Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, u vezi rasprave koja se vodi o amandmanima na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima, najpre bih podsetio na odredbe našeg Ustava koje predviđaju pravo kandidata za budućeg predsednika Vlade da nama narodnim poslanicima izloži svoj plan i program rada Vlade na čijem će čelu biti u predstojećem mandatnom periodu.

Ako se ima u vidu tako predviđena autonomija rada budućeg mandatara, onda je logično zaključiti da u nju treba da spada i sam budući organizacioni koncept ministarstva i drugih organa državne uprave za koje će taj mandatar biti zadužen da odgovara u političkom smislu, pred nama narodnim poslanicima. U tom smislu treba i prihvatiti formiranje četiri nova predložena ministarstva i posebne kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu.

Ako dalje pogledamo suštinu predloženih izmena, možemo videti da se ponovo uspostavljaju zasebno neki resori koji su od velikog značaja za savremeno društvo. Tu pogotovo mislim na buduće ministarstvo koje će se baviti poslovima u oblasti informacija i telekomunikacija i kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu. U nekoliko zadnjih ekspozea o programu ove oblasti bile su planirane kao jedne od prioritetnih za ulaganja i u njima je dosta toga postignuto, ali naravno da su potrebna još veća ulaganja u ovom sektoru, pogotovo u širenju i poboljšanju mreže interneta u celoj zemlji, kao i na daljem širenju palete usluga naše elektronske uprave prema građanima. Stoga se čini opravdani da se stvore posebni organi koji će se primarno baviti državnim poslovima u ovim oblastima.

Takođe, oblast javnih ulaganja pokazala se vrlo kompleksnom, jer smo mi u prethodnom periodu ostvarivali visok stepen različitih ulaganja i poboljšanja javne infrastrukture i ustanova. Mislim da je zato ovde dobro što se ide na formiranje ministarstva, jer se time otvara mogućnost da ono preko svojih službi ostvari daleko efikasniji sistem nadzora i kontrole nad trošenjem sredstava koje su opredeljene za ove namene i za njihovu konačnu realizaciju, ali i da, ako je potrebno, pruži adekvatnu savetodavnu i stručnu pomoć samim akterima u ovim postupcima kako bi oni bili efikasniji i sa što manje troškova i na korist svih građana Srbije. Samim tim mislim da nisu opravdani predlozi kolega iz redova opozicije koji su podneli amandmane, a kojima se traži brisanje i spajanje određenih predloženih resora.

Podsetio bih da je prekjuče predstavnik predlagača jasno rekao da se naša ministarstva po svojim ustavnom i zakonskom položaju u političkom sistemu po svojim nadležnostima i po svojoj unutrašnjoj organizaciji i načinu rada značajno razlikuju od ministarstva u drugim zemljama koje su navedene, kao primer država sa manjim brojem ministarstava.

Sistem državne uprave nije i ne može biti nepromenljivo fiksirani jednom za svagda. Gotovo u svim republičkim vladama u poslednje tri decenije obnove višestranačkog sistema vršene su ovakve promene i ne vidim zašto se to baš sada ističe kao neki veliki problem. Ponavljam tim pre što tu neće biti stvaranja nečeg suštinskog novog i samo faktički reorganizacija i preraspodela poslova koji su i onako već bili u domenu organa državne uprave.

Ja bih svakako pohvalio to što ove izmene i dopune Zakona nisu dotakle već postojeće Ministarstvo za brigu o selu i njegov delokrug rada. Pokazalo se da je njegovo formiranje bilo pun pogodak i pravi odgovor na rešavanje problema i oporavak našeg sela koji su se gomilali već više decenija. Setimo se prošlog saziva kada su i pozicija i opozicija podržali formiranje ovog ministarstva koje je dobilo veliku i široku podršku celokupne javnosti Srbije. Javno je podržao, takoreći blagoslovio formiranje ovog ministarstva, blagopočivši srpski patrijarh Irinej, podršku je dao nadbiskup Hočevar i sve verske zajednice. Saradnja Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva za brigu o selu sa SANU, prve te vrste u novijoj istoriji Srbije, već je dala veoma značajne rezultate i konkretne učinke.

Godine 2019. formiran je nacionalni tim za preporod sela Srbije, čiji su potpredsednici ministar za brigu o selu Milan Krkobabić i predsednik akademijskog Odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić, a čini ga preko 80 uglednih, javnih ličnosti iz oblasti poljoprivrede, agroekonomije, infrastrukture, zdravstve, kulture, umetnosti, prosvete, sporta i svih segmenata društvenog života i rada.

U periodu od 2019. do 2020. godine napisan je i usvojen Nacionalni program za preporod sela Srbije, strateški dokument i polazna osnova za adekvatno rešavanje problema pražnjenja sela Srbije. Ovaj program rezultat je plodne saradnje Ministarstva sa akademijskim Odborom za selo SANU. U njegovoj izradi je učestvovalo 45 članova Nacionalnog tima za preporod sela Srbije i obuhvaćeni su svi aspekti i mere, čijom bi se realizacijom zaustavilo propadanje i podstaklo oživljavanje sela i zaštitio strateški interes Srbije, pogotovo u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.

Nacionalni program za preporod sela Srbije oslanja se na Lajpcišku povelju o državi-gradova do 2030. godine koja definiše novi vid partnerstva urbanog i ruralnog dela zemlje i koju je neophodno uvesti i u Republici Srbiji utemeljeno na novim zakonskim rešenjima. Stoga mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda ne možemo podržati ovako predložene amandmane uvaženih naših kolega, kao i neke druge amandmane koji traže ukidanje Ministarstva za brigu o selu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika, član 104. stav 1. i 2. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku itd, da ne pričam i citiram ovaj član, ali ovakav odnos i ovakvo ponašanje sa ovako negativno nabijenim emocijama i pričom, uvredljivom pričom prema jednom predsedniku jedne partije, prema Milanu Krkobabiću i tako pogrdnim izrazima, stvarno ne liči ni na šta. Zato vas molim da takve slučajeve prekinete, da ih opomenete ili da preduzmete odgovarajuće mere.

Stvarno mi smo, PUPS, solidarnosti i pravda, partija koja se dostojanstveno ponaša u Skupštini i želimo da sa svima argumentovano i sa određenim argumentima diskutujemo po određenim pitanjima. Ovakvo ponašanje i ovakvo uvredljivi izrazi stvarno ne vode ničemu.

Posebno sam iznenađen nastupom gospodina Janka, jer sam ga smatrao ozbiljnijim čovekom nego da se na ovaj način ovako, a što se tiče njegove rasprave i polemike sa drugim poslanicima to već oni nek sami međusobno rasprave. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Formiranje ministarstva za brigu o selu pokazalo se kao pun pogodak i pravi odgovor svim problemima koje bi eventualno to ministarstvo uz pomoć i drugih ministarstava i države rešavalo i rešilo. Danas smo čuli i provejavaju kroz neke amandmane i neka razmišljanja da ministarstvo za brigu o selu smatraju poljoprivrednom proizvodnjom. Ja ću reći u ovom izlaganju da to nije tako.

Ministarstvo za brigu o selu na čijem je čelu predsednik PUPS-a Milan Krkobabić nije primarna, nije u primarnom fokusu nadležnosti poljoprivredna proizvodnja, već selo kao zajednica, odnosno ljudi koji u njemu žive, odnosno da budem još precizniji sveukupni kvalitet života ljudi koji žive na selu. Ne mogu da razumem uvaženu poslanicu koja navodno i ovome govori, a zalaže se za ukidanje Ministarstva za brigu o selu.

Mislim da se svi u ovoj sali možemo složiti da se tom pitanju ovde nije poklanjala pažnja, ne samo decenijama unazad, već i mnogo ranije. Retko ko se i na lokalnom nivou, opštinskom nivou bavio najrazličitijim specifičnostima, pitanjima o značaja za život tih ljudi koji nisu vezani za poljoprivrednu proizvodnju, kao što su pitanja trgovine, snabdevanja potrošača na selu, zatim smanjene obima ili ukidanja javnog saobraćaja, prevoza do naših sela i zaselaka, pitanja zdravstvene zaštite, negovanje kulturnog i sportskog života.

Svakako kao najvažnije pitanje opstanka i povratka mladih ljudi na selo i demografske obnove, kao što vidite sve je to jedan specifični korpus pitanja kojima se bavi i nastoji da ih u okviru svojih mogućnosti rešava ministar Krkobabić.

Jasno je da se oni ipak u suštini razlikuju od delatnosti Ministarstva za poljoprivrede o kojima neki misle da je selo u stvari, poljoprivreda. I sve to dodatno dobija na značaju kada primetimo da u poslednjih nekoliko godina postoji kontinuirani trend povratka ljudi koji viđaju prednost života na selu, ali se primarno ili čak uopšte i ne bave poljoprivrednom proizvodnjom kao takvom, već imaju druge izvore prihoda.

Čisto da je ovo Ministarstvo veoma neophodno i da ima podršku celokupne javnosti i svih institucija ove države, ja ću samo napomenuti par nekih projekata koji su realizovani u prethodnom periodu, a realizovani su uz pomoć najumnijih i najmudrijih ljudi ove države. Ako znamo da program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom, kao predsednik Komisije vidi Rektor Beogradskog univerziteta, arhitekta prof. dr Vladan Đokić, a njegov zamenik je naš istaknuti agroekonomista Milan Prostran, onda je jasno da je ovo Ministarstvo angažovalo ljude od struke koji su se u svom višedecenijskom radu profesionalno dokazali u ovim oblastima.

Sredstvima Ministarstva za ovaj projekat ili za ovaj program kupljeno je 1.101 seoska kuća sa okućnicom čime je obezbeđen dom na selu za blizu 2.000 ljudi koji imaju verovali ili ne 878 deteta ili dece.

Prema tome, kada osporavamo da se ne dešavaju neke stvari na selu koje ovo Ministarstvo sprovodi, onda nam neke cifre i neki podaci sasvim suprotno govore. U oblasti izvora egzistencije na selu već petu godinu uspešno se sprovodi program podrške postojećim i novoformiranim zadrugama, dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poljoprivredne proizvodnje.

Od početka sprovođenja ovog programa formirano je 1100 novih zadruga, dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo 100 zadruga, novih skoro da nije bilo. Kada sam govorio prošlog dana, govorio sam da je to 1100 nekih novih privrednih subjekata koji rešavaju neke slučajeve zapošljavanja na selu.

