Zahvaljujem.

Uvaženi ministre, kolege poslanici, ja ću reći samo nekoliko stvari koje su bitne vezano za ovaj zakon, za ovaj sporazum.

Ja sam čovek koji dolazi iz Svrljiga, više puta sam govorio u prethodnom periodu, 2014, 2015. godine vezano za niški aerodrom, za probleme niškog aerodroma. Mogu da kažem samo jednu stvar, da razlika u radu niškog aerodroma se vidi kako je bilo do 2012, 2013. godine, kako je počelo 2014. godine, gde je malopre moj kolega govorio da su imali desetak hiljada putnika koji su bili na aerodromu „Konstantin Veliki“.

Sada 2020. godine, odnosno 2019. godine imamo preko 420.000 putnika. To je znak da država Srbija, da Vlada Srbije, u tom vremenu od 2014, 2015, 2016. godine, sadašnji predsednik gospodin Vučić je bio predsednik Vlade, vide se pomaci, vidi se ulaganje. To je velika stvar za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije. Niški aerodrom je okosnica razvoja, okosnica za sve nas koji tamo živimo.

Jedna od bitnih stvari jeste što smo unazad pretprošle godine, 2019. godine, imamo sad formiramo i javno preduzeće Republike Srbije Aerodromi Srbije, gde je direktor tog preduzeća, čije sedište nije u Beogradu, već je sedište u Nišu, je čovek iz Niša, Mihajlo Zdravković. To je velika stvar za nas, da ne bude sve u Beogradu, da bude nešto i u Nišu.

Ovim sadašnjim usvajanjem imaćemo mogućnost ulaganja u niški aerodrom „Konstantin Veliki“ da se napravi novi objekat, nova zgrada, da se napravi toranj. To je velika stvar, gde planiramo da se od trenutka kada nestane korona, kad se izborimo sa koronom, a to možemo samo kada se vakcinišemo, od tog trenutka siguran sam da ćemo imati ekspanziju putnika, gde će doći veliki broj ljudi i gde će niški aerodrom „Konstantin Veliki“ sigurno raditi mnogo bolje. Očekujemo, zalažemo se i borimo se i mi kao poslanici i građani na jugoistoku Srbije, a i Vlada Srbije, da imamo i do milion putnika. To je plan za razvoj aerodroma „Konstantin Veliki“, to je plan i Vlade Srbije. Dobro je što je sedište tog aerodroma i državnog preduzeća u Nišu.

Mislim da je to pozitivna stvar. Mislim da na tome moramo svi zajedno da radimo da se mnogo više ulaže u Niš, u jugoistok Srbije, da se ulaže u te male sredine.

Uvaženi ministre, reći ću vam nekoliko stvari, a vi ste verovatno u toku. Pošto svi znamo dolazak putnika, ceo jugoistok Srbije dolazi do Niša, da preko niškog aerodroma ode do bilo koje zemlje u svetu, to je velika stvar. Sada su avioni iz „Er Srbije“ prisutni na niškom aerodromu. To je velika stvar. Imamo sada jedan, to je isto vaš resor, ministarstvo koje vi vodite, problem dolaska iz istočne Srbije, znači, Knjaževca, Zaječara, preko Svrljiga do Niša. Imamo put koji je u veoma lošem stanju. To je tzv. put koji se vodi od Malčanske petlje do ulaza u Niš. Taj deo puta moramo uraditi. O tome smo razgovarali sa vašim direktorom Drobnjakom. Imali obećanja, ali je uhvatila je korona i ovaj period. Očekujem da to moramo uraditi. Suština svega jeste da neko dođe do niškog aerodroma „Kostantin Veliki“. Mora da prođe kroz Niš, ako dolazi iz istočne Srbije. Taj deo puta moramo uraditi, to je neophodno, a o tome vas je obavestila i gradonačelnica Niša, gospođa Dragana Sotirovska.

Mislim da je potrebno kažemo o izgradnji puta. Evo, sada planira se završetak izgradnje puta od Knjaževca prema Zaječaru.

(Predsednik: Milija, moram da vas prekinem, ovde su vazdušni putevi na dnevnom redu, nisu ovi.)

U redu je.

Uvaženi predsedniče Skupštine, uvaženi ministre, očekujem da se ovaj deo, što sam sada govorio, završi. Ulaganje u niški aerodrom je ulaganje u razvoj jugoistoka Srbije, a to sve možemo uraditi zajedno. Ovde ćemo mi kao poslanici i vi kao Vlada Republike Srbije raditi i siguran sam de će biti rezultata. Kao poslanik i kao predstavnik Ujedinjene seljačke stranke glasati za predlog ovog zakona, jer mislim da je to jedina šansa ulaganje u jugoistok Srbije, ulaganje u razvoj Srbije. Hvala još jednom.

Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Uvažena ministarka, poštovani kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, čiji sam i predsednik.

Ja ću govoriti o problemima i glasam uvek za Predloge zakona koji se tiču svih nas koji živimo na teritoriji Srbije.

Ovaj zakon i ovaj sporazum o kome sada govorimo je nešto što je vrlo bitno za naše seosko stanovništvo, za naša seljačka područja, za područja sa otežanim uslovima života gde mora biti više ulaganja, gde mora biti direktnog ulaganja, ovo je pozitivna stvar.

Više puta sam u razgovoru sa tim operaterima, sada je to „Mobilna telefonija Srbije“, da li je „Telenor“, da li je VIP ili neki drugi, razgovarao sam i tražio sam od njih da oni u okviru svojih mogućnosti obezbede pokrivenost mreže u nekim seoskim područjima koja se nalaze u delu puta koji ide prema Staroj planini, a baš se nalazi preko Svrljiga. Tu imamo i seoska područja i potrebe.

Ovim sada očekujem da ćemo imati mogućnost da pokrijemo i takvo područje, jer je intencija i želja vas i Ministarstva i naše Vlade i svih nas da se u svakom selu obezbedi taj internet da mogu u svakom trenutku naši ljudi, mladi i oni stari, da mogu da se edukuju, da mogu da vide neke novitete i za mene kao čoveka koji dolazi iz takve jedne opštine, koja jeste lepa, kažem najlepša opština, ali ima potrebe da se u takve opštine mnogo više ulaže. Nije to samo Svrljig, ima još takvih opština koje su brdsko-planinska područja, demografski jedno od najugroženijih, a imamo područja u selima gde ima i dece. Baš zbog te dece mi moramo obezbediti to što sada vi potencirate.

