Zahvaljujem se.

Uvažena koleginica Katarina je već sve rekla. Ja stvarno podržavam gospođu Katarinu, pošto ono što je rekla to je i fakat stanje da ima dosta opština koje nisu usaglasile sve svoje akte, konkretno vezano za Zakon o planiranju i izgradnji koji je bio donesen 1993, 1998. i 2003. godine i mislim da je ispravna stvar da se uradi i normalno je da ima neka sankcija na neki način da ti ljudi moraju taj svoj posao da rade ukoliko nisu radili.

Najbitnije od svega ovog što jeste vezano za izgradnju i za sve ono što treba, ja ću ovde još jednom da kažem što je rekao i juče ministar Momirović, da će se raditi kolektor za otpadnu vodu i kanalizacija u opštini, dolazim iz opštine Svrljig, što znači da je to jedna od ispravnih stvari, da je to nešto što je budućnost.

Još jednom se zahvaljujem Vladi Republike Srbije, našem predsedniku Srbije koji je zajedno sa svima nama ovde radio, ali i vodio ono što je potrebno, što nije do sada rađeno, još jednom jedna od bitnih stvari jeste rešavanje kanalizacione mreže, rešavanje otpadnih voda, kolektora. To će sada raditi, kao što je juče rekao ministar Momirović, radiće se u Svrljigu, radiće se u Aleksincu, radiće se u još puno opština i to je velika stvar. Još jednom bih se zahvalio predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću koji nas vodi na najbolji način i ovo je jedino i pravo mesto kako to mora da bude.

Zbog toga ću podržati sve ove predloge zakona, uz određenu rezervu za određene zakone. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Uvaženi ministre gospodine Ružiću, uvažena ministarka gospođo Čomić, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, izabran sam na listi Aleksandar Vučić – Za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću, pošto ima vrlo kratko vreme, reći samo nekoliko stvari, a konkretno se tiču naših ljudi koji žive na selu, žive od sela, posebno za naše žene koje žive na selu. Njima treba mnogo veća pomoć, njima treba mnogo veća podrška i mogu da kažem da su one na neki način u mnogo težoj situaciji nego ostali ljudi koji žive na teritoriji Republike Srbije. Zbog toga na toj temi možemo zajedno da radimo, na toj temi moramo mnogo više da radimo i da obezbedimo bolje uslove života za te naše žene koje žive na selu, koje rade od jutra do sutra i koje sigurno nemaju iste mogućnosti, ista prava kao žena u gradu. Prema tome, u tom delu moramo zajedno raditi.

Inače, što se tiče ovog zakona, konkretno vezano za prosvetu, za srednje obrazovanje, ja bih i tu rekao da je ovo veoma pozitivno, da je to dobro i tu ima problema konkretno za opštine koje imaju mali broj dece, kojima treba tačno određen broj đaka da bi bilo jedno odeljenje i moramo raditi na tome da Ministarstvo prosvete bude fleksibilnije, posebno za takve opštine koje imaju jednu srednju školu, imaju nekoliko odeljenja, a nemaju dovoljan broj dece da upišu za, recimo, neki smer.

Prema tome, uvaženi ministre i prvi potpredsedniče Vlade, očekujemo da ćemo nastaviti saradnju vezanu sa vašim Ministarstvom, a vama gospođo Čomić, mislim da je potrebno da se stavi akcenat na naše žene na selu koje stvarno veoma teško žive i njima moramo dati veću podršku, uz dužno poštovanje za sve ove ostale stvari koje se tiču i rodne ravnopravnosti i diskriminacije. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, ja bih svim građanima Srbije koji su muslimanske vere poželeo srećan ovaj današnji dan "Bajram šerif mubarek olsun". Neka je srećan Bajram, dragi moji prijatelji, jer mi kao zemlja Srbija uvek poštujemo svakog, poštujemo svaku veru i zbog toga nas poštuje ceo svet.

Inače, za sve nas koji smo u Srbiji u prvom planu, kako je rekao naš Patrijarh Pavle, on je rekao: "Budimo ljudi", i zbog toga još jednom svim ljudima i građanima Srbije koji su muslimanske vere čestitam Bajram, sa željom da zdravlje i sreća bude uz sve i da im blagostanje bude u svakom delu porodice.

Inače, današnjeg i jučerašnjeg dana počela je kiša da pada. To je za sve nas koji se bavimo poljoprivredom dobar znak da će ova godina biti rodna i blagorodna i da će ovo biti dobro za našu poljoprivredu. Kada je dobro za našu poljoprivredu, to je dobro i za budžet Republike Srbije.

Postaviću pitanje konkretno Ministarstvu kulture i informisanja, jer je unazad nekoliko dana završen konkurs po pozivu za pomoć medijskim kućama, radio stanicama, televizijskim kućama, portalima, gde je veći broj tih kuća medijski i portala konkurisao prema nadležnom ministarstvu kao pomoć sufinansiranja vezano za kulturu i informisanje.

Na osnovu izveštaja koji je izašao na sajt ministarstva, vidi se da su mahom veći centri, veći gradovi dobili sredstva za pomoć tim medijskim kućama. Konkretno je to i dobro, zato što je potrebno da se zna šta treba i kako može, ali meni je vrlo bitno, pošto ima veliki broj iz malih sredina, malih opština, ti njihovi portali, te njihove radio stanice, te njihove televizije nisu dobile pomoć za sufinansiranje, pa zbog toga mislim da bi bilo potrebno da se u narednom periodu, ukoliko to budžet Republike dozvoli i ukoliko bude još neki konkurs, da se stavi akcenat na te male sredine, na te male opštine, da oni u okviru svojih jedinica lokalne samouprave mogu da dobiju sredstva, te njihove stanice, portali koji tamo rade, koji tamo funkcionišu, da bi i oni mogli da informišu svoje građane o svim onim potrebnim stvarima koji se tiču te njihove jedinice lokalne samouprave, da se čuje kako i šta se radi, na koji način može da se nešto promoviše.

To bi bila potreba velikog broja lokalnih samouprava i tih medijskih kuća i tih portala koji sada nisu dobili sredstva iz ovog konkursa, a kako kažem, najveći broj tih kuća, tih portala, tih radio stanica su mahom iz većih centara i zbog toga mislim da u narednom konkursu treba obezbediti sredstva i za one medijske kuće, portale koji dolaze iz malih sredina, jer je njima isto to neophodno da mogu da prežive, a i građani tih opština sigurno žele da čuju šta se dešava kod njih. Normalno, njih možda ne zanima šta se dešava u Beogradu, da li je nešto urađeno, iako je to glavni grad, već ih interesuje u svom rodnom mestu šta i kako se radi.

Još jednom, da li će biti još neki konkurs i da li će imati mogućnosti da se stavi akcenat na male sredine i za te medijske kuće, odnosno te portale iz tih malih sredina da mogu da dobiju sredstva? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću, kao ovlašćeni ispred poslaničkog kluba i kao zamenik šefa poslaničkog kluba SPP-USS, još jednom svim građanima Srbije, muslimanske vere, čestitati Bajram. Neka im je plemeniti blagosloven. To kažem zbog toga što su u poslaničkom klubu sa mnom i akademik Zukorlić, koji je potpredsednik Skupštine, i Samir, koji je šef poslaničkog kluba, i Jahja. Sve su to ljudi koji isto žele dobro našoj Srbiji i zbog toga smo mi pokazali kao poslanički klub da možemo zajedno.

Ja kao pravoslavni vernik, koji poštuje pravoslavlje, koji poštuje Boga, poštujem i svakog čoveka, bilo koje vere da je. Zbog toga smo mi Srbi ljudi koji uvek poštujemo svakog i koji smo, kada neko dođe kod nas, poslednji zalogaj hleba hteli da damo gostu. Mislim da je veoma bitno da ovde i u Skupštini i u celoj Srbiji dođe do pomirenje, da se poštujemo, da se cenimo, da se uvažavamo, jer u svakom trenutku niko ne zna ko će kome da zatreba.

Nama je jedna stvar zajednička, a to je naša država Srbija, naša država koja ide krupnim koracima napred, naša država koja daje veliku podršku, kao prvo, zdravlju ljudi. Mi smo kao država sada među prvima u svetu po broju vakcinisanih, među prvima u svetu prema broju onih koji će se vakcinisati. Siguran sam da ćemo vrlo brzo imati mogućnost da izađemo iz ovog problema pandemije, jer će više od 55% do 60% ljudi biti vakcinisano.

Obezbeđene su vakcine. Ima ih u svakoj lokalnoj samoupravi, u svakom gradu, na svakom mestu. Još jednom zahvaljujem državi Srbiji, zahvaljujem se predsedniku Srbije koji je svojom aktivnošću, svojim zalaganjem, svojim mudrim ponašanjem obezbedio tu vakcinu. Ta vakcina sada zlata vredi.

