Samo da još nešto kažem. Investicije i ono što je bitno za energetiku, da neke stvari razjasnimo ovde, poštovana potpredsednice Narodne skupštine.
Kada je energetika u pitanju, ono što je bitno, jer juče to nismo čuli, cene energetike su rasle za godinu dana u Evropi deset puta, a koliko je kod nas? Pa, uopšte nismo povećanje imali.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, dr Orliću, poštovani potpredsednici Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministri sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pre nego što počnem, dozvolite, pošto juče nije moj bio redosled na listi, da čestitam Dan prosvetnih radnika svim prosvetnim radnicima. Kakav je to posao, ja ću da citiram samo Platona jednu rečenicu i onda će građanima, a i našim prosvetnim radnicima, biti zaista jasno.

Citiram Platona, u njegovom delu „Državi“, on je rekao: „Država neće biti na štetu ako obućar nema pojma o svom zanatu. Jedino će Atinjani biti loše obuveni. Ali, ako vaspitač bude rđavo vaspitao decu, buduće generacije biće neznalice.“ Završen citat.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine i uvaženi ministre Mali, normalno da neću prihvatiti ovaj amandman, jer kad govorimo o rebalansu budžeta, već ste vi i rekli da su prihodi uvećani za 1,5 milijardu.

Zato fiskalni deficit na nivou opšte države od 3,8% BDP-a neće, gospodo poslanici, narušiti uspostavljenu putanju smanjenja duga u BDP od 2016. godine. Jel tako, gospodo narodni poslanici iz opozicije? Procena je da će nivo javnog duga u BDP opšte države na kraju 2022. godine dostići 53,5%, čini mi se, a evropski je 50%.

Ovim rebalansom, poštovani građani Republike Srbije, vama se obraćam, osiguravamo: prvo, nastavak za očuvanje zdravlja i života svih vas poštovani građani Republike Srbije; drugo, dodatno finansiranje infrastrukturnih kapitalnih projekata; treće, obezbeđuju se sredstva za nabavku energenata; četvrto, povećanje penzija.

Poštovani građani, uvaženi narodni poslanici, voleo bih da ne beže iz sale, da ih podsetim vrlo kratko šta smo nasledili 2012. godine jer je bilo juče laži tokom čitavog dana. Nasledili smo zemlju koja je bila ekonomski, industrijski, infrastrukturno totalno devastirana. Vi to najbolje znate poštovani građani. Dalje, zemlju koja je bila totalno ponižena, zemlju bez sigurnosti i bezbednosti naših građana, zemlju bez plana i programa, zemlju sa prevelikom zaduženošću, zemlju sa visokom stopom nezaposlenosti rekordnom u istoriji 25,9%, zemlju bez totalnog međunarodnog ugleda, zemlju i narod koji su bili totalno satanizovani, zemlju sa najvećim stepenom pljačkaške privatizacije u Evropi, zemlju sa najgorim zdravstvom u Evropi, čak nismo bili na listi, zemlju sa najgorim sudstvom u Evropi, a juče je, poštovani predsedniče Narodne skupštine i gospodo ministri sa saradnicima, bilo reči o zdravstvu.

Daću citat iz knjige „Reforma sudstva 2008/2012 godine“ u kojoj se kaže da reforma koju sprovodi Vlada je, znači bivša Vlada, citiram, najgora moguća stvar, završen citat.

Poštovani građani Republike Srbije, učinili su nešto što istorija ne poznaje sudstva. Proglasili su mrtvog čoveka iz Požege za sudiju. Jel tako, gospodo, ne vidim ih sad, iz opozicije? Predsednica tada Vrhovnog suda koja je vršila razgovor rekla je da je utrošila, citiram, 200 sati na razgovor sa sudijama, a ne znam samo kako je razgovarala sa mrtvim sudijom.

Poštovani građani Republike Srbije, desilo se još nešto u istoriji srpstva nezabeleženo, a to je da je predsednik Republičke izborne komisije, Sonja Brkić, ujedno i predsednica Vrhovnog suda bila predsednik RIK-a, uzeo dva miliona i 632 hiljade dinara i, naravno, da to nije vratila.

Dolaskom Aleksandra Vučića na čelo SNS i na čelo Vlade Republike Srbije imamo zemlju koja se ubrzano ekonomski, industrijski, infrastrukturno razvija. Jel tako, gospodo iz opozicije? Imamo zemlju sa modernom, najmodernijom infrastrukturom. Imamo zemlju koju niko više ne ponižava. Jel tako, gospodo iz opozicije? Imamo zemlju sa najnižom stopom nezaposlenosti – 8,9%, zemlju sa solidnim zdravstvom od kojem ste vi, ministre Mali, juče govorili, a oni nisu slušali, nego sami sebe i svoje lažne projekcije, zemlju sa solidnom vojskom koja je sposobna da odbrani neprijatelja, a za vreme njih je vojska svedena na vatrogasnu službu. Predsednik bivši za vreme njihovog režima je rekao, citiram: „Šta će nam vojska?“. Gle čuda, ovih dana se javlja, ovih dana se javlja i kritikuje predsednika Vučića. Samo jednu rečenicu, gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, da je rekao prilikom priznavanja tzv. republike Kosovo od strane Hrvatske, jednu rečenicu da je izgovorio, nikada palo na pamet Hrvatskoj ne bi da prizna Kosovo, a ta rečenica glasi – ako, gospodo, vi priznate Kosovo, mi ćemo Republiku Srpsku Krajinu. Ja ga pitam zašto nije izrekao tu rečenicu?

Idemo dalje. Ja sam juče ovde slušao dosta lažni vesti od gospode iz opozicije. Jedan bivši, hajde da kažem, čak i poslanik sadašnji, govorio je o poljoprivredi. Za jednu godinu njihov ministar poljoprivrede dao je da se pokolje 250 hiljada krava od 500 ukupnog fonda. Taj je ministar zvan kao ministar „kravoubica“. Evo gde je mleko, gospodo iz opozicije.

Taj isti ministar, ovo je državni revizor dao izveštaj, je krajem juna 2012. godine posle izgubljenih izbora isplatio 8,5 miliona dinara za izradu, citiram, „Plana upravljanja vodama“. Jel tako, gospodo iz opozicije?

Juče sam slušao čuda o ekologiji. Gospodo, DRI je utvrdila da je bivši ministar životne sredine i prostornog planiranja platio plakate i bilborde sa porukom „Očistimo Srbiju“ pola miliona evra, izveštaj DRI. Taj isti ministar je platio oglašavanje u jednom dnevnom listu „Očistimo Srbiju“ 500 hiljada evra. Taj lažni ekolog platio je izradu sajta „Očistimo Srbiju“ 25 hiljada evra, izveštaj DRI.

Dalje, da ne zauzimam vreme, da kažem da se govorilo mnogo o odbrani, kritikovali. U vremenu najtragičnijem za sudbinu srpskog naroda i države, po meni, posle Drugog svetskog rata jedan bivši ministar odbrane je platio 2010. godine nadogradnju softvera na VMA – 850 hiljada evra. To je čak četiri puta više nego što je taj kompjuterski program koštao kada je kupljen, izveštaj DRI. Evo gde su pare, vidi se ko je lopov, a ko ne.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, još dve rečenice, govori se o struji. Za 10 godina DOS u energetskom sektoru nestalo je 50 milijardi dinara, nestalo, podvlačim, a od 2001. do 2012. godine slilo se u energetski sektor 20 milijardi evra u donacijama, kreditima, mekim kreditima. Jel tako, predsedniče Fiskalnog saveta?

Cene električne energije su porasle, verovali ili ne, poštovani građani, za 628 puta, a cene gasa za 450 puta, a cene derivata za 520 puta. I ovo je vrlo važno da vidite gde je električna energija otišla, zbog neizgrađenih energetskih objekata, elektrana i drugo, izgubljen je godišnji priliv od milijardu i 500.000 evra godišnje.

Za vreme, uvoz električne energije o kojoj oni prigovaraju, a neće da kažu da je godišnje za njihovog režima koštao uvoz tri milijarde evra, a to je odgovaralo, verovali ili ne, investicionoj vrednosti u ono vreme 2012. godine tri elektrane ili 15% ukupnog BDP-a godišnje. Niti jedan, kako je rekao ministar Mali, objekat nije sagrađen.

Da ne zaboravim, gospodine ministre Mali, ovo što su vas juče napadali bez argumenata to je velika čast vama. Ja tvrdim odgovorno, neka me demantuje neko, a ne tvrdim ja, nego i neki ministri finansija evropski, da ste vi gospodine ministre Mali jedan od najboljih ministara finansija u ovom delu Evrope. To ste dokazali u najkritičnijim momentima naše zemlje.

Poštovani građani, poštovani predsedniče Republike Srbije, potpredsednici Republike Srbije, naš predsednik Aleksandar Vučić vodi politiku mira, vodi pedagogiju mira, politiku bezbednosti svih naših građana, politiku ekonomskog napretka, politiku kulturnog napretka, politiku ubrzane modernizacije Srbije i ono što je najvažnije sada, u ovom istorijskom momentu za sudbinu zemlje, SNS i Srbija i narod Srbije, građani Srbije izabrali su svoj put na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Koji je to, poštovani građani i narodni poslanici, koji je to put? To je naš srpski put. Zašto? Poštovani građani, jer naš predsednik Aleksandar Vučić zna, poštovani doktore Orliću, da se tuđim putem kući ne stiže.

Živela Srbija! Živeo predsednik Vučić!

Poštovani gospodine predsedniče, tačno je, istina je da se Janko Veselinović uselio u stan Milice Badže u Obrovcu, ulica Braće Kurjakovića broj 7.

Janko Veselinović je rekao da će mene tužiti i ja ga molim da tužilaštvu podnese tužbu, krivičnu prijavu. Ako on ustane i kaže da je vratio taj stan, a nije bio izbeglica, a roditeljima je opravljena kuća, neka kaže je li dobio drugi. Ali, ne kažem to ja, gospodine predsedniče, to kaže „Slobodna Dalmacija“ iz Splita, 2011. godine, ako treba reći ću i broj i članak dati na popisu Srba koji su ušli u srpske stanove tamo a među njima je i prof. dr Janko Veselinović.

Da li ja imam čast ili nemam, to će proceniti građani Republike Srbije i to će proceniti onaj ko treba. Vas molim da podnesete tužbu. Hvala.

Gospodine predsedniče Narodne skupštine, kakav sam ja u svom rodnom mestu i kraju gde sam živeo, to znaju meštani. Nažalost, u više mesta, ali nikada, nikada nisam potkradao svoju državu i radio protiv svoje države i nikada to neću, za razliku od prethodnog govornika.

Ja nemam vremena da sad „slovkajući“, kako on kaže, iščitam šta je taj čovek sve radio i koliko, ali ga u mestu gde on živi, a i u Republici Srbiji, ne nazivaju džabe – prof. dr Janko Veselinović zvani „stanokradica“. Hvala.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, poštovani gospodine Orliću, predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, podržavam Zakon o ministarstvima u celini, a posebno podržavam podelu Ministarstva obrazovanja, nauke, tehnološkog razvoja i informatičkog društva, na Ministarstvo prosvete i Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja i inovacija. Svima onima koji su juče kritikovali ovu podelu i danas, nastojaće moja malenkost da ih razuveri da nisu bili u pravu.