Ja ću za ovo sigurno glasati i uvek ću govoriti pohvalno o takvim stvarima. S tim što je dobro da u nekom narednom periodu imamo mogućnosti da vi kao ministar i trgovine da svoju funkciju upotrebite za nešto što je pozitivno, a to je da se obezbedi bolji plasman naših proizvoda iz naših područja, recimo otkup mleka, i takve stvari. To su stvari koje su bitne za našeg seljaka, da putem interneta, recimo može da obezbedi jedan dobar, kvalitetan svrljiški sir, belmuž ili nešto drugo da u tom delu ide put preko Stare planine i dolazi veliki broj turista iz cele Srbije, ovde iz Beograda, Novog Sada, Subotice.

Ti svi ljudi prolaze preko Niša, preko Svrljiga dolaze do naše opštine i to je stvarno velika potreba. Bilo bi dobro da nađemo načina da ovo bude pokrivenost maksimalna, i sa druge strane da obezbedimo osim interneta, druge osnovne uslove za život te naše dece, tih naših ljudi koji ostaju na tim područjima.

Ja ću kao i do sad potencirati na takvim stvarima. Sad, po prvi put imamo jedno Ministarstvo za selo gde očekujemo da će biti mogućnosti da se neke stvari tu promene, s tim, što sam ja uvek govorio i to ponovo kažem – tuđa ruka svrab ne češe. Bilo bi dobro da svi oni koji vode određena ministarstva, koji vode određene sektore, da osećaju probleme naših seljaka, tog našeg mučenika, tog domaćina koji je štitio, hranio i branio zemlju.

Još jednom uvažena ministarka voleo bih da je u tim područjima i opštinama iz koje ja dolazim da možemo da obezbedimo pokrivenost sa internetom za tu našu decu, a i mogućnost da se kroz to obezbedi plasman proizvoda naših poljoprivrednih proizvođača za one koji dolaze iz drugih krajeva, pa preko Svrljiga idu do Stare planine, to je odmaralište, skijalište, nešto najlepše u Srbiji.

Još jednom, ja ću kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke podržati ovaj sporazum, jer mislim da je ovo potreba, ovo je neki početak, ali sigurno da ćemo morati mnogo više da ulažemo u područja kao što je Srvljig, Bela Palanka, Babušnica, Gadžin Han i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, a isto to važi za Prijepolje, za Tutin, to važi i za Suboticu, za sva mesta treba isti život, ista mogućnost, a to možemo samo kada donosimo zakone, a ti zakoni da se primenjuju i da budu veća ulaganja u takva područja. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsedavajuća, uvažene kolege poslanici, mi smo kao neformalna Zelena poslanička grupa predložili ovaj amandman na Predlog ovog zakona. Vlada i ministarka su prihvatili i ovaj amandman i sledeći. Mislim da je to ispravno zato što mi kao Zelena poslanička grupa smo veoma aktivni.

Ja dolazim iz Srvljiga. To je organska i zelena opština koja stvarno ima kapaciteta, ali, normalno, bilo bi dobro da u narednom periodu obezbedimo i neka sredstva, konkretno vezano za čišćenje otpada, za rešavanje otpadnih ovda.

Inače, ja očekujem da ćemo zajedno, mi iz moje opštine, odakle ja dolazim, i opština Aleksinac, imati mogućnost da dobijemo sredstva gde ćemo uraditi kompletnu kanalizacionu mrežu i to će biti u periodu 2020-2025. godina. To je jedna od dobrih stvari.

Biće napravljen i filter za otpadne vode, što je velika stvar. Imamo mogućnosti za jednu zdravu sredinu. To je nešto što je bitno da u narednom periodu dođe kod nas što veći broj turista.

Inače, ovde u Skupštini kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke i kao član i zamenik šefa poslaničkog kluba Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjena seljačka stranka ćemo glasati za Predlog ovog zakona, jer mislim da je ovo potrebno i veliki akcenat stavljamo na zaštitu životne sredine, na ulaganje u životnu sredinu. O tome smo govorili i u prethodnom periodu.

Što se tiče naših poljoprivrednika koji žive na području jugoistočne Srbije, budite sigurni da tamo zemlja nije opterećena lošim supstancama, hemikalijama. Zemlja je zdrava i o tome je govorio i moj kolega Marijan Rističević, koji isto, kao i ja, u potpunosti podržava politiku razvoja naše poljoprivrede, našeg sela, ulaganje u selo i nije to bitno da li je to selo u Vojvodini, da li je to selo u Raškoj, da li je to selo na jugoistoku Srbije, da li je to selo u Svrljigu. Svima nama je potrebno da se u tim našim selima može bolje živeti, da naši ljudi koji tamo ostanu da žive da imaju uslove i da mogu od svog rada da žive.

Još jednom, govorim i uvek ću govoriti za potrebe jugoistočne Srbije i razvoja poljoprivrednih sela, razvoja svega onog što je bitno, a za sve nas je bitna životna sredina i, uvažena ministarka, ja ću glasati za ovaj Predlog zakona.

Zahvaljujem se dr Orliću.

Uvažena ministarka, kao i do sada i u prethodnom vremenu smo uvek govorili o problemu naših malih sredina vezano za životnu sredinu i za sve one stvari koje dotiču i nas sa jugoistoka Srbije. Vi kao ministarka ste se pokazali unazad ovih nekoliko meseci kako ste jaki, kako radite svoj posao odgovorno.

Više puta i moj kolega iz mog poslaničkog kluba, gospodin Samir je govorio da je u Prijepolju rađeno nešto što nije urađeno unazad 50 godina. To je velika pohvala za vas, za vašu ekipu u ministarstvu u kome radite i siguran sam da ćemo imati mogućnost da naša zemlja Srbija bude što jeste, zemlja blagostanja, zemlja dobra za život.

To ćemo uraditi, siguran sam, onog trenutka kada obezbedimo iste uslove života za sve naše ljude koji žive na jugoistoku Srbije, za sve one naše ljude koji žive u malim sredinama. Ja sam iz Svrljiga, mislim da bi bilo dobro da određene stvari i tamo kod nas rešimo, normalno i okolne opštine pored Svrljiga, tu je i opština Pantelej, gde je juče govorio moj kolega poslanik, Bratimir Vasiljević, o problemima opštine, o stvarima koje su dobre da se odrade u opštini Pantelej za grad Niš, gde je govorio o nekim istražnim stvarima koje je dobila opština Pantelej da radi, to su toplotni izvori.

Mislim da bi bilo dobro da mi svi zajedno, koji smo na teritoriji jugoistoka Srbije, zajedno sa vama radimo na tome da sve one stvari koje su u okviru naših problema, da sve to stavimo na papir, na projekat i da zajedno apliciramo prema ministarstvu i siguran sam da ćemo mi puno stvari i završiti.