Još jednom bih pozvao sa ovog mesta, kao poslanik i kao predsednik USS, sve ljude koji se nisu vakcinisali da se vakcinišu, da to što pre uradi kako bi zaštitili sebe, da bi zaštitili svoje najbliže i da na taj način sutra mogu biti sigurniji. Na taj način ćemo sutra moći da funkcionišemo normalno, da nema više ovih ograničenja.

Najbitnije od svega toga jeste da je i u malim sredinama krenula vakcinacija, u seoskim područjima, u mesnim kancelarijama. Obezbeđeno je dovoljno vakcina. Obezbeđeni su i ljudi koji rade na terenu, što je velika zahvalnost i Ministarstvu zdravlja i Vladi i posebno našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji se vakcinisao prvi put u jednoj maloj sredini, u Rudnoj Glavi. To je selo kod Majdanpeka. Time je hteo da pokaže da se daje podrška malim sredinama, seoskim područjima. Mislim da je to ispravna stvar i pozvao bih još jednom sve građane da se vakcinišu, ukoliko to do sada nisu uradili.

Što se tiče ovog zakona, ovih predloga vezano za ove sudije, što se tiče sudija za prekršaje, tu ima neke inicijative da se izjednače naknade zarada za sudije za prekršaje i za sudije osnovnih sudova i ostalih sudova. Mislim da je to ispravna stvar i verovatno će to u nekom narednom periodu biti izjednačeno.

Rekao bih jednu stvar vezano za sudstvo, a to je veliki problem malih sredina, malih lokalnih samouprava koje nemaju osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, nemamo ni sudeće dane. Potenciram potrebu da se obezbede u takvim sredinama… Još jednom pozivam nadležno Ministarstvo pravde da iznađe mogućnost da preko osnovnih sudova se obezbede ti sudeći dani za mesta u kojima to ne postoji, a gde postoji potreba, jer veliki broj građana iz takvih sredina, koji žive u rubnim područjima takvih opština, žive u selima, nemaju mogućnost, nemaju prevoz, nema autobuskih linija zbog razuđenosti terena i kada oni imaju sudski poziv sebe angažuju, obezbeđuju veća sredstva. Od 1.500 do 2.000 dinara košta da se ode iz nekog daljeg mesta, iz Svrljiga, do centra Svrljiga, odnosno do Niša košta i više, možda 3.500, 4.000 dinara. Ide na zakazano ročište ili dođe tamo i neko od tih koji su u tom sporu odloži i on čovek ponovo tako treba da radi.

Mislim da je potrebno da se obezbede sudeći dani u tim malim sredinama i da to Ministarstvo pravde što pre uradi da bismo izbegli troškove za te naše ljude, da bismo im dali mogućnost da imaju ista prava, kao i oni građani koji žive u većim mestima, jer na taj način stavljamo akcenat da svi imamo ista prava, iste mogućnosti, iste obaveze.

Inače, još jednom mogu da kažem da ljudi iz seoskih područja, da ljudi iz područja kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Babušnica, pa i ostala mesta u Raškoj, ta jugoistočna Srbija, gde je veliki broj ljudi staračka populacija, gde su siromašene opštine, gde su devastirane demografski ugrožene opštine, da u tim opštinama mora biti veća pažnja, ne samo pažnja ovako kad govorimo, nego i pažnja direktnim izdvajanjem, direktnim davanjima, da se tim ljudima obezbedi mogućnost da imaju ne samo sudeće dane, da imaju mogućnost da izađu da traže svoja prava, već da imaju mogućnost sutra da i domovi zdravlja u tim opštinama imaju prava, da imaju doktore, specijaliste, npr. interne medicine zato što je u opštinama koje imaju manje od 20.000 stanovnika, po pravilniku nemaju ta prava.

Svi znamo koliki je problem vezano za takve sredine, vezano za hipertenziju, visok pritisak, za dijabetes, a to ljudi u takvim sredinama nemaju pravo, već moraju da se obezbeđuju sredstva iz lokalnih budžeta ili iz njihovih sredstava, a sve što se kaže je prenagluto i ima dosta velikih problema u takvim sredinama, zato što su budžeti slabi, zato što se budžeti slabo pune i veoma je teška situacija.

Još jedna od bitnih stvari, normalno, jeste da se u takvim sredinama, to su nerazvijena područja o kojima govorimo, brdsko-planinska područja, da se obezbedi mogućnost da ima veći broj doktora, da ima, da postoje i dalje ambulante po seoskim područjima, jer kako vreme ide u okviru pravilnika, u okviru sistematizacije sve se smanjuje broj radnika, izvršioci, doktori i sestre i tehničari, izvršioca na terenu, a to se sve reflektuje da će da se smanjuje broj ambulanti, da sada ti ljudi koji su staračka populacija ljudi u tim seoskim područjima nema mogućnost da odu do ambulante kako su išli do tada da se odrade merenje pritiska, šećera, da se da određena terapija, da ih doktor pregleda, već oni moraju da dolaze u centru te opštine u domu zdravlja.

Mislim da to nije u redu. Potrebno je da te ambulante i dalje postoje i moramo imati poseban akcenat i drugačije ponašanje za opštine koje su takve o kojima sam sada govorio. To su opštine iz koje ja dolazim, Svrljig i Bela Palanka, da se ne ponavljam ponovo, jer o tome govorim od 2014. godine.

Ja ovo što govorim, govorim direktno sa terena. To su informacije sa terena. Osećam potrebu i probleme tih ljudi zato što tu živim i mislim da je to potrebno da nadležno Ministarstvo zdravlja u okviru određenih pravilnika izdvoji takve sredine gde su demografski ugrožene opštine, gde je staračka populacija ljudi, gde je veoma mali broj rođene dece, a seoska područja, ako hoćemo da zažive da tamo ljudi mogu da žive, tim područjima mora da se obezbedi zdravstvena zaštita.

To isto važi i za školsko obrazovanje, za predškolsko obrazovanje. To isto važi i za kulturu, to isto važi i za sport.

Recimo, vrlo je bitno da se u takvim opštinama obezbede i sportske aktivnosti, da te opštine ukoliko nemaju sportske hale, kao što je recimo opština Svrljig koja nema sportsku halu, bilo bi dobro da nadležno ministarstvo obezbedi sredstva da zajedno sa budžetom opštine, inače ja sam govorio i ranije da smo 2017. godine sa predsednikom Srbije, kada je bio predsednik Vlade, govorili ovde u Skupštini da je u budžetu 2017. godine obezbeđeno 100 miliona dinara za izgradnju sportske hale u samom Svrljigu. To je mešovita fiskulturna sala koja bi imala 550 sedećih mesta, ali do današnjeg dana ništa nije odrađeno. Ostalo je samo na toj priči, odvojena sredstva i tu je stavljena tačka ili tri tačke. Ne znam kada će to da bude.

Ja sam i više puta govorio i mislim, ukoliko neko želi sutra da se pomogne, stvarno takvim sredinama mora da se obezbede i te hale, sale, kako se kaže, da ti tamo mladi ljudi mogu da se bave sportom zato što ima dosta mladih ljudi koji žele i dosta su uspešni sportisti.

Ja sam siguran da ćemo imati mogućnosti zato što je i predsednik Srbije, gospodin Vučić u Gadžinom Hanu u razgovoru sa predsednikom opštine Svrljiga, Miroslavom Markovićem o tome govorio i očekujemo da će ovo biti rešeno pozitivno, što se tiče izgradnje te naše sportske ili fiskulturne sale u Svrljigu, što znači angažovanje u sportu je vrlo bitno, u školskom sportu i na tome moramo svi zajedno da radimo.

Što se tiče ostalih stvari za te male sredine o kojima sam uvek govorio, veliki problem jeste i katastar. O tome ću sada prvi put govoriti. Pretpostavljam da ovo ovde što govorim da će to neko od njih možda i čuti, jer sam više puta tražio i prijem kod direktora Katastra u Beogradu. Nisam dobio poziv. Tražio sam zvanično kao narodni poslanik da govorim o problemima koje se tiču upisa imovine u katastar, o problemima svih onih starih stvari koje se dešavaju oko katastra.

Svedoci smo da veliki broj problema što se tiče investicija, ulaganja u privredu, u poljoprivredu, sve zavisi od katastra zato što veći broj tih parcela nisu upisane na način kako to treba da bude, već stoji neki raniji vlasnik.

