavanja ovakvog delovanja mi u Pokretu socijalista smatramo da nam je bez odlaganja temeljna izmena zakonske regulative finansiranja nevladinog sektora. Izdaja sopstvene zemlje i narodna ne može više da bude visoko profitabilna delatnost.

Te izmene moraju da idu u dva pravca. Prvi pravac, da se zakonski zabrani državno finansiranje svih nevladinih organizacija koje se otvoreno bave lobiranjem protiv državnih i nacionalnih interesa. Država Srbija, njena ministarstva, pokrajinska Vlada, lokalne samouprave ne mogu finansirati nevladine organizacije koje ne poštuju Ustav i zakone, a naročito ne one nevladine organizacije koje se bave promocijom tzv. "nezavisnog Kosova" koji Srbe proglašavaju genocidnim narodom, koje osporavaju pravni osnov postojanja Republike Srpske, koje rade protiv državnih i nacionalnih interesa.

Drugi pravac je uvođenje transparentnosti u rad nevladinog sektora poput onog koji je uveo poznati FARA Zakon u Sjedinjenim Američkim Državama 1938. godine. Tako sve nevladine organizacije koje se finansiraju iz inostranstva, a svojim aktivnostima pokušavaju da utiču na donošenje odluka od strane državnih organa morale bi da se registruju kao strani agenti i lobisti, da prijave svoja novčana sredstva koja su dobijena iz inostranstva, aktivnosti koje su finansirane tim sredstvima i da na kraju svake godine podnesu detaljan izveštaj u utrošku dobijenih sredstava.

Vreme je da naši građani saznaju ko iz inostranstva i koliko plaća razne nevladine organizacije po čijim programima i direktivama one rade i ono što je najvažnije, kojim stranim vladama i organizacijama polažu račune.

Gospodine Vučeviću ovo su teme koje sam izneo ne da bismo vi i ja danas ovde o njima diskutovali, već da bih znajući da ste osoba spremna za jedan otvoren i konstruktivan dijalog kandidovao da budu predmet temeljne analize i razmatranja u nekoj skorijoj budućnosti.

Na kraju, još jednom da ponovim, Pokret socijalista poslanička grupa koju činimo zajedno sa Narodnom seljačkom strankom, Ujedinjenom seljačkom strankom i Ruskom strankom će sa zadovoljstvom podržati vaš izbor za premijera kao i izbor predložene Vlade Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, smatram da je ovaj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, kao i predloženi amandman, apsolutno potrebno podržati.

Od 2000. do 2012. godine smo bili svedoci kada je dosovska vlast razarala, pustošila i pljačkala Srbiju, kada je sprovodila pljačkašku privatizaciju, kada su građani Srbije bili dovedeni na ivicu siromaštva i želeo bih samo da podsetim kako su tada porodice, kako su tada ljudi, kako su tada radnici u Srbiji živeli dok je DS i njeni koalicioni partneri upravljala Srbijom.

Da se podsetimo. Radnik zrenjaninskog preduzeća „Šinvoz“ Radiša Stojanov, koji je sa kolegama zbog štrajka te firme došao u Beograd, preminuo je 16. januara 2008. godine posle pregovora sa predstavnicima Vlade u sali beogradskog Doma sindikata. Zoran Bulatović, predsednik Udruženja tekstilnih radnika u Novom Pazaru, 23. marta 2009. godine je sebi nožem odsekao mali prst na ruci par dana posle stupanja radnika u štrajk glađu. Tek pošto je Bulatović odsekao sebi prst, Tekstilni kombinat „Raška“ nije otišao u stečaj, radnicima su isplaćeni zaostali doprinosi i zarade. Dosovski kriminalci su Zorana Bulatovića pretukli godinu dana kasnije, 7. juna 2010. godine u njegovom preduzeću Tekstilni kombinat „Raška“, odakle je potom prebačen u hitnu službu zdravstvenog centra Raška.

Mladen Vasiljević iz sela Vrbice, radnik firme „Knjaz Miloš“, odsekao je 29. septembra 2009. godine prst sa svoje leve ruke u sudnici opštinskog suda u Aranđelovcu. On je u momentu kada je sudija zatražila da potpiše zapisnik sa rasprave iz kese izvadio vinogradarske makaze i sebi odsekao prst. Devetog jula 2010. godine radnik preduzeća „Iskra metal“ Halko Društinac zakucao je sebi ekser u ruku kako bi skrenuo pažnju na invalide rada iz tog preduzeća koji su tada štrajkovali punih 115 dana. Prvog februara 2011. godine Halko Društinac je morao i drugi put da zakuca sebi ekser u ruku tokom svoje dosledne sindikalne borbe.

Prvog avgusta 2011. godine nekoliko stotina malinara iz ariljskog kraja krenuli su dugom kolonom traktora iz Arilja ka Beogradu. Neposredno na izlasku iz Arilja malinari su uspeli da probiju jedan kordon policije, ali ih je 10-ak dalje čekao drugi. Prvu blokadu malinari su probili tako što je jedan policijski kombi odguran u reku Rzav. Bilo je teško povređenih sa obe strane.

Prvog na 2. jun 2011. godine u Južnobanatskoj opštini Opovo tokom noći došlo je do sukoba između nezadovoljnih poljoprivrednika i policije, a prema saznanjima bilo je i teže povređenih. Nezadovoljni poljoprivrednici pokušali su traktorima da probiju policijski obruč.

Kada sve ovo saslušamo, kada sve ovo čujemo, onda slušamo danas ceo dan kako kolege iz DS brinu za građane, brinu za porodice, brinu za decu. Gospodo, trebali ste brinuti kada ste bili vlast. Sada je suviše kasno. Izgubili ste poverenje i građana i Srbije i svojih kolega i svojih članova koji su vas odavno napustili. Hvala.