Kada je nauka u pitanju onda naglašavam, ovo je deo odgovora, da Republika Srbija razvoj nauke zasniva na sistemu koji podržava izvrsnost u nauci i relevantnost za ekonomski razvoj društva u celini. Verujem da se svi slažete danas koji ste ovde da to zaista i radimo.

Naša Srbija, dame i gospodo, uspostavlja delotvoran nacionalni istraživački sistem, koji je integrisan u evropski inovacioni prostor, koji se oslanja na partnerstva i u zemlji i u inostranstvu, ali isto tako doprinosi ekonomskom rastu, kulturnom razvoju i podizanju kvaliteta života svih naših građana.

Poštovane dame i gospodo, Republika Srbija je svesna da je izvrsnost u nauci, podvlačim, izvrsnost u nauci osnova inovativnog društva znanja, pri čemu najznačajniji doprinos pružaju osnovna, odnosno fundamentalna istraživanja u svim naučnim oblastima. Zašto, dame i gospodo? Upravo zato što osnovna istraživanja generišu nove ideje, generišu nove principe i nove teorije i čine osnov napretka društva. Osnovna istraživanja stimulišu nove načine razumevanja koji uveliko poboljšavaju način na koji se naši praktičari nose sa problemima u budućnosti. Upravo zato, naglašavam i ponavljam, upravo zato je odličan potez ovog zakona o ministarstvima, što je oformio ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija.

Treba da znate, dame i gospodo, a verujem da znate, ali ako ne znate ili se možda pravite da ne znate, ili zaista da ne znate, da je Vlada Ane Brnabić još 2018. godine osnovala Fond za nauku, preko kojeg se finansira 12 projekata iz domena veštačke inteligencije. To je ta izvrsnost o kojoj juče niste ni reči rekli, a znate a pravite se da ne znate, ili možda zaista ne znate.

Nadalje, Republika Srbija je jedna od retkih zemalja, pitali ste danas u čemu to, koja se može pohvaliti da ima Strategiju razvoja veštačke inteligencije. Znate kad smo je doneli? Dve hiljade devetnaeste godine, opet Vlada Ane Brnabić, koju juče i danas neopravdano kritikujete u ovoj sali.

Podsećam vas, dame i gospodo, da je Republika Srbija 20. decembra 2021. godine pustila u rad Data centar u Kragujevcu, odnosno Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju. Da li znate to? Verujem da znate. Prvi korisnici te platforme su sedam tehničkih fakulteta i četiri naučno-tehnološka parka u našoj zemlji.

Ne samo to, Republika Srbija, odgovaram gospođi koja je pitala malopre, a nema je, vidite tamo, a njezin predsednik juče diže ustanak u Novom Sadu, a ovde je dizao dnevnicu, nema ga ni sada, odgovaram njoj, Republika Srbija je jedna od retkih zemalja koja je osnovala Institut u Novom Sadu za veštačku inteligenciju. I ne samo to. Republika Srbija je gospodnje 2020. godine, pitaju šta smo to postigli, evo sad ih informišem, u pogledu veštačke inteligencije bila na 46. mestu, od 172 zemlje u svetu. Pazite dobro, od država u regionu bolje od nas je bila jedino Slovenija na 39. mestu, iza nas su bile Hrvatska na 58. mestu, 12 mesta slabija, Crna Gora na 70. mestu, 24 mesta slabija, Severna Makedonija na 73. mestu, za 27 mesta slabija i BiH na 100. mestu, za 54 mesta slabija. Evo vam odgovora.

U Republici Srbiji, dame i gospodo, školske 2021/22. iz osnovnih škola izlazi generacija maturanata koja je učila informatiku i programiranje. Te godine 2017. svi vi koji ovde sedite na suprotnoj strani, a koji ste bili, bili ste protiv uvođenja digitalizacije, da vam ne citiram vaše reči u ovom visokom domu, nemam vremena, ako hoćete polemiku, mogu i to, svi do jednog, bez obzira na političke stranke, osim vladajućih stranaka. Sada vidite, ovim postupkom digitalizacije koja je započeta 2017. godine, stvorili smo prednosti, evo nam prednosti, ne samo u regionu nego i u Evropi. To su tačni podaci, proverite, dostupni svima.

Idemo dalje. Obratite pažnju, nema one gospođe, ponovo ćuti, one ovde dođu kao gosti inače, Republika Srbija danas je među deset zemalja sveta koje su najviše napredovale u digitalizaciji uprave od 193 države sveta. Je l` tačno, dame i gospodo, ili nije? I nemojte pričati juče i danas, korake nekakve, nego zaista podatke tačne.

Pozicija Srbije je unapređena za 18 mesta u odnosu na 2020. godinu. Malo li je? Ali znate šta, to je osmi najveći skok na rang-listi sveta, osmi najveći skok, ponavljam, na rang-listi sveta. Republika Srbija danas u tom pogledu je najbolja u regionu, ponavljam, najbolja u regionu. Danas je ona ispred država članica Evropske unije, i to Hrvatske, Mađarske, Bugarske, Rumunije, Češke i Slovačke. Je li tačno, dame i gospodo? To su rezultati. Po vrednosti indeksa elektronskih usluga, gle čuda, Srbija se našla na 26. mestu u svetu, i to, obratite pažnju, ispred visokorazvijenih zemalja kao što su Švajcarska i Norveška i čak, ponavljam, ispred 16 zemalja članica Evropske unije, kao što su: Nemačka, Belgija, Irska, Poljska, Portugal, Hrvatska i Grčka. Je li tako, poštovani narodni poslanici, vi od juče koji ste diskutovali i jutros i ne vidite rezultate? Vidite, pravite se da ne vidite, ili ne znate, ili se pravite da ne znate, ili je jedno ili je drugo.

Zato treba podržati ovaj zakon, kako bi Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija postiglo još veće rezultate, a danas su rezultati u digitalizaciji i inovacijama veći nego što su prihodi od poljoprivrede. Jeste li to znali? A upravo osnivamo ovo ministarstvo. Drugo, da bi postigli još duplo više i naravno da ćemo postići u tom pogledu.

E, sada vidite, inicijator ovog napretka je bio naš predsednik Aleksandar Vučić, još, podsećam vas, vi koji ste narodni poslanici duže, 9. avgusta 2016. godine, u svom čuvenom ekspozeu, na stranici 71, inače to je najveći ekspoze u istoriji Srbije, ja o tome sam često govorio, kada je rekao, citiram – ono što je za nas najvažnije i o čemu sam najviše strana pisao, a vas informišem, osam strana samo o obrazovanju, jeste reforma obrazovanja, jer je to za nas najvažnije, jer je to ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo i da učimo, moramo da podignemo znanje na pijadestal, sa koga se vidi dalje i sa koga se može krenuti i na nove pobede, na osvajanje novih znanja. Završen citat.

Dame i gospodo, danas ste i juče govorili da treba uspostaviti dva ministarstva, još ministarstvo za Kosovo i Metohiju i ministarstvo za dijasporu. Ovo što se tiče za Kosovo i Metohiju već smo imali, ali je činjenica da traže oni koji su se odrekli Kosova i Metohije. Ja ću sada da kažem, imam zaista hrabrost da to kažem, da vas podsetim, ko se to odrekao Kosova i Metohije, a to su oni koji su se zalagali za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji.

Pođimo redom. Idemo na sankcije. Za uvođenje sankcija Rusiji, zalagao se narodni poslanik, mislim da je ovde, dr Lutovac, evo ga ovde sedi u prvoj klupi, on je 6. juna 2022. godine, izjavio, citiram – Demokratska stranka je za uvođenje sankcija Rusiji. Završen citat.

Idemo dalje, Dragan Đilas, predsednik Stranke slobode i pravde, a šta, nešto vam fali?

(Dejan Bulatović: Zato što izmišljate.)

Izmišljam? Proverite ovo i povucite reč.

Predsedništvo Slobode i pravde, Dragan Đilas, za sankcije Rusiji, 18. juna 2022. godine, citiram – uveli bismo sankcije Rusiji. Završen citat „Fonet“, da vas informišem i odmah proverite na vaš gugl, jer vi kažete da guglate. Njegova zamenica, Marinika Tepić kaže, citiram – uveli bismo sankcije Rusiji. Završen citat, B92, 12. maja 2022. godine.

Dalje, 22. jula 2022. godine, kaže Đilas, jedan ugledni list, Đilas smatra da Srbija treba da uvede sankcije Rusiji, a Igor Mirović ga uverava zbog čega ne treba, proverite ovo i izvinite se onda.

(Narodni poslanici opozicije negoduju.)

Pa, nemojte rikati tamo. Ja sam ćutao dok ste vi govorili.

Vuk Jeremić i Zdravko Ponoš, su za sankcije Rusiji, citiram, Ponoš i Jeremić obrnuli priču, lagali da će Vučić umesto sankcija Rusiji uvesti sankcije Rusiji, a sada ih oni priznaju, završen citat 3. jula 2022. godine su izjavili.

Jovanović Ćuta, nema ga ovde, i Žene u crnom i Aida Ćorović, traže sankcije Rusiji, 24. februara, gospodnje 2022. godine. Radomir Lazović i Borko Stefanović, za sankcije Rusiji, 16. maja 2022. godine.

Zašto vam ovo govorim, dame i gospodo? Svi su oni bili u Demokratskoj stranci i drugim strankama kojih su se odrekli, a neki i nisu, ali većina koja se odrekla Kosova i Metohije, a ja ću sada da kažem kada i gde su se odrekli.

Vuk Jeremić je u razgovoru sa američkim kongresmenom, Teom Poom, decembra 2008. godine izjavio, citiram – ulazak Kosova i Metohije u UN najbolje čemu se treba Srbija da nada. Završen citat. Pitam, Vuka Jeremića i njegove poslanike da li je ovo istina da je ovo izjavio ili ne? Jeremić je bez saglasnosti Narodne skupštine Republike Srbije zatražio prebacivanje rešavanja kosovskog problema iz saveta bezbednosti na EU i tako doveo Euleks na Kosovo i Metohiju i time onemogućio stavljanje veta od strane Rusije i Kine u Savetu bezbednosti.

Poštovana predsedavajuća, pošto su oni tražili za Kosovo i Metohiju, a oni su se odrekli, ovo je potpuno u temi o ministarstvu koje su tražili, Kosovo i Metohija, odnosno za kancelariju.

Isto tako, dame i gospodo, ja sad pitam Vuka Jeremića i njegove poslanike, da li je tačno da se u njegovom savetodavnom odboru, Centru za međunarodnu politiku i održivi razvoj, nalazi švajcarska političarka, Mišel Kanvej, koja se zalaže već tri decenija za nezavisnost Kosova. Neka kažu poslanici, da li je tačno, ustanite sada ovde pred građanima, da li je tačno ili ne? Tačno je da je Jeremićeva funkcionerka doktor Sandra Rašković Ivić, priznala, citiram – Vuk je napravio kobnu grešku 2011. godine kada je popustio Albancima, kada je prebacio pitanje Kosova iz UN u Brisel.

(Borislav Novaković: Molim vas, na šta ovo liči? Opomenite ga.)