Mislim da je potrebno i u katastru i oko katastra da se razgovara zato što isto u malim sredinama, kao što sam malo pre govorio, te opštine kao što je moja opština i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, a i u ostalim delovima Srbije, recimo Raškoj i u drugim delovima Srbije, male sredine nemaju više svoje šefove u katastru, nemaju mogućnost da taj čovek koji vodi katastar u tim malim opštinama, da može da potpiše neko rešenje, već to mora da se šalje u nekom većem centru.

Ja mislim da to nije u redu i mislim da to treba pothitno da se promeni, jer nije u redu, recimo, konkretno sada govorim o Svrljigu, a to isto važi i za Merošinu, to važi i za Belu Palanku, to važi i za Gadžin Han, za veliki broj takvih opština. To važi čak i za Doljevac, to važi za veliki broj takvih opština, jer sutra ukoliko neki od mojih prijatelja, komšija iz mog sela ili nekog drugog sela želi da nešto prepiše, upiše, on rešenje ne može da dobije u Katastru u Svrljigu, koji je do skoro imao tu mogućnost, već mora da to rešenje njegovo potpiše šef koji je u Aleksincu. Koja je to razdaljina Svrljig – Aleksinac? Možda je to blizu za one ljude iz Ražnja, iz Ražnja recimo njima je bliže Aleksinac, ali nama iz Svrljiga šef u Aleksincu da nešto potpiše neko rešenje u katastru, mislim da to ničemu ne vodi.

Ako želimo sutra da stavimo da ti naši ljudi koji žive u tim malim sredinama mogu tamo da ostanu, moraju dati mogućnost da završavaju tu svoje poslove. To je što se tiče katastra.

Što se tiče poreske uprave, konkretno poreska uprava, imali smo u tim malim sredinama i jedinicama lokalnih samoupravama imali smo ne samo u okviru lokalne samouprave, imali smo te ljude koji rade u upravi, nego konkretno i Poreska uprava republička imala je svoje radnike u tim našim malim sredinama, malim opštinama. Sada i to više ne postoji.

Mislim da je potrebno da Poreska uprava na nivou Republike Srbije ima svoje radnike u Svrljigu, da oni tu mogu, i u Beloj Palanci, tim malim sredinama, da oni tu mogu sebi da završe određene poslove i da sutra za sva ona rešenja što se tiče upošljavanja, odjava, plaćanja poreza i svega ostalog, da oni to ne moraju da rade u Nišu, jer stvarno, ljudi, veliki je problem i odlazak i povratak. To su troškovi, to su određene obaveze.

Možda će sada ovo vezano za „e-upravu“ što se radi da se možda to elektronski odradi, ali na tome moramo svi zajedno da radimo, na tome je i dobro što se radi, jer je potreba takva da elektronskim putem možemo mnogo stvari da rešimo, ali trenutno sada ljudi iz mog kraja ne mogu da završe ništa, nego moraju da idu u Niš. To je još jedna od stvari koje moramo gledati da promenimo za dobrobit tih malih sredina.

Ostale stvari o kojima sam hteo da govorim vezano, konkretno, za poljoprivredu, za selo, na tome ćemo sigurno da radimo. Lepo je ovo što govorimo, imamo nekoliko ministarstava koje se brinu o porodici, brinu se o selu, brinu se o poljoprivredi, ali suština svega jeste da rezultat toga mora da bude vidljiv. Rezultat toga mora da bude u pravom trenutku na pravom mestu odrađen.

Ja samo kažem, bilo bi dobro da ti ljudi koji vode ta nadležna ministarstva, da oni budu, da dođu kod nas u tim malim sredinama, da dođu kod nas, da budu nekoliko dana, neka budu desetak dana sa mnom u mom selu, da osete probleme kako se radi poljoprivreda, kako je problem kada čovek nema jaku struju, kada čovek nema poštu, kada čovek nema zdravstvenu zaštitu, kada čovek nema one elementarne stvari, a čovek želi da se bavi poljoprivredom, želi da ostane na svom ognjištu, ali zato moramo da mu damo mogućnost kroz određenu finansijsku podršku, jer to je ono što je veoma potrebno za te naše sredine.

Najbitnije od svega jeste to što ti ljudi i ti naši za koje sam ja glasao u Vladi, koji vode ta nadležna ministarstva, mora da imaju osećaj i potrebu da osete na svojoj koži šta znači neki problem.

Ja to što govorim govorim zato što znam kakvi su problemi. Te probleme osećam i na sebi i oni pored mene to osećaju. Zbog toga ovde govorim, jer ja govorim ono što govore ljudi iz takvih sredina.

Problemi koji su evidentni u takvim sredinama to su problemi o kojima ovde govorim svakodnevno kada se javim za govornicom. Velika potreba jeste na tome da radimo, da zajedno na teren odemo, da budemo nekoliko dana u tim područjima, u tim selima, da u razgovoru sa ljudima vidimo šta znači kada jedan čovek koji se bavi poljoprivredom i koji je imao nekoliko krava, proda jednu kravu, drugu kravu, posle toga to gazdinstvo se zatvara, a svi znamo oni koji se bave stočarstvom koliko treba vremena kada se jedna krava sutra proda ili ako se otuđi iz kuće ili ukoliko se desi nešto još gore, koliko je potrebno da takvo grlo bude u funkciji. Četiri do pet godina, znači, toliko potrebno da se u stočarstvu uđe i da se obezbedi kvalitetno priplodno grlo i da se to priplodno grlo sutra stavi u funkciju i da bude reproduktivno, da se oteli i da ima od sutra i neka budućnost, da ima od toga vajda.

Sve ovo što govorim tj. tiče se stočarstva, jeste da se kaže da se izdvajaju veliko sredstvo stočarstvu što je dobro, ali to se malo vidi kod nas na terenu zato što mali broj takvih ljudi iz moje opštine, iz takvih opština, kao što je moja opština, imaju mogućnost da konkurišu zato što određeni limiti koji su donji su za njih nemoguće da iz ostvare.

Konkretno, ovaj sad dobar projekat, program Ministarstva poljoprivrede za 50% učešća države, odnosno bespovratna sredstva 50% banaka i 50% oni da učestvuju, odnosno 25%. To je lepa stvar, ali 20.000 evra za mog poljoprivrednika iz mog sela je to veliki problem zato što oni ta sredstva ne mogu da obezbedim to učešće 25%.

Zbog toga mislim da imao kada donosimo odluke, kada donosimo uredbe, kada Vlada sutra preko nadležnog ministarstva određene stvari radi za to područje mora da ima drugačije merilo za područja koja su demografski ugrožena, za područja koja su brdsko-planinska, za nerazvijena područja, za područja koja su četvrta, odnosno peta grupa nerazvijenosti. S tim područjem moramo staviti drugačija merila, drugačiju pažnju i veća izdvajanja. To isto znači i za bračne zajednice, za novorođenu decu, za ne zapošljene porodilje mora biti veća izdvajanja u takvim područjima, kažem, najmanje 50% mora da ima u takvo područje veće izdvajanje za svaku ženu, za svako novorođeno dete, za svaku bračnu zajednicu.

Država Srbija sada izdvaja ta sredstva i to je dobro za prvo, drugo i treće dete, to je odlična stvar, ali ja kažem i potenciram da mora biti razlika za one koji žive u nerazvijenim područjima, brdsko-planinskim područjima i u selima u takvim područjima, jer ako u nekom selu se sada rodi jedno dete to je šansa da to selo može da živi, a pre toga nisu rođena unazad 10, 15 godina nijedno dete, ako se rodi jedno dete, vrati se jedan bračni par, tim ljudima moramo obezbediti veća primanja, veća davanja i da ti ljudi sutra mogu da budu primer kako može da se živi.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja mislim da ovo što govorim to su stvarno problemi na terenu. Ja sam poslanik koji izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ ispred USS i ovde u Skupštini govorim one problem koji su evidentni, koji su stvarni i koji se mogu u svakog trenutka videti.

Rešenja moramo zajedno tražiti, rešenja su tu, s tim što moramo negde nešto malo oduzeti, tu konkretno misli na neka davanja o kojima možda pričamo u nekom narednom periodu, a moramo obezbediti ta veća davanja za takva područja, za nerazvijena područja, za seoska područja na jugoistoku Srbije, a i ostalima delovima Srbije koja su brdsko-planinska, četvrta grupa nerazvijenosti, odnosno peta grupa nerazvijenosti.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću podržati sve predloge i ove sada promene konkretno vezano za sudstvo i to ću podržati, ali još jednom potenciram da se mora više izdvajati za nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i na taj način da sutra ostanu tamo ljudi da žive, da tamo ostanu žene i bračni parovi da mogu ostvaruju porodice i normalno je da će od toga imati sutra mogućnost da nastavi da se razvija zemlja Srbija.