Program kao predsednik komisije vodi agroekonomista prof. dr Zorica Vasiljević i predsednik Akademskog odbora za selo, naš uvaženi akademik Dragan Škorić koji daje punu podršku ovom ministarstvu i zahvaljujući njemu i svim akademicima koji su u nacionalnom timu za preporod sela Srbije daju takođe podršku.

Naglasio bih da je Ministarstvo za brigu o selu pokrenulo i pokreće niz drugih programa i projekata značajnih za sve ukupno poboljšanje života seoske zajednice. Meni je nažalost nejasno kako neki od narodnih poslanika ne znaju šta se i koji se programi sprovode na selu, ali ljudi na selu to znaju i tih 40,5% stanovništva Srbije koji žive na selu ima izuzetno pozitivan odnos prema ovome.

U oblasti društvenog standarda program dodele besplatnih sredstava za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva, program kao predsednik komisije vodi dekan Saobraćajnog fakulteta Beograda, prof. dr Nebojša Bojović, a njegov zamenik je dr Dalibor Pešić. Trideset pet jedinica lokalne samouprave je dobilo sredstva za kupovinu minibusa i obezbedilo prevoz svojih ljudi i dece u 847 sela Srbije, 35 opština sa dnevnim prevozom oko 3800 stanovnika tih sela.

Ministarstvo je dogovorilo sa Saobraćajnim fakultetom Beograda da se izradi strateška studija saobraćaja seoskih područja i daće Bog da u nekom narednom periodu imamo mnogo više mogućnosti da pomognemo tom stanovništvu brdo-planinskom i ruralnom delu da ima bolji prevoz.

U oblasti negovanja tradicije na selu, program dodele bespovratnih sredstava za organizaciju, manifestacije „Miholjskih susreta sela“ je jedan segment koji je veoma bitan…

(Predsednik: Gospodine Stošiću, samo da vas obavestim da se iskoristili vreme ovlašćenog predstavnika.

Imate još od vremena grupe 7,24.)

U redu.

Ovaj program kao predsednik komisije vodi naš uvaženi književnik i pesnik Ljubivoje Ršumović. Efekti ovog projekta u 2021. godini 60 od osam jedinica lokalne samouprave je dobilo sredstva i obuhvatilo 961 selo koje je učestvovalo u raznim disciplinama, sportskim, kulturnim i u drugim segmentima. Oko 100.000 posetilaca i učesnika je posetilo ove susrete. U 2022. godini je 87 lokalnih samouprava dobilo ova sredstva i očekuje se oko 150.000 učesnika i posetilaca.

Predsednik PUPS-a Milan Krkobabić pokreće mnoge inicijative koje se pre svega odnose na tih 40,5% stanovništva Srbije koji žive u seoskom području. Verujem da to većina ljudi na selu zna i pozdravlja sve te njegove inicijative.

Vraćanje odrednice sela u Ustav i zakone Republike Srbije sa integracijama da stanovnici jednog sela imaju pravo na odlučivanje, dogovor i odluku o usmeravanju određenih sredstava koje dobiju iz budžeta, ako znamo da postoji zakon o jednoj stambenoj zajednici, mi nemamo zakon o selu, molim vas da svi o tome razmišljamo da selo kao zajednica koja može imati i više hiljada stanovnika da mora da ima i zakon koji to uređuje.

Ustupanje zemljišta u državno vlasništvo do 50 hektara na korišćenje mladim bračnim parovima, uvođenje institucije socijalno garantovane penzije po ugledu na neke zemlje u okruženju i u svetu, da svi stari i preko 65 godina koji nemaju ili nisu u statusu penzionera, koji nikada neće imati penziju, Milan Krkobabić i PUPS u celini se zalažu da svi ti ljudi dobiju dostojanstveniji život u trećem dobu, a to se pre svega odnosi na žene i to na žene sa seoskog područja. Osnivanje garantnog fonda za osiguranje minimalnih proizvodnih cena za osnovne strateške poljoprivredne proizvode je jedan od najbitnijih uslova da naš proizvođač bude siguran da ono što proizvodi će mu biti adekvatno plaćeno i otkupljeno. Smanjenje stope poreza podrazumeva se za sve subjekte koji privređuju, a nalaze se u brdo-planinskim ili pograničnim područjima.

Očekujem da će Ministarstvo za brigu o selu u narednom periodu smisliti nove projekte koji će biti u interesu za tih preko 40% stanovnika koji žive na selu. Pre svega, oslanjanjem na sredstva koja su mu dodeljena budžetom, a i oslanjanjem na investicioni plan 2025.

Ministar i lider naše partije, Milan Krkobabić je na pravi način dokazao kako se i sa malo sredstava i sa relativnom malim brojem zaposlenih mogu realizovati brojni projekti od velikog značaja za naša sela. Ovo su pitanja od prvorazrednog značaja za opstanak ne samo našeg sela, već bih rekao i cele države u celini. Zato bih iskoristio priliku da apelujem da se kada ubrzo na red dođe pitanje budžeta ovom ministarstvu da više sredstava kako bi se moglo realizovati još više ovakvih dobrih projekata.

Dakle, uopšte nema osnova da se prihvati predloženi amandman uvažene poslanice. Mi u poslaničkoj grupi PUPS – Solidarnost i pravda ne možemo podržati predloženi amandman. Zato, naša poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će podržati ovaj predlog zakona iz razloga koje sam navodio.

Uvaženi prijatelji, poštovani građani, zahvaljujem se na pažnji.

Hvala, predsedavajući.

Ja bih se zahvalio kolegi prethodnom govorniku koji u potpunosti razume i shvata potrebu postojanja ovakvog jednog ministarstva.

Malo bih dopunio, kada je govorio o nekim dugovima za zdravstveno osiguranje lica na selu ili ljudi koji kada napune 18 godina, Milan Krkobabić predsednik PUPS-a i PUPS u celini već jedan periodu potenciraju pitanje dugovanja za poljoprivredne penzionere, jer u Fondu PIO se duguju velika sredstva za penzionere koja nisu redovno uplaćivali. Sada se pojavljuje problem da se u određenom vremenskom terminu te penzije ostvare i da budu isplaćivane.

Između ostalog i o tome treba da se razmišlja, kako doneti neki zakon ili neko pravilo da se ta dugovanja na neki način umanje ili da se samo glavnica prihvati bez kamata i da ti ljudi imaju pravo na ostvarivanje tih svojih benefita, odnosno odlaska u penziju nakon 65 godine. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na početku ove današnje sednice istakao bih da će poslanička grupa „Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije“ – PUPS solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona i glasati „za“.

Naša poslanička grupa je od samog početka svog rada u Narodnoj skupštini poslednjih 14 godina uvek nastojala da argumentovano iznosi svoje stavove i ideje, da se učtivo i sa uvažavanjem odnosi prema svakom u ovoj sali, bez obzira na njegovo svojstvo i političku pripadnost.

Danas govorimo o Predlogu zakona o ministarstvima. Ovim zakonom vrši se delimična reorganizacija postojeće strukture ministarstava, što ukazuje na neke propuste u prethodnom periodu i potrebe da se poboljša rad Vlade u celini. Osnivanje novih ministarstava će doprineti jačanju kapaciteta javne administracije u datim oblastima i poboljšati stanje u tim oblastima.

Govoreći o današnjem Predlogu zakona o ministarstvima, ne mogu a da se ne osvrnem i na prethodni Zakon o ministarstvima. U potpunosti prihvatam da Narodna skupština ima zadatak da usmeri društvene tokove i da da zadatke izvršnoj vlasti, da da usmerenja i jasne smernice novoj Vladi Republike Srbije, što se ovim zakonom i čini.

Tako smo kod davanja zadatka prethodnoj Vladi formirali tri nova ministarstva, čime smo dali jasno uputstvo izvršnoj vlasti, građanstvu Republike Srbije i svim institucijama da je potrebno unapređenje stanja u tim oblastima, unapređenja i podizanja kompetencije državne uprave, kao i lokalne samouprave. Tim zakonom oformljena su tri nova ministarstva.

Kao narodni poslanik iz prethodnog saziva Narodne skupštine, zadovoljstvo mi je da konstatujem da su ta novoformirana ministarstva opravdala poverenje Narodne skupštine, kvalitetno uradile zadatke iz svojih predviđenih nadležnosti, tako da će i u narednom periodu raditi na ovim poverenim im zadacima.

Tadašnja reorganizacija postojeće strukture ministarstava i osnivanje Ministarstva za brigu o selu od suštinskog je značaja za opstanak sela, a samim tim i opstanak Srbije. Sada se vidi koliko je bilo značajno osnivanje jednog takvog ministarstva, koje vodi brigu o preko 40% stanovništva Srbije.

Mislim da je Ministarstvo za brigu o selu ponajviše skrenulo pažnju na strateške probleme sela Srbije i dalo novi podsticaj celoj društvenoj zajednici da krene u rešavanje uočenih problema. Danas znatno više društvenih subjekata razmišlja o praktičnom rešavanju pojedinih problema u Srbiji, a Vlada Srbije i Ministarstvo za brigu o selu sistematski i strateški definišu mere za poboljšanje položaja stanovnika sela.

Višegodišnja saradnja Vlade Republike Srbije i Srpske akademije nauka i umetnosti, prve te vrste u novijoj istoriji Srbije, već je dala veoma značajne rezultate i konkretne učinke. Godine 2019. formiran je Nacionalni tim za preporod sela Srbije, čiji su kopredsednici ministar za brigu o selu gospodin Milan Krkobabić i predsednik akademijskog Odbora za selo SANU akademik Dragan Škorić i čini ga preko 80 uglednih javnih ličnosti iz oblasti poljoprivrede, agroekonomije, infrastrukture, zdravstva, kulture, umetnosti, prosvete, sporta i mnogih drugih segmenata društvenog života.

U periodu od 2020. do 2022. godine napisan je Nacionalni program za preporod sela Srbije, strateški dokument i polazna osnova za aktivno rešavanje problema građana sela Srbije. Ovaj program rezultat je plodne saradnje sa akademijskim Odborom za selo SANU. U njegovoj izradi učestvovalo je 45 članova nacionalnog tima za preporod sela Srbije i obuhvaćeni su svi aspekti i mere čijom bi se realizacijom zaustavilo propadanje, podstaklo oživljavanje sela i zaštitili strateški interesi Srbije, pogotovo u pograničnim i brdsko-planinskim područjima, čak i u pogledu bezbednosti države kao bitnog faktora.