Poštovana potpredsednice, pošto su me ometali, ja ću da ponovim ovu rečenicu koja je jako važna.

Jeremićeva funkcionerka, sadašnja doktor Sanda Rašković Ivić, je priznala, citiram – Vuk je napravio kobnu grešku 2011. godine kada je popustio Albancima, kada je izmestio pregovore o Kosovu i Metohiju iz UN u Brisel. Završen citat, 8. septembra 2022. godine. Molim vas, proverite, gospodo.

Zoran Živković, bivši predsednik Vlade Republike Srbije i bivši funkcioner DS, a vi ste mu saradnici, sedite ovde danas, je oktobra 2003. godine na međunarodnoj konferenciji u Beču rekao, citiram – meni je svejedno, i potpuno nebitno čije je Kosovo i Metohija. Završen citat. Pa, gospodin Živković se nije bunio kada je sedeo, rekao je ovde, šta ga branite vi.

Idemo dalje, Boris Tadić, evo vam i Tadića. Boris Tadić je 2006. godine u razgovoru sa američkim izaslanikom Viznerom, citiram, pružio uveravanja da je u sebi obradio i prihvatio nezavisnost, završen citat. Isti Boris Tadić je u razgovoru sa pomoćnikom državnog sekretara, Danijelom Fridom, rekao, citiram – nezavisnost Kosova i Metohije ne mora da znači gubitak, ako se, podvlačim, kaže Tadić, pod desno odredi u glavama birača, završen citat, 8. septembra, gospodnje 2011. godine.

Idemo dalje, Dragan Đilas, je 13. avgusta 2009. godine u razgovoru sa otpremnicom američke ambasade u Beogradu, Dženifer Braš izjavio, citiram – ja se zalažem za hapšenje Ratka Mladića i odreći ću se Kosova. Završen citat.

Evo, neka kažu poslanici njegovi, Dragan Đilas nikada to nije negirao, a ja sam prozivao ovde i uvek ću prozivati. Boško Obradović, žao mi je što ga nema ovde, 13 juna 2019. godine na tajnom sastanku u američkoj ambasadi, u Beogradu, gle čuda, ćutke je priznao nezavisnost Kosova i Metohije. Kako? Pa, on je tada nijednom rečju nije protivrečio Kajlu Skotu i Metju Palmeru koji su više puta ponovili, citiram, da je Kosovo nezavisna država. On je nešto bolji od vas, jer je on ćutke šutio, a vi, vaši predstavnici, kako vidite, citirao sam, svi su se izjasnili.

Nenad Čanak, vaš saradnik, inače zvani „Gicoje“, 5. 3. 2017. godine je rekao, citiram: „Spreman sam da priznam nezavisnost Kosova“, završen citat.

Predsednik Stranke slobode i građana, Sergej Trifunović, danas je predsednik Pavle Grbović koji je sedeo pored njega, je izjavio 31. januara 2019. godine, citiram, samo se vi smejte, vama je Kosovo i Metohija za smeh, sram vas bilo: „Kosovo je izgubljeno. Kosovo pripada Albancima a ne Srbima“, završen citat.

To vas boli, što ja spominjem.

Prof. dr Rade Veljanovski, vaš kolega, je 21. 4. 2018. godine izjavio, citiram: „Srbija treba da prizna nezavisnost Kosova i obezbedi stolicu u UN“.

Da dalje ne nabrajam, ali ovoga hoću, jer se ponovo javlja svaki dan, Balša Božović je izjavio 7. 12. 2020. godine: „Svi znaju da je Kosovo i Metohija definitivno izgubljeno“…

Molim vas, imam vreme, radi se o ministarstvu, tražili su o Kosovo i Metohiji. U temi sam i nemojte me upozoravati. Produžiću ovo vreme.

Balša Božović je tražio, citiram: „Tražim odgovor kakva nam država treba, a ne kolika nam država treba“. On se već davno, kako vidite, odrekao Kosova i Metohije.

Na kraju, dame i gospodo, zašto sam vam ovo govorio. Svi oni koji su bili, ne svi, većina je onih koji su bili za sankcije, bili su i za nezavisnost Kosova i Metohije. Evo, kako ste videli, tu su i podaci.

Ministarstvo za dijasporu, vi se zalažete za njega. Molim vas, vi ste imali Ministarstvo za dijasporu. Znate šta ste radili? Opljačkali to ministarstvo. Nemam vremena da vam govorim koliko je para uzeto. Više je za vreme Vlade Aleksandra Vučića uloženo u dijasporu nego svih 20 godina ranije. Pitajte naše ljude u dijaspori.

Na kraju, obraćam se predsedniče države Vama direktno, poštovani predsedniče Republike, države, Aleksandre Vučiću, u ovim teškim vunenim vremenima pružamo vam nedvosmislenu i nepokolebljivu podršku u odbrani srpskih vitalnih nacionalnih interesa, a posebno u obnovi teritorijalnog integriteta naše otadžbine Srbije. Pritisci su teški, iznutra i iz spolja, a narod srpski je izabrao, na čelu sa Vama, svoj put. To je srpski put. Znate zašto? Zato što se tuđim putem kući ne dolazi. Hvala lepo.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, doktore Orliću ovde je izrečeno da sam ja otrov od narodnog poslanika kojeg ja ne poznajem, od narodnog poslanika, ako je uopšte narodni poslanik, jer juče nije bio u dvorani nego svega 45 minuta, moja malenkost ovde je čitavo vreme, a digao je dnevnicu u ovoj Narodnoj skupštini, išao je da zaustavlja radove po Srbiji, nije njemu prvi put.

Znate šta njega boli? Boli ga istina, jer ja u životu vi koji me znate iz opozicionih klupa, a znate me jedan deo iz Demokratske stanke, decu i vas političke protivnike primam kao svoju, to vi vrlo, pitajte Čedomira Jovanovića i druge sa kojima sam bitke bio za razliku od vas.

Znate poštovani građani šta je ovoga narodnog poslanika, ako je uopšte narodni poslanik, a danas je svega sat vremena boravio u ovoj Skupštini, iako je ostavljao karticu ovde unutra, a išao je, e sada vidite, znate šta ga zabolelo u pre podnevnoj diskusiji sam rekao, citiram – Jovanović Ćuta i Žene u crnom i Aida Ćorović traže sankcije protiv Rusije, završen citat ugledni list 24. februara 2022. godine, a on to izrekao, zapravo 23. februara. Je li tačno ili ne? Vi znate mene iz opozicionih klupa koje ranije, ja nikada napamet ne pričam, zato što mi moj nivo naučnog radnika ne dozvoljava, bez obzira što vi po društvenim mrežama lažete vi i vaši koalicioni partneri, vi što guglate u nauci, ponavljam guglate u nauci, a ovaj što je govorio da guglam u nauci, vidite pre nego što je rođen ima 45 godina rođen je osam naučnih radova, on samo gugla u nauci. Ja pitam tog narodnog poslanika – ko ga finansira? Ko ga finansira? Neka odgovori ko ga finansira? Zašto zaustavlja sve radove u ovoj državi, gde se god pojavi? Hvala.

Poštovani predsedavajući, pozivam se na član 107, dostojanstvo Narodne skupštine. Prethodna govornica je iznela neistinu, niste vi bili, bio je gospodin Stevanović, izrekavši, svi ste čuli ovde rečenicu da su zbog vladajuće stranke, nas ovde poslanika, napustili Narodnu skupštinu Republike Srbije.

Radi istine i pravde, ja ću samo da kažem da su napustili Narodnu skupštinu zbog toga što je prethodne govornice šef pozvao da je napuste. Ja imam datum, volim izvore da potkrepim, dana 2. februara 2018. godine Đilas je posle povratka iz SAD-a dogovorio sa delom opozicije i Saveza za Srbiju i rekao, citiram: „Ako izbacimo dijalog iz Skupštine Srbije, onda kao društvo imamo problem. Skupština je mesto gde se priča, ako to zaustavimo, sve medije, oni će eksplodirati negde. Kome treba parlament, dajte, molim vas?“ Je li tačno ili ne? Toliko o napuštanju ove Skupštine.

Meni je drago, poštovani predsedavajući, da je opozicija ovde, da se suočimo sa činjenicama svaki put, a ne sa pričom. I molim vas, niste vi bili, trebalo je prethodnog govornika zaustaviti, pošto i on zna, mi smo na ovo često puta ukazivali. Ko je bio na tom sastanku, oni znaju vrlo dobro da ja ovde imam sva imena. Dakle, vidite, ima neko ko prati ovu Narodnu skupštinu, ovde imam 20 svezaka šta smo svi rekli i ne možete napamet pričati.

U ovom domu ćemo pričati o činjenicama. Meni je drago da suočimo argumente, ali neistine, kao što je jedan od govornika malopre rekao, neka se javi Jeleni Zorić koja je demantovala.

(Predsedavajući: Vreme.)

Završavam. Da ima malo morala, izvinio bi se Andreju Vučiću. Ona je rekla – ko je izmislio onu aferu imam ja hrabrosti da kažem. Izmislili su je van naše zemlje. Poslanik koji je malopre govorio preko njega je išlo. Časna Jelena Zorić, hvala joj.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, dozvolite da kažem da je zaista teško govoriti posle našeg uvodničara, a i posle gospodina Mirkovića. Verovatno ćemo se svi složiti da ovo ide ka unapređenju procesa demokratije u celini.

Nije istina da u Srbiji nema demokratije. To samo može reći onaj koji ne zna procese u Srbiji, koji ne prati izveštaje svetske. Čuli ste preključe kakav je proces demokratije u Srbiji, jednog evropskog i svetskog tela gde stojimo ispred nekih evropskih zemalja, ali o tome su kolege već govorile, pa nemam nameru.

Imam nešto da kažem, pošto je poslednja sednica. Vezano je za opoziciju, kada je prethodni govornik, iz opozicije, govorio. Dozvolite da o njemu lično kažem, hvala mu što je ponekad dolazi u ovu Skupštinu. Imao je hrabrosti i umeća da dođe i da kaže ono što on misli i za to mu svaka čast. Verovatno su ga okolnosti poslovne, ne ulazim u to, sprečile da nije bio češće.

Upravo je ovde mesto da se dijalog vodi. Ko pre, ko bolje, ko kvalitetnije. Na radno mesto, poslovno gde jesmo, a i političko. To narod primećuje. To je vezano za taj proces.

Međutim, opozicija se nije tako u celini ponašala. Mi smo davali, evo, moja malenkost je savete im ovde davala. Ne, oni su bahati i puni sebe. Tako, na primer, ja nemam problem o imenima da govorim, prof. dr Janko Veselinović, često puta sam govorio stanokradica. Da, gospodo, stanokradica. Nisam ja to rekao, nego sam izučio, a i opozicija je trebala da izuči. Znate ko je to rekao? Pa, to su novinari upravo rekli 11.12. gospodnje 2014. Znate ko je izvor? Slobodna Dalmacija. Sedam Srba koji su uzurpirali srpske stanove u Hrvatskoj i među njima Janko Veselinović uzurpirao stan, a nije izbeglica, Milica Badže iz Obrovca, u ulici Braće Kurjakovića. To su, gospodo iz opozicije, istine i kada to isporučim, onda sam ja budala, sendvičar, krezubi, izmišljaju hiljadu stvari. To je suština.