Hvala još jednom, uvažena potpredsednice Skupštine, vi ste uvek bili pravični i ja vas podržavam uvek i želim da tako nastavite da radite i dalje.

Zahvaljujem se.

Uvažena potpredsednice, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbija koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i u Skupštini predsednik sam i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i do sada, ja sam i u uvodnom delu govorio, ovo što sada govorim posle kolege poslanika File, mislim da je čovek stvarno kompetentan. Rekao je sve one potrebne stvari koje se tiču prava, struke i svega onoga što je bitno. Samo ću ja to potvrditi.

Ono što sam hteo da govorim, ja sam malo pre rekao u uvodnom delu, što se tiče sudova, gde je potreba tih malih sinova, što sam govorio. Gledaću da budem u okviru dnevnog reda, što govorim, ali sve one stvari koje sam govorio ranije to ću i sada isto reći u jednom delu.

Mislim da je potrebno maksimalno staviti akcenat što se tiče pravosuđa, sudova, svega onoga da se obezbede uslovi za rad, da mogu sudovi funkcionisati i u malim sredinama, odnosno opštinama u kojima su nekada bili osnovni sudovi. Takvih je opština bilo dosta, sada u tim opštinama nema čak ni sudećih dana.

Mislim da je to nepravedno, to moramo ispraviti. Moramo uraditi drugačije u okviru zakona i mogućnosti, da se da i ta mogućnost da sudeći dani budu prisutni, da tamo nekoliko dana budu sudije koje će imati zadatak da rade po predmetima koji su tiču građana iz te lokalne samouprave.

Još jednom, kao što sam govorio, veliki problem jeste razuđenost opština, staračka populacija ljudi. To je ono što mene najviše boli kada neki čovek koji živi u nekom udaljenom selu, koji živi sam ili živi sa svojom bakom, odnosno sa svojom ženom, to su mahom stari ljudi, imaju neki predmet, poziv da tog i tog dana dođu u Niš na suđenje.

Oni plate taksi, da plate prevoz, odu tamo, a neko je odložio to suđenje i on je čovek išao, napravio trošak, a ti ljudi su mahom ljudi koji imaju i probleme sa zdravljem i jednostavno ne mogu da se snađu.

Zbog tih ljudi, zbog takvih ljudi ja pozivam i apelujem na Ministarstvo pravde da iznađe mogućnost da se obezbede sudske jedinice, odnosno sudeći dani ako ne mogu sudske jedinice u takvim sredinama, kao što sam malo pre govorio, tim malim opštinama gde su nekada bili i osnovni sudovi.

To je potreba ne samo sudova, već i ostalih delova, što se kaže, vlasti, konkretno poreska uprava, katastar, o tome sam govorio. O katastru ću govoriti više puta i uvek tražiti određene stvari da se moraju rešiti za dobrobit takvih malih sredina.

Mislim da bi bilo dobro da direktor katastra primi mene kao poslanika da mogu da mu iznesem probleme, inače ću ja ove probleme koje imam govoriti ovde na Skupštini.

Nemam ja razlog ničega da se stidim, jer sve ono što imam da kažem to mogu da kažem javno, transparentno, a za dobrobit svih, za dobrobit i radnika u katastru, za dobrobit građana i lokalnih samouprava.

Jedna stvar koja je bitna vezano za mene jeste ta zdravstvena zaštita. Još jednom potenciram na vakcinaciju, da se što veći broj vakciniše. Ko se nije od ljudi vakcinisao da to uradi što pre da ostvarimo taj procenat od 55%, 60% i da na taj način zaštitimo našu zemlju Srbiju da možemo da stavimo u funkciju sve ono što je potrebno, da bude i privrede i poljoprivrede, da budemo bez onih maski, odnosno da se ljudi oslobode nečega, odnosno da mogu slobodnije da dišu.

Evo, ja ću još jednom zahvaliti svim kolegama. Glasaću za sve ove predloge zakona koje ćemo danas glasati.

Inače, za kraj, ja bih se obratio jednom delu građana, odnosno građanima Svrljiga, pošto ja dolazim odatle. Sada bih čestitao rođendan radio stanici „Buba Mara“. To je 29. rođendan.

To je jedna od najstarijih radio stanica na jugoistoku Srbije. Mislim da je to veliki uspeh. Bilo bi dobro, još jednom kažem, da nadležno Ministarstvo kulture i informisanja u okviru svojih nadležnosti, u okviru svojih finansijskih mogućnosti pomogne takvim medijima koji su u tim malim sredinama, da oni mogu da informišu građane, da se čuje za one potrebne stvari da se na taj način pomogne tim malim sredinama da se što više za njih čuje i da to bude ne samo u ovde u centru Srbije ili ovde u Beogradu, nekim velikim centrima, da to bude i u malim mestima kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i takvim opštinama koje imaju budućnost. Zajedno sa našim predsednikom, zajedno sa našom Vladom mi ćemo na tome zajedno raditi.

Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvaženi ministri i ministarke, kolege poslanici, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, najlepše opštine u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, a on je najlepši grad u Srbiji. Inače sam izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću i sada, kao potomak jednog borca, mog dede, Vilotija Miletića, koji je bio učesnik rata, koji je bio u Šestoj ličkoj diviziji, bio je u specijalnoj jedinici, automatičar, nosio je petokraku, ja to mogu da kažem sa ponosom, ali, sa druge strane, mogu da kažem još nešto- kao mlad čovek, ja sam bio više puta na obeležavanju 13. maja na Ravnoj gori. Evo, sada će to biti, za dva dana, možemo ići na Ravnu goru da obeležimo taj dan, kada je tamo došao Draža Mihajlović i kada se pokrenuo pokret za odbranu naše zemlje Srbije. I to je neki datum.

Sa druge strane, ovo govorim baš zbog toga što je jedna stvar bitna, a to je da smo mi tu, da moramo čuvati našu istoriju. Za mene kao čoveka, kao potomka jednog borca koji je živeo do pre nekoliko godina, čovek koji je mene svemu naučio, ali ja sam uvek bio na nekoj drugoj strani, razmišljao drugačije i pevao sam uvek Dražine pesme, četničke pesme, ali, normalno, kada nije tu moj deda.

Zato, još jednom kažem, najbitnija stvar jeste pomirenje, da nikad ne zaboravimo naše ljude koji su izginuli od strane ustaša, od strane svih onih koji su bili mrzitelji Srbije i zato moramo čuvati našu istoriju, gledati napred, gledati budućnost, našu budućnost za 50, 100 godina. To je naš cilj. Ali, sa druge strane, ne smemo nikad zaboraviti naše potomke i naše ljude.

Što se tiče ostalih tačaka, konkretno vezano za zapošljavanje ljudi, za period ove godine, 2022-2023, gde se obezbeđuju sredstva za 18 hiljada ljudi, 19 hiljada i 21 hiljada, što će biti svake godine, to su sredstva obezbeđena preko Nacionalne službe za zapošljavanje. To je velika stvar da pomognemo našim ljudima koji su nezaposleni. Velika stvar jeste da se izdvoje mnogo veća sredstva za područje jugoistočne Srbije, za područja kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, gde je velika stopa nezaposlenosti. Tim ljudima moramo pokloniti veću pažnju.

Jedna od bitnih stvari jeste izgradnja železničke pruge. Železnička pruga se sada gradi, najvećim delom od Niša preko Svrljiga prema Knjaževucu je završena, kompletna rekonstrukcija, gde će ići vozovi mnogo većom brzinom. Radiće se pruga Niš-Beograd, radiće se pruga Niš-Doljevac-Žitorađe-Merdare, što je dobro i za vas, predsedniče Skupštine, vi ste iz Žitorađa. Siguran sam da će vozovi koji idu iz Beograda preko Niša prema Merdaru ići mnogo brže. To moramo svi podržati.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke podržati sve ove predloge zakone i uvek ću glasati za te stvari, zato što je to naša budućnost i budućnost za našu decu. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću pre nego što postavim pitanja prvo iskoristiti priliku da čestitam Đurđevdan svim našim pravoslavnim vernicima, sa željom da slavu slave u zdravlju, sreći i veselju i da im ova godina bude rodna i blagorodna. Kako se kaže - od Đurđevdana kada bude lepo vreme, biće godina malo i lošija, a ukoliko bude kiše, biće godina rodna i blagorodna. Tako da, današnjeg dana vidimo i sunce i kišu, tako da će biti sigurno ova godina rodna, blagorodna i, kako se kaže kod nas, i na njivi, a i kući.

Još jednom, moji prijatelji, braćo i sestre, srećna vam slava Đurđevdan.

