Dame i gospodo narodni poslanici, meni se sviđa kako predsedavajući tumači Poslovnik. Naravno da Narodna skupština Republike Srbije može da raspravlja i ako mišljenje Vlade nije dostavljeno narodnim poslanicima, pogotovo zato što zakon ne mora da predloži Vlada, može da predloži narodni poslanik, grupa narodnih poslanika i grupa građana, pa na taj način Vlada ako ne da svoje mišljenje može da blokira donošenje jednog takvog zakona.
Kada je reč o tome da je sama Vlada predlagač i ne dostavi na vreme svoje mišljenje, onda bi narodni poslanici, u skladu sa takvim postupkom Vlade, trebalo da vrate zakon Vladi, pa neka ona vidi šta će sa njim. Nemojte više da zloupotrebljavate Poslovnik.
Uopšte u parlamentarizmu postoje pravila koja su regulisana Poslovnikom. Postoje pravila koja su nepisana i u društvima koja imaju razvijen parlamentarni sistem, razvijeniji i stariji od našeg. Ovakav postupak Vlade kao izvršne vlasti je ponižavajući za Narodnu skupštinu. Ili, jednostavno nećemo da nastavimo zasedanje dok Vlada ne zaseda, razmotri naše amandmane na njen predlog zakona. U tome jeste problem. Ovako mi sada pričamo, biće nam dostavljeno. Biće, ja samo mogu da kažem da vama nije bio problem uopšte da zakažete sednicu 30.4. u nedelju pred državni praznik, kakav-takav, 1. maj je, da bi narodni poslanici navrat-nanos morali na brzinu da proučavaju zakonske predloge i pišu amandmane, ali dobro, to je manir jedne ovakve vlasti. To je verovatno opet bilo na predlog Vlade Republike Srbije, saziv ove sednice.
Član 17. odnosi se na trgovinu hartijama od vrednosti i na valute koje mogu da se koriste: "Hartije od vrednosti koje domaća pravna lica izdaju i kojima trguju u Republici izražene su u dinarima."
U stavu 2. se kaže: "Dužničke hartije od vrednosti koje izdaju lica iz člana 16. tačka 1), 2) i 3) ovog zakona i dužničke hartije od vrednosti koje izdaju strana pravna lica mogu biti izražene u stranoj valuti."
Ako se vratimo na član 16. Predloga zakona tačka 1), znači, hartije od vrednosti u stranoj valuti mogu izdavati pravna lica sa sedištem na teritoriji Republike Srbije, Republika, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, pravna lica korisnici budžetskih sredstava i organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, u skladu sa zakonom, NBS. Znači, svi. Svi mogu na domaćem tržištu hartija od vrednosti da trguju u stranoj valuti.
Pa se dalje kaže: "Za izdavanje hartija od vrednosti izraženih u stranoj valuti izdavalac iz člana 16. tačka 1) ovog zakona je dužan da pribavi prethodnu saglasnost NBS, u skladu sa propisom Narodne banke Srbije.
Na izdavanje hartija od vrednosti izraženih u stranoj valuti izdavaoca iz člana 16. tačka 2) ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojima se uređuje javni dug. Na izdavanje hartija od vrednosti izraženih u stranoj valuti izdavaoca iz člana 16. tačka 3)", a to je NBS, "ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojim se uređuje organizacija i nadležnost Narodne banke Srbije."
Znači, Narodna banka će sama sebi da izda saglasnost da trguje hartijama od vrednosti na domaćem tržištu u stranoj valuti.
"Narodna banka Srbije propisuje bliže uslove za davanje saglasnosti iz stava 3. ovog člana." Ona i daje saglasnost samoj sebi i propisuje bliže uslove kako se izdaju hartije od vrednosti na domaćem tržištu u stranoj valuti. Sada ovde da kažem – u postupku izdavanja, uređuje se opštim upravnim postupkom itd, znači ove odredbe koje su predložene za brisanje.
Razumem ako strana pravna lica i strane organizacije imaju želju da trguju hartijama od vrednosti na domaćem tržištu. Razumem tu njihovu želju, razumem želju predlagača ovog zakona. Smatram da bi na takav način možda došao u situaciju da poveća devizne rezerve, da poveća obim kapitala koji bi cirkulisao na domaćem tržištu itd.
Međutim, ne mogu da razumem predlagača zašto ostavlja kao mogućnost da domaća pravna lica Republika Srbija i Narodna banka Republike Srbije trguju hartijama od vrednosti na domaćem tržištu u stranoj valuti.
Naravno, znajući kakvi ste vi, odmah se postavlja pitanje šta je cilj predlagača jednog ovakvog zakona.
Imajući u vidu da Narodna banka Republike Srbije i Republika Srbija ne moraju da posluju sa hartijama od vrednosti na berzanskom i vanberzanskom tržištu, pa čak i pojedinim aktima Vlada može odredbe zakona da stavi van snage, i to je u nekom od narednih članova regulisano, postavlja se prosto pitanje – kome ćete vi da prodajete hartije od vrednosti izražene u stranoj valuti? Nije obavezna javna ponuda, nije obavezan skraćeni prospekt, nije obavezan prospekt. Kome ćete vi da prodate te hartije od vrednosti?
Ko god da dođe u posed tih hartija od vrednosti, stvarno je napravio dobar poslovan potez. Znači, imaće valutnu klauzulu i njegov interes je zagarantovan i nema nikakvog rizika, u ovakvoj situaciji kakva je, za još neki vremenski period; ko god da kupi hartije od vrednosti Republike Srbije neće snositi nikakav rizik, osim ako kupi u dinarima, pa taj interes bude manji od eventualne inflacije, denominacije dinara itd.
