Zahvaljujem predsedavajući.
Drugarice i drugovi, dame i gospodo, uvažena gospođo ministre sa saradnicima, imali smo u ovoj načelnoj raspravi prilike da čujemo sve i svašta.
Ja se divim hrabrosti pojedinaca u čiji se zaista integritet čovek baš može decidirano uveriti da, između ostalog, suze rone nad komorom inženjera i zaista je verovati onima da iskreno o tome razmišljaju koji tvrde da se nisu slikali sa Borisom Tadićem, a slikali su se, oni koji tvrde da njihov loto listić nije zaključen, a da nije uplaćena nikakva svota za taj loto listić, oni koji tvrde da nisu bili na vlaškoj listi, a bili su na vlaškoj listi, a vi procenite sami koliki je njihov integritet da bi uopšte o bilo čemu mogli da govore.
O Inženjerskoj komori, o onome što je zaista bila nužna mera, dao je sebi za pravo da govori neko ko je diplomu Pravnog fakulteta dobio u Bonafidesu, ispijajući kafice.
Ja se ne usuđujem da govorim o inženjerima iako sam se 20 godina bavio advokaturom, mnoge upoznao prilikom veštačenja, imao prilike da ih procenjujem iz razno-raznih uglova, sebi to pravo ne dajem.
Ali očigledno da što manje znaš, sebi sve više prava daješ i ja verujem da je danas nad Inženjerskom komorom, plakao neko ko nije u stanju da napiše ni običnu molbu za prijem u Inženjersku komoru, a kamoli šta drugo, a slobodan sam da to zaključim, jer nije u stanju da prebroji ni koliko član 107. Poslovnika, ima stavova.
Pre neki dan smo od tog uvaženog kolege čuli da reklamira povredu Poslovnika člana 107. stav 3. ubio sam se pokušavajući da nađem taj 3. stav, ali ne postoji, tako da možda za neki budući Poslovnik i predložimo da bude stav 3. da se čovek više ne bruka svojim velikim znanjem, stečenim u Bonafidesu.
Ali da ovu načelnu raspravu vratimo u one ozbiljne tokove, koji jesu, jer je tema previše ozbiljna i zaista se tiče građana Srbije iz svakog od mogućih uglova, a najviše iz onog o kojem govori moj uvaženi kolega Neđo Jovanović, malopre.
Ja se apsolutno slažem s tim da život diktira u mnogome kako će zakon izgledati i ne vidim ništa loše u tome što se čim ministarstvo uoči određene probleme, u određenim procedurama pristupa izmenama i dopunama zakona.
Neću se složiti sa svim rešenjima i predlozima, ali Bože moj, različitosti su sasvim normalne, nešto ćemo o detaljima raspravljati kroz amandmane i jednostavno ne treba u ovom trenutku gubiti vreme, ali pitanje je o različitim razmišljanjima, kada su bukvalno nijanse u pitanju.
Onaj ko ne zna da su prihodi lokalne samouprave praktično najvažnije, koje ona sama ostvaruje urbanizam i inspekcijski poslovi, me upravo tera na nešto što mislim da je zaista ključna stvar koja ovo ministarstvo može da popravi.
Bez obzira na zabranu zapošljavanja, smatram da ovo ministarstvo mora, upravo zbog svih ovih predloženih zakona, koji su danas na dnevnom redu, da insistira kod republičke Vlade, da se lokalnim samoupravama odobri zapošljavanje ljudi, stručnih, osposobljenih koji će raditi na poslovima legalizacije i svih budućih poslova koji su vezani i za urbanizam i za inspekcijske poslove. Zašto?
Mi ne bismo danas uopšte razgovarali o legalizaciji da su nam inspekcije od kraja devedesetih godina i početka 2000. radile svoj posao, bar malo. Ne bismo danas imali stotine hiljada objekata koji su izgrađeni bez građevinskih dozvola na mestima na kojima je to praktično nemoguće.
Vi pokušavate, i mi zajedno sa vama pokušavamo, da ovo dovedemo u zakonske okvire koji su prihvatljivi, ali to nije dovoljno. Mi moramo da razmišljamo o budućem koraku.
Ako ne budemo na ovakav način razmišljali o tome da u lokalnim samoupravama treba više ljudi, ali ne koji će raditi neke druge poslove, nego upravo poslove iz oblasti urbanizma i oblasti inspekcija koje su vezane za urbanizam, onda mi ovaj posao ne vodimo na odgovarajući način, ne razmišljajući o tome šta je sledeći korak koji nas čeka.
Pored ovoga, ja imam jednu veliku molbu za ovo ministarstvo, znam da zakon ne može da se piše, pa da se određene pozicije izuzimaju samo iz zakona. Kada kažem pozicije, mislim na određene teritorije.
Mi imamo, nažalost, da su poplave o kojima je kolega Neđo Jovanović na jedan drugi način govorio, u Obrenovcu i još u nekim drugim gradovima, ali za Obrenovac decidirano znam, u potpunosti uništile svu građevinsku dokumentaciju, znači kompletnu arhivu gradske opštine Obrenovac, sve je to uništila poplava i ni jednog jedinog papirića tamo više nema.
Uništena je kompletna arhiva Suda, uništena je arhiva Katastra i mi sada imamo jednu ozbiljnu situaciju koja će se pojaviti kao problem u budućoj praksi. To je, rekonstrukcija predmeta i dostavljanje i pribavljanje određenih dokaza koje čak i ovi zakoni traže, a oni jednostavno ne postoje više.
Moram vas podsetiti da je država u obavezi da poseduje tako nešto.
Da li je potrebno vršiti izmene i dopune Zakona o poplavama, pa na taj način relaksirati način rekonstrukcije predmeta, kada su u pitanju građevinske dozvole, potvrde, dokazi da je neki objekat izgrađen uz građevinsku dozvolu ili na određeni način, ohrabriti i pomoći lokalnoj samoupravi da se sa ovako malo dokaza koje može da pribavi, i ima, izvrši rekonstrukciju predmeta i time se stavi u službu građana Srbije.