Sada bih postavio nekoliko pitanja. Uvaženi predsedniče Skupštine, pitanja se tiču konkretno lokalnih samouprava, problema. Kao prvo, izneću nekoliko stvari, a ovo može da bude i pitanje Vladi.

Konkretno, problem eksproprijacije. Kada se radi eksproprijacija u lokalnim samoupravama, normalno, dobija se saglasnost Vlade, ali u okviru eksproprijacije zemljišta, sve može da se radi za potrebe javne svojine. Izgradnja domova zdravlja, kulturnih centra, izgradnja škola, izgradnja objekata, izgradnja putne infrastrukture, izgradnja vodovoda, kanalizacije, to su sve stvari koje su u okviru javne svojine i potrebe za tu, recimo, lokalnu samoupravu.

Ovde bih ja hteo, i to ću i u narednom periodu uraditi, kao poslanik predložiti predlog promene zakona, da se u okviru eksproprijacije stavi mogućnost i izgradnja zone industrije ili industrijske zone, baš zbog toga što u okviru ovog Zakona o eksproprijaciji ne stoji ta mogućnost, a postoji velika potreba. Recimo, konkretno, ima dosta tih malih lokalnih samouprava koje su u prethodnom veku bile veoma razvijene. Devedesetih godina, do 2000. godine imali su veći broj radnika nego sam broj stanovnika. To je, recimo, konkretno bila i opština odakle ja dolazim. Posle katastrofalne privatizacije društvene firme su otkupljene, urađena privatizacija i sada opština nema ni pedalj slobodne zemlje da bi sutra ponudila nekom investitoru, a imamo zainteresovane investitore koji bi, recimo, došli kod nas u Svrljig, a siguran sam da da ima takvih opština i u drugim delovima naše Republike Srbije.

Zakon o eksproprijaciji treba promeniti, da obuhvata i izgradnju zone industrije. To će biti moj predlog.

Pitanje Vladi – da li će u okviru aktivnosti Vlade u narednom periodu postojati mogućnost da se promeni ovaj zakon i da se tu stavi da to može da bude i zona industrijska ili industrijska zona da bude u okviru Zakona o eksproprijaciji, da može lokalna samouprava na osnovu Zakona o eksproprijaciji da otkupi zemlju, da je stavi u funkciju i to da bude po ubrzanom sistemu kao što je za ostale stvari koje se tiču javnih interesa u okviru lokalne samouprave?

To je jedno pitanje i vrlo je bitno za razvoj tih naših lokalnih samouprava.

Drugo pitanje je tzv. Zakon o konverziji ili Zakon o pretvaranja prava korišćenja u pravo svojine na građevinskom zemljištu uz naknadu. Pošto smo svedoci, to sam i malopre govorio, kako veliki broj privatizacija je urađen na štetu i lokalnih samouprava i radnika, to je rađeno do 2000. godine. Imamo primere, konkretno, recimo, u Beogradu bila je privatizacija neke hale koja je bila 400, 500 kvadrata, a ta hala je imala blizu 20 hektara zemlje, tu možda negde u centru, možda neki pašnjak ili tako nešto.

E, sad, šta se dešava? Pošto je taj vlasnik koji je imao mogućnost, imao političke veze, kupio taj objekat, on tu zemlju ima prioritet da je uzme, bez obzira što je objekat, recimo, 500 kvadrata, 20, 30 hektara zemlje, on ima prioritet da to zemljište kupi. U krajnjem slučaju, on pokreće taj postupak te konverzije zemlje i ima prioritet. A ima i situacija da isto takav objekat, kupio neko za vreme privatizacije ili stečaja, ima isto objekat 500, 600 ili 1.000 ili 2.000 kvadrata, ima blizu pet, šest hektara ili 15, 20 ili 50 hektara zemlje koje se u okviru tog objekta nalaze, a on ne želi da uđe u postupak konverzije, odnosno prevođenja iz tog prava u pravo svojine, da bude njegovo. On to ne želi. Tako to može da traje u nedogled. On tu zemlju koristi, pravi, šta treba da radi, a lokalna samouprava od te zemlje nema mogućnost sutra da, pošto ima zainteresovanih investitora, ona tu zemlju ne može staviti u funkciju.

Moje pitanje je da li će imati mogućnost da se u postupak uđe u promenu Zakona o konverziji zemlje? Ja ću to potencirati, zato što je to velika potreba, jer imamo dosta lokalnih samouprava koje imaju objekte koje je neko kupio objekat, nije kupio zemlju do tog objekta, nego samo zemlju koja se nalazi ispod objekta, a on tu zemlju, ne želi da uđe u postupak konverzije, već tu zemlju koristi bez naknade, a recimo, lokalna samouprava ima mogućnost da sutra dovede investitora koji bi hteo tu da radi, jer tu ima i voda i kanalizacija, ima struja, ali oni to ne mogu iz lokane samouprave da rade zato što Zakon o konverziji ne definiše vremenski interval za koje vreme treba taj vlasnik koji je kupio taj objekat da tu zemlju uđe u postupak konverzije.

Moje pitanje je – da li ćemo moći da taj zakon promenimo i da se tačno stavi datum za koliko vremena se ulazi u postupak konverzije? Ukoliko to ne uradi taj vlasnik, da to uradi jedinica lokalne samouprave ili država Srbija. Hvala.

Zahvaljujem se, predsedavajuća.

Znam da ste uvek realni i tolerantni, što je vaša vrlina.

Drage kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, najlepše opštine u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, najlepšeg grada u Srbiji.

Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić - Za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Podržaću predlog izbora ovih sudija, jer imam poverenje u sudstvo i imam poverenje u predloge koji su stigli kod nas, s tim što uvek potenciram i tražiću i u narednom periodu da se iznađe mogućnost da se u malim sredinama, gde nema sudova, gde nema sudske jedinice, makar obezbede sudeći dani.

Inače, tu je sa nama bio naš čovek iz Niša, sudija Aleksandar Pantić, kome stvarno izuzetno verujem i znam da su ovi predlozi baš pravi predlozi i na mestu, s tim što će neke predloge verovatno neko i osporiti, ali ću i to podržati, jer verovatno ima nekih razloga.

Još jednom, uvažene kolege, građani, svima koji danas slave čestitam slavu Đurđevdan i još jednom svima želim zdravlja, sreće, uspeha i da ova godina bude rodna i blagorodna, kako na njivi, tako i u kući. Sve najbolje.

Zahvaljujem.

Uvaženi ministre Vanja, uvažena ministarka Maja Gojković, do skoro ste bili tu sa nama kao predsednica Skupštine, sarađivali smo i očekujemo da ćemo sarađivati i u narednom periodu kao što smo sarađivali ja kao poslanik i vi kao predsednik Skupštine.

Inače, vezano za ove amandmane koje predlaže Vlada, koje ćemo mi sigurno usvojiti, odnosno sve je to prihvaćeno, ja ću samo reći da ovo što sada radimo, to je neophodno. I mislim da je ovo jedan od boljih načina da rešimo ono za nas što je bitno. Kulturu moramo čuvati.

Ovo što je govorio kolega pre mene, ja se pridružujem čestitkama mojim prijateljima Romima koji slave slavu Đurđevdan. Srećna slava. Normalno, ja se družim sa tim ljudima, to su moji prijatelji i podržavam to vezano za kulturu i za održavanje svega onoga što imaju moji prijatelji Romi i ostale nacionalnosti ovde u Srbiji, koje mi stvarno poštujemo, cenimo i podržavamo. To je velika stvar svih nas, zato što smo mi kao narod širokih prsa i svakog volimo i poštujemo i to smo uvek dokazali.

Inače, što se tiče ovih amandmana, to je veoma dobra stvar. Ja ću to podržati. Nadam se, uvažena ministarka, da ćete imati mogućnosti da u nekom narednom periodu, a voleo bih da to bude što pre, obiđete naš jug, jugoistok Srbije, da dođete do Svrljiga, da zajedno pogledamo one stvari koje tamo kod nas ima. Što se tiče kulture, mi imamo dosta tih događaja koje obeležavamo, kulturne stvari konkretno. Recimo, imamo likovnu koloniju, imamo sabor gajdaša, ima iks takvih stvari koje su veoma kvalitetne i koje mi moramo čuvati i na tome radimo. Imamo i bdenje. To je igra koju tamo održavamo, kojom negujemo našu tradiciju, našu kulturu. Imamo veliki broj naših umetnika, naših pesnika, ljudi koji su u književnosti veoma prepoznatljivi. Mi smo sa tim ljudima prepoznatljivi u celoj Srbiji, bivšoj Jugoslaviji, a sada i u Evropi.

Zato ću uvek podržati sve ove predloge, zato što mislim da je to ispravna stvar, da kada čuvamo i negujemo kulturu, kada negujemo ono što je bilo nekada, na taj način dajemo mogućnost da naša pokolenja znaju kako je bilo ranije. Mi to uvek moramo čuvati.

