Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, kada se govori o izmenama i dopunama Zakona iz oblasti socijalnog osiguranja, a pogotovo penzijsko i invalidskog osiguranja, po samoj prirodi stvari, naša poslanička grupa PUPS „Tri P“ je veoma zainteresovana za takva rešenja.
Sistem penzijskog i invalidskog osiguranja je jedan složen pravni sistem, koji u mnogome zavisi od normi, u ostalim zakonima i podzakonskim aktima i podložne čestim promenama. Stoga, i ako predložene izmene i dopune ovog zakona nisu preterano obimne, one su ipak od značaja za pojedine kategorije korisnika prava koje se njima daju.
Poštovane koleginice i kolege poslanici, ovim putem bih želeo da pohvalim i da ukažem na izuzetne napore koje su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u prethodnom periodu preduzeli u cilju poboljšanja standarda korisnika penzija.
Mere koje se preduzimaju su rezultat sistemskih reformi penzijskog sistema i pokazatelj stabilnosti, ekonomskog napretka Republike Srbije.
Vlada Republike Srbije je u prethodnom periodu preduzela brojne korake kojim je pokazala spremnost da se izbori sa svakom krizom i da tokom te krize pruži pomoć onima kojima je ta pomoć najpotrebnija, a to su naši najstariji sugrađani, koji su i sami tokom perioda reformi, dali svoj doprinos oporavku i stabilnosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja.
Zato su oni i prvi kojima treba izaći u susret i o čijem standardu ova Vlada vodi računa, ne samo kroz brojne jednokratne novčane pomoći, već pomoći osnovnim životnim namirnicama, lekovima, već i kroz reformu penzijskog sistema, koji treba da bude stabilan i da svim penzionerima obezbedi sigurnost i poboljšanje životnog standarda.
Tako i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO koji je pred nama, jeste deo procesa reforme sistema penzijskog i invalidskog osiguranja, koji je započet 2001. godine. Ekonomski rezultati postignutim merama, preduzete u prethodnom periodu su u celini omogućile napredak u ovoj oblasti. Upravo je zahvaljujući poboljšanju ekonomske situacije, izmenama i dopunama Zakona o PIO iz 2018. godine i 2019. godine, poboljšan položaj penzionera, tako što je utvrđen povoljan način usklađivanja penzija, uređena isplata jednokratne novčane pomoći korisnicima penzija, a takođe je dat i osnov za isplatu novčanog iznosa kao uvećanje uz penziju.
Naime, izmene i dopune Zakona koji je pred nama, pokazale su da su sve izmene u ovoj oblasti, da se planiraju blagovremeno i dugoročno, onoliko koliko je to moguće imajući u vidu aktuelna pitanja i probleme.
Tako je i ovaj predlog zakona planiran, u cilju rešavanja određenih pitanja i problema određene kategorije korisnika penzija.
Osnovni razlog, zbog koga se pristupilo izmenama i dopunama Zakona o PIO u ovom trenutku, jeste problem sa kojim se suočavaju lica, koja su bila obuhvaćena socijalnim programom Vlade za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju.
Reč je o licima kojima je u trenutku prihvatanja socijalnog programa do ostvarivanja prava na penziju nedostajalo do pet godina, odnosno tzv. opcija pet, odnosno do dve godine, tzv. opcija tri.
Naime, nakon prihvatanja socijalnog programa, usledile su izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju iz 2014. godine, kojima su promenjeni uslovi za ostvarivanje prava na starosnu penziju i uvedena je prevremena starosna penzija, a sve sa primenom od 1. januara 2015. godine.
Zbog promene uslova za sticanje prava na starosnu penziju, odnosno kako više nije postojala starosna penzija po osnovu tzv. punog staža, navedena lica nisu ispunjavala ni propisan uslov za ostvarivanje prava na starosnu penziju, pa su bila prinuđena da se opredele za privremenu starosnu penziju koja uključuje i tzv. penale, odnosno trajno umanjenje iznosa penzija za svaki mesec ranijeg odlaska u penziju pre navrešenih 65 godina života.