Nacionalni program za preporod sela Srbije oslanja se na Lajpcišku povelju o državi gradova, do 2030. godine, koja definiše novi vid partnerstva urbanog i ruralnog dela zemlje, a koju je neophodno uvesti i Republiku Srbiju, utemeljenom našim novim zakonskim rešenjima. To uključuje i novu teritorijalnu organizaciju Republike Srbije na način koji prati odgovarajuće modele teritorijalne organizacije zemalja EU primeren Republici Srbiji. Kada govorimo o ovoj teritorijalnoj organizaciji moramo imati u vidu da sve okolne zemlje mnogo više imaju opština nego što ima Srbija i u tom delu ta organizacija bi bila veoma značajna za uspešan rad i život naših građana.

Ministarstvo za brigu o selu je u periodu od 2020. do 2022. godina uspešno sprovela četiri namenska programa iz različitih oblasti. Ovim programima obuhvaćeno je 1527 sela u 129 jedinica lokalne samouprave u Srbiji. Ti programi su iz raznih oblasti. U oblasti egzistencije program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom pokazuje izuzetno dobre rezultate.

Hiljadu i sto jedna seoska kuća sa okućnicom kupljena je sredstvima iz ovog programa u preko sto jedinica lokalne samouprave, čime je obezbeđen dom na selu za blizu 2.000 ljudi koji imaju 878 dece, 863 bračnih i vanbračnih parova, 134 poljoprivrednika i poljoprivrednica i 137 samohranih roditelja, 895 podnosilaca prijave ostalo je da živi na selu, iako je planiralo da ode iz sela, a 202 pripadnika prešlo je iz grada u selo, što pokazuje da je projekat veoma popularan i veoma prihvatljiv.

Prosek godina dobitnika kuća sa okućnicom je 29,8 godina, što je, takođe pravi primer da su mladi željni rada i sopstvenog gazdinstva i domaćinstva. Dakle, 1,2 miliona dinara bio je maksimalan iznos po prijavi.

Ako znamo da u Srbiji ima preko 150.000 praznih kuća onda ovaj program u narednom periodu može biti još povoljniji i još veći broj ljudi koji žele na taj način da obezbede sebi egzistenciju.

Izbor egzistencije na selu već petu godinu uspešno se sprovodi. Program podrške razvoj zadrugarstva dodelom bespovratnih sredstava za unapređenje poslovanja zadruga. Ove dve godine veći broj takvih zadruga je osnovano. Od početka sprovođenja ovog Programa formirano je 1.100 novih zadruga, dok se u prethodnom periodu godišnje gasilo oko 100 zadruga, a novih skoro da nije ni bilo.

Ovim se pokazuje da osnivanjem pomoći zadrugama novoosnovanim, mi osnivamo i neke privredne subjekte koji će funkcionisati na održivom nivou. Samo u 2021. godini, 57 zadruga dobilo je sredstva: 21 voćarska, 15 ratarskih, šest stočarskih, četiri povrtarske, četiri vinogradarske, četiri pčelarske, jedna za preradu lekovitog bilja, jedna socijalna i jedna turistička, što znači u svim segmentima života ima potrebe za osnivanjem tih zadruga kao privrednih subjekata.

Od 2017. godine, finansirano je ukupno 207 zadruga, što je dobar broj, ali svakako ima potrebe da se narednim budžetom planira više sredstava za ovo Ministarstvo kako bi svi ovi programi mogli da budu mnogo bolji.

U oblasti društvenog standarda, program dodele bespovratnih sredstava za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva, 35 jedinica lokalne samouprave dobilo je sredstva za nabavku minibusa od čega 28 lokalnih samouprava pripada četvrtoj grupi razvijenosti u devastiranim područjima, 517 sela ovih opština na nadmorskoj visini preko pet stotine metara.

Efekat ovog projekta je 840 sela Srbije od ukupno 1.508, koje se nalaze na teritoriji ovih 35 opština rešava problem prevoza seoskog stanovništva. Kada uzmemo u obzir da u tim seoskim selima živi određen broj mladih ljudi, odnosno učenika, đaka, svakako da su dobili pravu priliku da mogu da odu do škole i da im povratak iz škole bude bezbedan.

Oko 3.800 putnika dnevno koristi ovaj vid prevoza. Za sve ove projekte na čelu komisija koja razmatraju određene potrebe, određene prijave su veoma bitni i stručni ljudi. Kada govorim u oblasti dodele minibuseva, predsednik Komisije, dekan Saobraćajnog fakulteta, koji ima zadatak da u narednom periodu napravi strategiju obezbeđivanja povoljnosti za sva urbana sela, odnosno za sva sela koja se nalaze u brdsko-planinskim područjima i u sklopu toga biće verovatno razmatrana i naknadna dodela minibuseva za te opštine.

U oblasti negovanja tradicije na selu, program dodele besplatnih sredstava za organizaciju manifestacije „Miholjskih susreta sela“ je takođe pokazala veoma dobre rezultate.

Efekti ovog projekta i u 2021. godini, 68 jedinica lokalnih samouprava dobile su sredstva za održavanje manifestacije u svojim selima, 961 selo se takmičilo i družilo u najrazličitijim disciplinama, 100.000 učesnika i posetilaca ove manifestacije podržalo je negovanje kulture i tradicije, doprinelo je povećavanju društvenog i sportskog života u selima širom Srbije.

U 2022. godini 87 sela lokalnih samouprava dobila su sredstva, u 1.287 sela biće održani ti susreti sa preko 150 učesnika i posetilaca. Realizacija tog programa je u toku.

U ovom periodu, 2020/2022 Ministarstvo za brigu o selu pokrenulo je niz novih projekata, a u novom sazivu verovatno će biti još i drugih. Pre svega, vraćanje sela u Ustav Republike Srbije i zakonske okvire Republike Srbije sa ingerencijama da stanovnici jednog sela samostalno planiraju, dogovaraju i odlučuju o usmeravanju sredstava njihovih lokalnih samouprava namenjenim budžetskim sredstvima lokalne samouprave ili budžetskim sredstvima Republike Srbije.

Inicijativa ustupanja zemljišta državnom vlasništvu do 50 hektara na besplatno korišćenje mladim bračnim parovima, uvođenje instituta socijalne garantovane penzije po ugledu na zemlju u okruženju za sve građane starije od 65 godina života koji nisu ostvarili pravo na penziju, socijalnu pomoć i nemaju druge izvore prihoda, a to je veoma bitno za tu stariju populaciju da u svojim starim godinama, u tom trećem dobu žive na dostojanstveniji način nego što sada žive.

Insistiranje na osnivanje nacionalnog garantnog fonda za osiguranje minimalnih proizvoljnih cena za osnovne strateške poljoprivredne proizvode, smanjenje stopa poreza na dodatu vrednost i potpuno oslobađanje od većine poreza u pograničnim i brdsko-planinskim područjima.

Očekujem da će Ministarstvo za brigu o selu u narednom periodu smisliti nove programe i projekte koji će biti u interesu za preko 40% stanovnika koji žive na selu iz dela sredstava koja će mu biti opredeljena budžetom Republike Srbije, za koji se nadam da će biti veći nego u prethodnim periodima, ali i pre svega, oslanjanjem na investicioni plan 2020/2025 godine za koji je određena solidna suma novca, što se tiče lokalnih puteva, što se tuče atarskih puteva, vodovoda, kanalizacije, internet signala i svih onih potreba ljudi sa sela koji žele da imaju uslove kao žitelji grada.

Igrom slučaja, ako ste gledali prekjuče, bila je jedna emisija o jednom staroplaninskom selu koje se zove Senokos, po jednom mladom poljoprivredniku, Nemanji Popoviću koji se porodično preselio na Staru planinu, napravio je poljoprivredno gazdinstvo sa 107 steonih krava, preko 100 teladi. Nema puteva, nema struje, ali najviše je insistirao da mu država obezbedi internet signal, jer kaže, na Staroj planini zimi i jeseni kada je loše vreme nema uslova da se siđe, nema uslova nikog da pozove.

Pre svega, to znači da Srbija mora da vodi računa o tim mladim ljudima koji žele da promovišu taj deo stvari za poboljšanje i svog života i života društvene zajednice.

Zbog toga, razmatrajući danas predložene zakone, sa posebnom pažnjom citiram da iz obrazloženja zakona ovaj predlog zasnovan je na oceni da će obrazovanje navedenih ministarstava doprineti jačanju kapaciteta javne administracije u datim oblastima, što bi dalje trebalo da rezultira unapređenjem stanja u tim oblastima.

Danas predložena reorganizacija postojeće strukture ministarstava, takođe, poručuje celoj društvenoj zajednici šta su operativni prioriteti u narednom periodu, koje su to oblasti društva čiji pojačani razvoj utiče na razvoj celog društva. Usmeravanje na oblasti nauke, tehnološkog razvoja, inovacija, telekomunikacija i na dalje unapređenje razvoja korišćenja informacionih tehnologija, kao i stavljanje akcenta na oblast trgovine, spoljne ili unutrašnje, na oblast turizma koja ima neosporan potencijal za dalji razvoj, kao i na oblasti javnih ulaganja definisani su prioriteti za naredni period.

Verujem da će celo društvo prihvatiti ova usmerenja i da će svako od nas dati svoj doprinos unapređenju života i rada naše države.

Ističem da su u prethodnom periodu značajna sredstva uložena u sistem zdravstva i naglašavam da davanje akcenta novoformiranim ministarstvima nikako ne znači smanjenje pažnje problemima koji pokrivaju tradicionalno tzv. velika ministarstva.

Želeo sam da u ovom izlaganju skrenem pažnju na zadatke koji su apostrofirani ovom reorganizacijom ministarstava i naglasku koja nova ministarstva treba da dobiju u kompletnoj zajednici.

U narednom periodu očekujem uspešan rad kompletne Vlade Republike Srbije, te da sva ministarstva daju svoj maksimalni doprinos razvoju Srbije i to sve u skladu sa komplikovanom međunarodnom političkom ekonomskom situacijom.

U danu za glasanje poslanička grupa PUPS solidarnost i pravda će podržati ovaj zakon i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem na pažnji.

Uvaženi predsedavajući, poštovani predsedniče Republike, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici srpskog naroda sa Kosova i Metohije, poštovani građani Srbije.

Poštovani predsedniče Republike Srbije gospodine Vučiću poslanička grupa PUPS - Solidarnost i pravda zahvaljuje na ovako iscrpnom izveštaju o pregovaračkom procesu sa privremenim institucijama u Prištini.