Ja ću kao poslanik podržati sve ove predloge, predloge ovih zakona, a vezano konkretno i za Zakon o sportu, koji će kasnije biti. Imam tu jedan amandman. Verovatno neću imati mogućnost da se javim, pošto ima još dosta kolega koji će o tome govoriti. Taj amandman koji je predložio moj kolega Goran, koji je predsednik pododbora u okviru Odbora za prosvetu, pododbora zaduženog za sport. Kolega, svaka čast za taj amandman što ste predložili. Vi radite ono što treba svi mi da radimo, borite se za sport. Mislim da bi bilo dobro u nekom narednom periodu da u okviru naše Skupštine imamo i odbor za sport, da to ne bude pododbor u okviru Odbora za prosvetu.

Još jednom, uvažene kolege, građani Srbije, mislim da je ovo sad ispravna stvar što radimo, da ulaganjem i donošenjem ovih zakona, to će biti sigurno bolje za sve naše ljude. Ja ću kao poslanik USS i u okviru našeg kluba poslanika Stranke pravde i pomirenja – USS glasati za sve ove predloge, jer mislim da je to neophodno.

Još jednom, uvažena ministarka, voleo bih da budete gost u jednoj lepoj opštini Svrljig. Normalno, poziv važi i za našeg ministra Vanju, a važi i za sve kolege poslanike, a posebno za našeg predsednika Skupštine gospodina Ivicu Dačića, koga tamo veliki broj ljudi u Svrljigu poštuje i ceni. Normalno, tu je i naš predsednik Vučić, koji je kod nas bio i koji će uvek biti kod nas cenjen, zato što je i dalje on počasni građanin u opštini Svrljig. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Kao prvo ja bih da vam se zahvalim na organizaciji međustranačkog dijaloga koji je krenuo sinoć, gde ste vi, zajedno sa našim predsednikom Srbije, Aleksandrom Vučićem, pokrenuli tu priču na najbolji način, jer to je jedini način da rešimo neke nesuglasice vezano za sve one izborne radnje i sve ono što je nekom nešto nedodirljivo. To konkretno mislim na one koji nisu bili na ovom dijalogu. Neka to ide njima na čast i uvek mogu da se žale. Kod nas se kaže – onaj ko gubi može da se žali kod Mile Rovala u Knjaževac. To je neki advokat Mile Rovalo. Ali, to se kaže kod nas, u mom kraju.

Jedna od stvari vezano za taj dijalog jeste da je Ujedinjena seljačka stranka tu učestvovala. Imamo neke svoje predloge, a ali to smo vama dali, predali i očekujem da ćemo neke stvari od toga i prihvatiti.

Meni je vrlo bitna jedna stvar, to može da se desi i nekim drugim političkim strankama. Inače, mi smo prošle godine promenili taj cenzus gde za prelazak cenzusa i ulazak u parlamente, kako lokalne, tako pokrajinske, tako i u Parlament Srbije, je 3%.

Kada smo bili na tim našim izborima, kao Ujedinjena seljačka stranka bili smo i na izborima i u Nišu sami. Mi smo u gradskoj opštini Crveni krst kao Ujedinjena seljačka stranka prošli cenzus, imali smo 3,6%, ali nismo dobili odbornika, ja ne znam iz kog razloga. Da li zbog tog Dontovog sistema ili ne znam šta, ali cenzus je 3% i ja sam računao da će to biti ulazak odbornika u parlament.

To je jedna od stvari koja se može desiti i nekome drugom. To se može desiti na izborima za parlament Republike Srbije, pa da ne dođemo u istu situaciju. Mi smo prošli 3,6% i nismo dobili odbornika, a neki poslanici kada su 2006.godine bili na izborima imali su 2,99% i oni su uspeli da uđu u parlament zahvaljujući nekim stranim ambasada.

Mislim da o tome treba da se govori i mislim da je za to potrebno da se zna, da je cenzus od 3% da li je to prolazak i ulazak u parlamente, da li u lokalne, pokrajinske ili republički parlament, i da to ukoliko ima nekih problema da se to reši na vreme da ne dođemo u situaciju da to bude nekome na štetu.

To je vrlo bitno i ja mislim da ova naša sada kampanja, vezano za razvoj demokratije, da se što veći broj ljudi skupi. Juče je bilo 26 stranaka. Ovde smo razgovarali o tim izbornim uslovima. To je nešto stvarno pozitivno, dobro i očekujem da ćemo zajedno sa svima, zajedno sa našim predsednikom Srbije koji je tu, koji je dao stvarno neke konstruktivne predloge, da će to biti rešeno na najbolji način i da će sve to biti za doprinos demokratiji u našoj zemlji Srbiji.

Još jedno pitanje bih hteo da postavim, konkretno, Ministarstvu zdravlja, Institutu za javno zdravlje Batut – da li će imati mogućnosti da se promeni pravilnik, da opštine koje imaju manje od 20 hiljada stanovnika da nemaju pravo na doktora interne medicine? To je vrlo bitno da se promeni, taj pravilnik, zato što veliki broj opština ima manje od 20 hiljada stanovnika nemaju doktora interne medicine, a ima veliki broj kardiovaskularnih problema, veliki broj ljudi koji imaju dijabetes, probleme sa srcem i oni nemaju mogućnost, nemaju tog specijalistu.

Potrebno je tim ljudima obezbediti doktora interne medicine, da to bude plaćeno iz budžeta Ministarstva zdravlja i da na taj način ti ljudi imaju ista prava kao i oni koji imaju više od 20 hiljada stanovnika.

To merilo, broj stanovnika ne priliči situaciji na terenu zato što veliki broj opština koje imaju staračku populaciju ljudi imaju demografsku ugroženost, imamo brdsko-planinsko područje, razuđenost opština, razuđenost sela. To sve traži da bude veći broj doktora, sestara i posebno tih specijalnosti koje su bitne za život i zdravlje tih ljudi. To je moje pitanje i da li postoji mogućnost da se taj pravilnik promeni za dobrobit tih malih sredina kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, veliki broj opština Jugoistočne Srbije, a i u drugim delovima Srbije kao što je recimo Raška i drugi delovi Srbije? Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, potpredsedniče Skupštine.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, dragi sugrađani, draga deco iz Svrljiga, profesori, direktore škole, građani Srbije, ja bih se u ime i građana Svrljiga i svih ljudi koji žive na teritoriji jugoistoka Srbije zahvalio kao prvo Vladi Republike Srbije, predsedniku Skupštine, državi Srbiji što daje mogućnost da se naša Srbija razvija u svakom delu naše zemlje Srbije.

Ovo je nešto što je dobro za sve nas. Ovi sporazumi su bitni za nas, za našu zemlju, ali najbitnije za sve nas ovde u Srbiji jesu naša deca. Ovo su deca iz Svrljiga koja su veoma pametna i kada govorim da dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, ali tu su i najbolji ljudi u Srbiji, to su u Svrljigu.

To su naša deca koja su izmislila nekoliko stvari koje su bitne za budućnost i razvoj naše zemlje, za razvoj nauke. To je bio filter što se tiče zaštite životne sredine i uređaja koji će sutra zaštiti zdravlje i spasiti živote ljudi.

Još jednom kao poslanik, kao čovek, pozdravljam sve ljude, a posebno našu decu iz Svrljiga, iz svih delova Srbije. Sve najbolje i neka nam je živa i napred Srbija! Sve najbolje.

Zahvaljujem se, potpredsednice Skupštine.

Uvažene kolege poslanici, uvaženi ministre, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji. Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, a izabran sam sa liste SNS Aleksandar Vučić – za našu decu.

Ja ću, kao i do sada, u početku reći o svim onim stvarima, jer sam uvek do sada podržavao sve predloge zakona koji se tiču razvoja i napretka naše zemlje Srbije, sa posebnim akcentom na područja sa otežanim uslovima života, na nerazvijena područja, na područja jugoistočne Srbije, gde ima dosta problema, ali mi te probleme polako rešavamo na način kako to može i kako dozvoljava situacija.

Što se tiče sada ovog zakona konkretno, elektronske fakture, to je jedna od odličnih stvari o kojima sada govorimo, o kojima ćemo raditi, jer na ovaj način imamo mogućnost da obezbedimo lakše funkcionisanje svih privrednih subjekata, da to bude na bolji i brži način, a da to manje košta.

Sada ću nekoliko stvari reći konkretno, pošto ću glasati za predlog ovog zakona, ali staviću akcenat na nešto što se tiče naših malih proizvođača, poljoprivrednih proizvođača, koji će imati obavezu da kroz ovaj program elektronske fakture, da i oni moraju imati tu mogućnost da na taj način funkcionišu, kako smo čuli, od 1. januara 2023. godine to će stupiti i biti obavezno za sve.

