Zahvaljujem, predsedniče Skupštine.

Na kraju piše – tekst sastavio Aljbin Kurti, večno zahvalan sledbenicima Vojislava Koštunice, koji su ga zajedno sa 1.800 ubica osuđenih pustili na slobodu. Bar da su se pogađali, bar da su spasli jednog Srbina koji je u to vreme bio zatočen i verovatno završio u Žutoj kući, pa i nekako da ih razumemo i da im oprostimo.

Pravni sledbenici onoga ko je ovog zlikovca koji danas teroriše Srbe na Kosovu i Metohiji pustio na slobodu, ponosni na njega, čitaju tekstove koje im šalje Aljbin Kurti, ali Srbija jako dobro zna da nikome glavu nisu spasli.

Možda bi im oprostila da su bar jedno dete, bar jednog nestalog spasli za tih 1.800 zlikovaca, ali to njima niti je tada, niti danas palo na kraj pameti. Sramota je što uopšte imaju priliku da o ovakvim stvarima govore u ovom domu, ali što više govore, govore o sebi i time čuvaju ovu državu od ponovne situacije da dođu na vlast. Hvala.

Zahvaljujem.

Ja se neću složiti sa mojim uvaženim kolegom Milenkom Jovanovim, jer kod nas Srba postoji jedna stvar, a to je kad je nešto sramno onda se toga treba podsećati da nekome slučajno ne padne na kraj pameti da se to ponovo desi, a sramno je za istoriju srpske vojske da jedna obična mastiljara, koja je noseći kofer Vuku Jeremiću, preko šefa kabineta u UN, pa kao ministru inostranih poslova uspela preko mentora, koji su danas došli da provere da li je stvarno mandatar imao hrabrosti da predloži dvojicu ljudi u ovu Vladu, ne verujući ni svojim plaćenicima, zahvaljujući njima dogurao na mesto načelnika Generalštaba, a onda uradio sve to o čemu ste vi, kolega Jovanov, govorili i mnogo gore stvari.

Naravno, u njegovoj biografiji, osim u CV koji je sam sebi pisao, za razliku od ovoga što je napisan o Aleksandru Vulinu, nećete naći nijednu ni nagradu, ni diplomu, nečije priznanje koje bi Srbi kao narod uvažili.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, jedno veliko poštovanje prema hrabrosti Ane Brnabić da ovde izjavi kako je spremna da pruži ruku svima. Verujem da je Ana Brnabić radeći kao ministar i kao predsednik Vlade stekla imunitet na raznorazne stvari koje mogu da je zateknu u životu, ali ja ne bih bio toliko hrabar, iako verujem da jedan deo predstavnika opozicije će iz pristojnosti prihvatiti tu pruženu ruku, ali bojim se da ima onih koji će hteti da ujedu. Ne znam koliko su otrovni i koliki je imunitet Ana Brnabić stekla za svo ovo vreme dok se aktivno bavi politikom.

Tako da uz svu podršku za njen budući rad zaista sa pravom očekujem da će uneti jednu novu metodologiju rada u Skupštini, a to je da će na jedan malo rigorozniji način voditi računa o ponašanju svih nas u ovoj Skupštini i adekvatno primenjivati Poslovnik, jer jednostavno bojim se da u vremenu koje nas očekuje, a sa ovim što smo imali u prethodna dva dana da vidimo i prethodnih mesec dana da vidimo, nije realno očekivati da će ova Skupština moći da radi samo na bazi očekivane pristojnosti i toga da neko ima želju da radi u interesu Republike Srbije.

Svašta smo imali da vidimo, svašta smo imali da čujemo. Ono što je jezivo bilo, ja sam zaista bio šokiran i nisam uspeo da odreagujem i tražim povredu Poslovnika, je bila činjenica da je ovde čitana, da ne kažem polagana zakletva UČK šiptarska čitana od strane jednog poslanika koji je dobio mandat od građana Republike Srbije, a aplauzom podržan od grupacije s moje desne strane, ja se ozbiljno pitam kome su oni šta i kakvu zakletvu polagali.