Na početku bih istakao i da će poslanička grupa PUPS, poljoprivrednika, proletera Srbije PUPS – Solidarnost i pravda, podržati ovaj izveštaj u danu za glasanje glasati za.

Pitanje koje je na dnevnom redu već duži niz godina opterećuje ne samo naš narod na Kosovu i Metohiji, već ceo srpski narod i sve dobronamerne ljude ne samo u Srbiji već i šire.

Čulo se ovih dana od nekih da je ova sednica nepotrebna, ali mi iz PUPS smatramo da je ona bila neophodna jer smo imali priliku da čujemo iz prve ruke sve ono što znači za celi srpski narod.

Prethodni događaji ukazuju, koliko ste bili u pravu gospodine predsedniče, o svemu o čemu ste govorili. Sa druge strane sam ponosan na predstavnike

Srba sa Kosova i Metohije što su u svim tim događajima stalno bili sa svojim narodom na terenu.

Pri razmatranju prethodnog izveštaja u prethodnom mandatu o stanju na Kosovu i Metohiji i verovatno se sećate da predstavnici Srba sa Kosova i Metohije nisu bili prisutni jer su se vratili na Kosovo i Metohiju zbog incidentnih situacija privremenih institucija zato ih sada još jednom srdačno pozdravljam.

Gospodine predsedniče, kada ste preuzeli obavezu da budete bitan faktor u rešavanju ovog pitanja i predložili unutrašnji dijalog o Kosovu i Metohiji, partija PUPS je u potpunosti prihvatila vaš poziv da učestvuje u dijalogu o postizanju zajedničkog stava svih značajnih institucija, političkih partija i naroda u celini u rešavanju pitanja Kosova i Metohije na jedan demokratski način čime će biti zaštićeni interesi države Srbije i srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, ali i srpskog naroda u celini.

Poseban značaj u svemu tome zaštita našeg naroda koji vekovima živi na prostorima Kosova i Metohije i koji je opstao i koji je ostao na tom prostoru bez obzira kakvim je izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim periodima. To je svakako značajno, jer nama pokazuje da su koreni srpstva na Kosovu i Metohiji veoma duboki i neuništivi.

Zbog svega toga poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda u Skupštini Republike Srbije i PUPS u celini daje vam punu podršku u rešavanju pitanja Kosova i Metohije. Za PUPS crvena linija na Kosovu i Metohiji je imovina države Srbije, Srpske pravoslavne crkve, građana Srbije, reč je o imovini koja vredi više stotina milijardi evra.

Ako se u Srbiji postigne unutrašnja saglasnost u vezi sa tim da je to početak svih daljih, ozbiljnih pregovora o budućnosti Kosova i Metohije crvena linija preko koje niti jedan politički subjekt, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije, neće preći onda će i budući status Kosova i Metohije biti izvestan.

Partija ujedinjenih penzionera Srbije smatra Kosovo i Metohiju neotuđivim delom svoje teritorije i to dokazuje činjenica da Srbija vraća blizu milijardu evra dugova Kosova i Metohije i vraćaće sve do 2041. godine.

U skladu sa politikom očuvanja mira i stabilnosti poštovanja svih obaveza Vlada Republike Srbije tokom ovog izveštajnog period kontinuirano ulagala napore da prištinske jednostrane aktivnosti ne ugroze bezbednost našeg naroda na Kosovu i Metohiji.

Na žalost, konstruktivan aganžman Beograda i ovog puta nije naišao na adekvatan odgovor druge strane. Kako se vidi iz Izveštaja, u ovom periodu, održano je mnogo sastanaka u okviru dijaloga i sve radi drastičnih postupaka privremenih institucija, pokretanjem diskriminatorskog carinskog rata, protiv srpske robe koja se doprema na Kosovu i Metohiji, kao i nelegalne odluke o stvaranju oružanih snaga Kosova.

Takođe, nelegalna odluka privremenih institucija po pitanju registarskih tablica i napori Beograda da se prevaziđe taj problem, urodila je plodom da se prevaziđe ozbiljna bezbednosna kriza, koje su inicirale Prištinske institucije.

U avgustu mesecu 2022. godine, postignut je važan dogovor po pitanju ličnih karata iz oblasti slobode kretanja, jedan od značajnih rezultata dijaloga je svakako dogovor o implementaciji energetskog sporazuma, kojim je obezbeđeno sigurno snabdevanje i dostizanje punu energetske nezavisnosti severa Kosova i Metohije.

Pored dela navedenih pitanja iz Izveštaja se vidi da je na sastancima razmatran izuzetno širok spektar problematičnih oblasti, pri čemu je srpska strana stalno inicirala i zahtevala da se neodložno započne proces formiranja zajednice srpskih opština, kao i pitanje nestalih lica i pitanja iz oblasti pravosuđa.

Pozitivni pomaci se prvenstveno dešavaju kada se odlučuje i angažuju posredničke i druge zainteresovane strane, i stave do znanja Prištini da u narednom periodu izvrše svoj deo obaveza u procesu formiranja zajednice.

U tom kontekstu Beograd je u svim drugim zainteresovanim stranama ukazivao da bi formiranje ZSO realno nije moguće da istinski zaživi ni bilo koji drugi institucionalni aranžman. Formiranje Zajednice srpskih opština direktno bi se odrazilo na imenovanje regionalnog komandanta policijskog direktora, kosovske policije sever, čime bi se primenio sporazum koji reguliše pitanje policije, kao i niz drugih oblasti, pravosuđa, slobode kretanja i druga pitanja.

Kada je reč o Zajednici srpskih opština, Zajednica srpskih opština je prioritetna tema za Srbiju na koju su naši pregovarači stalno insistirali i pored više od devet godina od zaključenog prvog Sporazuma nije došlo do implementacije ove centralne teme čitavog procesa normalizacije.

U narednom periodu bez obzira na delovanje druge strane i eventualnu neaktivnost EU i posrednika, naš pregovarački tim mora nastaviti snažno angažovanje po pitanju formiranja ZSO.

Molim vas da u razgovorima i pregovorima pored ostalih pitanja insistirate na rešavanju svih teritorija gde je većinski srpski živalj, a to je centralno Kosovo sa sedištem u Gračanici i nerešeno pitanje Srba na prostoru Prilužja, Plemetine i Babinog Mosta, gde je bilo obećanja da će ući u zajednicu.

Kosovsko Pomoravlje na kojem postoje četiri opštine, Novo Brdo, Ranilug, Parteš i Klokot sa većinskim srpskim stanovništvom i teritorijalno se oslanja na centralnu Srbiju.

Kako bi se presekla fizička veza centralnog Kosova i Kosovskog Pomoravlja dva srpska sela Slivovo i Dragovac koji su trebali da pripadnu Gračanici ili Novom Brdu su priključena Prištini i time se presekla teritorijalna veza ova dva regiona koja bi bila veoma značajna.

Nikako ne treba zaboraviti Sijerinsku Župu sa opštinom Štrpce gde je stanovništvo kompaktno, a posebno je interesantno za urbanizaciju tog prostora zbog sportsko-turističkih uslova koje pruža Šar planina.

Metohija je posebno interesantna, pre svega, podnožje Mokre Gore, južni deo naseljen je srpskim življem, a naslanja se na Zubin Potok kao srpsku opštinu. Prostor Dragaša i Gore koji je naseljen Gorancima i koji su lojalni građani Srbije trebalo bi da se insistira da se proglasi i da uđu kasnije nakon formiranja ZSO u zajednicu.

Kada govorimo o ugrožavanju Srba, treba reći da je delovanje aktuelnih vlasti Prištine dovelo do povećanja netrpeljivosti Albanaca prema Srbima, čime je političko i fizičko nasilje prema Srbima, njihovoj imovini, ali i prema SPC, versko-kulturno-istorijskim spomenicima, srpskog naroda na KiM.

Da je to tako govori i prekjučerašnji incident ugrožavanja života Srba iz Babinog Mosta. Posebno je zabrinjavajuće što su žrtve osetljive kategorije stanovništva stare osobe, žene i deca.

Potrebno je istaći nehumani odnos Prištine prema srpskim zdravstvenim institucijama kada su vršili opstrukciju dostave lekova zdravstvenim ustanovama i bolnicama koje funkcionišu u sistemu Republike Srbije na području KiM.

Ovaj niz institucionalnog nasilja prema Srbima se nastava oduzimanjem elementarnih, političkih i građanskih prava da glasaju na januarskom referendumu, a potom i na parlamentarnim predsedničkim izborima marta meseca.

U uslovima stalnih pretnji i terora nad Srbima kroz pokušaj kriminalizacije srpskih lidera sa AP Kosova i Metohije, onemogućavanja obavljanja verskih obreda i etički motivisanih hapšenja na osnovu lažnih optužnica privremene institucije u Prištini su nakon srpskih izbora 2022. godine nastavili nasiljem, ovog puta novim pokušajem zauzimanja kontrole nad energetskom infrastrukturom na severu KiM. Posebno je zabrinjavajuće da neki poslanici iz ove Skupštine, takođe, pokušavaju da predstavnike Srba sa KiM svrstavaju u kriminalce.

Jedinstven slučaj u svetu je kršenje Sporazuma o slobodi kretanja postignutih u dijalogu, odluka o vođenju ulazno-izlaznih dokumenata kojim se Srbima sa KiM faktički izdaje viza na 90 dana za boravak u sopstvenim kućama. Takođe, još jedna u nizu nerealnih odluka je od jula 2022. godine, odluka o potpunoj zabrani ulaska na KiM vozilima sa registarskim oznakama Republike Srbije.

Namera Prištine je da po svaku cenu izazove sukob i urušavanje dijaloga nastavljeno je 31. jula 2022. godine upadom prištinskih policijskih jedinica na sever Kosova i zaposedanje ključnih saobraćajnica na severu pokrajine.

Gospodine predsedniče, vašu borbu za Srbe na KiM ne bi trebalo niti smelo da bilo ko u ovoj Skupštini ospori. Ja sam jedan od svedoka vaših napora i borbe za položaj Srba naše južne pokrajine. Od otvaranja porodilišta u selu Pasjane, ne bih komentarisao značaj toga, vaše borbe u Štrpcu za Skijališta na Brezovici da ostanu u sastavu Skijališta Srbije, vaše angažovanje na Kosovu u Gračanici za status SPC i u Kosovskoj Mitrovici za rešavanje pitanja severa Kosova i mnogih drugih mesta gde sam prisustvovao.