Inače, veliki problem naših malih lokalnih samouprava na jugoistoku Srbije, a i u drugim delovima, gde nema pokrivenosti internetom, gde sutra ti naši poljoprivredni proizvođači em nisu edukovani, neće znati. Na tome moramo zajedno da radimo, da se njima da mogućnost da se edukuju i da se u svakom mestu obezbedi pokrivenost internetom, da ti ljudi sutra ne budu oštećeni zato što ne mogu možda na taj način da obezbede mogućnost elektronskog fakturisanja i oni sutra da snose određene sankcije.

Recimo, primer, opština Svrljig, veliki je broj sela koja nemaju pokrivenost internetom. Tu su sa nama predstavnici iz Crne Trave. Da li Crna Trava ima svuda pokrivenost internetom i da li sutra ljudi iz Crne Trave, tu je profesor Ljubiša Stojimirović, koji možda zna da li ljudi koji su poljoprivredni proizvođači u Crnoj Travi nemaju pokrivenost internetom, sutra da to mogu da pošalju i da na taj način sutra obezbede sebi mogućnost da to rade kao i ostali ljudi i privredni subjekti koji to mogu da rade, imaju pokrivenost internetom, mladi su, znaju. To znači za privredne subjekte.

Ja to podržavam, glasaću za ovaj zakon, ali stavljam akcenat na poljoprivredne proizvođače gde nemaju mogućnost pokrivenosti internetom. Takva područja su brdsko-planinska područja. Normalno, ti ljudi, pojedini, nisu edukovani, ne znaju da to urade na taj način.

Prema tome, pozvao bih nadležno Ministarstvo finansija da se u okviru ovoga iznađe mogućnost da se tim ljudima koji nemaju pokrivenost internetom, da se tu dovede internet, da mogu da rade i, normalno, edukacija i da ta naša poljoprivredna gazdinstva koja će imati potrebe i da na taj način fakturišu elektronski, da to ukoliko ne mogu, da ne budu sankcionisani, da ne budu kažnjeni, zato što oni za to nisu krivi, a velika potreba jeste ono što sam govorio.

Ja ću kao poslanik podržati predloge svih ovih zakona. Mislim da treba da gledamo u budućnost. Budućnost je tu sada kod nas, na tome radimo.

Još jednom bih pozvao sve građane Srbije da se vakcinišu. Nije tačka, ali pozivam sve da se vakcinišu, da bismo što pre izašli iz ovih problema, ove pandemije, jer je, još jednom napominjem, Srbija uvek u prvom planu i među najboljima. Evo, današnjeg dana i naš predsednik Vučić je u Pukovcu, to je taj deo naše Srbije gde se radi revakcinacija i on želi svojim primerom da pokaže kako to treba da rade i ostali ljudi.

Još jednom hvala. Pozivam sve ljude koji se nisu vakcinisali, da se vakcinišu. A, normalno da ću glasati za Predlog zakona.

Još jednom pitam profesora Ljubišu Stojmirovića da li i u Crnoj Travi imaju problema sa internetom i da li ti ljudi u Crnoj Travi, poljoprivredni proizvođači, mogu da na ovaj način sutra, za godinu, godinu i po dana da plaćaju te elektronske fakture?

Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, doktore Orliću.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču, konkretno, malih lokalnih samouprava koje su četvrta, odnosno peta grupa nerazvijenosti. Jedna od njih je i Opština Svrljig, iz koje ja dolazim.

Moje pitanje je usmereno ka Kancelariji za ulaganje, pošto sam u prethodnom periodu, 2014, 2015. i 2016. godine, više puta govorio ovde u Skupštini o problemima izgradnje fiskulturne sale, odnosno sportske hale, gde smo u okviru toga razgovarali sa našim sadašnjim predsednikom, a tadašnjim predsednikom Vlade, gospodinom Vučićem.

Na osnovu svih tih mojih angažovanja i zahteva iz Opštine Svrljig, mi smo 2017. godine u okviru Kancelarije za ulaganja dobili sredstva u vrednosti 100 miliona dinara, odvojene su na stavku da se odradi završetak te fiskulturne ili tzv. mešovite fiskulturne sale, u kojoj bi bilo 550 sedećih mesta. To bi bila velika potreba za sve nas koji živimo u Svrljigu, jer nama je interes da se mladim ljudima obezbedi da se bave sportom, da mogu da se druže. Normalno, kada je loše vreme, kada je kiša, kada je hladno, to ne može da se radi u balon sali na otvorenom, već nam je za to potrebna ta fiskulturna sala, koja je započeta davne devedeset i neke godine.

Do dana današnjeg Opština Svrljig je više puta projekat koji je odradila usaglašavala sa Kancelarijom za ulaganje, gde su se u okviru Kancelarije za ulaganje više puta menjali ljudi koji su prihvatali tu dokumentaciju i tražili su sve nešto novo i novo. Do dana današnjeg ta sportska hala nije započeta, nijedan deo, nije prihvaćen čak ni taj projekat, a mogu da kažem da su pojedini koji su bili ispred te Kancelarije za ulaganje, koji su bili kao ljudi zaduženi za praćenje projekata, tražili kada je krenulo da se radi da se kompletan objekat koji je urađen sruši, iako postoji kompletna dokumentacija o izdržljivosti i nosivosti koju su radile stručne službe i ljudi iz Opštine Svrljig iza toga stoje.

Pozivam i pitam Kancelariju za ulaganje kada će se obezbediti ta sredstva konačno, kada će se krenuti sa izgradnjom te mešovite fiskulturne sale, a mi u Svrljigu to kažemo sportska hala? To je potreba i dece koja idu u školu i mladih ljudi, zato što u Svrljigu postoji veliki broj sportskih radnika koji imaju veoma kvalitetne i dobre rezultate, gde veoma imamo uspešne sportiste. Juče sam govorio i o deci iz Svrljiga koja idu u srednju školu, a koja imaju neke ideje koje su patentirali vezano za zaštitu zdravlja, za zaštitu životne sredine i, konkretno, zaštitu kada se ne daj bože desi neka saobraćajna nezgoda. Baš zbog toga je bitno da se završi u Svrljigu ta sportska hala.

Još jednom pozivam predstavnike i nadležne u Kancelariji za ulaganje da to konačno završimo. Mi u okviru opštinske uprave imamo sve dokumente koji su slate od strane opštine prema Kancelariji, gde se traži sve nešto novo, novo i novo. Sve to što se traži, sve to traži i finansijska sredstva da se iz opštine obezbede, sve je urađeno, ali do dana današnjeg još nije ništa započeto, da se konačno završava od tih sto miliona koji su odvojeni u Kancelariji za ulaganje.

Sada, za mene je bitno konačno, znam da je pandemija, znam da ima dosta troškova, ali verujte mi, ljudi, ljudi iz opštine iz koje ja dolazim pitaju to uvek, jer znaju da je to velika potreba, da smo o tome govorili ovde i sa predsednikom Srbije, tadašnjim premijerom Vlade, imali smo i u budžetu sredstva opredeljena, odnosno u Kancelariji za ulaganje opredeljena sredstva od sto miliona dinara. Do dana današnjeg ništa nije krenulo da se radi. Očekujem da će to biti u nekom periodu koji je ispred nas, narednih mesec dana, dva, da se uđe u postupak, da se to završi, zato što je to potreba za sve naše mlade ljude, za decu koja su u osnovnoj školi i u srednjoj školi, a taj projekat i ta hala se nazali između osnovne i srednje škole. To je jedno pitanje.

Drugo pitanje. Pošto je Opština Svrljig, kao i veliki broj takvih opština, nerazvijena, peta grupa nerazvijenosti, moje pitanje je upućeno Direkciji za imovinu. Inače, ispred Opštine Svrljig, početkom prošle godine, april ili maj mesec, podneli smo zahtev Direkciji za imovinu, da se obezbedi prostor za otvaranje jedne firme, a ima blizu pet hektara zemlje. Očekivali smo da će ta zemlja da se da opštini da možda gazduje, ali smo dobili od Direkcije za imovinu da nemamo pravo i da ta zemlja i dalje ničemu ne služi, ali mi tu zemlju ne možemo sada dati investitoru koji je zainteresovan da tamo otvara svoju proizvodnju. Inače, već je otvorio 105 radnih mesta i želi da kompletnu svoju proizvodnju prebaci u Svrljig.