Što se tiče grada Niša, za mene je grad Niš najlepši grad u Srbiji, zato što je, pored moje opštine, koja je najlepša opština u Srbiji, kada to govorim to i mislim. Siguran sam da ćemo zajedno uspeti, zajedno sa vama, sa našom Vladom, zajedno sa našim predsednikom, gospodinom Vučićem, imati mogućnost da naša zemlja Srbija bude najlepša zemlja na svetu. To je sigurno, na tome svi radimo, ali pre toga, pre nego što to budemo uradili, moraju se rešiti određene stvari. Ti problemi koji su nastali od prethodnog perioda, a to su negativne stvari koje su bile do 2012. godine, gde su prethodni ministri, gde su prethodni predstavnici radili nešto što je loše, radili su neke prevarantske rabote, to se tako kaže kod nas, u mom kraju. Akcenat je takav, kakav jeste.

Oni su tu sada gde jesu. Sada mogu da kritikuju ono šta se radi, ali rezultat svega toga jeste da ima puno napretka, da ima puno boljih stvari i ima mogućnost da se radi još više. U programu naše zemlje, u programu koji je predvideo i govorio o tome, naš predsednik gospodin Vučić, 2021–2025. godina, imaće mnogo stvari da se odradi što se tiče vodosnabdevanja, rešavanje otpadnih voda, rešavanje kanalizacije u našim selima i u tim našim rubnim područjima.

Evo, već se na tome radi. Iz opštine iz koje ja dolazim, trebamo završiti i otpadne vode, to ćemo uraditi zajedno sa našom državom, zajedno sa našom Vladom. Siguran sam da će to biti urađeno. Posle toga rešavamo probleme i azbestnih cevi, to je vodovod koji je rađen davnih 70-tih i 80-tih godina. To ćemo biti u mogućnosti da uradimo i nadamo se da ćemo moći sa vama zajedno da razmotrimo neke stvari.

Opština, kao što je opština iz koje ja dolazim, ima budućnost zato što joj je dato Bogom, da ima turizam. Preko opštine Svrljig se ide najbliže do Stare planine. Grad Niš je nešto što zaslužuje veliku pažnju i naša država, naš predsednik u prethodnom periodu je stavio veliki akcenat na razvoj grada Niša, Nišavskog okruga i jugoistoka Srbije.

Potenciram potrebe naših poljoprivrednih proizvođača, ljudi koji žive na selu i od sela, da se i kod njih obezbede donekle isti uslovi, a kako smo rekli potrebno je da se uradi kanalizaciona mreža u puno naših sela. To će biti u nekoj daljoj budućnosti, ali na tome želimo da radimo svi zajedno.

Znam da je problem vezano za neke deponije koje su urađene na način kako ne treba, ali to moramo sada da rešimo. Siguran sam da ćemo mi zajedno sa vama na čelu, sa našim ministarstvom, odnosno sa vama kao ministarkom, zajedno sa našim gradonačelnicima, predsednicima opština, da rešimo problem deponija, da rešimo problem svega onoga što je loše, a rezultat toga će biti da dođe što veći broj turista da naši ljudi koji žive u tim sredinama tamo ostanu da žive i da normalno svi možemo da uživamo u lepotama naše zemlje Srbije, u lepotama jugoistoka Srbije, normalno u lepotama naših sela u Srbiji.

Još jednom, zahvaljujem se što ste prihvatili ovaj naš amandman koji je podnela naša Zelena poslanička grupa. Tu smo svi zajedno i bilo bi dobro, kolega Bratimir Vasiljević je hteo da kaže nekoliko stvari pa ne znam, ja više puta pominjem njegovo ime, da li ćete da dopustite da se on javi i da kaže određene stvari što se tiču grada Niša i opštine Pantelej, jer je to potreba da čuju svi, da mi koji smo tu želimo da radimo u interesu svih građana bez obzira da li žive u Svrljigu, Nišu, Beloj Palanci, Gadžinom Hanu, da li žive u Prijepolju ili u Subotici.

Još jednom hvala što ste prihvatili naš amandman, a ja vas pozivam da kada imate vremena dođete da obiđete najlepšu opštinu u Srbiji, a to je opština Svrljig. Bilo bi nam veoma drago.

Zahvaljujem.

Još jedan amandman koji smo zajedno podneli iz našeg Zelenog poslaničkog kluba, amandman tehničke prirode, ali amandman koji će omogućiti da se neke stvari lakše dešavaju.

Malopre sam govorio o svim onim problemima koje smo imali i koje treba da rešimo, ali sada bih hteo da kažem nešto što je vrlo bitno, uvažena ministarka, to se tiče radioaktivnih gromobrana koje imamo u područjima na teritoriji grada Niša, opštine Aleksinac, opštine Svrljig, ima ih još dvadesetak, gde smo u prethodnom periodu više pota pokušavali da nađemo rešenja da te radioaktivne gromobrane rešimo na najbolji način.

To je ostalo da rešim. Nismo uspeli to da rešimo zato što su na mestu gde su ti gromobrani postavljeni nekada bile društvene firme koje su u postupku privatizacije… Ti ljudi sada ne mogu to da plate, jer to iziskuje određena sredstva. To važi i kod nas u mojoj opštini, dakle, ja sam u Svrljigu, to važi za grad Niš, to važi za Aleksinac i ima tu još nekoliko tih gromobrana.

Znam da to moramo rešiti zato što se to pitanje tiče i ekologije, zdravlja i životne sredine.

Mislim da ćemo puno stvari morati da rešimo koje nisu urađene u prethodnom periodu, ali vi ste tu da zajedno sa vašim Ministarstvom, sa našom Vladom te stvari odradimo. U tome mora najveće učešće da ima i lokalne samouprave, zajedno sa svojim organima, da koordinirano radimo i da to bude rešeno za dobrobit svih naših građana koji žive u tim našim mestima, koji žele da im priroda bude što više naklonjenija, ali zato prirodu moramo da čuvamo.

Malopre je gospodin Rističević rekao puno stvari što se tiče ovih vidova energije koje možemo koristiti i u poljoprivrednim usevima, biomase i svega toga. To je potrebno da se uradi.

Znam da su određene indicije krenule da se rade grejanja na tzv. sečku. To su ti proizvodi iz prirode koje moramo koristiti. To je u planu i kod nas, i u mojoj opštini gde ja živim. Čuo sam da ima planova da se radi tako nešto i u Nišu, u Pirotu, u tim sredinama i mi nastojimo da to da uradimo. Na taj način štitimo prirodu i rešavamo probleme.