Ljudi često znaju samo da kritikuju druge bez argumenata ali ne i da kažu šta su oni radili po tom pitanju. Ja bih rekao nešto o mom ličnom doprinosu, a tema je više za direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Pri obilascima imao sam priliku da razgovaram sa ljudima na KiM po raznim pitanjima i problemima koje imaju, ali bih istakao jedan, a odnosi se upravo na grupaciju koju zastupa moja partija, a to su penzioneri.

Od 2000. godine prestaje da funkcioniše Savez penzionera KiM kao organizacija koja se bavi statusnim materijalnim položajem penzionera i penzioneri su tražili od mene da im pomognem u oživljavanju ove organizacije.

Uz izradu statuta i drugih organizacionih akta uspeli smo da formiramo petnaest udruženja, opština i mesta sa srpskom većinom. Konačno smo prošle godine osnovali Savez penzionera KiM, Savez koji je ušao u Savez penzionera Srbije.

Imajući u vidu da je za rad tih udruženja potreban poslovni prostor i pomoć Kancelarije za KiM po drugim pitanjima. Gospodine direktore, u više navrata smo razgovarali na ovu temu, pa vas molim da nam kažete šta je po tom pitanju urađeno? Ujedno, ovo je i pitanje za predsednike Srba sa KiM.

Takođe, problem je u finansiranju ovih organizacija. Oni ne traže novac, već samo da im se omogući naplata članarine preko Fonda PIO, što sam u više navrata razgovarao sa upravnim odborom Fonda i direktorom. Rezultati su polovični.

Gospodine predsedniče, mi iz PUPS-a znamo da ćete sve učiniti radi zaštite srpskog stanovništva na KiM i za interese srpskog naroda, ove srpske države. Zato vam PUPS daje punu podršku u daljoj borbi za rešavanje pitanja KiM.

Zato će poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda podržati ovaj Izveštaj i u danu za glasanje glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege, reklamiram povredu Poslovnika.

Predsedavajući, niste intervenisali, niste upozorili uvaženu koleginicu kada je izašla iz teme. Reklamiram član 106. - govornik može da govori o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres. Tako je drastično uvažena koleginica izašla iz teme, a vi niste reagovali, što mislim da ste povredili Poslovnik i ukazujem na povredu te tačke Poslovnika.

Znate šta, mi smo veoma ozbiljna partija, veoma ozbiljni ljudi i u 14 godina rada naše poslaničke grupe, uvek smo bili veoma korektni, uvažavali smo sve kolege, sve partije i sve ljude koji su bili ovde na bilo koji način. Želimo da ukažemo da samo takvim radom, ako se bavimo temama koje su na dnevnom redu, možemo uspešno raditi i jedni drugima da iskazujemo jedno poverenje. Kasnije ću govoriti kroz spisak poslanika i govoriću još o nekim stvarima. Ako želimo dobro i nama i Srbiji i narodu Srbije, onda moramo pre svega da se međusobno uvažavamo i poštujemo.

Mi kao PUPS našim statutom smo definisali članstvo od 18 godina, što znači da s pravom možemo imati omladinu. Mi smo ponosni na taj deo našeg statuta zato što želimo da budemo partija svih generacija, da razumemo probleme svih generacija i što su naša deca sa nama. To je, ja mislim, jako pozitivno da shvataju suštinu našeg rada.

Nismo kao neki gde su muževi u jednoj partiji…

Povreda Poslovnika, da vam ukažem…

Ja bih samo upozorio da imamo mi drugih partija koje su jednostavno i roditelji i deca…

Da, želim.

Poštovani predsedavajući, uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na samom početku sednice istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS – Solidarnost i pravda, u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati „za“.

Na samom početku novog saziva želim da vas sve pozdravim, u svoje lično ime i u ime naše poslaničke grupe PUPS – Solidarnost i pravda, da čestitam na izboru za narodne poslanike i da nam zaželim uspešan i konstruktivan rad u narednom periodu koji je pred nama.

Naša poslanička grupa je od samog početka svog rada u Narodnoj skupštini zadnjih 14 godina uvek nastojala da argumentovano iznosi svoje stavove i ideje, da se učtivo i sa uvažavanjem odnosi prema svakom u ovoj sali, bez obzira na njegovo svojstvo i političku pripadnost. Ja se nadam da će i ostale kolege narodni poslanici imati isti takav odnos.

Nalazimo se u izuzetno složenom i teškom vremenu svetske krize i ratnih sukoba, ekonomske recesije i inflacije, sa pandemijama bolesti svetskog nivoa koje se ne predaju u potpunosti. Ako se to ima u vidu, mislim da svako od nas, gledano i pojedinačno kao narodni poslanik i svi mi kao kolektivitet političkih stranaka i koalicija, mora imati minimum odgovornosti za donošenje pravih odluka i na pravi način.

Koliko smo mogli da vidimo na prethodnim konsultacijama pre konstituisanja parlamenta, već su tu načinjeni prvi pozitivni koraci, jer je relativno brzo postignut dogovor oko formiranja i strukture skupštinskih tela, oko broja potpredsednika Skupštine, tehničkih rasporeda korišćenja prostorija po poslaničkim grupama i drugim stvarima.

Iako se, naravno, nikada ne možemo složiti oko svega, mislim da je to pravi način kako treba raditi u perspektivi ovog skupštinskog saziva i da svi zajedno učinimo napore da iza sebe ostavimo neke ranije ružne scene koje su išle u javnost iz ove sale, od teških reči kojih je bilo i na ovoj sednici, svađa, uvreda, atmosfere koja je na ivici fizičkih obračuna mislim da niko nema nikakve koristi i treba da odustanemo od toga.

Što se konkretne tačke dnevnog reda tiče, tu je sve jasno i ne treba trošiti previše vremena. Jedan od temeljnih principa parlamentarizma je da onaj koji ima poslaničku većinu određuje kandidata koji će predsedavati Skupštinom. Lista „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ je na izborima osvojila 120 mandata, i to na izlaznosti birača na izborima koja je bila najviša u protekloj deceniji.

Sa potencijalnim koalicionim partnerima sa drugih izbornih lista većina za punovažno donošenje odluka će biti daleko iznad propisane Ustavom i zakonima. Onda je sasvim logično da ova lista ima potpuno legalno i legitimno pravo da predloži ko će voditi parlament u narednom mandatnom periodu. Svako je mogao da se uveri da je na ovoj izbornoj listi bilo puno izuzetno kvalitetnih kandidata za narodne poslanike, najrazličitijih struka, profila, naučnih zvanja i da mnogi od njih sada sede zajedno sa nama u ovoj sali kao kolege poslanici.

Ja bih se usudio da kažem da je predlogom da dr Vladimir Orlić bude predsednik Narodne skupštine načinjen pravi izbor koji će u jednoj ličnosti sublimirati sve ove kvalitete. Čitajući biografiju kandidata zapitao sam se da li u njoj postoji neka mrlja. Naravno, poslanička grupa PUPS – Solidarnost i pravda će iskreno i od srca podržati izbor dr Vladimira Orlića za predsednika Narodne skupštine i poželeti mu puno sreće i uspeha u radu.

Takođe želim da kažem par reči i o izboru potpredsednika Skupštine, i tu je sve jasno. Kao što je pravo onog ko ima većinu da daje predsednika parlamenta, isto tako je legitimno da se potpredsednička mesta podele srazmerno veličini poslaničkih grupa. O tome je bilo reči na konsultacijama stranačkih predstavnika i napravljen je dogovor. Za potpredsednike su predloženi kvalitetni kandidati, poslanici sa dugogodišnjim stažem u Narodnoj skupštini, neki su i lideri ili visoki funkcioneri u svojim strankama. Mislim da će to doprineti kreiranju još pozitivnije slike o ovom skupštinskom sazivu, a kolegi Orliću biti od velike koristi i pomoći u radu.

Zato će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera, poljoprivrednika i proletera Srbije, PUPS – Solidarnost i pravda u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih predloga.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice u sklopu objedinjene rasprave je razmatranje više zakona posvećeno izbornom procesu i izbornim procedurama.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati za.

Današnja sednica je verovatno i poslednja plenarna sednica u ovom sazivu Narodne skupštine na kojoj će se voditi diskusija o zakonskim i ostalim predlozima koji su na dnevnom redu.

Zakoni koji su predloženi i u današnjoj su raspravi, svakako su veoma važni zakoni. U svakom uređenom društvu zakoni koji se odnose na izbor nosioca vlasti, članova parlamenta i šefova država, predstavljaju pravnu materiju od prvorazrednog značaja, koja faktički dopunjuje opšte ustavne odredbe.

Potpuno novi zakonski tekstovi koji se predlažu plod su višegodišnjih diskusija u međustranačkom dijalogu, sa i bez stranih posrednika, ali i konsultacija sa predstavnicima civilnog društva, sektora i naučnih institucija.

Kao predstavnik stranke koja čini deo vladajuće većine, mogu da kažem da smo mi u PUPS ova pitanja razmotrili, iako smo imali neke svoje sugestije za poboljšanje određenih segmenata izbornog procesa, na njima nismo želeli da insistiramo po svaku cenu, svesni potrebe da se što pre postigne kompromis i usvoje valjana rešenja koja bi zadovoljavala što je moguće širi broj političkih subjekata u državi.

Istovremeno želim da kažem da onaj ko svesno i svojevoljno nije učestvovao u dijalogu, odnosno ko nije davao apsolutno nikakve konstruktivne predloge, sada ne može ni biti bilo kakvo moralno pravo da nešto prigovara usvajanju predloženih promena u izbornom zakonodavstvu.

Što se tiče krovnog Zakona o izboru narodnih poslanika, tu su uglavnom zadržana dosta dosadašnja osnovna načelna rešenja. Poslanici će se i dalje birati na osnovu izbornih lista metodom najvećeg količnika, uz cenzus od 3%, dok će posebna pravila i pogodnosti ostati za liste nacionalnih manjina. A novost je da će umesto uobičajenih 10.000 overenih potpisa birača, ove partije moći da podnesu listu sa 5.000 overenih potpisa birača.

Međutim, bitnije promene se odnose na neka tehnička pitanja u postupku organizacije samog glasanja.