Kada je bilo polaganje zakletve koja je propisana Ustavom i zakonima Republike Srbije oni su izvodili nekakav performans. Uopšte postavljam pitanje da li su oni imali pravo da sede u skupštinskoj sali i da učestvuju u radu parlamenta, jer Zakon o Narodnoj skupštinu u članu 17. vrlo precizno u nizu pravno i logičkom spakovanom kaže da narodni poslanici nakon donošenja odluka o potvrđivanju mandata polažu zakletvu čiji tekst glasi, onda je citiran tekst. Oni to u sali Narodne skupštine onako kako to Poslovnik, tradicija i poštovanje ovog doma nalažu nikada nisu učinili.

Šta su oni i kakvu predstavu izvodili u holu skupštinskom ja ne znam da li im je to tamo bilo zgodnije i primerenije zato što se levo od toga hola i desno od tog hola nalaze muški, ženski toalet, pa se može reći da su taj performans izvodili između dva toaleta ja ne znam, ali njihovo ponašanje je upravo u skladu da načinom na koji su oni krenuli da izvrgavaju ruglu ovu Skupštinu i sve nas da prave ludima ovde zajedno.

Čuli smo dovoljno ja neću trošiti vreme koje je preostalo da ponavljam ono što su pre mene rekli o uspesima u radu i svemu onome što kvalifikuje Anu Brnabić za mesto predsednika parlamenta, ali moram da kažem da je ovo meni četvrti put da učestvujem u izboru predsednika Skupštine kao poslanik u ovom domu, ja ni jedanput do sada nisam imao prilike da vidim, čujem i budem u mogućnosti da diskutujem o protiv kandidatu kojeg predloži vladajuća garnitura. Znači, jednostavno gospoda koja s desne strane sede moje, nisu imali hrabrosti da predlože kandidata svog za predsednika Skupštine. Oni najlepši, najpametniji, najvažniji, najvredniji, najpokradeniji nisu imali hrabrosti da predlože kandidata. Pa, da možemo mi da prokomentarišemo možda su nas i ubedili nekim pukim slučajem da neko od njih može i da bude kandidat za predsednika Skupštine, ali gledajući sve ovako teško Boga mi da neko to može da bude.

Bilo bi nama čak prihvatljivo i da su te svoje kandidate prikrili pod pseudonimom, pa se neko mogao zvati harmonikaš, neko se mogao zvati riđobradi gusar, neko koka iz Morovića, neko nevidljivi bulevar benita, neko se mogao zvati radenska tri srculence, znači potpuno je nevažno i bi smo prihvatili samo da vidimo jednom tog kandidata opozicije da mi možemo da kažemo da taj čovek je na mestu ili žena ili šta god bilo ili ima te i te mane, nego ovako sedimo u ćošku tamo i ko šta radi samo kritikujemo, kukamo i skupljamo pare da platimo kaznu Aidi Ćorović, jer su takvu direktivu dobili otprilike pošto je danas legla plata, verovatno Aida neće ići u zatvor, poslanici su izreketirani da skupe određenu količinu para. Umesto da su tim parama pomogli nekoj humanitarnoj akciji oni će pomoći jednom zlotvoru koji se zove Aida Ćorović da ne ide u zatvor. Ali, dobro to je njihov izbor, njihova stvar.

Jednostavno ovo ponavljanje ovih mantri o nekakvoj krađi su zaista postale sulude, niko sem njih u ovoj sali niti misli niti priča niti veruje u priču i bajku o tome da su izbori pokradeni. Svi njihovi kontrolori potpisali su liste, znači, šta sad? Ti ljudi nesposobni, glupi, ne znaju o čemu se radi. Oni nisu imali ravnopravne uslove. Pa, 2012. godine i pre 2012. godine mi smo samo imali radio Fokus i ništa više. Oni imaju dominantnu ulogu u svim medijima, ovim njihovim Luksemburškim, a bogami i ovim sa našom nacionalnom frekvencijom. I, da nisu imali toliku ulogu možda bi nešto i prosto nešto bi možda i napravili.