Toj grupici povlašćenih, a kasnije ćemo o njima, koji su to, potrebna je određena čvrsta valuta da bi se bavili takvom trgovinom. Vezaćemo to za evro, za švajcarski franak, a počeli su i u švajcarskim francima da vrše trgovinu.
Vezaćemo to za američki dolar, pod uslovom da Amerika u tom trenutku nigde ne ratuje i tada dolazi do pada te valute. Snaći će se već vama bliski prijatelji i kupovaće hartije od vrednosti koje emituje Republika po povlašćenim uslovima.
Postavlja se pitanje čemu onda obaveza svih ostalih privrednih subjekata u svim ostalim finansijskim transakcijama, a to nisu hartije od vrednosti, da imaju obavezu da trguju isključivo u dinarima. Hartije od vrednosti su roba, kao i svaka druga i ona ima svoju vrednost, na osnovu zakona ponude i potražnje njena vrednost se kotira, a zašto i sva ostala roba onda nema tu mogućnost.
Na takav način kako je organizovano tržište hartija od vrednosti, dinar će doći u drugi plan. Niko više na tržištu hartija od vrednosti neće koristiti dinar, jer će onaj ko ima novac i mogućnost da trguje hartijama od vrednosti da traži isključivo protivvrednost u stranoj valuti, za onaj novac koji je uložen. U tom novcu moraće da mu se isplaćuju dividende i moraće da mu se isplaćuju drugi njegovi prihodi koje ostvari, a verovatno i provizije drugih brokerskih kuća, berzi itd.
Ako dinar dođe u drugi plan, usvajanjem ovakvog zakona bez prihvatanja ovog amandmana, sasvim je sigurno da hoće, onda čemu istrajavati u ovako restriktivnoj monetarnoj politici na očuvanju kursa dinara, da bi se neko sa tim hvalio?
S druge strane, demotivišemo potencijalne izvoznike zbog nepovoljne cene evra u odnosu na dinar. Gde je izvoz?
Pa, država ide još i korak dalje i osniva neku Agenciju za promociju izvoza, a sve ozbiljne države koje drže do sebe i pokušavaju da svoju privredu izjednače na tržištu sa ostalim svetskim privredama dale su određene subvencije. Mi čak ni to nemamo, ni subvencije ne dajemo privredi.
Bitno je samo da se napišu zakoni koji su u interesu jedne grupice koja će da profitira, bez obzira što je želja ljudi koji su pisali da nešto ovako zaživi možda bila, sa jedne strane, korektna. Jedan ovakav zakon Mlađan Dinkić će, dok ga sprovodi, sasvim sigurno da zloupotrebi.
Hajde da se vratimo na to koje su hartije od vrednosti na domaćem tržištu bile do sada u stranoj valuti.
Prva stvar, čim ste došli na vlast posle 5. oktobra jedno od obećanja je bilo da ćete u roku od godinu ili dve dana da vratite građanima staru deviznu štednju. Došli ste na vlast nekim čudom i zahvaljujući takvim obećanjima.
Međutim, pored zavidne devizne rezerve, to niste uradili na neki normalniji i civilizovaniji način, nego ste ih jednostavno stavili u situaciju da to moraju da rade preko određenih poslovnih banaka koje je ovlastila Narodna banka Republike Srbije, tadašnje Jugoslavije. I, emitovali ste državne obveznice, a to su hartije od vrednosti, izražene u stranoj valuti.
Pošto su neke od obveznica 2001. ili 2002. godine izdate, a dospevaju 2007. i 2008, narod koji vam je verovao jednostavno je morao te obveznice van tržišta hartija od vrednosti da prodaje.
Čak ni država, poreska uprava nije htela da prihvati hartije od vrednosti koje su, recimo, naznačene i u 2006. i 2007. godini u onoj nominalnoj vrednosti, nego je država saučestvovala u tome da samo jedna određena grupica ljudi može da profitira kupovinom deviznih obveznica stare devizne štednje po ceni 50 centi, odnosno 50 pfeniga ili 50 čega već hoćete za jedinicu duga. Znači, 50 pfeniga za jednu nemačku marku, a još uvek su u to vreme bile marke.
Ko je tu profitirao? Profitirala je Nacionalna štedionica. U toj priči jedino obrazloženje vam je bilo – to je banka sa većinskim državnim kapitalom. Onda je odjednom, na jedan izuzetno čudan način, taj državni kapital prešao u ruke privatnog kapitala, a vlasnici su Vuk Hamović i Vojin Lazarević.
Kako su kupili? Naš državni kapital su otkupili deviznim rezervama koje su bile deponovane u njihovim bankama. Mi toj gospodi omogućavamo em da kupuju banke, em su kupili obveznice hartija od vrednosti, koje država mora da isplati, em su sve to uradili sa našim novcem. Zato nemamo poverenja kada Mlađan Dinkić sprovodi jedan ovakav zakon.
Mislim da treba prestati sa praksom da našu nacionalnu valutu na domaćem tržištu stavljamo u drugi plan.
Možda jeste program svih ozbiljnih političkih stranaka članstvo Srbije i državne zajednice u EU, ali ako nastavimo ovim putem, svaka godina vaše vlasti znači tri godine odlaganja za pristupanje zemljama EU.