Dame i gospodo poslanici, kada se pogleda malo sam predlog, odnosno ime zakona, neko bi pomislio da je ovde reč samo o jednom finansijskom zakonu, o jednoj najobičnijoj kontragaranciji, ali kada se pažljivije pročita, vidi se da je reč i o političkom zakonu.
Sećam se 2001. i 2002. godine, kada je u ovoj skupštini data saglasnost da se ukine SRJ, da se proglasi neka Beogradska povelja, svi su to potpisali, samo nije aktuelni predsednik Republike Srbije tada to potpisao, u ime savezne države to je tada uradio Vojislav Koštunica, a u ime Republike Srbije uradio je premijer, iako ta prava i ovlašćenja nije imao po Ustavu. Tada smo napravili nekakvu državnu zajednicu, dali joj ime Srbija i Crna Gora.
Dotad smo imali i Saveznu upravu kontrole letenja. Sada, na neki način, da li po zakonu ili po političkom pritisku, imamo nekakvu agenciju. Vratićemo se malo kasnije na agenciju, ali neka neko pogleda pažljivije tekst kako se zakon zove, da li mi dajemo kontragaranciju Evropskoj investicionoj banci ili državnoj zajednici.
Znači, Evropska investiciona banka, koja vas je terala da napravite državnu zajednicu, zajedno sa Havijerom Solanom, ne priznaje tu državnu zajednicu i ne priznaje njenu garanciju, nego traži da se o tome izjasni i da kontragaranciju Republika Srbija. Sada postavljam pitanje, šta je starije: kokoška ili jaje.
Znači, državna zajednica, zovite je kako god hoćete, međunarodno priznati pravni subjekt u Ujedinjenim nacijama, i njena garancija se ne priznaje, nego se od nekog dela teritorije te državne zajednice traži da izda kontragaranciju. Zar to nije unapred već uništavanje te državne zajednice? Da li je ovaj zakon pisao G17, jer oni, recimo, jesu da Srbija bude samostalna bez Kosova i Metohije, tako je pričao Miroljub Labus, pogotovo onaj deo koji se odnosi bez Kosova i Metohije, kada je molio Šiptare na Kosovu i Metohiji da izađu na izbore i da glasaju za njega, on će im dati nezavisnost.
Ko je pisao ovaj zakon i u čije se ime i kome daje kontragarancija. Zar to nije na određeni način ponižavanje ovog parlamenta, zar nije ponižavanje državne zajednice, koja je već dala nekakvu garanciju. Ali, to je tako kada neko zarad nekakve političke situacije, pa i zbivanja, napravi jednu ovakvu grešku kao što je bila državna zajednica, zvana Srbija i Crna Gora, pa se sada ne zna ni ko pije ni ko plaća u ovom delu kada su u pitanju bankarske garancije.
Ako pogledamo dalje, ko je korisnik sredstava, pa se kaže, Agencija za kontrolu letenja Srbije i Crne Gore d.o.o. Znači, delimično, odgovorno pravno lice, a navodno su osnivači Republika Srbija i Crna Gora. Republika Srbija sa 92 posto, a Crna Gora sa osam posto. Imamo agenciju, znači, pravno lice sa delimičnom odgovornošću.
Znači, osnivač ne garantuje svojom imovinom, nego lice koje je kao pravno registrovano garantuje isključivo svojom imovinom. Republika se već unapred odriče vlasništva nad tom agencijom, zato što u slučaju njenog neposlovanja ne može da pokrije njene dugove nego ih sama daje.
Ali, nisu problem dugovi koji nastanu, već je problem što kao delimično odgovorno lice nije dužno da sredstva uplaćuje u budžet Republike Srbije, i tu je u stvari problem, zato ste tu i napisali delimično odgovorno lice, a ne da bude javno preduzeće.
Ne može agencija koju osniva Vlada Republike Srbije ili državna zajednica da bude delimično odgovorno lice. Da li je to u skladu sa Zakonom o privrednim društvima, prvo to da proverimo, a onda da postavimo pitanje, gospodin Momir Marković je ovde izneo koliko otprilike može da zaradi jedna takva agencija, pogotovu ako kontroliše samo prelet iznad državne zajednice, a nije samo taj prelet u pitanju, već kontroliše poneki put i prelet okolnih zemalja. Ako ima 800 letova, pa puta 200 dolara, ili da kažem hiljadu letova, radi lakše računice, puta 200 dolara ili evra, sada je mala razlika, to je 200 hiljada dolara dnevno.
Kuda ide taj novac? Kuda ide? Znam dobro da računam, znači, 1.000 h 200 = 200.000. Znači, kuda ide taj novac? Kada se to pitanje postavi, kuda ide taj novac, može da se dođe do zaključka da ide za plate. Ali, koliko ih ima u toj agenciji za kontrolu leta i kakav je raspon plata. Saznali smo ovde da je plata, recimo, jednog kontrolora letenja, lica koje zarađuje taj novac i koji je pod stresom dok to radi, jer je poznato da je taj posao izuzetno naporan, znači imaju platu oko 150.000 dinara do 200.000, ako bude neko dežurstvo itd.