Demokratija traži rad, red i poštovanje procedure. To gospodin prethodni, verovatno ako je pravnik, a čuo sam da je pravnik, on to bolje zna nego ja, ali moja malenkost usput prati pravo, jedno 30 godina istoriju države doduše više i prava, a i savremene stvari koliko mi dolazi.

Dakle, to je taj Janko Veselinović. Zamislite, on krivičnu prijavu, a ne zna, profesor prava, da ne može to za ovaj zakon podneti. Gle čuda, i kada smo mu ovde govorili da li je istina da je uzeo taj stan, on beži van, verovatno ode u Obrovac da vrati itd.

I da vas informišem, gospodo iz opozicije, i njega, tog gospodina, nakon sedam godina prozivanja ovde vratio je taj stan u ulici Braće Kurjakovića u Obrovcu, broj 9. I gle čuda, dobio drugi! Neka se ispita ko mu je dao, a nije izbeglica. Roditelji dole, obnovljena itd. Nema te sile koja za ove podatke može da kaže da nisu istinite. Tu se mi razlikujemo, što jedan deo iz opozicionih klupa zaborave šta su rekli nazad sedam godina. Vidite, neko ima da prati, neko ima odgovoran, a to su članovi SNS i naš predsednik. Kada je rekao da malo spava, viceve ste pričali, a mi koji ga znamo 20 godina znamo kako se žrtvuje za ovu zemlju.

Ja neću reći kako su prethodnici ostavili zemlju, ali ipak da kažem - na ivici ponora. Za 15 dana nismo imali finansije. Trebalo je konsolidaciju izvršiti, svakodnevnu, svakodnevno, i uspeli smo. Da li može bolje? Hvala Bogu da je bolje. Bilo bi bolje da su sedeli ovde, ali šta se dešavalo? Kada kažemo to ste napravili, beže vani na vrata. Ne ide. Nema tu demokratije. Nema tu rada.

Gospodo, biti poslanik je jako teško i odgovorno. To govorim gospodi iz opozicije koja gleda. Ne pričati priče, nego rezultati i rezultati. Da li ja, ili vi, kao profesor dajem na svom radnom mestu to što dajem? E, to je suština. Politika je, hajde da kažemo, doprinos otadžbini. Onda idu laži, zato što neko 20, 30 godina ništa nije radio, ali je uživao blagodati države ovde. Idu mlađe generacije. Ja vam kao profesor dugogodišnji, od 1972. godine, govorim.

Kada sam sada uzeo reč, juče je Stipe Mesić došao u Kosovsku Mitrovicu. Ja noćas nisam spavao, jer, za razliku od većine gospode, znam koje taj čovek. Taj čovek je razvijao našu zajedničku otadžbinu. Šta bi bilo da je neko odavde došao sada u Hrvatsku i zalagao se za secesiju tamo? Čitav svet bi skočio. To je suština.

Dakle, vidite, taj Stipe Mesić je 1971. godine, kada sam ja student bio i već 1972. godine počeo raditi, kažnjen četiri godine zatvora. Znate li zbog čega, poštovani građani? Zbog razbijanja zajedničke nam bivše otadžbine. Zbog toga. I, gle čuda, gde je došao? U Prištinu. Znate li gde je kaznu izdržavao? Nemam problem, znam da će drvlje i kamenje sada iz susedne države. Pa, u Leskovcu. Neka kaže kako je prošao u tom zatvoru i zašto se ne brije od tada. Evo, ja nemam problem da to kažem.

Dakle, vidite, neko mora da ide na početak. Malo mu je razbiti Jugoslaviju, sada i Srbiju. Gle čuda, a supruga mu Srpkinja u kući! To je suština. Ne valja govoriti neistinite stvari.

Gospodo iz opozicije, mi ćemo ovde iz Srpske napredne stranke ako treba dan-noć bditi, ne kao poslanici, nego i kao radnici, ali ćemo uvek istinu pokušati. Premda je teško doći do istine u filozofskom smislu, jer ako je zatvorimo onda nema nauke, nema filozofije.

Prema tome, povodom poslanika iz opozicije, njemu skidam kapu što je dolazio, što se trudio više nego svi oni iz opozicije. To moram da kažem, jer su oni pobegli iz ove kuće.

Kad sam već kod Stipe Mesića, on napada našeg predsednika, videli ste, i Srbiju, a nisu Srbi razbili Jugoslaviju. Evo Tuđmanovog citata. Pazite, poštovani građani, ovo su citati Tuđmana: „Moglo je proći bez rata, ali Hrvatska to nije želela, mi smo procenili da samo ratom možemo dobiti nezavisnost Hrvatske.“ Znate li kada je to rekao? Na Trgu Bana Jelačića, u Zagrebu, 24.05.1992. godine, Večernji list zagrebački od 25.05. To je suština.

Da idemo dalje. Čuli ste ko je Janko Bobetko. Nikada napamet neću da pričam, nego da propratim izvorima. To je general hrvatske vojske. Znate li šta je on rekao? Kaže: „Srbija nam bez rata ne bi dozvolila sticanje nezavisnosti.“ Dalje: „Bilo je jasno da svoju državu nećemo izboriti ukoliko se za nju ne izborimo oružjem.“ Znate li ko je to rekao? Janko Bobetko, u Zagrebu 1996. godine, njegova knjiga „Sve moje bitke“, strana 4. Gospodo iz opozicije, morate to čitati, pa nećete optuživati Aleksandra Vučića i SNS da su vodili rat i Srbiju, a ja znam s kim se Stipe Mesić sastao na Kosovu i Metohiji, a to i opozicija treba da plati. Znam i ko je išao u Pulu i razgovarao tamo nazad šest meseci.

Kada je otadžbina u pitanju, gospodo iz opozicije, tu moramo svi zajedno biti. Da li imamo isto mišljenje, ne moramo, hvala Bogu, ali vodićemo dijalog. Dijalog se mora zasnivati na istinitosti iznetih činjenica i to je kritika. Sve drugo, gospodo, je kritizerstvo. Ovo ne valja. A šta predlažeš? Ništa. To vrlo dobro znamo.

Dozvolite još nekoliko rečenica. Znate ko je Voren Zimerman, bivši ambasador u Beogradu. Znate šta je on rekao? Citiram: „Ni avgusta 1991. godine nisam uspeo da ubedim Tuđmana i Bobetka da odustanu od ratne opcije.“ Šta sada kažete, gospodine Veselinoviću, gospodine Ponoš, gospodine Đilas, gospodine Vuče Jeremiću? „Tuđman mi je tada priznao da počinje opšti rat na JNA i četničke separatiste. Kada sam predložio Tuđmanu da razmisli o drugoj varijanti, o davanju autonomije Srbima, pa samim tim i odbacivanje ratne opcije, Tuđman je odbio svaki dalji razgovor na tu temu.“ Završen citat, Voren Zimerman, „Izbor jedne katastrofe“, Zagreb 1996. godine, strana 25.

Šta sada kažeš, gospodine Đilas? Šta sada kažete, gospodine Vuče Jeremiću? A Vučića optužujete, ne samo što optužujete, nego lažete svakodnevno. Nikada u istoriji, neka dođu gospoda istoričari, susrešću se gde god hoće s njima, nikada nijedan vladar Srbije nije više napadan nego što je Aleksandar Vučić. Znam za vreme Miloševića jer sam bio svedok u Hagu, pretposlednji njegov, on je napadan, ali ne od unutrašnjih snaga toliko. On je više od vanjskih, satanizaciju su vršili njega, njegove porodice, Srba itd, a sada satanizaciju gospodina Vučića i njegove porodice. To istorija nije zabeležila od Tribala. Gospoda istoričari znaju otkada datiraju Tribali.

Idemo sada dalje. Toliko o Janku Veselinoviću, zvanom stanokradic i nije ni čudo što je podneo tu krivičnu prijavu, jer on ne zna šta je sud, ovde smo ga pitali kad je bio, a pravnik je. Nije dovoljno imati zvanje, nego treba nešto i znati. Ne samo politiku, treba bogami i struke svoje.

Idemo dalje, kada je u pitanju gospodin Đilas, ja ipak moram neke stvari, nemojte se ljutiti, zadnja je sednica, pa neka građani Beograda procene da li ja lažem ili govorim istinu.

Đilas je bio najgori gradonačelnik Beograda od kada Beograd postoji. Njega razvoj, gospodo iz opozicije, Beograda uopšte nije interesovao. To ne kažem ja, evo sad to kažem. Znate ko je to rekao? Godine 2009, verovali ili ne, bivši američki ambasador. Dakle, on je rekao, da ga citiram: „Đilas mi je rekao da je njegov plan za Beograd samo marketing, lažna obećanja, a ne realan“, završen citat.

Poštovani građani, zato je 619 miliona, zato je na 69 računa u 17 zemalja, a neka on pljuje večeras i po Aleksandru Vučiću i po SNS i po poslanicima SNS i po ministarstvima, ali narod vidi rezultate i istinu.

Ja ću sad za Beograd samo tri, četiri stvari da kažem, neka građani Beograda kažu da li ja lažem ili govorim istinu. E, kada je to bivši ambasador Amerike rekao, a ja ću sad da dam primere. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Narodnog muzeja 13 godina, je li tačno, bio samo marketing, lažna obećanja, a za Aleksandra Vučića, procenite poštovani Beograđani, pa realnost. Da li je tako, gospodo iz opozicije? Dođite ovde pa recite jeste ili nije.

Idemo dalje. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu samo bio marketing, odnosno lažno obećanje 16 godina, a za Aleksandra Vučića realnost, vi ste mi svedoci, poštovani Beograđani, poštovani građani Srbije.

Idemo dalje. Tako je za Đilasa izgradnja hrama Svetog Save na Vračaru bio dugi niz godina samo marketing, lažna obećanja, a za Aleksandra Vučića, procenite gospodo, realnost. Danas je to najlepši pravoslavni hram na svetu. Da li je tako ili ne? E, to je problem što to građani vide, a ne vidi opozicija, ili zaslepljena mržnjom ili ne znam čime, a onda oni vrate da mi mrzimo. Ne, nikad to nećete čuti od SNS. Ovde ćemo bitku biti, idemo na kafu gde god hoćete, ali beže. Zato što lažu. Nema ovde laži. Prošlo je vreme laži. Narod vidi istinu.

Idemo dalje. Tako je za Đilasa izgradnja spomenika Stefanu Nemanji samo bio marketing, lažno obećanje, a za Aleksandra Vučića realnost. Vi ste, poštovani građani Srbije, svedoci. Gle čuda, poštovana gospodo iz opozicije, od četiri akademika Srpske akademije nauka koji su izjavili da ne priznaju Kosovo da je u sastavu Republike Srbije, jedan se danas javio, opet predsednika Vučića kritikuje, u 86 godini. Ja mu poručujem – gospodine akademiče, godinama ste iz fotelje akademika i umetnika prosipali maglu, maglu u politici. Hvalite se 5. oktobrom, a vidite ko je razbio Jugoslaviju. Peti oktobar, samo jednu rečenicu da citiram, predstavnik američke CIA za Srbiju je rekao, citiram: „Peti oktobar je bio uspešan, uspešno mešanje Amerike u izbore“, završen citat. Da li je tako, gospodo iz opozicije? Pa čim se, gospodine akademiče, dičite?