Glupost od 40 hiljada uvezenih glasača, ne znam odakle, to je sada Kovin, Mala Krsna, Babušnica i ostalo, to je potpuno suluda. Pa, 40 hiljada ljudi dovesti na dan izbora, to je najmanje hiljadu autobusa, to je kolona od nekoliko kilometara. Pa, ko to da ne vidi. Pa, to ne može, to bi se golim okom sa meseca videlo, ali oni imaju svoju mantru, oni lažu sami sebe, lažu sve one koji su im dali pare za kampanju ne bili dobili na vremenu i prostoru i nekakvoj pažnji za bilo šta. Šta hoćete? Kakve uslove hoćete? Šta hoćete, kao klinci kada igramo na male goliće, igramo do deset, a da vam damo devet fore, pa ni tada ne biste mogli da pobedite. Ja samo čekam kada će oni reći da je birački inženjering sve živo i za to optužite Aleksandra Vučića i SNS. Recimo, na primer, to što je 1950. godine Obrenovac iz Valjevskog sreza premešten u beogradski okrug.

Samo to još nisam čuo, a možda ćemo i to čuti, jer više ni tu nemaju šta da izmisle. I još nešto da vam kažem. Niste vi ovlašćeni nikome da merite ni krvnu sliku, ni DNK analizu da radite i da vi odlučujete samostalno o tome ko može da glasa da se uspostavi i kakva će biti vlast u Beogradu. Znaju se pravila. Pravila su jasna već dugo vremena traju, a pogotovo ne oni koji kako mi iz sela, doduše nekim sticajem okolnosti odavno na teritoriji grada Beograda živimo, kažemo ovi što imaju tri dana sa sve putom u Beogradu.

Prema tome, ako mi vama koji ste umislili da ste neke važne face i viša klasa, zato što živite u krugu dvojke i žvaćete one kašičice od espresa i tvitujete, ne sporimo pravo da odlučujete i naravno da imate pravo da glasate i da odlučujete. Nemojte bre više da se glupirate, nemojte više da izmišljate gluposti. Smešni ste sami sebi. Ja znam da vam je teško da ispunite ono što vam je naručeno, od Šiptara, da ono što vam je plaćeno od Kurtija, o svim vezama sa njima sve smo čuli i nemojte da pričamo i dalje, jer će biti jezivo, onda stvarno će biti grozno i građanima Srbije za koga uopšte moraju da gledaju u Parlamentu.

Okrenite se bre onom poslu koji se zove briga o građanima Republike Srbije, dajte da ovo upristojimo, dosta je bilo glupiranja, hajmo da radimo, Srbija nema prostor i vreme da može sebi da dozvoli luksuz za ovakvo gubljenje vremena i za ovakvo izazivanje nestabilnosti u ovoj državi.

Zahvaljujem.

Samo jedan sekund. Glasaćemo za Anu Brnabić i apsolutno očekujemo da će ona voditi ovo kako treba. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Povredili ste član 107.

Ja razumem da, kad biste vi prekidali govornike sa moje desne strane kad lupaju gluposti i kad govore neistine, kada lažu, kada vređaju, praktično ne bismo ni imali prilike da čujemo ništa i verovatno bismo gledali ono ludilo od pre sat vremena koje je bilo u sali, ali vi ste dužni da prekinete govornika kada pokušava da ispuni narudžbine Aljbina Kurtija, ko zna koliko plaćene i koliko finansirane, da Republiku Srbiju dovodi u vezu sa događajima u Banjskoj tako što povezuje na jedan potpuno neprimeren i neistinit način Aleksandra Vučića sa Milanom Radoičićem i na taj način pokušava da stvori osnovu svojim mentorima i Violi fon Kramon i svim ostalim baksuzima koji ne mogu Srbiju da vide očima, da stvori podlogu da tvrde da Republika Srbija stoji iza onoga što se desilo u Banjskoj.

Republika Srbija ne stoji iza onoga što se u Banjskoj desilo, čak niko sem njih ne pokušava da tako nešto uradi i tako nešto stvori, ali očigledno sem Kurtija i njih nikome drugome ne pada napamet da sa ovako besomučnim izmišljotinama nešto poveže, napravi neke niti koje bi neko kasnije mogao da zloupotrebi.

To ste bili dužni da prekinete.