Gospodin direktor, koji nema pojma o kontroli letenja i koji zna avion samo iz biznis klase gde su kožna sedišta i ništa više o kontroli letenja nema pojma, ima platu milion dinara. Saznali smo da je to jedna najobičnija lopuža iz DS. Svi ljudi koji ga okružuju su takođe lopuže iz DS, a zašto su lopuže. Sada ću i to da vam kažem.
Navodno se radi neka modernizacija sistema za kontrolu letenja. Oprema koja se nabavlja je iz Vijetnama. Obično je Savezna uprava za kontrolu letenja koristila opremu koja je ili engleskog ili porekla SAD, nikada iz Vijetnama. Nikada. Postavlja se pitanje koliko je ta oprema moderna, da li su to Amerikanci možda ostavili šezdesetih i sedamdesetih godina kada su se povlačili iz Vijetnama, pa nam sada to prodaju za 32 miliona dolara.
Ako to kupujemo za 32 miliona dolara, to je verovatno zato što je direktoru plata od miliona dinara mala, mesečna plata, pa mora malo da zaradi na provizijama prilikom raspisivanja tendera i javnih nabavki, pogotovo što tendere on raspisuje, pogotovo što komisiju za javne nabavke on formira, pogotovo što komisija njemu odgovara. Znači može da ima pritisak i na nju.
To je navodno preduzeće koje je osnovala Vlada Republike Srbije sa 92% i nikom ne odgovara ništa, najmanje Vladi, a kamoli tek Skupštini, i puštate ih da rade šta god hoćete. Sada dolazite pred Skupštinu Srbiju i tražite da mi damo kontragaranciju državnoj zajednici. Srbija nije priznata kao članica UN. Državna zajednica, kako je vi zovete, Srbija i Crna Gora jeste. Kako mi možemo da dajemo tu kontragaranciju, osim ako neko već sada ne želi da rasturi zajedničku državu. Ako svaka država članica posebno daje kontragaranciju, onda nema ni zajedničke države.
Dalje, da li im je baš taj kredit bio neophodan. Nije, ali izgleda mi da je toj gospodi svega malo. Recimo, umesto radara i radarskih sistema rade rekonstrukciju zgrada. Nemam ništa protiv ukoliko su uslovi za rad u tim zgradama loši. Međutim, ne samo da nisu loši, nego su u odličnom stanju, ali eto mora da se zameni spoljna stolarija, koja je inače aluminijumska, večita, nekom drugom. Zašto? Da bi opet neko uzeo novac prilikom nabavke te stolarije.
Verovatno je u pitanju procenat 20, 30, pa i više posto, jer su te cene prilično naduvane. Dva puta su već za manje od godinu dana potrošili novac za promenu voznog parka. Znači, dva puta su po milion evra utrošili za nabavku novih automobila. Vrhunac svega toga, za taj radarski centar na Kopaoniku, koji nikada neće da proradi, nabavljene su i ski-sanke. A da ne pričamo kada je bio u pitanju Aerodrom Beograd, VIP saloni itd.
Rekli ste, bar im je Velimir Ilić, kada je rušio DOS ovde, pričao da će sve lopuže da pohapsi. Sada, ne samo da ih nije pohapsio, nego ih je još i nagradio i dao im je još bolja mesta, dao im je mogućnost da još više kradu, pa ako firma iz koje kradu ne može dovoljno da zaradi, eto i kredita da im damo neka se nakradu. Najbolje je da se ovakav jedan zakonski predlog povuče.
Nije tu gospodin ministar da mi odgovori na nekoliko pitanja, jer Savezna kontrola letenja, čiji je pravni naslednik ta agencija, radila je sa vreme ekonomskih sankcija. Vršeni su preleti iznad tadašnje SRJ, pod istim uslovima kao i sada. Doduše, sredstva su delimično bila zamrznuta, mogla su da se koriste za isplatu plata zaposlenih i za nabavku nove opreme. Ostatak sredstava je bio uplaćivan u švajcarske banke, gde je bio zamrznut.
Morale su čak i aviokompanije koje su u to vreme i sada nama iz neprijateljskih zemalja, kao što je npr. Slovenija, koja nije htela da leti preko teritorije SRJ, morala je na kraju da se vrati i da isplati sve dotadašnje dospele obaveze. Mi im kao nagradu, što su nas izbegavali tada, dajemo izuzetno atraktivne lokacije na Novom Beogradu, za Merkator i Merkur. Znači, kada treba da plati ne želi, ali kada treba da uzme, tu je.
Šta je sa tim novcem? Nije reč o malim sredstvima. Pored toga što su kasnije ekonomske sankcije ukinute, postoji taj spoljni zid sankcija koji delimično ni do dana današnjeg nije ukinut, iako ste to obećali 5. oktobra 2000. godine. Taj novac koji je zaradila Savezna kontrola uprave letenja za kontrolu letenja iznad SRJ, Makedonije i tadašnje BiH do 99. godine je bio zamrznut po švajcarskim bankama. Gde se sada nalazi?
Pogotovo što nije reč o malim svotama novca. Kada bi saznali gde se taj novac nalazi, a verujem da je već klika koja je 5. oktobra preuzela vlast i u Narodnoj banci i u državi, taj novac odavno potrošila. Nema gospodina ministra za kapitalne investicije, ovde bih rekao, kada čitam ovaj zakon, za kapitalne pronevere i krađe, da nam odgovori na ova pitanja.