Ja ću sad da vam kažem ono što je neko danas spomenuo – Nikolu Teslu. On je 1892. godine, kako znate, došao ovde studentima našim u Beograd i rekao, citiram: „Čujte i vidite, ja sam Srbini ostao i preko mora, gde se istraživanjem bavim. Tako ostanite i vi i širom sveta slavu srpstva širite“, završen citat. To je rekao veliki Nikola Tesla, srpski, a svetski.

Idemo dalje. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja spomenika, rekli smo, a za ovaj spomenik ovaj akademik još gore nego Goran Marković, to je strašno. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja „Beograda na vodi“ bila samo marketing. Znate koliko za njega, 14 godina, a za Aleksandra Vučića realnost. Danas je „Beograd na vodi“ najveće i najlepše gradilište u ovom delu Evrope, to radi znanja i ravnanja.

Tako je za Dragana Đilasa rekonstrukcija i revitalizacija „Železare Smederevo“ bila samo marketing i skup starog gvožđa, a za Aleksandra Vučića, vidite, neka to radnici kažu i građani Beograda. Tako je za Dragana Đilasa uređenje Trga republike bio samo marketing i lažno obećanje, a za Aleksandra Vučića, vidite, realnost i zabranjivali su svaki otpočeti rad u ovoj državi. Tako je za Dragana Đilasa izgradnja godinama železničke pruge Beograd-Novi Sad bio samo marketing, a za Aleksandra Vučića stvarnost. Vi ste, poštovani građani Srbije, svedoci da li je to istina ili ne.

Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Doma zdravlja u Borči, tamo gde se kandidati za gradonačelnika Beograda sprdaju sa građanima Borče i Palilule i Koteža, u kojem ja stanujem, bila samo marketing, godinama lažna obećanja, a za Aleksandra Vučića realnost. Vi ste, poštovani građani Borče, poštovani građani Palilule, posebno Koteža, svedoci tome, i ne samo to, tu je i gas prošao kroz sve ulice, biće uskoro i to, a i kanalizacija već se jedan deo radi.

Mogao bih do sutra da nabrajam samo za Beograd, ali neću. Dovoljno je i ovo. Poštovani Beograđani, poštovani građani Srbije, da vidite šta su za Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Janka Veselinovića, i već ne znam kako se ostali zovu, bila samo lažna obećanja, a za Aleksandra Vučića bila samo stvarnost.

E dozvolite sada nekoliko rečenica, vi me potpredsedniče upozorite kad treba da završim, ali da kažem nešto i o Zdravku Ponošu. Čuli ste da je Zdravko Ponoš kandidovan za predsednika Republike Srbije, kao načelnik Generalštaba Vojske bio je poguban za Vojsku Srbije, toliko poguban da ga se odrekao predsednik Boris Tadić, i to ovih dana po tri puta ponavlja. Znate ko ga je prihvatio? Pogodite, građani to znaju, pa Vuk Jeremić. Pa ko će drugi? Vuk Jeremić. Svaki pripadnik Vojske Srbije danas koji to gleda i sluša crveni od stida kada ocenu o Vojsci Srbije danas daje Zdravko Ponoš. Je li tačno, poštovani građani Srbije? Zašto? Zato što je, pored ostalog, Ponoš kao general stajao mirno pred NATO poručnicima, dok je hrabru srpsku vojsku izručivao Haškom tribunalu. Je li tačno, gospodo Vojske Srbije i gospodo građani Republike Srbije? Ponoš je obećao senatoru SAD da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62.000 na 27.000, i to je učinio. Je li tačno, gospodine Ponoš, ili ne?

Idemo dalje. Svako ko je u Vojsci Srbije razmišljao kao patriota bio je izbačen iz Vojske Srbije. Čuli ste sinoć generala Stupara, koji je legenda srpske vojske. Ponoš je, gospodo i poštovani građani, penzionisao najbolje kadrove Vojske Srbije. Tako je, pored ostalog, da ne nabrajam, penzionisao najboljih 28 generala, da ne govorim koliko oficira itd. nižeg ranga, do ostalih.

Uništio je naoružanje Vojske Srbije i Vojsku Srbije. Sveo je na vatrogasnu jedinicu tada. Tako je uništio. Ja ga pitam, da li je tačno ili ne? Devet hiljada dvesta osamnaest raketa „Strela“ i 420 lansera za rakete. Da li je tačno da je uništio 200 tenkova, da li je tačno da je uništio 120 oklopnih transportera, da li je tačno da je uništio 36 „Praga“, da li je tačno da je uništio 90 haubica, da dalje ne nabrajam?

Išao u NATO da lobira za ulazak Srbije u NATO. Tu organizaciju mimo volje građana Republike Srbije, mimo Skupštine Republike Srbije i tada u to vreme kako kaže, mimo vrhovnog komandanta. U njegovo vreme proglašena je tzv. nezavisnost Kosova.

Dok je bio, istini za volju, načelnik Generalštaba kupio je osam raketa za MIG 29. Gle čuda, u njegovo vreme samo subotom su vozile seno za konje. Da li je tačno gospodine, Ponoš ili ne? Ruga se Ratku Mladiću. Ja ću mu reći jedan citat od Ratka Mladića: „Nije mrtav onaj vojnik koji da život za otadžbinu. Mrtav je onaj čovek koji izgubio vekovno ognjište“, završen citat. Gospodine Ponoš, kao moj sunarodnik, uzmite ove reči generala Mladića, stavite to u dnevnu sobu da se podsetite šta je vojnička čast. Mogao bih do sutra da govorim.

Pošto se ovih dana javljaju stalno profesori, da kažem, opet se javlja prof. dr Vodinelić. Šta bi drugo nego vređala predsednika Republike. Pored ostalog, zamislite, da građanima kažem ko je to. To je ona što svako veče Aleksandra Vučića vređa i ne samo njega, Sinišu Malog, Vladimira Đukanovića, Aleksandra Martinovića, Orlića, nema koga ne.

Znate šta je rekla za Sinišu Malog? Evo, neka kaže da li je rekla ili ne? Crtala mu Hitlerove brkove, profesor Pranog univerziteta. Toliko je uvredila predsednika Republike, Aleksandra Vučića, kome je bila profesor, a i Vladimira Đukanovića, vrsne pravnike i za mene vrsne političare, kada je napisala, citiram: „Nedavno je kod mene došla kopija spiska advokata, pripravnika, volontera pri Advokatskoj komori Beograda, na kojem je pod rednim brojem 33. pisalo – Aleksandar Vučić – diplomirani pravnik, iz Beograda, na pripravničkom stažu kod advokata Vladimira Đukanovića“, završen citat.

Ovim je htela uvažena profesorka da ponizi predsednika države, svog bivšeg najboljeg studenta i Vladimira Đukanovića. Znate šta gospodo profesori, koji se bavite profesorskim poslom, ponizila je sebe. Čitavog života ko je prosvetni radnik se bori za svoje učenike, đake i studente budu bolji neko mi. To je moja životna misija bila.

To je ona gospođa koja je podržala Vidojkovića u psovanju majke predsednika Vučića, da vas podsetim, kada je Vidojković rekao, citiram: „p…. ti materina ona odvratna. Budaletino jedna.“ Znate šta je gospođa profesorka rekla? Da Vidojković psuje koloritno. Da vam prevedem poštovani građani Srbije, slikovito i gustiozno. Novinari su drugačije preveli, ali nije ono što su oni rekli, to je, da ne idem sada u jezik, znači, prijatno, završen citat.

Mogao bih do sutra da nabrajam uvrede, tako jedan profesor, doktor je u jednom intervjuu na televiziji pod kontrolom Dragana Đilasa i Šolaka, u jednom razgovoru, gostovanju od 45 minuta, 36 uvreda izrekao Aleksandru Vučiću, ne zabeleženo u istoriji čovečanstva. Ja sam ih ovde citira, ali nemam vremena da dalje o tome govorim.

Na kraju, poštovani moji bivši učenici i bivši studenti, a to je stotinama hiljada od 1972. godine, sada ćete se začuditi, vi ste sada doktori nauka, profesori na katedrama gde sam ja radio, širom sveta, znate kako sam vas vaspitavao, glasajte 3. aprila za Aleksandra Vučića. Zašto? Zato što je Srbiju izveo na put gde je mogu zaustaviti jedino, ne daj Bože, svetski neki procesi. Sada smo u procesu ubrzane modernizacije i sledeći mandat, plate će biti 1000 evra prosek, sigurno i 500 evra penzije. Sada me gleda, gospodin Đulibrk, a nemam problem da ga prozovem, koji je rekao, ako bude 500 i nešto da će dati ostavku u NIN-u, nikada nije dao. Nema hrabrosti da se izvini, ali o tom potom.

Dakle, Srbija je danas, podvlačim dva puta, poštovani građani, jedina zemlja nezavisna i nesvrstana u Evropi. Aleksandar Vučić je jedini nezavisni vladar u Evropi. Neka kaže gospoda iz opozicije, da nije. Udružimo se, i opozicija i pozicija, vodimo dijaloge, zajedno smo jači. Živela Republika Srbija. Živeo naš predsednik. Hvala vam.

Uvažena potpredsednice Narodne skupštine, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pred nama su danas veoma važne tačke dnevnog reda. Moje su kolege, pogotovo predstavnik poslaničke grupe u detaljima o tome govorio.

Dozvolite ipak da kažem da danas, kao što su i rekle moje poštovane kolege, poslednji put ovaj saziv bira sudije i raspravlja o njima koji se prvi put biraju na sudačku funkciju, da kažem da je vrlo bitno ko je sudac, dakle, da ima ne samo stručnost i obučenost, nego i dostojnost. Posebno apelujem na ovu treću kategoriju dostojnost. Ne kažem da nisu većina sudija dostojni, dapače da jesu izuzetno dostojni, ali imamo jedan deo kao što imamo među nama profesora nedostojnih, a često puta dižu glave i na neki način remete red u tim delatnostima. Znači, izuzetno je bitna stručnost, obučenost i dostojnost.

Svi ovi kandidati koje ste vi predložili, ja sam im biografije pregledao, poseduju, po meni, i stručnost, obučenost i dostojnost bar kad se tiče biografije, verovatno će to još dokazivati u praksi pošto se prvi put biraju jedan deo na sudijsku funkciju.

Odmah da kažem, da li smo to imali u prošlosti do 2012. godine? Nismo. Ne, ne. Poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, nismo se držali ni stručnosti u najvećem delu izbora, ni obučenosti, ni dostojnosti.

Evo, ja ću vam direktan jedan primer reći, kada je u pitanju na primer stručnost, nije se gledala ni stručnost, ni obučenost, ni dostojnost, nijedan kriterijum, samo pripadništvo DS. Mi smo ovde razmatrali u prošlom sazivu pojedine slučajeve, dakle, to je bio osnovni kriterijum.