Još jednom, ja ću kao poslanik i predsednik Ujedinjene seljačke stranke glasati za ovaj predlog zakona, za ove amandmane. Mislim da je to pozitivno.

Vama želim da dam maksimalnu podršku zato što to radite uspešno i za dobrobit svih građana naše Srbije.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvaženi kolege poslanici, građani Srbije, ja bih postavio pitanje MUP-a gospodinu Aleksandru Vulinu, a konkretno se pitanje tiče lovaca. Pošto u Srbiji ima velik broj lovaca, ljudi koji se bave lovom. Lovački Savez Srbije je veoma aktivan sad i kad …situacije vezano za zaustavljanje velikih broja zaraznih bolesti da se ne šire od životinje na ljude.

Konkretno pitanje jeste – da li će se ući u postupak promene Zakona o oružju i municiji baš zbog toga što u okviru tog zakona se daje ovlašćenje policijskim službenicima da mogu u svakom slučaju, ukoliko dođe neki problem, da li verbalni sukob, da li čak neko lažno prijavi nekog ko je lovac, da njemu istog trenutka dolaze policajci, uzimaju oružje, u celokupnom njegovom domaćinstvu, pa sad nije bitno da li je njegov sin učenik trećeg ili četvrtog razreda srednje škole ima 18 godina, imao neki verbalni sukob zajedno sa nekim svojim drugom iz odeljenja, neko to prijavio policiji, dolazi uzima se oružje i lovačko oružje i svo oružje i njegovom ocu i njegovom dedi i njegovom pradedi.

Sve dok se ne okonča postupak ti ljudi ne mogu ići u lov, a mi svi znamo da veliki broj naših građana Srbije veoma vole love, ide u lov, i imamo blizu 80.000 lovaca u Srbiji. Nije bitno da li je taj lovac iz Svrljiga, da li je iz Prijepolja, da li iz Tutina, da li je iz Subotice. Svi ti ljudi koji idu u lov, a desi ovako neki nemili događaj da mu neko namerno želi da mu smesti, a dešava se, jer je to sada svakodnevnica. Dešava se da neki prijatelji ili prijatelj nekog njegovog neprijatelja prijavi nekog lovca da mu je pretio, istog trenutka mu se dolazi u kuću, u domaćinstvo, uzima se svo oružje i na taj način taj lovac i njegov možda otac, njegov deda, više ne može ići u lov, a imamo situacije da neko čuva samo pušku jer je to uspomena na njegove pretke, pa zbog toga moje pitanje jeste da li će se taj zakon uskoro promeniti.

Imam informacije da je ministar Vulin napravio i Radnu grupu koja će ući u postupak promena ovog zakona baš zbog toga da će se tačno u zakonu definisati da se u tačno određenim situacijama može oduzeti oružje od onoga ko je učinio neki prekršaj ili pored prekršaja u pokušaju, a da to ne bude za njegove iz familije. To je veliki problem za veliki broj lovaca Srbije i ja bih voleo da to što pre rešimo.

Imamo situaciju, isto tako sličnu, i to je prethodnih dana i ministar policije gospodin Vulin rekao, da se ulazi u postupak promene zakona da kada neko dođe da napadne nekom u svom domaćinstvu, recimo dođe Janković Janko u domaćinstvo Petrović Petra, napadne, ovaj upotrebi oružje da brani svoju kuću, svoje ljude, svoje ukućane, on za to može da odgovora. Imali smo isto takav slučaj kada su migranti ušli u plac privatnog vlasništva i napali su vlasnika. On se branio i pucao i sada taj čovek ima odgovornost i ide mu krivična prijava i može biti uhapšen.

Očekujem da će taj zakon biti promenjen da svi mi koji imamo sutra opasnost da nas neko napadne, a imamo oružje u kući da možemo da branimo svoj prag. Još jednom bih se zahvalio našem generalu Bratislavu Dikiću koji je bio uhapšen pre četiri godine i četiri meseca u Crnoj Gori. Bio je u zatvoru i sada je pušten. Taj čovek je branio naše ljude da li su bili na Kosovu, da li su bili u bilo kom delu naše zemlje Srbije, on je bio borac i ostaće borac za svakog građanina i on je čovek koji je sada tu u Srbiji. Došao je slobodan i pozdravio bih ga i poželeo mu puno zdravlja, jer ti ljudi su bili za nas i branili našu zemlju Srbiju i mi za njih uvek moramo imati poštovanje. Hvala.

Zahvaljujem se predsedniku Skupštine.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću postaviti nekoliko pitanja koja se tiču konkretno velikog broja ljudi. Konkretno pitanje bi bilo nadležnom Ministarstvo za boračka pitanja, za ljudi koji su bili učesnici rata, za sve one koji su branili ovu našu zemlju. Inače, zadnjih dvadesetak dana, možda i mesec dana u novinama je bio istaknut problem jednog našeg borca učesnika rata koji je bio u vojsci i odmah krenuo da brani našu zemlju. Inače je 1978. godište, iz Svrljiga je, jedno selo pored Svrljiga, selo Crnoljevica. Zove se Dragan Nikolić.

O njemu ću morati da kažem nekoliko stvari. To kažem i zbog njega i zbog još mnogo takvih ljudi koji su bili učesnici rata koji su branili našu zemlju, koji su u borbama i ranjavani, imali su povredi, a sada kako vreme ide, posle dvadeset i nekoliko godina posle rata, ti ljudi i ako imaju određeni stepen invaliditeta, već stare, imaju potrebe da se na njih stavi veća pažnja.

Inače Dragan Nikolić je bio od prvog dana u borbi sa šiptarima na Kosovu, na Košarama. Tu je od prvog dana bio, tu je i ranjen, posle toga bio je u bolnici u Đakovici, pa u bolnici u Nišu gde je lečen. Posle završetka rata on je imao problema tzv. posle ratnih problema, psihički problema, gde je bio u veoma teško situaciji. U međuvremenu 1999. godine se oženio, dobio ćerku, nešto je malo radio, ali kako je prolazilo vreme imao je unazad godinu godinu i po dana imao je i dva moždana udara i sada je u takvoj situaciji da u međuvremenu nema invaliditet, ni jedan stepen invaliditeta nema zato što to nije ni tražio. Sada kada se desilo ono najgore, kada više ne može da se kreće, ne može da funkcioniše, pomažu mu i njegova ćerkica i njegov brat.