Samo još nešto da dodam kada je Banjska u pitanju, najveći problem sa Banjskom je to što nije uspelo. To je ono što je problem Banjske. Legalan je svaki otpor onome ko na Kosovu i Metohiji pokušava da uspostavi UČK režim i da ga održi. Prema tome, to je glupost, to je problem koji je nastao, to je ono što se može spočitavati Milanu Radoičiću, ali nešto drugo niti Vladi Srbije, niti bilo kome.

Ne treba da se glasa. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ovaj amandman je podnet sa namerom da član 4. ovog zakona upodobi nomotehničkim pravilima izrade. U svo razumevanje da je ovaj zakon pisan od samog početka praktično, od golog papira, predložio sam korekciju člana 4. i praktično brisanje jednog dela stava 1. ovog člana u kojem se pominju nazivi državnih službenika, nameštenika, zaposlenih u autonomnoj pokrajini i jedinicama lokalne samouprave.

Zašto? Zato što u nastavku tog pasusa praktično ovom odrednicom koja je preostala u predlogu amandmana gde kaže da se pod pojmom „civili“ u smislu ovog zakona podrazumevaju svi koji poseduju odgovarajuće obrazovanje, radno iskustvo, stručnu osposobljenost, znanje i veštine, odnosno kompetencije relevantne za međunarodne misije i operacije, apsolutno podrazumevaju i državni službenici i nameštenici i zaposleni u lokalnim samoupravama.

Naime, kako namera predlagača zakona nije bila da za učešće u civilnim misijama privileguje, niti je to način na koji je ovaj član 4. predložen da privileguje državne službenike, nameštenike i zaposlene u odnosu na druga lica, onda njihovo pominjanje u ovom članu može samo da dovede do dodatne konfuzije i problema prilikom tumačenja u realizaciji ovog zakona.

Još jedan dodatak u ovom amandmanu jeste da sam predložio da se jasno precizira da su civili u smislu ovog zakona punoletni državljani Republike Srbije. Zašto o ovome? Nigde u zakonu se ova odrednica ne pominje jasno, a sasvim je logično i opravdano da Republika Srbija u civilne misije može da šalje samo punoletne građane Republike Srbije. Ovo nije norma koja može da se podrazumeva i ne bi trebalo da se ova odrednica, pogotovo „punoletnim građanima, državljanima Republike Srbije“ primenjuje analognim upućivanjem na druge odredbe zakona.

Iz tog razloga vas ja ponovo podsećam i predlažem da usvojite ovu izmenu, jer ona suštinski može samo da pojednostavi, olakša i daleko preciznije omogući primenu ovog zakona. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, naravno da predloženi amandman ne treba usvojiti, ne samo zato što apsolutno nema nikakve logike ovakav amandman usvajati, već sada me dovodi u dilemu da li osim govora koje je ovde iznose u Skupštini, koje dobijaju od portira američke ambasade, ove amandmane im izgleda pišu i portiri američke ambasade.

Zašto ovo moram da kažem? Juče sam se ubio objašnjavajući, ali ne vredi njima govoriti, oni neće da otvore ni zakon, ni Poslovnik, niti šta bilo da bi se bar malo pomučili da to liči na nešto, da je usvojitelj jednako roditelj, i to uopšte nisu uspeli da shvate, pogotovo ne ova pojava koja je galamila do malopre. Danas ponovo slušamo jedan nonses koji piše ovolikim slovima u Jedinstvenim metodološkim pravilima za izradu propisa da ako se više od polovine članova osnovnog propisa menja, odnosno dopunjuje treba doneti novi propis.

Mi ovde čusmo jednu notornu glupost da ako je jedna trećina, a malo više od jedne trećine je predloženo za promenu, treba doneti novi propis. Znači, imamo apsolutno sada čistu situaciju posle ova dva dana rasprave u amandmanima da ovo žutaćko preduzeće jednostavno nema pojma ni o čemu govori, ni kako se u Skupštini pišu amandmani, niti o čemu govore. Važno je da napadaju. Važno je da ispunjavaju ono što im napišu portiri američke ambasade. Prema tome, ovo građanima treba da bude apsolutno jasno da njih ovo nije zanimalo. Ja mogu da razumem da ovo nije štivo koje se čita u Nici na plaži, ali je moglo da se pročita i jednom kada ga pročitate vi ga zapamtite. Znači, ili ga niste čitali, ili apsolutno ne znate ni gde ste ni ko ste, ni šta radite.