Kada se ovaj novi zakon bude usvojio, u čitavom tom postupku značajnu ulogu će preuzeti i lokalne izborne komisije na nivou gradova i opština, kojih po sada važećim rešenjima u postupku republičkih izbora nema. One će biti nadležne da svojim rešenjima određuju biračka mesta i što je još važnije, da one obavljaju poslove oko formiranja glasačkih odbora u stalnom i proširenom sastavu na tim biračkim mestima na svojoj teritoriji, jer je sve to do sada bilo rađeno u RIK-u ili preko njega, čime se u suštini gubilo znatno vreme u komunikaciji između ljudi sa lokala i članova RIK i zaposlenih u stručnim službama.

Ovim promenama značajni deo tih poslova izmestio bi se iz RIK-a na lokal, a time bi se trebalo postići da se oni brže i efikasnije izvršavaju, s obzirom da se ljudi po opštinama u velikom broju slučajeva i lično međusobno poznaju. RIK bi zadržao kontrolu i usmeravajuću ulogu za ove poslove. Bio bi instanca za žalbe na odluke lokalnih izbornih komisija u ovim slučajevima, a zadržao bi vođenje ovih poslova jedino za biračka mesta koja se nalaze u inostranstvu ili zatvorima.

Rok za predaju liste pomeren je sa sadašnjih 15 na 20 dana pre održavanja izbora, što se opravdava potrebom da se ostavi vreme za eventualna sudska osporavanja, kako bi posle, kada se proglasi zbirna izborna lista više ne bi bilo pravnih mogućnosti da se ona obara.

Posebnim članom zakona stvorena je pravna mogućnost da se na području Kosova i Metohije može odustati od ovih pravila zarad bezbednosti tog glasanja i tu ćemo svi zajedno morati da se dobro pripremimo za predstojeće izbore, kako nam se ne bi ponovio slučaj sa referenduma, da se delu našeg stanovništva grubom zabranom samozvanih prištinskih organa izjašnjavanje znatno otežalo ili bilo gotovo onemogućeno.

U prelaznim odredbama predviđeno je da će za predstojeće izbore RIK biti dodatno proširen sa šest članova i zamenika na predlog parlamentarne opozicije koja je učestvovala u međustranačkom dijalogu, a lokalne izborne komisije u birački odbor u stalnom sastavu sa po jednim članom i jednim zamenikom, takođe na predlog te opozicije.

Važne promene izvršene su i u postupku utvrđivanja izbornih rezultata. Dosadašnja rešenja nisu davala mogućnost da se glasanje na nekom biračkom mestu ponovi ako niko nije stavio prigovor u zapisnik, a naknadnom kontrolom se utvrde nelogičnosti i greške u zapisniku ili neslaganje rezultata iz zapisnika sa faktičkim brojnim stanjem listića spakovanim u određene koverte i vreće.

Podsetiću da smo mi u nekoliko prošlih izbornih ciklusa imali i takve slučajeve gde je RIK morao da radi tzv. anuliranje rezultata sa biračkih mesta, kojih je 2016. godine bilo čak do 15 slučajeva, a sve to je dodatno raspirivalo sumnju u rad izbornih organa, same rezultate i doprinosilo podizanju političkih tenzija u najosetljivijim momentima.

Po usvajanju novih rešenja to više neće biti slučaj. Sada će lokalne komisije i RIK moći da po službenoj dužnosti, čak i ako nema formalnog prigovora u takvim situacijama, da odluče da li je moguće utvrdi stvaran, tačan rezultat, pa će učiniti, ako je moguće, ako nije onda će postojati pravni osnov da se glasanje ponovi.

Novinu predstavlja i mogućnost kontrole po uzorku izbornog materijala na zahtev stranke koja je osvojila više od 2%, a manje od tri glasa na izborima gde će vršiti ponovno prebrojavanje na delu ili u pojedinačnim situacijama u određenim slučajevima, čak i na svim biračkim mestima u pojedinoj opštini.

Treća grupa važnih promena odnosi se na povećanje mogućnosti za eventualne žalbe u postupku. Pošto su uvedene lokalne izborne komisije, sada će podnosioci prigovora i žalbi moći da se najpre obrate njima, pa da se nakon njihove odluke žale RIK-u, pa da se na kraju na odluku RIK-a eventualno dalje žale Upravnom sudu. Svi rokovi za žalbe su produženi sa 24 na 72 sata od uočene nepravilnosti, odnosno zatvaranja biračkog mesta, a sve odluke o ovim postupcima će se obavezno kačiti na sajtove lokalnih izbornih komisija i sajtu RIK.

Mislim da se ovim novim rešenjima na zaštiti i kontroli izbornog prava apsolutno nema šta prigovoriti. Šta više, mi ćemo u praksi najverovatnije imati jednu usporavanje saopštenja zvaničnih konačnih rezultata izbora od strane izbornih komisija, ali kada se oni budu napokon utvrdili više niko neće moći da dovodi u pitanje njihovu zakonitost i legitimitet.

Novi Zakon o lokalnim izborima najvećim svojim delom prati nova rešenja koja su već predložena i za Zakon o izboru narodnih poslanika. Kod predlaganja izbornih lista napušta se dosadašnje rešenje od 30 potpisa po kandidatu za odbornika za opštine preko 20 hiljada birača, a ukupno 200 potpisa za opštine koje imaju manje od tog broja.

Predloženo je da se minimalni broj potpisa određuje preko skale počev od 200 potpisa birača u opštinama do 20 hiljada birača, pa tako po skali 300 potpisa u opštinama do 30 hiljada birača, 500 potpisa za opštine do 50 hiljada birača, 600 potpisa za opštine do 70 hiljada, 800 potpisa za opštine do 100 hiljada i hiljadu birača za opštine do 500 hiljada birača, a za gradske izbore u Beogradu tražiće se najmanje tri hiljade potpisa za listu. Ova rešenja imaju za cilj da omoguće veću političku ponudu, pogotovo u manjim opštinama gde imamo slučaj da postoji puno birača koji se pravno moraju voditi u biračkom spisku prema mestu prebivališta, ali neretko u tim mestima odavno već ne žive, pa je postupak kandidovanja u praksi bio znatnije otežan.

U postupcima prigovora i žalbi u izbornom postupku odlučivaće lokalna izborana komisija, u drugom stepenu Viši sud sa područja te opštine.

U Zakonu o finansiranju političkih aktivnosti najvažnije izmene su vezane za ograničenje maksimalne visine stranačke članarine fizičkih lica na 3.000 dinara na godišnjem nivou i drukčijeg odnosa javnih sredstava koji se daju za izbornu kampanju, jer će se deo koji se pre izbora deli svim podnetim listama podjednako sada povećati sa postojećih 20% na 30% ukupnog iznosa koji se odredi, a samim tim se i smanjuje deo koji će dobijati samo liste koje preskoče izborni cenzus sa dotadašnjih 80% na 65%.

Ako se sprovodi drugi krug predsedničkih izbora precizira se da će se ovih 65% deliti srazmerno broju glasova koji osvoje dva kandidata u drugom krugu, i to je daleko privlačnije rešenje, jer je do sada važećim zakonskim odredbama svih 80% sredstava namenih za drugi krug dobijao konačni pobednik tj. predlagači izabranog predsednika.

Pored ovog paketa zakona vezanog za izbore na današnjoj sednici nalazi se i veoma bitan Predlog zakona o socijalnom preduzetništvu. Ovaj zakon je bio dugo najavljivan, čak su u nekim ranijim skupštinskim sazivima bili upućivani konkretni predlozi u parlament, ali dalje od toga se nije išlo. Ovog puta je dobro što se stvaraju mogućnost da se ova oblast preduzetništva napokon prepozna u pozitivnim propisima i da se time nešto konkretno uradi na pružanju pomoći teže zapošljivim kategorijama stanovništva, kao i onima u ruralnim i pograničnim krajevima naše države.

Inače, PUPS, kao partija socijalne pravde, je u prethodnom periodu insistirala na donošenju ovog zakona i pored javnog sektora i privatnog sektora imamo jedan vid zapošljavanja, a to će upravo omogućiti ovaj Zakon o socijalnom preduzetništvu.

Predlogom zakona se predviđa da će onim preduzetnicima, privrednim subjektima i udruženjima građana koji se opredele da posluju po sistemu socijalnog preduzetništva biti omogućene određene olakšice svih vrsta – direktna pomoć kroz dotacije, poreske olakšice, davanje prostora za rad po povoljnim uslovima i druge olakšice, ali će istovremeno takvi morati da ispune i određene zahteve, među kojima su najvažniji da će najmanje 50% ostvarene dobiti morati da se reinvestira u ovakve programe podrške društveno osetljivim grupama ili da se daju u namenske donacije u ove svrhe. Takođe, subjekti koji uđu u ovaj sistem moraće da obezbede i učešće u donošenju odluka zaposlenih korisnika, kao i da podnose redovne izveštaje o svom poslovanju. Našoj Vladi će predstojati da to kraja ove godine, kada zakon treba da počne sa primenom, sačini i usvoji program razvoja socijalnog preduzetništva, tako da se treba nadati da će početkom naredne 2023. godine sve biti spremno da se zakon konkretizuje u praksi i da da prve očekivano pozitivne efekte.

Poštovani narodni poslanici, usvajanjem paketa predloženih izbornih zakona stvorićemo jedan solidan osnov za sprovođenje svih predstojećih izbora, ali na kraju današnje rasprave, mislim da bi bilo dobro da predložim da se u novom sazivu parlamenta pokrenu i neke druge teme vezane za izborni sistem koje do sada nisu bile dotaknute, a to je sam sistem i način raspodele poslaničkih, odborničkih mandata u užem smislu.

Stranke koje su učestvovale u dijalogu su iznosile različite stavove po ovim pitanjima, ali mislim da je većina predstavnika iznela načelan stav da su postojeća rešenja od pre decenije odavno zrela za ozbiljnu analizu efekata u praksi i potencijalnu reformu, a uz postizanje što je moguće šireg konsenzusa.

Verujem da smo u ovim međustranačkim pregovorima dostigli neki nivo saglasnosti i da ovi zakoni idu u tom pravcu. Mišljenja smo da, nakon izbora, novi skupštinski saziv treba da otvori široku javnu debatu o ovoj temi na način kako smo imali oko ustavnih amandmana usvojenih prošle godine. Od toga bi mi svi u strankama, ali i celo društvo, mogli imati velike koristi.

U svakom slučaju, naša poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje svih zakonskih predloga sa dnevnog reda današnje rasprave. Takođe, poslanička grupa PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicima, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem. Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici nezavisnih tela, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije.