Imajući u vidu da je Vlada bila nosilac programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije i pripreme za privatizaciju, pokušano da se spreči dalje usložnjavanje problema. Međutim, i pored svih nastojanja, različiti pokušaji nisu doneli trajne rezultate, pa je u cilju rešavanja ovog problema pristupljeno sistemskom zakonskom uređenju ovog problema, što će obezbediti sigurnost i izvesnost kategoriji korisnika penzija.
U tom smislu dobro je da je sada i formalno u zakonu ukinuto smanjivanje penzija određenim kategorijama korisnika prevremenih penzija koje su ušle u sklopu privremenih mera, a u prevremenu penziju su otišli pre nego što su na snagu stupile izmene zakona o PIO iz 2014. godine.
Ovo pitanje inače je suštinski već rešeno jednim podzakonskim aktom Vlade iz novembra prošle godine, kojim je ovoj kategorija lica faktički ukinuto ovo smanjivanje iznosa penzija, tako da se u njihovom položaju suštinski neće ništa izmeniti, jer oni već primaju više iznose penzija.
Smatram, gospođa ministarko, da bi bilo korektno i pošteno da se u narednom periodu izvrše izmene zakona i slično uredi za sva lica koja imaju 40 i više godina radnog staža, bez obzira na godine starosti.
Sadašnjim zakonskim rešenjima mi kažnjavamo ljude koji su u rano u mladosti počeli da rade i pošteno radili 40 i više godina i nepravedno im se umanjuje penzija zbog starosne granice od 65 godina života.
Molim ministarku da razmisli o ovom predlogu, kao i mogućnosti da se u neko dogledno vreme ukinu penali umanjenja penzije nakon navršavanja 65 godina života. To je velika polemika, veliko nezadovoljstvo ljudi i ja se nadam da će se naći neka mogućnost da se i to reši.
Takođe, ovim izmenama se vrši i preciziranje u vezi sa utvrđivanjem staža osiguranja za tzv. frilensere, koji su u Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju inače još odavno prepoznati kao osiguranici samostalnih delatnosti. Naime, i ovim osiguranicima se staž osiguranja računa na isti način kao za sve osiguranike koji ostvaruju ugovorenu naknadu.
Slične odredbe kojima se postojeći tekst zakona koriguje i ispravlja sadrži još nekoliko predloženih članova koji se odnose na pitanje lakše obrade podataka u Centralnom registru osiguranika, računanje iznosa naknade troškova sahrane preminulih lica i drugo.
Sa druge strane, u ovim dopunama ima i nekoliko novih rešenja koje treba da donesu nova prava korisnicima i olakšaju njihov položaj u postupanju pred organima Fonda.
Predlogom zakona je propisano da se porodična penzija iza smrti osiguranika ne određuje od privremene starosne penzije, već od starosti ili invalidske penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti, čime se korisnici porodične penzije po osnovu umrlog korisnika privremene starosne penzije dovode u povoljniji položaj.
Tu svakako kao bivši vojnik i učesnik ratnih dejstava smatram najvažnijom dopunom postojećeg zakona koji predviđa da se eventualna porodična penzija supružnicima poginulih pripadnika Vojske Srbije u ratnim dejstvima ubuduće isplaćuje u visini od 100% penzije koja bi osiguraniku pripadala u času smrti. Dakle, bez ikakvog umanjenja, kao u ostalim slučajevima isplate porodične penzije.
Pored toga, predlog zakona sadrži i odredbe koje uređuju pitanje statusa osiguranika poljoprivrednika koji obavljaju ugovorene poslove, s obzirom na angažovanje poljoprivrednika prema propisima o angažovanju na sezonskim i drugim poslovima.
O ovoj temi je govorio moj prethodni kolega, tako da ne bih se ponavljao u tom smislu.