Što se vas tiče koleginice Marina, nemojte uopšte da brinete. Nikada nećete doći u situaciju da budete u odbrani Aleksandra Vučića i ne postoji ni jedan razlog da ga iko ikada uhapsi po bilo kom osnovu. Hvala.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ja bih samo podsetio, pre nego što pređem na amandman, kratko na jednu diskusiju od pre otprilike sat vremena.

Ako neko već spočitava predlagaču zakona da treba da koristi srpski jezik, onda ne bi trebalo da koristi ni termine u diskusiji kao što su "prajm tajm", postoji vrlo jednostavno objašnjenje i opisno, da je to udarni termin. Tako da hajte da i mi malo vodimo računa o tome kada delimo lekcije predlagaču zakona. Inače, ja se slažem apsolutno sa tim da srpski jezik je dovoljno bogat i ima dovoljno izraza koji mogu da budu jasni i precizni i ne treba uvoditi strane reči u naš zakon.

Što se amandmana tiče, moj predlog se odnosi na to da se stav 10. u ovom predloženom članu briše. Naime, svaki izuzetak je rizik od nejednakosti. Zemljište u Republici Srbiji je ograničen resurs i ukoliko stav 10. bude opstao ovde, gde će se iznimno kada je u pitanju linijska infrastruktura isplaćivati, bez obzira na to što se zemljište proglasi građevinskim zemljištem, cena kao poljoprivrednog ili šumskog zemljišta, može da dovede do ozbiljne nejednakosti u daljoj primeni. Mislim da to nije toliki udar na budžet Republike Srbije, o kojem bi se posebno moralo voditi računa, koliko može da nam napravi problem druge vrste.

Hipotetički, a u životu se hipotetika vrlo često dešava, može da dovede do toga da se parcela koja se kao izuzetak otkupljuje kao poljoprivredno zemljište, iako se vodi kao građevinsko zemljište, nalazi pored parcele koja će u nekom budućem periodu ili u nekom prethodnom periodu je isplaćena kao neprioritetna ili van ovog izuzetka, gde će se vlasnici zemljišta koje se nalazi u istom području naći u potpuno neravnopravnoj situaciji. Uostalom, zakon je vrlo jasan, da se naknada isplaćuje prema statusu i vrednosti zemljišta, kako je u trenutku isplate.

Mislim da je to nešto što treba usvojiti a sa izuzecima biti izuzetno oprezan, jer mislim da može da napravi veću štetu nego što može da doprinese kada je budžet u pitanju. Uostalom, rekoh, zemljište je resurs koji je ograničen i retko ko svojevoljno gubi zemljište u eksproprijaciji da bi to tako jednostavno moglo i da se prihvati. Hvala.

Zahvaljujem, predsedniče.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, pišući ovaj amandman pažljivo sam vodio računa da građani ne budu uskraćeni za besplatnu konverziju.

Kao neko ko je oduvek bio protiv privatizacije zaključio sam da ne postoji nijedan pravno valjan razlog da, sem građana, se dozvoli pravnim subjektima koji su privatizovani po bilo kom osnovu, da im se oproste sredstva za naknadu za konverziju zemljišta i time omoguće sticanje dodatne dobiti, a već su iskoristili dobrano privatizacione mogućnosti.

Naime, sama privatizacija, iako nije tema ovoga, uslovno rečeno, na neki način jeste, je počela 1991. godine. Nije počela ni 2000. ni 2012, ni 2015, ni 2023. godine i zaista jesam od početka bio protiv toga, mada Zakon o svojinskoj transformaciji iz 1991. godine je bio daleko povoljniji za građane, nego ovo što se desilo danas.

Naravno, ne postoje zablude kod mene da je ovo proces koji se mora okončati. Ministar kaže na jedan fin način da se privatizacija na ovaj način mora zaokružiti ili treba da se zaokruži. Ja ću reći da se radi o zaokruživanju prvobitne akumulacije kapitala, kako je to Marks davno napisao.

Kao protivnik takvih stvari jednostavno nisam mogao da ne reagujem amandmanski na ovako nešto. Građani zaslužuju besplatnu konverziju, zaslužuju pravo svojine na zemljištu, ali za ove firme ne.