Na dnevnom redu današnje sednice razmatranje je više izveštaja nezavisnih tela, Agencija za sprečavanje korupcije, Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, Zaštitnika građana i Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS, Tri "P", u danu za glasanje, podržati ove izveštaje i glasati za.

Danas se viđamo poslednji put u ovoj kalendarskoj godini i dobro je što ćemo ipak uspeti da u ovoj godini da razmotrimo i izveštaje o radu za 2020. godinu, važnih organa koji se bave pitanjima ostvarivanja zaštiti i unapređenja Ustavom zagarantovanih ljudskih prava.

Istovremeno iako sa izvesnom zadrškom zbog obimnog posla koji smo obavljali u jesenjem redovnom zasedanju, time mi pokazujemo da nam je zaista stalo i do ovih institucija, i do rezultata njihovog rada, koji treba da nam ukaže na određen probleme u funkcionisanju pravnog sistema u društvu uopšte.

Agencija za borbu protiv korupcije, u svom izveštaju je navela da se u 2020. godini povećao broj zahteva za rešavanje o sukobima interesa funkcionera i to za čitavu trećinu u odnosu na 2019. godinu.

Da li je to zaista plod postepenog povećanja svesti nosilaca funkcije da moraju da traže tu saglasnost kao što je navedeno u zaključku ili je bilo prouzrokovano nečim drugim, ostaje da se vidi, ali ovaj trend treba pozdraviti i nadati se da će se nastaviti i u narednom periodu. Od zahteva po kojima je postupano u velikoj većini, slučajeva oko 85% ova saglasnost je bila data od strane agencije.

Ono što nije tako, dobro je da je agencija u prošloj godini morala da izrekne i 189 rešenja kojima je utvrdila povredu zakona, od čega su u 68 slučajeva bile izricane mere javnog upozorenja ili teže. Takođe iz ovog izveštaja se može videti da je od 248 političkih subjekata koji su imali obavezu da podnesu godišnji finansijski izveštaj, za 2019. godinu, to učinilo tek njih 111, a u okviru ovog broja od 113 političkih stranaka, to je učinilo njih 68.

Ako se za nekog pojedinca može uzeti kao eventualna opravdana okolnost da može zbog epidemije korone ili previda, nije podneo lični izveštaj o imovini i prihodima na vreme, mislim da to ne može biti slučaj kada su u pitanju organizovane političke stranke.

Sama činjenica da je ove izveštaje podnelo manje od pola subjekata koji su na to bili obavezni govori nam da bi u narednom periodu trebalo da razmotrimo efekte postojećeg zakona o političkim strankama, a da za odgovorna lica i same stranke propišemo više sankcija, pa i mogućnosti brisanja iz Registra za neispunjavanje ovih obaveza.

U 2020. godini Agencija je imala i dosta posla vezano za praćenje redovnih parlamentarnih i lokalnih izbora i uložen je veliki napor svih funkcionera i zaposlenih da se sve aktivnosti u vezi sa izbornim postupcima završavaju u roku i na vreme.

S tim u vezi, ono što nam se stalno skreće pažnja u svim izveštajima je to da Agencija još uvek nije kadrovski popunjena do punog broja zaposlenih koji je predviđen sistematizacijom, odnosno da taj procenat iznosi tek oko 60%.

Mislim da bi ovo pitanje u saradnji sa ostalim nadležnim organima Vlade i ove Skupštine napokon trebalo rešiti, jer bi sa zapošljavanjem većeg broja kadrova bilo daleko više kontrole, a time bi se znatno uticalo na preventivu svih vidova nepropisnih radnji pojedinaca i političkih subjekata.

U svojim izveštajima i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti i Zaštitnik građana, između ostalog, konstatovali su da je u 2020. godini našim starijim sugrađanima bilo posebno teško zbog pandemije korone, usled čega su oni morali da ostanu kod svojih kuća, što se ipak višestruko negativno odrazilo i na njihovo psihičko i fizičko zdravlje i na ostale životne probleme - izostanak poseta rodbine i gerontodomaćica, posete zdravstvenim ustanovama i slično.

Poverenik za zaštitu ravnopravnosti u svom Izveštaju je naveo da se najveći broj upućenih pritužbi građana odnosi na postupanje pred organima javne vlasti u postupku zapošljavanja, a da je manje njih upućeno u oblastima zdravstvene zaštite i priliko pružanja javnih usluga.

Poštovana Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, gospođo Janković, vi ste upoznati sa pritužbom iz Niša o diskriminaciji članova opštinskog veća u dve gradske opštine Niša kojima je uskraćeno pravo na nadoknadu za ostvareni rad kao ostalim članovima Veća.

Molim vas za informaciju – kako to da nadležne službe tih opština ne poštuju Zakon o radu i druge zakone koji regulišu tu tematike i upravo te starije sugrađane koji su na nekim funkcijama diskriminišu?

Slične izveštaje dao je i Zaštitnik građana dodajući još kao uočene probleme i zanemarivanje starijih unutar porodice, raspolaganje njihovom imovinom bez pristanka i teško ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć.

I jedna i druga institucija dali su niz predloga i sugestija kako da se ovo stanje prevaziđe, ali su oni pretežno deklarativnog i uopštenog karaktera. No, i takvi nas opominju da kao društvo i kao država treba da posvetimo veću pažnju položaju naše najstarije populacije i koliko je to moguće da im olakšamo svakodnevni život u trećem dobu.

Naposletku, Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u svom Izveštaju iznosi možda i najtamnije ocene stanja u svojoj resornoj oblasti u odnosu na kolege. Iako je broj podnesaka ka ovom organu u izvesnom opadanju u odnosu na neke ranije godine, zabrinjavaju podaci da su navodi iz žalbi u kojima se podnosioci obraćaju Povereniku u vrlo velikom broju slučajeva osnovani i da se te žalbe u najvećem broju slučajeva podnose zato što se na primerno podnete zahteve ne dobijaju nikakvi odgovori od strane nadležnog za davanje tih informacija, ali da se najveći broj tih postupaka obustavi jer se informacije daju kada se sazna za obraćanje podnosioca Povereniku.

Posebno je loše to što ogroman broj državnih organa i ustanova, skoro dve trećine od ukupnog broja, i dalje ne dostavlja zakonom obavezne godišnje izveštaje Povereniku o broju zahteva i predmeta koji su tom organu upućeni iz ove oblasti, ali i ne objavljuje svoje zvanične informatore na svojim internet stranicama.

Iako nisu poimenično određeni, iz izveštaja se može videti da među onima koji ne izvršavaju ove obaveze ima, čak i pojedinih ministarstava i drugih državnih organa i organizacija na republičkom nivou.

Kako i kod Agencije za borbu protiv korupcije i ovde bi trebalo popuniti sva sistematizacijom predviđena radna mesta, što bi verovatno doprinelo da se upućeni zahtevi i molbe brže rešavaju, a i da organi budu savesniji u davanju traženih informacija, na šta su zakonom obavezni.

Na kraju bih još dodao da su sve četiri institucije u 2020. godini ostvarile pozitivne finansijske pokazatelje i da su na kraju potrošile manje novca od onoga što im je republičkim budžetom bilo dodeljeno, pa zato ih treba i posebno pohvaliti.

Njihove izveštaje će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ podržati i o njima glasati.

Takođe, poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije, PUPS – „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovani predstavnici nezavisnih tela, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice je razmatranje Predloga zakona o pravima korisnika usluga privremenog smeštaja u socijalnoj zaštiti, koji je podnela Vlada, i još dva zakona, jedan o finansiranju jednog projekta i jedan zakon o potvrđivanju sporazuma.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa PUPS - "Tri P" u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati za njih.

Mi danas raspravljamo o jednom zakonskom predlogu za koji mi u poslaničkoj grupi PUPS - "Tri P" smatramo da je trebao biti donet znatno ranije. Socijalna zaštita predstavlja jednu možda na prvi pogled ne tako vidljivu, ali svakako važnu oblast našeg svakodnevnog života.

Svi mi znamo šta smo sve prošli u proteklih 30 i više godina, od raspada jednog društveno-ekonomskog sistema, ratova, velikog broja izbeglica, propale privatizacije društvene svojine, sve manje i slabije uloge porodice, pada nataliteta i sve izraženijeg prosečnog starenja stanovništva. Sve su to faktori koji utiču na sve veću potrebu za uslugama iz sistema socijalne zaštite.

Iako je ova oblast vrlo složena i razuđena, ona se uglavnom reguliše putem najrazličitijih vrsta podzakonskih akata nakon donošenja zakona, mada se ova praksa može opravdati time da je tu reč o složenoj oblasti, koja se mora vrlo detaljno regulisati na jedan stručan način.

Mi smo, sa druge strane, u praksi imali sve veću ekspanziju potreba i zahteva za korišćenjem ovih usluga od svih struktura stanovništva. To je, sa druge strane, uticalo da se sa vremenom povećava i broj subjekata koji ih pružaju, ali ja ne bih rekao da se neka prosečna praksa i kvalitet tih usluga popravio.

Naprotiv, svedoci smo da su se ranije vrlo često u štampi pojavljivale vesti kako je neki od domova zatvoren jer je radio bez dozvole ili zato što su u njemu uočene nepravilnosti u radu ili odnosi prema štićenicima.

Ovde se mora odati priznanje resornom ministarstvu da je kontinuiranim naporima i zalaganjem inspekcijskih službi ipak uspelo da ovu oblast najvećim delom uvede pod striktno poštovanje zakona i propisa, odnosno da su sada ovi nemili slučajevi daleko ređi nego u nekim prethodnim periodima.

Ovaj zakon ima za cilj da se ti uslovi smeštaja nešto detaljnije zakonom definišu i time unaprede makar u jednom segmentu sistema socijalne zaštite kakav je privremeni smeštaj, da se međusobno preciznije regulišu prava i obaveze same ustanove i zaposlenih u njoj, ali i štićenika, odnosno korisnika tih usluga.

U tom smislu predviđa se da će se ovaj zakon primenjivati kada se dete, mlađa, odrasla ili starija osoba smešta u domski smeštaj ili prihvatilište u slučajevima kada nije moguće obezbediti ostanak u sopstvenom domu, porodici ili druga vrsta usluga podrške za samostalni život. Prilikom smeštaja u ove ustanove lice će se upoznati sa trajanjem smeštaja, programskim aktivnostima u smeštaju, pravilima ponašanja i organizaciji života u ustanovi, pravu na podnošenje prigovora i izbor osobe od poverenja. Za svaki smeštaj će se tražiti pismena, odnosno slobodna i lična izjava korisnika ih usluga. Smeštaj će odlukom nadležnog centra za socijalni rad biti obustavljen kada se obezbedi podrška za život u zajednici, smrću korisnika ili na njegov lični zahtev.