Tu su se posle apela i poziva uključila lokalna samouprava, uključilo se i Ministarstvo rada, uključila se i Vojska Srbije. Mislim da je on sada u Gamzigradskoj banji, tamo se leči. Tu je tri meseca, ali zbog toga što nema ni zdravstveno osiguranje, nikakvo osiguranje nema, on ima velikih problema i njemu je potrebna pomoć.

Kao prvo, moje pitanje – da li će imati mogućnost da nadležno ministarstvo obezbedi uslove za takve ljude koji su bili učesnici rata, koji su branili zemlju, koji imaju određene povrede, a nemaju pravo da se leče? Nisu prepoznati u zdravstvenom sistemu. Kako možemo takvim ljudima pomoći? Konkretno jedan od njih je Dragan Nikolić, a ima ih još takvih ljudi u Srbiji koji imaju problema. Do sada nisu imali potrebe da traže pomoć, ali kako godine idu oni stare i njima je neophodno potrebna pomoć.

Mi moramo sistemski naći rešenje za te naše borce, za te naše ljude, jer ćemo na taj način dati pažnju, dati poverenje, jer naš čovek je uvek bio za to da se brani zemlja, ali zato mi kao ljudi, kao država moramo iznaći mogućnosti da im stavimo veću pažnju i finansijsku i bilo koju, da na taj način oni mogu da prevaziđu ono što nisu mogli sami.

Mi kao država smo dužni da to uradimo i pozivam nadležno ministarstvo da rešimo problem Dragana Nikolića koji je sada u veoma teškoj situaciji, na lečenju je u banji. Ali, sve to što se radi, radi se što se kaže, bez nekih papira. Sada se završavaju papiri za njega, rešava se njegov status da dobije određeni stepen invaliditeta i zajedno preko Vojske, preko nadležnog Ministarstva za boračka pitanja, njemu se mora obezbedi da se leči i da može da živi, da dočeka da udaje ćerku, da dobije unučiće, jer to je cilj svima nama i svih nas.

Još jednom ja očekujem da ćemo rešiti problem Dragana Nikolića i svih onih naših boraca koji su bili učesnici rata, da li na Košarama, da li na nekom drugom mestu, a nisu prepoznati u zdravstvenom sistemu, jer neko nije bio ranjen i zbog toga i nije prepoznat. Jedno pitanje, to je ono što sam hteo da kažem.

Zahvaljujem se predsedniče.

Uvaženi ministre, gospodine Vulin, gospodine Kataniću, kolege poslanici, građani Srbije ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku a izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, gde zajedno sa kolegama i sa našim predsednikom Srbije radimo na tome da se obezbede što bolji uslovi života i ovde u centralnoj Srbiji i u Beogradu a i u svim delovima Srbije.

Evo danas govorimo, ova tačka vezano za poljoprivredu o kojoj je gospodin Rističević malo pre puno stvari rekao koje su ovako evidentno uporedive, gde je gospodin iz Poslaničkog kluba koji predstavlja i zamenik predsednika Odbora koji je govorio o poljoprivredi, o problemima u poljoprivredi, ja ću sve to podržati zato što je to stvarno evidentno.

Velika stvar za sve nas koji smo ovde je da znamo, a znamo da je poljoprivreda bila nosilac razvoja naše zemlje Srbije sada i ranije, da je seljak branio i hranio zemlju, ali s druge strane mi moramo staviti veću pažnju konkretno vezano, i ovde u Skupštini a i Vlada, vezano za pomoć našim poljoprivrednim proizvođačima. Nije isto raditi poljoprivredu u Novom Sadu, Vojvodini, centralnoj Srbiji, nije isto raditi poljoprivredu na jugoistoku Srbije.

Veliki problem jeste staračka populacija ljudi, veliki problem jeste i to što veliki broj naših sugrađana, prijatelja ide iz tih naših malih sredina u veće centre, ali s druge strane poljoprivreda je naša šansa.

Mi koji smo ovde sada tu znamo da imamo veliki broj, odnosno nekoliko kuća jakih proizvođača koje prave tu semensku robu za pšenicu za kukuruz i za sve te žitarice. To je Institut NS seme, Institut Zemun Polje, za njih znamo, a ima ih još. Ti njihovi proizvodi su prisutni u svim delovima sveta i u Rusiji i u Brazilu i u Danskoj, svuda ih ima.

Mi smo ovde sada otvorili tržište gde polako ali sigurno ti naši instituti imaju manji prolaz ovde kod nas od nekih stranih kuća. Verovatno što ti strani proizvođači koji dostavljaju nama tu semensku robu verovatno da daju veći procenat za nekog ko to plasira.

Mislim da je uvek bila za nas jedina i prava stvar bolje proizvesti nego uvesti, o čemu je govorio Rističević i ja o tome govorim. Mi moramo sačuvati ono što je naše, ono što vredi i što je dobro u bilo kom delu sveta.

Ta naša pšenica, taj naš kukuruz je nešto veoma kvalitetno, ta naša semenska roba koja je prisutna svuda je veoma kvalitetna i mi se moramo zalagati da ovde u Srbiji normalno da se prate trendovi razvoja kvaliteta i svega ostalog, ali to naši instituti mogu da rade i to naši instituti moraju da rade. Njima moramo dati što veću podršku da se oni razvijaju, da razvijaju bolju tu semensku robu, da se prate stvari na tržištu i normalno, ja ću kao poslanik podržati predlog ovog sporazuma zato što je to kvalitetno, zato što je to dobro, zato što je to neophodno.

Inače, jedna od bitnijih stvari, osim te pšenice, odnosno kukuruza, pšenice, tih žitarica jeste da bi se zasejalo moramo da pripremimo našu zemlju. Da bi se ta naša zemlja pripremila potrebna je dobra cena za dizel gorivo.

Mogu samo da kažem da naši poljoprivredni proizvođači koji se bave poljoprivredom, primer da imamo na svaki dizel goriva koji kod nas ima dosta visoku cenu ima PDV 20% i ima akciza 50,90 dinara, to je akciza i PDV, to ukupno iznosi 90,90 dinara od ukupne cene goriva. Ako bi trebali da obradimo jedan hektar, tu bi bilo potrebno 60 litara dizel griva. Za to sve, a obrađeno je preko 2,5 miliona hektara, obrađuje se, za to sve potrebno je blizu devet milijarde i trista miliona dinara. Toliko je potrebno da se odvoji za naše poljoprivredne proizvođače, da odvoje za taj rad.