Uslovno rečeno, delimično saglasan i sa tim malo začuđen. Kaže, mnogi su uspeli da dokažu da je zemljište za redovnu upotrebu kompletno zemljište i onda sam prosto začuđen da je ostalo onih koji u ranijem periodu to nisu uspeli da dokažu i da im se ne naplati konverzija.

Inače, konverziju zaista, iako nije bila zvanično moguća, Dušan Petrović je stvarno maksimalno naplatio, jedino samo što je to naplatio kroz reket, trpajući u svoj džep i to je ono što je još gore od ovakve situacije kakva jeste.

Još jednu molbu imam. Obzirom na stavove da su to možda ne znam kardeljevski ili ovakvi ili onakvi stavovi, ne znam za ostale, meni slobodno možete da pripišete da je ovo posledica stavova Staljina, Leke Rankovića, Mihajla Markovića, pa i Aleksandra Vulina, ali samo sa Kardeljem nemojte da me mešate, molim vas.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, usvajanjem ovog amandmana mi smo samo potvrdili nameru Vlade da se ovde radi isključivo o priključenju porodičnih stambenih objekata koje su građani sticali izgradnjom ili kupovinom posebnih delova objekata da bi time rešili svoje stambeno pitanje, da bi ga rešili na trajan način.

Ovo nedvojbeno ukazuje na pravac kojim se ide kada su upitanju dopune ovog zakona i one su se pokazale apsolutno neophodnim.

To što uvažene kolege ne vide ništa osim Beograda, Novog Sada, Niša i velikih gradskih sredina i ne poznaju seoske sredine i nemaju predstavu o tome kako se od pamtiveka gradilo u selima, da nisu bile potrebne ni građevinske dozvole, da postoje kuće koje su stare preko 100 godina koje ne mogu danas da se priključe na struju, na vodu, na kanalizaciju iz jednog prostog razloga, jer je to tako trajalo i te kuće su u skladu sa tadašnjim zakonskim propisima zidane na osnovu potvrde koje su dobijali iz mesne zajednice. S jedne strane, ti građani su došli u situaciju da izgube svoje priključke. Tamo 2006, 2007. i 2008. godine su ostali bez posla i nisu imali od čega da plate struju, a onda sa zakonskim promenama novi priključak im nije odobren.

Da li je normalno te ljude terati na dodatni trošak, iako su svojevremeno postupali u skladu sa zakonom? Ja stvarno to ne mogu da razumem. Ako je intencija da mi danas ljude koji su rešavali svoja stambena pitanja ostavimo bez osnovnih ljudskih potreba zarad rizika koji je minoran da se tu provuče neko od onih ko je investitor ili ko pokušava to da zloupotrebi je apsolutno nenormalno.

Znači, ne postoji nijedan zakon koji će omogućiti stoprocentnu sigurnost, ali u ovoj situaciji uz adekvatnu uredbu i opšte akte koje će Vlada doneti, ja sam siguran da će takve zloupotrebi biti maksimalno sprečene.

U krajnjem slučaju, bolje da se negde neki investitor koji je zidao do 2012. godine, jer, zapamtite, od 2014. godine pa na ovamo, ugovori o kupoprodaji stanova nelegalnih se nisu mogli ni overiti. Znači, niko nije ni mogao na takav način da rešava stambena pitanja. Ne može da bude. To je moglo da bude samo u vreme najvećim delo do 2000. do 2012. godine. Prema tome, ako vam je žao da se provuku oni koje ste vi pustili da rade sve i svašta u ovoj državi, da grade kako su gradili, ja to mogu da razumem, ali o tome ste trebali da razmišljate na neki drugi način i građani Srbije treba da znaju da je ovo očajnički pokušaj da se zarad pribiranja nekih sitnih političkih poena spreči mogućnost da svaki građanin u Srbiji u svom porodičnom domu, u svom stanu koji je rešio svoje porodične probleme i stanovanje ima struju, vodu i može da se priključni na kanalizaciju.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Neko ko bi bar želeo da glumi da je normalan, prozivajući nas da smo nenormalni, potrudio bi se da sasluša ono što su pre njega iz opozicije govorili kolega Nešić i gospođa Oreg, koji su apsolutno rekli da su protiv donošenja ovakvog zakona.