Moje pitanje je da li će imati mogućnost da se u okviru Direkcije za imovinu, u okviru Ministarstva za poljoprivredu obezbede sredstva, mesto i zemlja, a postoji veliki prostor koji može da služi za nove investicije, za nova radna mesta i za to zemljište koje bi bilo naklonjeno ljudima koji bi želeli da otvore firmu?

Hvala još jednom. Očekujem da će to biti rešeno u narednom periodu.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Naravno, ja ću poštovati vreme i moje poslaničke grupe, a i vreme ostalih kolega, da mogu da govore.

Inače, ja ću kao narodni poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke, kao čovek koji dolazi iz najlepše opštine u Srbiji, to je opština Svrljig koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji, podržati predlog ovog zakona i ovaj ekonomski set zakona zato što je to neophodno za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji.

Što se tiče ovog rebalansa, gde se daje velika pažnja ljudima direktno, to je velika stvar u ovako teškoj situaciji.

Svaka čast, uvaženi ministre, svaka čast vama, svaka čast državi Srbiji, svaka čast na ovakvim stvarima, jer je ovo bitno da bi se prevazišla ova teška situacija koja je u celom svetu.

Jedna od bitnih stvari jeste, što se tiče mene, da će biti pomoć u svakom segmentu što se tiče poljoprivrede.

Pet i po milijardi je odvojeno više da se obezbede sredstva za one naše poljoprivredne proizvođače koji u prethodnom periodu nisu dobili subvencije, a to će sada biti urađeno.

Odvojena su sredstva i za nove aktivnosti naše države što se tiče i zdravstva, borba protiv pandemije, obezbeđivanje vakcina, pomoć našim domovima zdravlja.

Inače, ja mogu da kažem da je preko potrebna velika pomoć i malim sredinama, da se tamo obezbedi veći broj izvršioca, tu mislim konkretno naših doktora, sestara, vozača da bi moglo da se ode do svakog gazdinstva, do svakog domaćinstva da se uradi vakcinacija ljudi, zato što su naše opštine razuđene, gde je velika populacija starih ljudi i oni ne mogu doći do centralnih domova zdravlja.

Svim srcem ja ću podržati ovaj naš rebalans budžeta, zato što je to prava stvar, zato što se radi na pomoći svakom čoveku, što se radi na izgradnji naših puteva, železnice, ulaganje u sve ono što daje budućnost za sve nas i za našu decu i decu naše dece.

Mislim da je ovaj Predlog rebalansa stvarno, kad neko gleda sa strane kaže – ovo je nemoguće. Ovo je moguće kod nas u Srbiji zato što je naša država spremna, zato što naša država radi baš onako kako je potrebno i potrebno je, normalno, veći akcenat na svakog čoveka, da li on živeo u Svrljigu, Beloj Palanci, da li živi u Prijepolju, da li živi u Tutinu, da li živi u Beogradu, Nišu, Subotici. Svakom čoveku dajmo akcenat, svakom čoveku pomažemo i to je ono što trebamo radimo.

Sada ću oduzeti nekoliko minuta vremena da obavestim sve svoje kolege, normalno da obavestim građane Srbije, jer smo mi govorili i dajemo podršku deci.

Dolazim iz najlepše opštine u Srbiji, ovo ću da kažem sa oduševljenjem, gde su naša deca u školi „Dušan Trivunac Dragoš“, to je srednja škola koja ima gimnaziju, imala je mašinski smer, imala je ekonomski smer, sada, zbog broja dece neki smerovi su sada ugašeni, ali ta deca su uspela da svojom aktivnošću, svojim znanjem, prirodnim darom, zato što je tamo život lep, oni su napravili učeničku kampanju koja može da napravi nešto što je mnogo bitno za bezbednost saobraćaja. To je učenička kampanja koja se zove „Produži život“.

Jedan od dečaka, zove se Marko, imao je saobraćajnu nezgodu. U okviru te nezgode bile su i teže telesne povrede. Taj dečak zajedno sa svojim kolegama, vršnjacima iz treće godine gimnazije, napravili su uređaj koji može da se ugraditi u airbeg, i kada se desi, ne daj Bože, neka nezgoda, otvori se airbeg, istog trenutka se pokreće instrument koji obaveštava policiju i obaveštava najbliži dom zdravlja.

To je nešto što je vrlo bitno. Bilo bi dobro da uvaženi ministar preko nekog nadležnog ministarstva pomogne našoj učeničkoj kampanji da se to odradi. To će biti dobro ovde u Srbiji, a i u svetu.

Svaka čast toj našoj deci koja su iz Svrljiga, jer ima mnogo pametne dece, ne samo u Svrljigu, ali ja ovde govorim o mojim Svrljižanima.

Ima još jedna učenička kampanja koja se bori za zaštitu životne sredine. Oni znaju da pušenje nije zdravo, ali su videli koliko pikavaca ostaje bačenih od popušenih cigareta, ti pikavci prave štetu životnoj sredini.

Oni su napravili biorazgradivi filter, koji se sutra može upotrebiti, a u tom filteru postoji seme biljke, kada se taj filter baci, taj filter se razgrađuje i za šest meseci se taj filter razradi i ne pravi štetu prirodi.

Inače, ovakav filter od cigareta kada se baci u prirodu njemu je potrebno 25 godina da se razgradi i pravi veliku ekološku katastrofu.

To su ta naša deca koja su uspela da izmisle, a uzeli su parametre, koliko je pušača, kolika je potreba za tim. Nismo mi za pušače, mi smo protiv pušačkog dima, ali ovo je mogućnost da se ovakvim filterima, koje su ta deca izmislila, da se taj patent zaštiti da sutra nađemo neke sponzore koji će podržati tu našu decu da se to proizvodi u većim količinama. Na taj način štitimo prirodu, štitimo životnu sredinu.

Deca koja su izmislila ovaj uređaj koji se ugrađuje u airbeg, da se odmah obaveštava policija, da se obaveštava dom zdravlja kada se desi nesreća, to će sigurno spasiti veliki broj života.

Još jednom, uvažene kolege, ovo govorim iz srca, ne zamerite, pozivam sve vas da podržimo takvu decu, kao što su deca iz Svrljiga, koja stvarno imaju ideju, imaju inicijativu, imaju volju i želju, njima treba samo naći nekog ko će im pomoći da se isfinansiraju njihovi proizvodi i da se to osposobi. Na taj način spašavamo živote u saobraćajnim nesrećama i spašavamo našu prirodu.

Uvek ću podržati predloge koji su bitni, i očekujem da ćemo svi podržati našu decu i decu naše dece.

Hvala.

Uvaženi potpredsedniče Skupštine, uvaženi doktore Orliću, poštovane kolege, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, koji je najlepši grad u Srbiji. Inače sam u Skupštini izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Ja ću, kao i do sada, podržati sve ove kvalitetne predloge zakona koji se tiču boljitka razvoja jugoistoka Srbije, boljeg života svih građana Srbije i onih koji žive na selu i od sela, pa i one koji su činili neka zla, i one koji su činili nešto loše, pa i onima koji su učinili nešto najgore. I tim ljudima moramo dati šansu, moramo dati mogućnost da mogu da žive normalno u tom zatvorenom prostoru, u ta četiri zida, zato što su to zaslužili.

Inače, naša Skupština će predložiti komisiju koja će ovo pratiti, raditi i u okviru toga davati određene sugestije, određene primedbe, a suština svega jeste da se svim tim ljudima koji su u tim zatvorenim prostorima, u zatvorima, obezbede elementarni uslovi da oni mogu da funkcionišu, jer u zatvorima nisu samo ljudi koji su ubice, dileri i silovatelji, ima tu ljudi koji su imali i neke saobraćajne prekršaje, koji su imali neku saobraćajku i tako došli do nečega neželjenog. Baš zbog toga mi ovde u Skupštini i naše kolege poslanici će u okviru te komisije raditi na terenu, pratiti situaciju i ukoliko nešto nije kako treba, oni će to rešavati, alarmirati i raditi tu tzv. nadzornu funkciju koja je naša obaveza kao poslanika.

Još jednom, podržavam sve ove predloge i mislim da je potrebno da se što pre to usvoji i, normalno, da pratimo ono što je bitno, da svaki naš građanin treba da primi vakcinu, da se imunizuje, da se na taj način zaštitimo od ove pandemije koja je sigurno nešto najopasnije što se desilo unazad 50 i više godina. Mislim da je to potreba svih nas, da svako ima pravo da primi vakcinu, pa čak i oni koji su u zatvorima, koji su činili zla, koji su činili loše ljudima i koji tu ostaju dok su živi.

Mi moramo biti humani i moramo svakom obezbediti vakcinu i na taj način pozivam sve ljude da se vakcinišu i da na taj način rešimo problem sa ovom pandemijom. Hvala još jednom.