Na posletku, dopunom u članu 109. dodatno je obaveza i ostalim poveriocima, uz banke, da Fondu PIO moraju da odmah vrate iznose penzija od preminulih korisnika, odnosno da ne mogu da naplaćuju svoja potraživanja istih iznosa, što mislim da je dobro, jer smo iz obrazloženja zakona videli da se radi o relativno visokim svotama novca oko kojih Fond kasnije mora da vodi dugotrajne pravne postupke za njihov povrat, čime će se dodatno ojačati finansijska stabilnost Fonda PIO.
Razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz potrebe daljeg uređivanja sistema PIO i stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzijskog sistema sa jedne strane i stvaranje uslova kojim će se obezbediti pravna sigurnost i odgovarajući socijalni položaj sadašnjih i budućih penzionera. Dakle, vidimo da su predlogom zakona obuhvaćena ona pitanja koja su zahtevala hitno zakonsko uređivanje, ali svakako predstavljaju pozitivan korak u procesu reforme.
Posebno bih naglasio i pohvalio, a verujem da to najviše interesuje one koji će u budućnosti postati deo ovog sistema, a to su budući korisnici penzija, da se ovim predlogom ne menjaju uslovi za sticanje prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja.
Ovaj predlog je pokazatelj da će se reforma sistema penzijskog i invalidskog osiguranja nastaviti i to u pozitivnom smeru, u cilju njegovog daljeg unapređenja i poboljšanja standarda svih korisnika penzija, što je jedan od najvažnijih ciljeva ove Vlade.
Još jednom bih hteo da pohvalim rad Vlade i Ministarstva za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja i da pozovem uvažene kolege poslanike da u danu za glasanje jednoglasno podržimo ovaj predlog zakona.
Imajući u vidu ove promene, naša poslanička grupa PUPS – „Tri P“, će u danu za glasanje dati svoju podršku za usvajanje ovog predloga zakona. Istovremeno, mi iz PUPS-a očekujemo da će se u narednom periodu posvetiti i drugim značajnim pitanjima u vezi sa funkcionisanjem Fonda PIO i celokupnog sistema penzijskog osiguranja.
Zbog toga, kao što je poznato, PUPS i gospodin Milan Krkobabić pokrenuli su otvoreni društveni dijalog o nužnosti reforme penzijsko-invalidskog sistema i Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju. Takva rešenja, sveobuhvatna i stabilna, treba da potpuno isključe bilo kakav uticaj pojedinca, grupe, partije, ali i opravdanu brigu da je penzija povećana ili ne i koliko.
PUPS se godinama zalaže za usklađivanje penzija po formuli tri P – penzije prate plate i smatramo da je to najpravednija formula sa kojom se obezbeđuje rast penzija sa rastom plata. Ovom formulom obezbeđuje se da penzioneri ne budu građani drugog reda.
Trenutnim zakonom o PIO usklađivanje penzija po švajcarskom modelu predviđa 50% sa rastom potrošačkih cena i 50% sa rastom zarada, koji smo imali 2005. godine, koji je, nažalost, tada prosečnu penziju spustio na 42% od prosečne plate sa tendencijom daljeg pada prosečne penzije. Tu situaciju imamo i sada.
Za nepune dve godine, od 2019. godine, kada smo doneli izmene i promene i usvojili švajcarsku formulu, prosečna penzija sa 49% pala je na 45% od prosečne plate. Meni je posebno drago što predsednik Republike najavljuje da će 2025. godine prosečna plata biti oko 900 evra, shodno tome, 450 evra prosečna penzija, ali vidim da neki ministri to demantuju, što svakako nije dobro.
Kao neko prelazno rešenje, PUPS bi takođe bio za dogovor predsednika PUPS Milana Krkobabića i predsednika Srbije Aleksandra Vučića za poboljšanje švajcarske formule. To je jedan, takođe, od modela fiskalnog saveta da se penzije usklađuju po slovenačkom modelu – 70% sa rastom plata i 30% sa rastom potrošačkih cena. Na ovaj način bi delimično zaštitili penzionere, kako bi se sa manjom dinamikom stvarala razlika između prosečne penzije i prosečne plate, do sticanja uslova za prelazak na formulu „Tri P“ (penzije prate plate).