Nadalje, šta reći? Kada je SNS uzela vlast i predložila svog ministra pravde, verovali ili ne, taj ministar pravde zatekao je pomoćnika ministra pravde, a imamo je samo srednju stručnu spremu. Šta je bilo važno? Tašna, mašna, kravata, automobili i teren. Dakle, nije se u prošlosti stranka bivšeg režima Borisa Tadića, Dragana Đilasa i Vuka Jeremića, nisu se pridržavali ovih kriterijuma, ni merila koji su propisani zakonskim aktima, nego su se pridržavali samo ovog jednog kriterijuma, a to je pripadnost DS.

Zato nam je, gospodo predstavnici Visokog saveta sudstva, u tom vremenu sudstvo bilo najgore u Evropi. To nije moja ocena. To je ocena evropskih zvaničnika. Sudstvo za vreme Đilasove vladavine bilo je u očajničkom stanju, kretalo se, u jednoj rečenici da kažem, od nezapamćenih skandala u kadrovanju i proterivanju sudija, do neuravnoteženih krivičnih dela. Da budem konkretniji, pet sudija za vreme Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića je izvršilo samoubistvo. Najmanje 20 sudija se razbolelo i preminuli su zbog reizbora. Bez funkcije je ostalo tačno 837 sudija i 200 zamenika tužilaca, to vam je 1037.

Vidite u kakvoj situaciji je SNS došla i kakvo nam je sudstvo bilo, a bilo je po oceni i evropskih zvaničnika najgore u Evropi.

Neke su sudije, kako rekoh, umirale od nepravde, a neki su izvršili i samoubistvo. Ja sam o tome govorio i prošlih sednica.

Đilasovo sudstvo kod izbora sudija napravilo je jedan od najvećih skandala u istoriji sudstva sveta. Znate li u čemu je stvar? Time što su izabrali, verovali ili ne, ali je istina, mrtvog sudiju Ljubišu Đurića iz Požege za sudiju. I gle čuda, Đilasova predsednica VSS, tada, gospođa Nata Mesarović, koja ovih dana „diže glavu“, izjavila je da je sa svim sudijama pravovremeno razgovarala i potrošila 200 časova na razgovor. Po ko zna koji put je pitam – kako je mogla razgovarati sa mrtvim sudijom Ljubišom Đurićem? Nije nam do danas to objasnila.

Kako gospodin Đilas i njegovi saradnici, koji su raspršeni u mnogo stranaka, mogu objasniti izbor sutkinje Sonje Brkić, koju vi dobro znate predstavnici VSS, koja je kršila Zakon o sudijama, jer je istovremeno vršila dužnost sudije upravo Vrhovnog suda i dužnost predsednika RIK, a po tada važećem Zakonu o sudijama izričito je bilo zabranjeno. Evo, neka sad mudri Đilas odgovori na to pitanje, i Vuk Jeremić.

Sonja Brkić je u RIK na taj način protivpravno, gle čuda, uzela dva miliona i 673 hiljade dinara. Odbila je da vrati te pare. Međutim, u izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu pisalo je, ja ću citirati, jer ne volim napamet da pričam, citiram – reforme koje proizvodi vlast u Srbiji predstavljaju posebnu zabrinutost. Završen citat, iz knjige „Reforma pravosuđa u Srbiji 2008-2012“, strana 96. I Evropska komisija dalje nastavlja, citiram – proces reizbora sudija bio je netransparentan i rizikujući time i princip nezavisnosti sudstva. Završen citat. Vidite, poštovani narodni poslanici i poštovani građani. Ono što je najgore, citiram još iz te knjige, iz bajne reforme koju je Dragan Đilas provodio, citiram – reforme koje provodi vlast bile su kao najgora moguća stvar. Završen citat. I to ne stoji samo u knjizi „Reforma sudstva u Srbiji 2008-2012“, nego je objavila i beogradska „Politika“ 7. jula 2012. godine.

Da dalje ne govorim, da skratim, sudstvo je danas u Srbiji ipak na određenom zavidnom nivou, ali proći će mnogo vode i Savom u Dunavom dok ne bude na onom stepenu na kojem mi zaista želimo.

Poštovani građani Republike Srbije, pošto je ovo predizborno vreme, videli ste ko se kandidovao za predsednika Srbije, niko drugo nego Zdravko Ponoš.

Dozvolite nekoliko rečenica, sasvim odgovorno za ovo što ću izreći. Kao načelnik Generalštaba Vojske Srbije, bio je poguban za Vojsku Srbije, najpogubniji u istoriji Vojske. Toliko je bio poguban da ga se odrekao i njegov vrhovni komandant Boris Tadić, a sada ga evo novcem pridobio i Vuk Jeremić. O njemu najbolje ovih dana je govorio i gospodin Boris Tadić.

Poštovani građani Republike Srbije, danas svaki oficir Vojske Srbije crveni od stida, pogotovo zadnjih dana, svakodnevno, kada vide da ocenu o Vojsci Srbije daje Zdravko Ponoš.

Ponoš je kao general armije stajao mirno pred NATO poručnicima dok je hrabru srpsku vojsku izručivao Haškom tribunalu. Zdravko Ponoš je obećao američkom senatoru da će Vojsku Srbije smanjiti sa 62.000 na 20.000 i, poštovani građani, to je i učinio. Svako ko je razmišljao kao patriota bio je izbačen iz Vojske Srbije za vreme Zdravka Ponoša. Samo da kažem da je penzionisao, pored ostalog, 28 najboljih generala.

Uništio je Vojsku Srbije, sveo je na vatrogasnu jedinicu. Ne samo samo to, nego je uništio i sve PV sisteme. Verovali ili ne, ali je istina, Zdravko Ponoš je uništio 9.218 raketa „Strela“ i oko 240 lansera za te rakete. Znate zašto ih je Zdravko Ponoš uništio? Upravo zato jer su se pokazale vrlo efikasne za vreme zločinačkog NATO bombardovanja naše zemlje. I ne samo to, Zdravko Ponoš je uništio preko 200 tenkova. I ne samo to, uništio je i preko 120 oklopnih transporetera. I ne samo to, Zdravko Ponoš je uništio 90 haubica. I ne samo to, Zdravko Ponoš je uništio 36 praga. Ono što je on učino, dok je bio načelnik Generalštaba, jeste da je kupio osam, verovali ili ne, raketa za MIG-29, a taj MIG-29 leteo je samo subotom, i gle čuda, prevozio je samo seno za konje.

Zdravko Ponoš je radio u Centru za održivi razvoj Vuka Jeremića. Ja ga sad pitam pred građanima Republike Srbije - da li možda zna Zdravko Ponoš ko je gospođa Rais iz Švajcarske? U Jeremićevom Centru za održivi razvoj radila je kao savetnik. Nije mi poznato da li sad momentalno radi, ali poštovani građani da vam kažem ko je ta gospođa. Ta gospođa Rais je decenijama lobirala za nezavisnost Kosova, gle čuda, i onda vam nije čudno što se pogrom našeg naroda desio za vreme dok je načelnik Generalštaba bio Zdravko Ponoš. U kakvom su odnosu Zdravko Ponoš i Vuk Jeremić i ova gospođa iz Švajcarske?

Ono što je jako, jako čudno, istina, je da Zdravko Ponoš nije branio svoju kuću, kao vojnik. General armije Ratko Mladić je jednom rekao, citiram: „Nije mrtav onaj čovek koji da život za svoju otadžbinu, mrtav je onaj vojnik koji nije branio svoj kućni prag“, završen citat. Gospodine Ponoš, uzmite ovaj citat stavite ga kao vojnik, ako ste vojnik, u dnevnu sobu da se podsećate svakodnevno na ono što ste vi činili.

Dozvolite da još kažem dve tri rečenice o Draganu Đilasu koji je predložio prof. dr Vladetu Jankovića za gradonačelnika grada Beograda. Ja o tome neću posebno govoriti, jer je gospodin Bakarec to vrlo dobro rekao, ali mislim da je i gospodin Janković to za sebe rekao. Rekao je da se on ne razume u poslove gradonačelnika. Ja mu kao profesor isto dajem jednu sugestiju, koji je bio predsednik opštine, dakle radi se o meni, 1998. daleke godine, onaj ko nije vodio opštinu nek se ne kandiduje za gradonačelnika. Toliko o gospodinu prof. dr Vladeti Jankoviću. On je i sam rekao da ne zna te poslove. Gde bi nas doveo da dođe do toga?

Što se tiče Đilasa, Đilasa nikada, ama nikada nije, tako je, Đilaš za Mađare i Evropu, ali za Srbe je Đilas, to se zna iz njegovih pasoša, nije nikada vodio računa o razvoju Beograda. Najbolje je to okarakterisao 2009. godine Kamerun Marter koji je rekao, citiram: „Rekao mi je Đilas - mene ne interesuje razvoj Beograda, nego samo marketinški, a ne činjenički“, završen citat.

Dozvolite samo nekoliko rečenica još da kažem.

Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Narodnog muzeja u Beogradu 13 godina bio samo marketing, jel tačno, poštovani građani, vi ste svedoci, a za Aleksandra Vučića stvarnost. Danas je to izuzetno jedan od najsavremenijih muzeja.

Tako je za Dragana Đilasa izgradnja Muzeja savremene umetnosti u Beogradu bilo samo lažno obećanje 16 godina, a za Aleksandra Vučića realnost. Vi ste nam, poštovani građani Republike Srbije, svedoci o tome.

Tako je za Dragana Đilasa rekonstrukcija Trga Republike u Beogradu bilo lažno obećanje, a za Aleksandra Vučića stvarnost. Vi ste svedoci, poštovani Beograđani i poštovani građani Republike Srbije.

Tako je revitalizacija „Železare Smederevo“ za Dragana Đilasa 10 godina bilo lažno obećanje i marketing, a za Aleksandra Vučića jedna od najsavremenijih sada železara u ovom delu Balkana itd, koja izuzetno danas stoji.

Tako je za Dragana Đilasa izgradnja brze pruge Beograd-Novi Sad bio samo marketing godinama, a za Aleksandra Vučića, poštovani građani videli ste ovih dana, stvarnost. Vi ste svedoci, poštovani građani o tome.

Tako je za Dragana Đilasa, Borisa Tadić i Vuka Jeremića godinama izgradnja modernog Doma zdravlja u Borči bio samo marketing, odnosno lažno obećanje, a za Aleksandra Vučića, kako ste videli poštovani Beograđani, posebno poštovani građani Borče, Koteža i okolnih mesta, videli ste da smo dobili jedan od najsavremeniji domova zdravlja.

Poštovani građani Republike Srbije, ja bih mogao do sutra nabrajati šta su to lažna obećanja bila za Dragana Đilasa, za Vuka Jeremića, za Borisa Tadića, a šta je stvarno za Aleksandra Vučića. Dovoljno je i ovo da vidite.

Na kraju, dok Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Boris Tadić, svakodnevno rade protiv interesa naše zemlje, a to se u prvom redu ogleda, kada je Đilas unazad osam dana rekao ako dobije vlast, prvo što će učiniti, uzeti sto najsposobnijih pravnika i zaustaviti svu gradnju koja se dešava momentalno u Srbiji. Ja ga pitam kako ćemo plate dignuti, penzije? Ni „p“, poštovani građani od plata, ni „p“ od penzija.