Prema tome, nije vladajuća garnitura protiv donošenja ovakvog zakona, nego upravo oni sa kojima vi delite iste misli i slična osećanja. Nemojte džabe građane Srbije dovoditi u zabludu. Najveći deo nelegalnih objekata, najveći deo kriminala, pa i najskuplji kriminalni objekat koji je napravljen u Srbiji Most na Adi je napravljen u vreme vaše vlasti i pravili su lideri u koje se vi danas kunete.

Prema tome, bolje se vi poklopite ušima i ćutite, jer građani Srbije nemaju tako kratko pamćenje koliko je vaše.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, amandman koji je predložen ne treba prihvatiti iz jednog osnovnog početničko pravničkog razloga. Pitanje savesnosti ne može da utvrđuje nijedan organ uprave, ne može da utvrđuje nikakva komisija. Pitanje savesnosti može da se utvrđuje samo i isključivo u sudskom postupku.

Mi ne možemo da damo takve nadležnosti, jer ljudi koji treba da se bave ovim niti su kvalifikovani, niti je to u skladu sa Ustavom, niti drugim procesnim zakonima.

Iz tog razloga ovakav predlog i pokušaj da se amandman usvoji tretiram kao i onaj predlog da je nedostajuća analiza, da su nedostajuće neke komisije, da se nešto utvrđuje, preispituje. Građanima Republike Srbije treba priključak na vodu, struju, kanalizaciju, grejanje odmah. Da ste vi gospodo ili oni čije baštinite vrednosti danas od 2000. do 2012. godine manje krali, cela Srbija bi već imala i vodu i struju i kanalizaciju i svi bi bili uredno i legalno priključeni.

Iz tog razloga ovaj amandman ne treba prihvatiti. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Ovaj amandman sam podneo isključivo iz jednog iskustvenog razloga i dugogodišnje prakse, znajući da rok od 30 dana, koji se predlaže, može da bude prekratak kao rok koji predlažete u ovim dopunama zakona kao rok u kojem se nakon donošenja opštih akata može podneti zahtev. To je jedna dimenzija.

Druga dimenzija svega toga jeste sledeća situacija. Tako kratak rok će stvoriti sledeću situaciju, da građani Srbije koji ispunjavaju ove uslove mogu da se priključe samo na postojeću mrežu vodovoda, kanalizacija, elektro, daljinsko grejanje i ostalo koje budu postojale u tom trenutku.

Možda bi to do 2012. godine bilo pravilno razmišljanje, jer se znalo da sledećih deset godina niko ništa napraviti neće. Danas, kada samo u Obrenovcu očekujemo završetak vodovodne trase u mestu Orašac, gde imamo oko 400 domaćinstava, da će se raditi mnoge sekundarne mreže i da se kreće sa izgradnjom kanalizacionih mreža, doći ćemo u situaciju da ovako limitirani termini dovedu do toga da zbog ne završetka linijske infrastrukture ili njenog nepostojanja određene kategorije građana koji bi u svemu ispunjavale ove uslove mogle da se priključe.

Moj amandmanski pokušaj da ovo izmenimo mislim da je potpuno odgovarajući u tom pravcu jer bi bio potpuno primenljiv. Odnosio bi se isključivo samo na one kategorije građana kojima će se ovim dopunama i omogućiti privremeni priključak i odrednica linijske infrastrukture je vrlo jasno. Znači, ne novoizgrađeni objekat koji bi nekome palo na pamet možda danas da gradi da može da priključi. Ne, nego od ranije postojeći objekat koji je postojao pre ovih današnjih dopuna, ali u trenutku kada se završi linijska infrastruktura može da podnese zahtev i da se priključi.

U krajnjem slučaju, ako Vlada nema razumevanja za ovo, ja ću pozvati kolege poslanike da za ovo glasaju. Ako ništa drugo, bar će biti vama intencija da o ovome moramo razmišljati kako ćemo rešiti i taj problem.

