On to ne može da uradi, ukoliko ne postoji dokument koji je overen u skladu sa posebnim zakonom koji to reguliše. Taj dokument overava notar. Znači, bolje je bilo da se overi kod sudskog overivača, koji ne ulazi u suštinu da li je dokument ispravan ili ne, pa ga možda overavate potpuno bespotrebno, jer je pravno ne valjan, i onda morate da idete u Republički katastar nepokretnosti, ponovo da čekate u redu da predate taj dokument da bi vam neko rekao kako nije ispravan i kako ne može da izvrši promet nepokretnosti. Za takva rešenja se oni zalažu kada napadaju ova zakonska rešenja koja postoje.
Da ne pričam šta je sve to bilo, još kojih nelogičnosti. Republički geodetski zavod postupa u drugom stepenu u odnosu na rešenja koja izdaju određene jedinice Republičkog geodetskog zavoda i zato ima posebne komisije. Tačno je kada kolege poslanici kažu da se nešto nije ni rešavalo godina. Da li znate zašto? Zato što je uvek morala neka protivusluga da se uradi. Sada ne mora. Rešava se po datumu podnošenja. Nema čak više ni velikog zaostatka, a svi novi predmeti se rešavaju po Zakonu o upravnom postupku u roku od 30 dana. Pa šta je sada tu sporno? Na taj način se rešava sistemska korupcija.
Da ne pričam šta je sve bilo u ministarstvu koje je nadležno bilo za vođenje drugostepenih postupaka. Recimo jedno nepoznavanje materije da legalizaciju, izdavanje građevinskih dozvola, rade lokalne samouprave, na osnovu poverenih ovlašćenja koje daje Republika Srbija, ali nadzor vrši nadležno ministarstvo i u drugom stepenu odlučuje nadležno ministarstvo.
Ali, problem je kod kolega, kada nešto napadaju da, čak ni te osnovne stvari o prenosu ili poveravanju poslova Republike ne znaju. Tačno je bilo da su mnogi predmeti pre 2012. godine, znam čak i neke državne sekretare lično, bili držani u fiokama i da su tražili od lica u postupku novac da bi im se ostvarilo njihovo pravo na rešenje prvostepenog organa. Kada sam pitao - što to ne prijavite policiji, uvek je bilo - pa znate šta nešto im i ne verujem. To je bilo pre 2012. godine.
Sada su isto tako javljali da su odluke o njihovim žalbama rešavane i da niko nije tražio ništa. Ali, kažem to su pojedinačni slučajevi. Ja neću da se bavim pojedinačnim slučajevima. Ovde se rešava ono što je osnovno, a to je da se jedan postupak, koji se vodi, upravni postupak, koji se vodi pred nekim organom, državnim ili drugim organom kome su poverena javna ovlašćenja skraćuje i to u više delova se skraćuje i postaje efikasniji. Znate, kao što je predlagač, gospođa Katarina Rakić, rekla ranije je rešenje putovalo od pošte nazad ka izdavaocu rešenja, pa je građanin morao više puta da čeka na šalterima da vidi gde mu je rešenje, gde mu se nalazi rešenje, šta je sa tim itd. Danas to rešavamo na taj način što se produžavaju rokovi. Ako mu ne bude u prvom pokušaju uručeno biće na raspolaganju u najbližoj ekspozituri javnog poštanskog operatera.
Drugi način je da mu se elektronski to rešenje uruči. Sada ne vidim ni šta je tu problem. Sada će neko da kaže - pa nemaju svi građani kompjuter, nemaju svi građani elektronsko sanduče. Slažem se. Zato još uvek i postoji šalter, još uvek postoji papir, još uvek će mu biti uručeno na onaj način za koji on smatra da mu je najbolji, ali po nekim iz opozicije najbolje je da živimo u vremenu Pere pisara iz „Gospođe Živke ministarke“, iz vremena Nušića, da mora da fali neki papir. Tako bi oni voleli i oni kojima su puna usta da su borci protiv korupcije svojim političkim delovanjem, pokušajem da uspore promene u Republici Srbiji stvaraju uslove za korupciju.
Znači, u većini slučajeva nema više šaltera, u većini slučajeva nema da ti fali jedan papir, u većini slučajeva postupak započinje notar, koji ionako mora da vam overi potpis, čekate samo rešenje. Ja ne znam u čemu je problem onda, ljudi? U čemu je problem? U tome što neki vaš zakon nije bio na dnevnom redu? Pa, dobro imate pravo da se ljutite, ali nemate pravo zbog toga da ukočite Srbiju.
Smejali ste se ovde premijeru Ani Brnabić kada je pričala da od Srbije hoće da napravi moderno, demokratsko društvo i da će elektronsko poslovanje u državnim organima da bude mogućnost i da Srbija, ako hoće da ide napred, mora da hvata korak sa vremenom. Vi ste rekli da je to nemoguće. Evo sada jedan zakon koji ide tome u prilog. Da li je to nešto ozbiljno ili nije, napravljeno je nekoliko koraka, pa će građani između ostalog i to da cene kada budu izašli za par meseci na izbore, a ne to šta je bilo na dnevnom redu ili nije. Ko hoće da živi u prošlosti neka živi u prošlosti, ko hoće da gleda u budućnost i da napreduje ka budućnosti podržaće SNS i Aleksandra Vučića.