Mislim da je bilo dobro da se nađe načina da ne idemo mnogo daleko. Danska, Holandija, to su zemlje koje imaju mnogo razvijenu poljoprivredu, da mi to vidimo kako rade naše komšije ovde u blizini nas. To su komšije Hrvati koji imaju plavi dizel koji je 70,90 dinar, taj plavi dizel, on je za te poljoprivredne proizvođače veoma dobra cena. Mogu da koriste 120 litara da obrađuju svoju površinu i to je velika podrška poljoprivredi. Mi na tome moramo obezbediti što bolje uslove, da se obezbedi jeftiniji dizel za naše poljoprivredne proizvođače, a normalno i ta cena dizela da bude mnogo manja za ona područja koja su nerazvijena, brdsko-planinska područja gde je mnogo teže da se radi poljoprivredna proizvodnja.

Ja mislim da je potrebno na tome da radimo, uz dobru i kvalitetnu semensku robu, uz sve ono što govorimo, dobro bi bilo i potrebno bi bilo da se obezbedi oslobađanje tzv. kod naš komšija Hrvata, taj „plavi dizel“, da bude jeftiniji, da ti naši poljoprivredni proizvođači mogu lakše i da bude jeftinije održavanje i rad na poljoprivredi.

Ujedno, gospodine ministre, za vas mogu da kažem sve pohvale, jer sva ministarstva gde ste bili ranije, svi korisnici su zadovoljni i kada ste bili ministar rada i socijalne politike, kada ste sada bili ministar vojske i očekuje se da ćete u policiji imati još bolje rezultate, ne samo vezano za naknade zarada, već da se suzbije ovaj kriminal i korupcija koji se kreće u svakom delu Srbije.

Jednu od stvari koje bih hteo da povežem sa poljoprivredom jeste da veliki broj ljudi dolaze sada u ta naša rudna područja…

Ne, evo neću da hvalim, samo da kažem problem.

I vi ste bili odličan ministar policije i za vas dobro govore, da ne bude zamerke.

Da kažem samo jednu od stvari koja je vrlo bitna. Kod nas tamo u našim seoskim područjima, u rudnim područjima, da li je to Svrljig, da li su to okolne opštine, Prijepolje, Tutin, Sjenica, da li je bilo koji deo Srbije, dolaze ljudi koji nešto nude tim našim poljoprivrednim proizvođačima. To su mahom ljudi koji varaju te naše ljude, a ti naši poljoprivredni proizvođači, seljaci, to su mahom stari ljudi.

Evo, bilo je pre nekoliko dana, bilo je u Svrljigu, obilazili su nekoliko sela, predstavljaju se kao doktori i prodaju tamo neke proizvode za medicinu, a u suštini ti ljudi naši seljaci imaju male penzije, oni potpišu nešto, posle to ne mogu da otplate naredne dve ili tri godine.

Na tome moramo da radimo, moramo da obezbedimo slobodnije ponašanje tih naših poljoprivrednih proizvođača zato što na svakom mestu pokušavaju da ih varaju, da ih kradu, a na tome mora da radi, da ih štiti policija.

Hvala još jednom. Ne zamerite, gospodine Dačiću, i za vas mogu da kažem pošto je i moj otac bio policajac, vi ste bili dobar ministar unutrašnjih poslova.

Zahvaljujem se, predsedniče.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja bih postavio nekoliko pitanja vezano za turizam, turističke destinacije, ugostiteljstvo, konkretno, na jugoistoku Srbije gde je centar svega toga Stara planina, vrh i ono što je najlepše to su dobri ljudi i dobra usluga.

Ujedno ću i da pozovem sve građane Srbije i vas ovde u Skupštini da obiđete Staru planinu, hotel „SP Resort“ i sve tamo, gde je sada direktor na Staroj planini Goran Karadžić koji je bio i direktor „SP Resort“ i gde sada ima veliki broj ljudi koji tamo dolazi zbog dobre klime, zdravog vazduha i najbitnije od svega toga jesu dobri ljudi koji žive tamo.

Suština svega jeste da je hotel rađen u prethodnom periodu, da je to projekat države Srbije, da je ispunio sva svoja očekivanja i moje pitanje, konkretno, da li će u narednom periodu biti, što brže da se radi, izgradnje novih objekata, proširenja kapaciteta i normalno da sve to bude uz blagoslov svih nas ovde zato što je Stara planina i opštine koje se tiču, gde put prolazi do Stare planine, to je opština Svrljig i opština Bela Palanka, grad Pirot, Knjaževac, Zaječar. Sve su to destinacije preko kojih možete da dođete i da probate specijalitete koji se tamo rade kod nas.

Kada neko pođe odavde iz Beograda preko autoputa, Niša, preko Svrljiga do Stare planine, bilo bi dobro da svrati u Svrljig da proba naše specijalitete i bilo bi dobro da nadležno Ministarstvo turizma obezbedi i opredeli sredstva za ulaganje i u seoski turizam, u ugostiteljstvo, jer mislim da je to neophodno da se najviše pomognu ti naši poljoprivredni proizvođači koji žive na tom delu puta, da se tamo njima obezbede dovoljna sredstva da mogu da pojačaju svoje smeštajne kapacitete, da tu mogu da prodaju svoje kvalitetne proizvode i na taj način da sebi obezbede lakši život, da sebi obezbede mogućnost da tamo ostanu i da tamo mogu da stvaraju svoje porodice i da kroz program države Srbije se izdvaja više sredstava za svako novorođeno dete, za svaku nezaposlenu porodilju koja živi tu i u takvim sredinama.

Još nešto što je za sve nas tamo bitno jeste da se pojača snaga struje i da sutra tu može da se gradi još objekata, jer znam da je i direktor o tome pričao i siguran sam da će to biti urađeno, ali uz podršku države Srbije.

Jedna od stvari koja je tamo bitna za sve jeste da se reši problem otpadnih voda. Još jedna od stvari vezanih za ugostiteljstvo – da li postoji mogućnost da ti ugostiteljski objekti, ugostiteljska preduzeća, gde je osnivač država Srbija, a ima ih takvih ovde i u Beogradu, ima ih i u Novom Sadu, mislim da ih ima i u Nišu, ti hoteli koji su u vlasništvu države Srbije imaju ista prava kao i privatni hoteli, da imaju pravo na tu minimalnu zaradu za svakog radnika, da imaju pravo na subvenciju za svaki krevet? Kako sam ja čuo, oni ta prava nemaju. Mislim da bi bilo dobro da se državnim preduzećima, što se tiče ugostiteljstva, obezbede iste mogućnosti kao i privatnim hotelima, da mogu od svog rada da žive i normalno da rade i doprinose svima nama, a takvih hotela, takvih ugostiteljskih preduzeća ima u centru Beograda. Hvala još jednom.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić, dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša i to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde u Skupštini izabran sam sa liste SNS Aleksandar Vučić – Za našu decu i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku čiji sam predsednik.