Dok svakodnevno lažu, blate građane Republike Srbije, čuli ste ih i ovih dana i pune svoje džepove, dotle Aleksandar Vučić svakodnevno vodi borbu za prosperitet naše zemlje, borbu za zdravlje svih naših građana, ne samo u zemlji, nego i u inostranstvu, borbu za mir koji nam je nasušno potreban, borbu za bezbednost naše zemlje. Ono što je najvažnije, a to je ekonomski prosperitet.

Na kraju, poštovani građani, dobro zapamtite, Srbija 2021. i 2025. godine ulazi u ubrzanu modernizaciju. Ako to sada zaustavimo doći ćemo na nivou 2012. godine, a to je vreme kada je vlast još uvek imao Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić. Oni su tada, do tada uništili našu prošlost, uništili su našu sadašnjost, uništili su budućnost naše dece. Da su ostali samo još godinu dana na vlasti, uništili bi našu prošlost.

Vi im, poštovani građani Srbije i Beograda, niste dali i ne dajte im to ni 3. aprila. Hvala. Živela Srbija! Živeo naš predsednik!

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre Ružiću, poštovana državna sekretarko Dukić, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, danas su na dnevnom redu dve tačke iz oblasti visokog obrazovanja.

Naime, radi se o Predlogu odluke o izboru članova Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Predlogu odluke o imenovanju članova Upravnog odbora Nacionalnog tela za akreditaciju i obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju.

Kada sam naveo ova dva tela, vrlo važna, vrlo bitna za celokupno vaspitanje i obrazovanje, onda mnogima nije jasno o čemu se radi. Zato što u ranijem periodu razvoja našeg društva je organizovanost, ne samo ministarstva, nego i drugih tela, bila na jednoj drugoj osnovi. Pokazalo se u praksi, po meni, u ovih 20, 30 godina, da bi neke stvari u budućnosti trebali menjati.

Kada je u pitanju vaspitanje i obrazovanje, onda možemo zaista konstatovati da ono predstavlja jedan od stubova razvoja svakog društva, pa i Republike Srbije. Ono je pokretač ukupnog društvenog i ekonomskog napretka. Svi to znamo i znamo te dve rečenice. Isto tako, vaspitanje i obrazovanje je pretpostavka razvoja demokratije u našoj zemlji.

Namerno kažem vaspitanje i obrazovanje, jer to ćete vrlo retko čuti u našoj zemlji, čućete – obrazovanje, edukacija, a vaspitanje i obrazovanje nije edukacija. Vi koji ste iz jezičke grupe predmeta znate šta u jednoj zemlji znači edukacija, negde znači samo obrazovanje, a u drugoj vaspitanje i obrazovanje, ima više značenja. Ali, mi imamo divan naziv – vaspitanje i obrazovanje, i to pre vaspitanje, prva reč, a onda obrazovanje, to pedagozi, škola, oni koji su studirali pedagogiju vrlo dobro znaju o čemu se radi.

Važnost vaspitanja i obrazovanja za razvoj društva uočio je još u staroj Grčkoj veliki grčki filozof i pedagog Platon. Vidite, on je isticao važnost ne samo vaspitanja i obrazovanja za razvoj društva, nego i važnost vaspitanika, ali je i važnost učitelja, onih koji vaspitavaju. To je presudno. Ja ću da ga citiram. On je u svom delu „Država“ rekao, citiram: „Država neće biti na šteti ako obućar nema pojma o svom zanatu, jedino će Atenjani biti loše obuveni, ali ako učitelj bude rđavo vaspitavao decu, buduća generacija biće društvo neznalica“, završen citat. Dakle, bacio je akcenat na vaspitanje.

Zašto ja to danas ovde potenciram? Zato što je u prethodnih 12, odnosno 14 godina bivše vlasti vaspitanje izbačeno iz škole. Mi smo imali učitelje i nastavnike gde nisu smeli reč „vaspitanje“ spomenuti.

Isto tako, naš predsednik države Aleksandar Vučić je kao predsednik Vlade Srbije u svom ekspozeu 2016. godine za izbor predsednika Vlade 9. avgusta 2016. godine, poštovani građani Republike Srbije, najviše prostora posvetio vaspitanju i obrazovanju. Dakle, vidite, on je posvetio osam stranica vaspitanju u ekspozeu i obrazovanju. To je više nego što je ukupan ekspoze prethodnih predsednika vlada unazad bio, da ne kažem koliko, samo vaspitanju i obrazovanju.

E sad, dozvolite da kažem da je tadašnji predsednik Vlade, a današnji predsednik države na stranici 71 ekspozea rekao, citiram: „Ono što je za mene najvažnije i o čemu sam najviše stranica napisao u ekspozeu jeste reforma obrazovanja, jer to je za nas najvažnije, jer je to ljudski kapital za budućnost, a mi moramo da učimo i učimo. Moramo da podignemo znanje na pijedestal sa kojeg se vidi dalje i sa kojeg se može krenuti dalje na nove pohode, na usvajanje novih znanja“, završen citat.

Zašto ovo citiram, poštovani građani Republike Srbije? Zato što u savremenim političkim odnosima je retko naći u Evropi ijednog predsednika Vlade da je u svom ekspozeu za izbor predsednika Vlade toliki prostor dao značaju vaspitanja i obrazovanja. Ja kao čovek koji prati vaspitanje i obrazovanje, po vokaciji i pedagog, ne samo istoričar, čini mi se u zadnjih 30 godina da je to jedino bivši predsednik Vlade Engleske u svom ekspozeu spomenuo, ali svega na nekolika rečenica.

Dakle, zašto je to predsednik tada naglasio? Zato što je toliko znao da ne možemo ići u reforme privredne, ekonomske bez reforme vaspitanja i obrazovanja. Ja ću danas građane Republike Srbije obavestiti dokle smo mi stigli i šta želimo zadnje. Predsednik Vučić je tada imao na umu reči velikog engleskog filozofa kad je to rekao, pretpostavljam Frensisa Bekona, koji je kazao, citiram: „Znanje je moć. Zrno znanja jače probija od čeličnog“, završen citat.

Zaista sam siguran da je predsednik Vlade tada, Vučić, imao na umu misli velikog nemačkog filozofa Lajbnica, kojeg, ako ste primetili, predsednik Vučić vrlo često citira u svojim nastupima, koji je iskazivao na moć obrazovanja u vaspitanju za razvoj društva, kada je rekao, citiram: „Dajte mi obrazovanje i vaspitanje i mi ćemo za kraće vreme nego što je jedno stoleće promeniti karakter Evrope“, završen citat.

Dakle, vidite moć vaspitanja i obrazovanja. Zato je tada Vlada Aleksandra Vučića išla ne samo u reforme ekonomskog sistema i finansijskog, nego u reforme vaspitanja i obrazovanja. Zašto? Pa upravo zato što je prethodna vlast Dragana Đilasa, Borisa Tadića i Vuka Jeremića svela vaspitanje i obrazovanje na vrlo nizak nivo, da ne kažem uništila vaspitanje i obrazovanje.

Poštovani građani, ja ću reći šta smo mi nasledili. Vaspitno-obrazovni sistem koji je ostavila bivša Jeremićeva, Tadićeva i Đilasova vlast imao je ove karakteristike. Vi ste svedoci, poštovani prosvetni radnici, da li je to tačno. Prvo, etatizacija sistema, zatim politizacija vaspitno-obrazovnog sistema, birokratizacija i, što je najgore, antipedagogizacija. Zamislite da su direktore škola proglasili kao menadžere, a ne pedagoške rukovodioce vaspitno-obrazovnih ustanova, jer direktor treba da ima organizatorske sposobnosti, a on je u prvom redu pedagoški rukovodilac. Od tada nam se iz škole izbacuje vaspitna komponenta.

Nadalje, komercijalizacija, škole su nam se u to pretvorile, sorošizacija neefikasnog sistema, on je danas zaista neefikasan. Čitali ste danas u štampi zašto imamo vukovaca po čitava odeljenja. Znate, vidim da tu, gospoda neka se ne ljute novinari, ovo nije kritika, mislim da se jedan deo i ne uputi u obrazovanje i vaspitanje. Nastavni planovi i programi su pisani za prosečnog učenika, vidite, i za prosečnog studenta, a nastavnik sa svojom sposobnošću program prilagođava za one naprednije i one koji su ispod. I to je veliki posao, to je težak posao. To može da radi samo onaj ko voli vaspitanje i obrazovanje i ko voli našu decu. To zaista mogu samo takvi ljudi i da rade.

Dalje, testomanija, videli ste da su nam ostavili, to je strašno bilo. Degradacija nastavničkog poziva, bio je sveden na minimum. Ne kažem da je na visokom nivou, ali sad ipak se podiže nastavnički poziv. Dotrajalost školskih zgrada, to je neviđeno čudo bilo. Zato je Vlada Aleksandra Vučića išla u reforme vaspitno-obrazovnog sistema koje se, pored ostalog, ogledalo u uvođenju dualnog obrazovanja o kojem je ministar Ružić ovde u uvodnom delu govorio, ali i digitalizaciji.

Poštovani ministre, kada smo uvodili dualno obrazovanje i digitalizaciju, naši politički protivnici u ovom visokom domu su se rugali tim procesima. Ja ću reći gde smo mi danas i gde je napredni svet. Proces digitalizacije uveden je 2017. godine i, evo, ove školske 2021/22. godine izlazi prva generacija maturanata u osnovnoj školi koji su protekle četiri godine u školi učili kao predmet internet i programiranje. Je l' vidite koliko smo napredovali? Ovim postupkom digitalizacije koja je započeta 2017. godine stvorili smo veliku prednost kao država Srbija ne samo u regionu, poštovani građani, nego i u Evropi. Vlada Republike Srbije je formirala i Ministarstvo Fond za nauku 2018. godine preko kojeg se finansira 12 projekata iz domena veštačke inteligencije. Verovali ili ne, ali to je Vlada Republike Srbije učinila i Ministarstvo prosvete.

Republika Srbija je jedna od retkih zemalja koja se može pohvaliti da ima strategiju razvoja veštačke inteligencije. Doneta je 2019. godine. Jedna od retkih zemalja. Isto tako, Republika Srbija je 6. decembra 2021. godine pustila u rad Nacionalnu platformu za veštačku inteligenciju u Data centru u Kragujevcu. Prvi korisnici biće sedam tehničkih fakulteta i četiri naučno-tehnološka parka koje su Vlada Republike Srbije i Ministarstvo uspostavili. To građani Republike Srbije i poštovani prosvetni radnici treba da znate.

Republika Srbija je jedna od retkih zemalja, verovali ili ne, ali je istina, koja je osnovala Institut za veštačku inteligenciju u Novom Sadu. Jedna od retkih u Evropi i na svetu, zemalja. U pogledu veštačke inteligencije Srbija je na 46. mestu od 172 rangirane zemlje. Pazite dobro, obratite pažnju, od država u regionu bolji smo od Hrvatske, koja je na 58. mestu, a mi smo na 46., bolji smo i od Crne Gore, oni su na 70. mestu, znači za 24 mesta smo bolji i od Crne Gore, bolji smo od Severne Makedonije, oni su na 73. mestu, bolji smo od Bosne i Hercegovine, oni su 100. mestu. Jedino je ispred nas Republika Slovenija, nešto za sedam mesta. Mislim da ćemo je već za dve godine prestići u tom delu. Ovo radi znanja i ravnanja da vidimo gde smo po primeni veštačke inteligencije.