Ovo nije Srbija u kojoj se ništa ne gradi, pa možete da kažete - što je, to je, tako je, bar kada je u pitanju linijska infrastruktura. Verujem da će u sledećih tri meseca, šest meseci, pa bar na 50, 60 lokacije raznorazne linijske strukture snabdevanja građana ovim uslugama biti završene, a ne bi bilo u redu da oni ostanu uskraćeni za mogućnost koja se pruža onima kod kojih već postoji ova infrastruktura.

Hvala.

PREDSEDAVAJUĆA Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici dr Zoran Lutovac, dr Dragana Rakić, Srđan Miliovijević, Nebojša Novaković, dr Nenad Mitrović, Ksenija Marković, Sanja Miladinović i Tatjana Manojlović.

Da li neko želi reč?

Reč ima Tatjana Manojlović.

Zahvaljujem.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, ovim amandmanom pokušavamo da ovaj inače dobar predlog zakona bude još za nijansu bolji po našoj oceni i da donese benefite kada su u pitanju majke i druga lica koja primaju novčanu pomoć na odgovarajući način. Neće se mnogo toga promeniti usvajanjem ovog amandmana, ali mislim da će se jedan deo toga relaksirati i omogućiti.

Ono što je jezivo, a to je nešto o čemu sam zaista od 3. maja na ovamo izbegavao da govorim, i zaista i danas mi je jako teško da govorim, bez obzira što je prošlo neko vreme od tragedije koja je zadesila Srbiju. Ja sam šokiran i preneražen time gde je kraj zloupotrebi dece koja su izgubila svoje živote u onoj velikoj tragediji, nesreći koja je zadesila Srbiju. Da li je neophodno da ponovo danas njihovim roditeljima, njihovim školskim drugovima, bez ikakvog razloga, bez ikakvog povoda, osim sa željom da se steknu neki bezvezni politički poeni, ponovo to stavljamo u kontekst kojem tu mesto danas ovde nije?

Da li je normalno da Aleksandru Martinoviću govori neko ko je pokušao da toj deci, tim anđelima ukrade pravo da budu i tih 40 dana žrtve, da budu jedine žrtve, da sebi dozvole da u tom periodu, koji je period tuge i ćutanja, otimaju pravo roditeljima da svoj bol nekako uspeju da stave tamo gde mu je mesto da bi mogli da nastave da žive? Ne. Oni nastavljaju dalje.

Ovo danas što slušamo je izgleda bes, jer su i roditelji preko svojih advokata, koji zasigurno prenose njihovu volju, jer znam sve te moje kolege koje su podnele zahtev u ime roditelja, kada je u pitanju Anketni odbor, da prestane sa radom, prenose volju, oni su besni danas na te roditelje zato što im ne dozvoljavaju da od toga prave politički egzibicionizam i da nastavljaju da zloupotrebljavaju onu nesreću koja je njih zadesila.

Prema tome, uvažene kolege, prekinite sa tim pričama, prekinite vi koji niste dostojni da Aleksandra Martinovića, bez obzira na omašku koja mu se desila, uzmete i spomenete uopšte u ovom domu, jer je za mnoge od vas on takav humanista i takav znalac i čovek koji radi svoj posao besprekorno da je besprizorno više to zloupotrebljavati na način na koji to radite, pogotovo vi koji ste ostali da patite što se nije desio 6. oktobar, vi koji ste sastavljali spiskove u noći 6. oktobra 2000. godine za likvidaciju, na tim spiskovima su se nalazila i moja maloletna deca. Sram vas bilo, postidite se, aman, ljudi, ućutite više i prestanite da tu tragediju i tu decu zloupotrebljavate. Dosta je i previše toga bilo. Ja nisam kršten, ali vi niste normalni.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, nisam reagovao kod amandmana na član 2. ovog zakona, učinilo mi se da sam pogrešno čuo, ali pošto se to ponovilo kod amandmana 3. sada zaista moram da samom sebi glasno postavim pitanje – gde li ja to grešim?

Naime, kada dođe do usvajanja deteta, nastaje adoptivno srodstvo, automatski se u izvodu iz matične knjige rođenih kao roditelji deteta upisuju usvojioci i tu je kraj priče. Ne znam na osnovu kojih evidencija ili na osnovu kojih kriterijuma…