Sada pošto imamo malo vremena, kao prvo podržati napore i našeg predsednika i našeg pravosudnog sistema u borbi protiv kriminala i korupcije, da svi oni koji su radili loše stvari da za to moraju odgovarati.

Prvenstveno za izbor ovih novih sudija, normalno, struka je odradila svoje, oni su tu sada u ime pravosuđa, da ih Skupština podrži, ali hteo sam da kažem nešto o problemima tih malih opština koje su nekada imale osnovne sudove, pa su imali sudske jedinice, pa su imali sudeće dane, a sada nemamo nijednu do tih stvari.

Konkretno, jedna takva opština je opština Svrljig, takva opština je Bela Palanka, Merošina i veći broj opština na jugoistoku Srbije, a i u celoj Srbiji ima takvih opština gde nema mogućnosti da ljudi koji žive u ruralnim područjima, poljoprivredni proizvođači, seljaci i oni ljudi koji imaju problema sa ostavinom, sa nasleđem, mogu da kažem da su te opštine mahom stare opštine. gde ima veliki broj starih ljudi, gde oni svoju imovinu treba da ostave svojim naslednicima.

Suština svega jeste da pošto nemamo ni sudećih dana u takvim opštinama ti naši ljudi nemaju konkretno ni prevoz od tih sela do centara u tim opštinama, a kamoli do Niša gde je centar. Oni imaju velike probleme. Ne odu na vreme, prave velike troškove i dolazimo do toga da oni nemaju mogućnost da ostvare svoja zakonska prava i ustavom definisana prava.

Prema tome, ja bih vas zamolio da u okviru svojih nadležnosti, ja sam o tome govorio ranije, da se makar u tim opštinama obezbede sudeći dani da sudije mogu da dođu iz Niša do Svrljiga, to je dvadesetak minuta, da na taj način mogu da pomognu našim sugrađanima. Tu konkretno mislim na Svrljig, a to znači i za ostale opštine gde nema ni osnovnog suda, ni sudećih dana, a nema ni sudskih jedinica.

To je neophodno, jer da bismo mogli da budemo svi isti treba da imamo ista prava i iste mogućnosti, a ovo je jedna od obaveza da onaj ko ima neki problem to ostvari preko suda, a ako ne može kod nas u Svrljigu tada mora da ode do Niša. To je stvarno veliki trošak.

Situacija je teška. U našim sredinama postoji velika potreba da se tim ljudima to omogući, da sudije iz Niša dođu određenim danima u te opštine, u te prostorijama, da mogu da rade poslove.

Inače, sada konkretno kod nas ima samo jedan radnik koji radi overe, koji radi prijem materijala i arhiva. To je nešto što je za sve nas tamo bitno.

Sa ovog mesta ja bih, kao čovek, pozvao i vas da u okviru svojih nadležnosti zajedno sa vašim kolegama da se nađe mogućnost sa Ministarstvom pravde, da se iznađe mogućnost da se u takvim sredinama obezbede sudeći dani, da svi ti naši ljudi imaju ista prava i iste mogućnosti i da se ne prave troškovi, a tamo je ionako teška situacija.

Još jednom, ja ću kao predsednik Ujedinjene seljačke stranke i kao poslanik podržati predloge ovih sudija, glasaću za to, zato što je to ispravno.

S druge strane, pozivam vas, još jednom, da u okviru svojih nadležnosti zajedno sa Ministarstvom pravde obezbedite, zajedno sa predsednikom suda u Nišu, koji ima želju, ali treba mu neka formalna stvar, da mogu da obezbede sudijama da dolaze u te male sredine i da mogu da rade na tim predmetima.

Hvala, još jednom.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvažene kolege poslanici, građani Srbije, uvaženi ministre sa saradnicima, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače, ovde u Skupštini predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu, gde zajedno svi mi ovde radimo da sve ono što je kvalitetno, ono što je dobro dođe do svakog dela naše Srbije, do svakog čoveka ma gde on da živi.

Današnjeg dana imamo predlog ovog sporazuma, jer nama je interes da se ulaže u kulturu, u spomenike, u sve ono za šta su naši dedovi, pradedovi dali svoje živote, da znamo, da ne zaboravimo.

Kolega Stefan, koji je malopre govorio, rekao je to baš onako kako treba, ja baš tako isto i mislim i zbog toga smo zajedno bili na istoj listi, zato smo dobili najveću podršku naroda na parlamentarnim izborima 2020. godine.

Još jednom, ovo je odlična stvar. Infrastruktura u kulturi, najbitnija stvar od toga što, za mene kao čoveka, jeste što ćemo od ovog imati mogućnost da se investira i u Nišu. Niš je inače, što se kaže, centar jugoistočne Srbije. U Nišu će biti, trebalo bi da se odradi Narodno pozorište, biće i u Pirotu. Bilo bi dobro da kroz ovaj projekat koji, gde je i opština Svrljig iz koje ja dolazim, da odradimo i tamo da se odradi rekonstrukcija objekta i da se tamo nešto uradi.

Inače, ja sam u prethodnom periodu kada je bila tu ministarka kulture, gospođa Maja, ja sam je pozvao da obiđe opštinu Svrljig, gde bismo mogli da obiđemo te naše lepote, gde u toj opštini ima veliki broj spomenika, jer su tamo ljudi bili uvek verni svojoj zemlji, svojoj otadžbini, ratovali za našu zemlju i zato ja ovde uvek govorim iz srca, govorim o onim stvarima koje su bile, ali najbitnije sem ovog jeste šta će biti u narednom periodu.

Uvaženi ministre, iako ste vi ministar sporta, ja bih vas pozvao da i vi dođete da obiđete opštinu Svrljig, da zajedno tamo vidite sportske objekte, jer imamo tamo jednu sportsku halu koja je započeta, pa da ona ne ostane samo još jedan spomenik koji nije završen, da tu sportsku halu završimo u Svrljigu i da radimo na tome da svaki deo naše lepe Srbije bude pokriven i svim onim stvarima što se tiče sporta, ali i privrede i poljoprivrede.

Još jednom, ja ću glasati za predlog ovog zakona.

Zahvaljujem se predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Komisije za zaštitu konkurentnosti, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbija koja se nalazi pored grada Niša. To je najlepši grad u Srbiji.

Inače sam izabran na listi Aleksandar Vučić – Za našu decu i kao poslanik predstavljam USS u Skupštini Srbije.