Takođe, neophodno je da se u zakon ugradi zaštitni mehanizam koji bi zaštitio umanjenje prosečne penzije ispod nekog odnosa prosečne plate, na primer, da se novim amandmanom reguliše da u slučaju pada prosečne penzije od prosečne plate ispod nekog procenta, da li će to biti 55% ili 50%, da se penzija vanredno usklađuje.
Ovim zakonom, poštovana ministarko, trebalo bi regulisati, pored visine prosečne penzije, i visinu najniže penzije.
Mi iz PUPS-a smatramo da najniže penzije ne omogućavaju dostojanstven život u starosti i da je potrebno popraviti ovo stanje. Jedan način je određivanje najniže penzije, slično određivanju najniže cene rada. Drugi način je definisanje nove socijalne politike koja bi jasno i precizno sagledala materijalnu situaciju građana sa malim penzijama.
Kao što je svojevremeno rečeno da beogradski penzioneri, njih 65.000 sa najnižim primanjima, primaju kvartalnu pomoć u iznosu od 4.000 dinara, ali još bolji primer kada su u periodu 2012. do 2014. godine, svi penzioneri u Srbiji sa malim penzijama, njih 400.000 takođe imali su kvartalnu pomoć od 4.000 dinara, što je na godišnjem nivou iznosilo 16.000 dinara, tada popularno nazvana kao 13. penzija.
Dakle, PUPS smatra da je penzija ekonomska kategorija i ona je opredeljena prethodnim doprinosima za PIO. Zato je neophodna nova socijalna politika koja treba da izradi socijalne karte za penzionere i obezbedi potrebna sredstva za socijalna davanja mimo Fonda PIO.
Dakle, PUPS se ne bez razloga zalaže za formulu „Tri P“ (penzije prate plate), jer je to jedini model koji garantuje da će penzioneri biti u ravnom položaju sa zaposlenim i neće biti građani drugog reda.
Kada govorimo o ovom modelu „Tri P“, to znači koliki procenat rasta plata profesora, doktora, oficira, policajca i drugih državnih službenika, toliko i procenat rasta penzija profesora, doktora, oficira, policajca i drugih državnih službenika koji su već u penziji, odnosno penzionerima.
Ako smo imali slučaj 2014. godine, kada je pretio bankrot finansija, Vlada je odlučila da umanji plate i penzije i tada su penzije menjane u istom procentu kao i plate, onda je pravično i pravedno da se isti model primenjuje i kod povećanja plata i penzija.
Dakle, PUPS je tada podržao mere koje je predložio predsednik Vlade, gospodin Vučić, radi stabilizacije javnih finansija i zahvaljujući tim merama sprečen je bankrot države, a javne finansije i budžet su stabilizovani. Tada je važila formula „Tri P“ (penzije prate plate), koliko je bilo umanjenje plata, toliko su bile umanjene i penzije. Penzioneri su prihvatili da budu tretirani kao i njihova deca i unuci koji su bili u radnom odnosu.
Napomenuo bih još jednu stvar koja je aktuelna ovih dana. Preko 100.000 starih lica ne ostvaruje pravo na penziju. Iako u Srbiji postoji opšti program socijalne pomoći namenjen za siromašne i starije, mali broj starijih ostvaruje ovo pravo.
Predsednik PUPS-a Milan Krkobabić i PUPS predlažu uvođenje minimalne garantovane penzije od oko 12.000 dinara kao vid socijalnog davanja za sve starije od 65 godina koji nisu u statusu penzionera.
Neophodno je da Ministarstvo razmatra i ovaj predlog, jer smatram da smo mi kao država socijalno odgovorna i solidarna.
Pošto smatramo da se radi o dobrim zakonskim predlozima, poslanička grupa PUPS - „Tri P“ će u danu za glasanje dati svoju podršku za njihovo usvajanje.
Takođe, poslanička grupa PUPS - „Tri P“ će u danu za glasanje podržati i ostale predloge i zakonska rešenja razmatrana na ovoj sednici i glasati za.
Poštovani prijatelji, uvaženi građani Srbije, zahvaljujem se na pažnji.