Primena veštačke inteligencije utiče, poštovani građani i poštovani prosvetni radnici na međuljudske odnose i to zaista moramo voditi računa o tome, posebno na društvenu usamljenost koja utiče, a društvena usamljenost utiče na prevremenu smrt i na demografiju.

Vidite, usamljenost je, veštačka inteligencija i digitalizacija dovodi do usamljenosti. Mi danas imamo npr. u Engleskoj 700.000 muškaraca koji žive sami. Zamislite, a 1.100.000 žena koje žive same. Bilo bi dobro videti kako Srbija stoji u tom pogledu i kako to na demografiju utiče? Zato je ogromna uloga škole i fakulteta u borbi protiv usamljenosti. Ništa manju uloge nama i porodica. Ovo su istine. Pojedine škole se bore u tome. Ja ću sada biti i direktan i konkretan.

Ubrzana upotreba savremenih tehnologija i njihova primena u školi, ali i u roditeljskom domu utiče na izazove odrastanja naše dece, naših učenika, a time i na razvoj učenikovih vaspitnih vrednosti. To posebno podvlačim u eri digitalizacije. Zato se često postavlja pitanje – u kojoj meri korišćenje savremenih tehnologija, uređaja poput tableta, pametnih telefona i interneta može uticati na vaspitnu komponentu učenikove ličnosti. Mi smo kao Odbor imali jedno slušanje o tome, nedavno, ovde u visokom domu.

Praksa je pokazala da učenici vrlo brzo prihvataju većinu programskih sadržaja koji se prezentuju putem kompjutera ili tableta u nastavnom procesu. To su istine kod nas. Ipak, poštovani građani moramo danas više nego juče, svakodnevno imati TV emisija na javnim servisima sa nacionalnim frekvencijama iz vaspitne problematike, poput nekadašnje „Kockice“ ili eventualno danas „Kefalice“ što čini izuzetak, a toga nemamo, a to mora da bude.

Sadržaji koji se emituju putem savremenih tehnologija u radu sa učenicima moraju biti kontrolisani, kako u škole, tako i u roditeljskom domu, jer je njihova nekontrolisana upotreba može izazvati široki raspon negativnih efekata koji će se odraziti na vaspitnu komponentu učenikove ličnosti.

Veoma je važno pitanje – koliko i kako škola i roditelji mogu uraditi na suzbijanju internet nasilja, pošto je ono veoma prisutno kod nas i ima tragične posledice. Ovih dana videli ste i u našoj zemlji, pogotovo ako znamo da naši učenici svakodnevno provode vreme na internetu i na društvenim mrežama. Današnja omladina, prema nekim istraživanjima, od 13 do 17 godina života, 92% njih svakodnevno provede vreme na internetu i društvenim mrežama. Digitalno nasilje nad učenicima i studentima odvija se i na društvenim mrežama, aplikacijama za razmenu poruka i mobilnim telefonima. Kako možemo delovati? Možemo direktno suzbiti to nasilje, ali možemo i indirektno.

Sada posebno, pošto nemam vremena da o tome govorim, da samo naglasim da umesto da držimo temu na času odeljenske zajednice, borba protiv nasilja, mi treba držati temu pravilna i lepa upotreba interneta, šta učenik sme, šta ne, kako prosleđuje poruke i tako dalje.

Pošto nema vremena, dozvolite da pri kraju ipak kažem da će naša poslanička grupa glasati za ove i za Nacionalni savet za visoko obrazovanje, a isto tako i za akreditaciju. Kada je u pitanju, kako reče i ministar, Nacionalni savet za visoko obrazovanje, on broji 21 član, od toga 12 članova su iz redova redovnih profesora i naučnika, u zvanju naučnog savetnika, dva člana, profesora strukovnih studija i tako dalje, sedam članova iz reda istaknutih ličnosti.

Kada bi me neko pitao kao dugogodišnjeg prosvetnog radnika i čoveka koji se bavi naukom, šta bih ja predložio ovde i šta sam primetio, ovi ljudi imaju izuzetne bogate biografije naučne, stručne i moralne. Jedino sam primetio da nema u Nacionalnom savetu za visoko obrazovanje predstavnik društveno humanističkih nauka, pogotovo pedagoga, što je nezamislivo, ali to je bolest našeg društva. Mi u SANU nemamo akademika iz područja pedagogije, a mislim da je još živ jedan od najvećih pedagoga u ovom delu Evrope, gde se po njegovim udžbenicima uči širom Evrope. A, vidite, a mi smo doveli vaspitanje, da kažem, do tog nivoa.

Koji je zadatak Nacionalnog saveta? Samo da kažem u dve rečenice, da prati razvoj visokog obrazovanja, da predlaže politiku visokog obrazovanja Ministarstvu prosvete, da predlaže Vladi normative i standarde rade visokoškolskih ustanova, te utvrđuje naučne oblasti. To je vrlo bitno, ali i samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokog obrazovanja, to ide malo teže, ali se nadam u budućnosti da će ići u celini.

Kako vidite, poštovani narodni poslanici, naša Vlada, naše ministarstvo, je u inovacionim tehnologijama, dostigla zavidne rezultate. Mi sada od informacionih tehnologija imamo prihod u budžet Republike Srbije tri milijarde, preko tri milijarde, a iz poljoprivrede imamo svega dve i po milijarde. Hoću reći koliko smo otišli.

Danas, kao što je i ministar rekao, juče smo zapravo govorili o projektu i dualnog obrazovanja ali i digitalizacije. Tako da će svaka škola biti u tom sistemu. Nezamislivo je 2017. godine bilo od naših političkih protivnika koji su ovde bili da ćemo uspeti u tome, a uspeli smo, da idemo u savremene tehnologije, svetske i dostigli smo nivo. Sa druge strane, u navodnike, u zaostalim krajevima naše zemlje, dižemo nivo i tog dela. To su ogromni zadaci. Najveći doprinos tome dali su naši prosvetni radnici, kao što su lekari, naši heroji, tako su i prosvetni radnici. Jako je teško danas biti vaspitač, biti profesor i raditi sa decom u vremenu kada se vaspitna komponenta svela na niži nivo.

Najveći doprinos dualnom obrazovanju o kojem smo ovde govorili, pogotovo ministar u svom uvodnom delu, dao je naš predsednik Republike, Aleksandar Vučić, kada je bio predsednik Vlade, na njegovu inicijativu, a onda je to nastavila gospođa, Ana Brnabić, predsednica Vlade i današnji ministra, kao i prethodni ministar Mladen Šarčević, i pre njega Verbić i tako dalje. Mi koji smo duže, pratili smo, ali ovaj proces ide sve brže, sve bolje i videli ste danas gde smo u savremenih tehnologijama, da ne kažem, pri vrhu u ovom delu Evrope.

Na kraju, dozvolite, naša poslanička grupa će glasati za ove predstavnike, jer se radi o izuzetnim ljudima, visokih moralnih i naučnih kvaliteta, a posebno mi je drago da sam video profesora doktora Branka Kovačevića koji je bio rektor ovde ili profesora Maka. To su divni ljudi, divni naučnici, i tako dalje, primetio sam pored ostalih i svi drugi su zaista izvanredni. Pogodili ste zaista, predstavnici ministarstva i Vlade u predlaganju ovog. Hvala vam lepo.

Poštovana potpredsednice, čuli smo gospodina Glišića i neke stvari moramo zaista razjasniti.

Dobro je što je sa jedne strane primetio da mi ne vaspitavamo, ne obrazujemo više elitu. Ono što je bitno, što mnogi ne razumeju, zaista, naučni radnici, osim po vokaciji pedagoga, mi smo prešli iz jednog sistema u drugi. Koji je pre bio? Socijalistički. Koji je cilj opšteg vaspitanja bio? Ja ću biti direktan - bio je svestrano razvijena ličnost sa bogatim umnim, to je, gospodine Glišiću, intelektualnim, moralnim, zna se po kojim, zdravstvenim, radno-tehničkim i estetskim.

Pošto je to bio cilj u socijalizmu, prešli smo sada u kapitalizam, ali nismo redefinisali opšti cilj vaspitanja. Do dana današnjeg ni jedna strategija. Ja na to upozoravam 20 godina i zato imamo haos u vaspitanju.

Nismo opšti cilj… Šta bih ja predložio kao pedagog? Tri hiljade ljudi u „Sava centar“ i dok ga ne redefinišemo, nema izlaska, praktičara, teoretičara.

Ne možemo živeti u kapitalizmu, a imati cilj socijalistički. Kad bi me neko pitao kao čovek koji se ne bavi samo istorijom, nego vaspitanjem i obrazovanjem i ujedno vas obaveštavam da sam napisao jedan rad „Položaj učenika i nastavnika u postsocijalističkim zemljama“, koji je objavljen u jednom časopisu međunarodnom u Rimu i upoređivao taj deo i taj časopis je jedini časopis u zadnjih 30 godina koji je citirao ekspoze jednog predsednika Vlade, baš Aleksandra Vučića. Ja sam pokazivao to. Posvetio je osam stranica vaspitanju i obrazovanju.

E, sada, kada bi me vi pitali kao dugogodišnjeg prosvetnog radnika i naučnog, itd. ja bih ovako definisao. Nema više svestrano razvijene ličnosti, to je socijalizam. Kapitalizmu ne treba, on kupi, ali šta treba? Dakle, ne više svestrano razvijena ličnost sa bogatim intelektualnim, ono što ste vi rekli, nego radno-tehničkim. Sa dna prebacujemo, jer mu treba fizička radna snaga i ovo ste dobro rekli. To je, nažalost, suština kapitalizma. Treba mu malo intelektualne elite naučnika.

Kada bi vi mene sada pitali, u pojedinoj struci… Ne stojimo mi baš tako kako mnogi misle u pojedinim delatnostima. Znate, kada vide međunarodne reference, malo u svojoj struci ljudi ima.

Kada bi mi na Tompson listi imali samo po jedan naučni rad, Srbija država bi bila među prvim na svetu. Na jednom fakultetu, gde se studira u centru Beograda, 37 ljudi nema nijedan rad, a svako veče su na televizijama.

Dakle, suština jeste da mi ne možemo živeti u kapitalizmu, a imati socijalistički cilj vaspitanja. Zašto to ne radimo, kada bi me vi sad pitali kao dugogodišnjeg… ja ću vam reći da prelaskom na višestranački sistem mi nismo ulogu Ministarstva prosvete stavili na nivo na koji je trebalo. Kako? Imamo Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, koji je potpuno, da tako kažem, odvojen od ministarstva i još drugi zavod kao potpune jedinice. Tamo treba da sede najveći umovi u istoriji, u heraldici, u svragistici, u toponomastici, u ekonomiji, itd. Oni treba da vuku i bolje plaćeni nego univerzitetski profesori.

Šta je istina? Plaćeni su jako slabo i niko neće od tih profesora univerziteta da ide u taj deo. Dakle, u budućnosti to moramo učiniti.

Da završim. Nažalost, ko malo zna istoriju srpskog naroda, građani Srbije i ovog dela Balkana se nikada neće priviknuti na ono što se dešava na zapadu…