Uvek sam i sada i ranije govorio o konkretnim problemima za one zakone koji se donose i za ono šta bi trebalo da se uradi. Ranije, a i sada vezano konkretno za ovaj izveštaj, reći ću, a o tome se uvek i govori, problem našeg jugoistoka Srbije, problem malih sredina, problem naših ljudi, poljoprivrednika, seljaka koji žive na selu i od sela. Svi smo svedoci da ovde govorimo o rezultatima i našeg ministarstva i Vlade, što se može videti, ali uvek moramo reći i neke stvari, ono što se ovde ne čuje, a treba da se zna.

Što se tiče stočarstva, poljoprivrede, mlekarstva, veliki problem jeste kod svih nas koji živimo na jugoistoku Srbije, mlekare, odnosno mesta gde naši poljoprivredni proizvođači, naši ljudi koji se bave stočarstvom treba da prodaju mleko da bi od toga mogli sutra da kupe osnovno za svoj život jer od toga žive.

Što se tiče stočarstva i mlekarstva, to je sada veliki problem, zato što smo ranije, konkretno u opštini iz koje ja dolazim, Svrljig, imali mlekaru koju je 1995. godine preuzela „Niška mlekara“, pa je 2013. godine, uz pomoć države Srbije, ta svrljiška mlekara počela ponovo da radi, uposlila 40-ak ljudi, imali smo blizu 30 hiljada litara dnevno predatog mleka. Godine 2016. „Niška mlekara“, koja je bila veoma aktivna, imala je blizu 300 radnika, dnevno je prerađivala preko 120 hiljada litara mleka. Došla je situacija da tu „Nišku mlekaru“, kao i „Subotičku“, kao i „Novosadsku mlekaru“, kao i „Zaječarsku mlekaru“ kupi jedan veliki proizvođač i tada počinje problem.

Posle kupovine „Niške mlekare“ se zatvara svrljiška mlekara, otpuštaju se radnici, u tim našim malim mestima sada nema mogućnosti da ti naši ljudi prodaju mleko, da od toga mogu da žive. Ali, vrlo brzo posle toga se zatvara i „Niška mlekara“, gube se radna mesta i od 300 radnika sada tu ima 20-30 radnika, jer je tu centar za prodaju tih koji su kupili i „Nišku mlekaru“ i „Zaječarsku“ i „Novosadsku“ i zatvorili ih. Sada nema više 300 radnika, sada ima 30-ak radnika i tamo se sada ništa ne radi.

Tu je sada problem konkurentnosti. Oni koji sada otkupljuju mleko kod tih naših proizvođača, pošto nema konkurencije, niko tamo sada ne dolazi, problem je gde da prodamo to naše mleko, a uvek govorimo o zdravoj hrani, o zdravoj sredini, o kvalitetnim proizvodima iz tih područja, jer smo mi kao Svrljig, kao Bela Palanka i taj deo jugoistočne Srbije prepoznatljivi po kvalitetnoj hrani, po svrljiškom siru, svrljiškom mleku, kačkavalju, belmušu.

Sada ima samo nekih priča, ali nema rezultata. Ulažemo u stočarstvo, ulažemo u mlekarstvo, ima mogućnosti, ali gledajte vi sad iz Komisije, kako rešiti problem, jer je neko dao da se otkupe te mlekare i neko je to zatvorio. I šta sad? To je sad zadatak za vas kao Komisiju za zaštitu konkurentnosti. Potrebno je da što veći broj ljudi tamo rade, ali neko ko je nešto otkupio on sad to zatvara, uzeo je tržište i kao što kaže Marijan Rističević, dolazimo do toga da je bolje uvesti nego proizvesti. Dolazimo do toga da je bolje nešto tuđe nego što je naše.

Prema tome, dragi moji kolege poslanici i vi koji ste u toj Komisiji za zaštitu konkurentnosti, na tome treba da radimo. Moramo sačuvati ono što je naše. Moramo pomoći tom našem poljoprivrednom proizvođaču i tom našem seljaku koji se na svaki način bori tamo da ostane. Moramo pomoći našim malim sredinama kao što je Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica, Prijepolje i drugim opštinama. Ali, kako im pomoći? Treba im omogućiti da tamo ljudi mogu od svog rada da žive, da im se otkupe proizvodi, da ti proizvodi, pošto su stvarno kvalitetni, geografsko poreklo, sve ono što treba. Sve je to na mestu, ali, badava, kad neko dođe ko ima veliki novac, otkupi, zatvori i šta sad? Da uzmemo sa strane? Da uvezemo sa strane? Gde će ti naši ljudi da rade?

O tome sam uvek govorio i mislim da je to potrebno da se kaže, i ovde i sa ovog mesta. Govorio sam o tome i ranije i tražio da se neke stvari reše. Konkretno, sada ima objekat koji je obnovljen 2012. godine i gde su upotrebljena sredstva države Srbije. Taj objekat sada nije u funkciji, sve je zatvoreno, a mi želimo napredak naše poljoprivrede. Tu treba vi da radite. Tu treba da zaštitite naše poljoprivredne proizvođače i da se obezbedi što veći broj mlekara, da dođu, da uzmu, da kupe, da se takmiče ko će kupiti kvalitetno mleko, zato što je nama priroda dala sve, mi smo tu u Skupštini da o tome govorimo i da Vlada Srbije, zajedno sa nama, pomogne te naše poljoprivredne proizvođače i ta nerazvijena područja.

Još jednom, uvažene kolege, poštovani predstavnici Komisije, ja vas pozivam da na tome radite, da zaštitimo te naše male proizvođače, naše seljake od nekih moćnih kompanija koje samo žele tržište, a ne žele naše proizvode. Ja bih toliko.

Kao poslanik Ujedinjene seljačke stranke uvek ću na tome insistirati, zato što je to jedini način da spasimo našeg seljaka i naše selo, a to je moguće uz pomoć naše države i našeg ministarstva… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem se.

Jeste bio lapsus. Uvek smo govorili da je bolje proizvesti nego uvesti i ja sam tu pogrešio, zbog vremena, jer gledam da u tih šest minuta, koliko ima naša grupa, sve kažem.

Inače, u pravu je gospodin Rističević i uvek je bio u pravu, ja sam uvek to podržavao – bolje je proizvesti nego uvesti. To je bio lapsus, a greška je zbog toga što želim što više da kažem, a zbog vremena napravim grešku. Tako da, zahvaljujem se još jednom, vrlo ste tolerantni. Prošli put je predsednik Skupštine rekao da poslanička grupa gde sam ja, da to nije manjinska poslanička grupa, nego mi smo svi tu isto.