Predlog zakona detaljnije razrađuje brojna prava korisnika, kao što su zabrana zlostavljanja, pristup zdravstvenoj zaštiti i obaveštavanje, pravo na privatnost, održavanje porodičnog života i informisanje, a kao jedinu značajnu obavezu u članu 31. postavlja elementarni zahtev da se poštuju propisana pravila ponašanja i organizacija života u ustanovi.

U slučaju da korisnik nije zadovoljan način vršenja usluge ili svojim položajem predviđena su procesna sredstva u vidu pritužbe ili prigovora odgovornom licu u ustanovi. Naposletku se predviđa obaveza Ministarstva da u roku od devet meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona pripremi i donese podzakonska akta neophodna za primenu zakona u praksi.

Drugi predlog zakona odnosi se na zaduženje Republike Srbije kod Banca Intesa a.d. Beograd, a u vezi izgradnje projekta puta Ruma – Šabac – Loznica. Ovim zakonom je predviđeno da država uzme zajam kod ove banke u iznosu od 14,9 milijardi dinara koje će država vratiti u 16 šestomesečnih rata nakon trogodišnjeg početka, tako da bi krajnji rok za otplatu kredita bio avgust 2031. godine.

Za to vreme planirano je da se izgradi pun profil autoputa na deonici Ruma – Šabac i brza saobraćajnica sa odvojenim trakama u oba smera na delu od Šapca do Loznice.

Mislim da je ova investicija sasvim opravdana, imajući u vidu da dobar deo postojećih magistrala na ovom pravcu prolazi kroz naseljena mesta ili se nasleđeno ranijom trasom pruža u krivinama malog poluprečnika, što nužno iziskuje smanjenje brzine i povećanu opasnost rizika od raznih vrsta nezgoda, a da se istovremeno radi o ravničarskom kraju gde nema previše krupnih prepreka za izgradnju jedne ovakve saobraćajnice. Ostaje da se nadamo da će se ova investicija završiti u planiranim rokovima i na korist ovog kraja, ali i šire zajednice.

Treći zakon na današnjem dnevnom redu predstavlja jednu diplomatsko-pravnu formalnost i odnosi se na odobravanje članovima porodica diplomatsko-konzularnog predstavništva Republike Indije da imaju pravo da se bave plaćenim poslovima u Srbiji, što je ogledalo dobrih odnosa koje imamo sa ovom prijateljskom državom. Isti odnos reciprociteta uživaće i naši državljani ovih kategorija u Indiji.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa, PUPS – Tri P, smatra da je od velike važnosti za sve nas da se sistem socijalne zaštite što bolje uredi i bude što funkcionalniji. Ne možemo biti srećni kada vidimo koliko nemoćnog sveta traži i uživa ove vrste usluga, ali svi moramo raditi na tome da se njihov broj što je moguće više smanji, a da kvalitet usluga u tim ustanovama smeštaja bude što je moguće bolji.

Iako na prvi pogled današnje tačke dnevnog reda nemaju direktnih dodirnih tačaka, moram primetiti da tamo gde se grade putevi, sređuje infrastruktura i stižu investicije, gde se intenzivira privreda i svaki drugi vid aktivnosti tu ima i života, a istovremeno ima manje potreba za uslugama socijalne zaštite, smeštaja starih i nemoćnih.

Naša partija i naš predsednik Milan Krkobabić su to odavno shvatili i rade na ravnomernom razvoju infrastrukture u našim selima i u našim gradovima. Zato će poslanička grupa PUPS – Tri P u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovih tačaka dnevnog reda o kojima danas raspravljamo. Takođe, poslanička grupa PUPS – Tri P će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko, zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicama, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, na dnevnom redu današnje sednice su četiri zakonska predloga koji u sebi sadrže istovetno rešenje i predstavljaju jednu celinu.

Na samom početku istakao bih da će poslanička grupa Partija ujedinjenih penzionera Srbije PUPS "Tri P" u danu za glasanje podržati ove predloge i glasati za.

Sva četiri zakonska predloga na dnevnom redu današnje sednice, odnosno predložene izmene i dopune Zakona o zaposlenim u javnim službama, Zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, Zakona o platama zaposlenih u javnim agencijama i drugim organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP i jedinica lokalne samouprave i Zakona o plata službenika i nameštenika u organima AP i jedinice lokalne samouprave, u sebi sadrže istovetna rešenja i predstavljaju jednu celinu.

To rešenje svodi se na to da se u sva ova četiri zakona početak primene sistemskog uređivanja oblasti zarada, naknada zarada i ostalih primanja zaposlenih u javnim sektorima, državnim, pokrajinskim i lokalnim organima vlasti i izrada precizne sistematizacije kadrovskih planova i platnih razreda odloži sa planiranog početka 2022. godine na 2025. godinu.

Oko samih izmena i dopuna zakona nema se puno toga šta reći. One se odnose samo na jedan ili dva člana u svakom zakonu. Jasno je da je ovo bio jedan iznuđen, ali sa druge strane jedini racionalni i mogući potez u ovom trenutku.

Prema poslednjim podacima, u javnom sektoru zaposleno je oko 602 hiljade naših građana, od čega 83 hiljade u javnim državnim preduzećima, 60 hiljada u javnim lokalnim preduzećima a 132 hiljade u državnoj i pokrajinskoj upravi, 27 hiljada u administraciji gradova i opština, 153 hiljade u zdravstvu i socijalnom radu i 145 hiljada u oblasti obrazovanja i kulture.

Ako se ovi brojevi sagledaju u kontekstu ukupne cifre od 2.287.000 zaposlenih, možemo zaključiti da je nešto više od četvrtine naših građana zaposleno u ovim institucijama, organima i ustanovama kojih, prema evidenciji korisnika javnih sredstava Uprave za trezor republičkog Ministarstva finansija, ima ukupno preko desetak hiljada.

Sami ovi podaci dovoljni su da oslikaju koliko je javni sektor sam po sebi složena oblast i da se bilo kakve promene teško mogu izvesti, čak i u nekim vremenskim intervalima koji se mere jednom ili dve godine, jer se svakom organu ili ustanovi mora naći svoje mesto u državnom i ekonomskom sistemu, a onda unutar svakog od njih napraviti sistematizaciju radnih mesta, pa unutar te sistematizacije postaviti svakog pojedinog zaposlenog, sa njegovim kvalifikacijama, znanjima i veštinama.

Koliko se na tome radilo u prethodnom periodu o svakom konkretnom korisniku budžetskih sredstava, mi teško da možemo objektivno da ocenimo, usled ovolike razuđenosti javnog sektora. Ali, ja bih hteo da naglasim da je prema zvaničnim statističkim podacima broj zaposlenih u javnom sektoru u proteklih nekoliko godina smanjen, ukupno za oko 20 hiljada ljudi, a da se taj trend postepenog smanjenja vidi poslednjih godina, iako je u međuvremenu ukinuta mera zabrane stalnog zapošljavanja.

Paralelnom sa opštim povećanjem ukupne zaposlenosti, to je doprinelo da se javni rashodi za ove namene postepeno procentualno smanjuju i u odnosu na budžet i u odnosu na ukupni BDP, pa čak da u tom smislu budemo i bolji od pojedinih država centralne i istočne Evrope koje su članice EU, a složićemo se da je to jedan od glavnih ciljeva svake reforme.

Naravno, bilo bi još bolje kada bi se ceo pokrenuti postupak reforme sistema zarada u javnom sektoru i uvođenje platnih razreda uspeo da u potpunosti privede kraju, da se ti planovi i registri radnih mesta javno objave, pa da onda svi mi kao obični građani imamo jasan uvid u strukturu svakog organa i ustanove i njihov broj zaposlenih, a sami zaposleni bolje definisanje radnog mesta kao skupa prava i obaveza i bolju zaštitu svog položaja i svoje zarade.

Svi smo svesni koliko je epidemija korone u poslednje dve godine promenila sve planove svih nas, a time i države kao celine. Nažalost, tekuća i urgentna pitanja zdravstvene zaštite postala su prioritet rada svugde. Praviti dugoročne planove u takvim okolnostima postalo je vrlo nezahvalno.

Podsetiću da smo u 2020. i 2021. godini ovde usvajali po dva rebalansa svakog prethodnog izglasanog budžeta i da smo, nažalost, morali da u prvi mah značajno povećamo budžetski deficit kako bi se finansirali svi ti nepredviđeni rashodi uz smanjene prihode. U takvom socio-ekonomskom okruženju, gde se još uvek ne može sa visokim stepenom pouzdanosti predvideti kako će se situacija dalje razvijati u pogledu epidemije, mislim da sve i kada bi se nekako ovi predviđeni kadrovski planovi i sistematizacije priveli kraju, oni bi možda vrlo brzo postali deplasirani i van neke nove životne realnosti koja bi nam se mogla dogoditi. Zato je opravdano da se intenzivira rad na ovim aktivnostima ostavi za neka, nadamo se, bolja i stabilnija vremena koja će uslediti.

S druge strane, mišljenja sam da se nikako ne sme ići u drugu krajnost, a to je da se zbog ovoga odustaje od reformi u javnom sektoru, da se po ovim pitanjima ne radi ništa, pa da onda kroz koju godinu ponovo dođemo u situaciju da u nedogled odlažemo punu primenu ovog paketa zakona.

To je naša obaveza na putu ka Evropskoj uniji, a odavno već znamo da i Međunarodni monetarni fond i ostale svetske finansijske institucije prilikom kreditnih aranžmana uvek insistiraju da se javni rashodi, što je moguće više smanjuju.

Tri godine nije tako mali vremenski period. Lično ja i ostali poslanički poslaničke grupe PUPS „Tri P“ se nadamo da će svi državni funkcioneri i rukovodioci organa i ustanova do tada dati svoj doprinos da se proces ipak privede kraju.

U tom smislu, naša poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje dati podršku za usvajanje ovog paketa izmena i dopuna. Takođe, poslanička grupa PUPS „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostala pitanja i zakonska rešenja sa ovog zasedanja.

Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, poštovana ministarko sa saradnicama, zahvaljujem se na pažnji.