Ja mogu da razumem, gospodine predsedavajući, da prethodni govornik ne voli neki žanr muzički, da ne voli ni neke pevače, da mu ne prija takva muzika, ali mislim da je to potpuno bespredmetno da li on voli Bajagu, da li mu se Bajaga dopada, da li ceni ono što Bajaga radi, potpuno je irelevantno za ovu vrstu rasprave. U krajnjem slučaju, narod bira koju će muziku da sluša, koji će pevač ili muzičar da bude uspešan. To može i da se izmeri posećenošću na njegovim koncertima, prodavanošću njegovih izdanja, albuma itd. Mislim da je to potpuno skretanje sa teme.

Međutim, ono zbog čega sam se javio za repliku je ta ocena kako mi imamo neke kriminalce u našim redovima itd. Ne znam o čemu prethodni govornik priča, zaista ne znam. Ja znam da postoji ostrašćena, ne bih da kažem mržnja, ali jedan poseban, specifičan odnos jedne poslaničke grupe u našem parlamentu prema određenim ministrima, pa je tako i prethodni govornik spomenuo te neke ministre, konkretno je reč o ministarki Zorani Mihajlović, ministru zdravlja i to je već nekoliko puta ispričana tema. Kad god oni dođu, oni su onda ovde predmet najstrašnijih napada. Tu očigledno postoji nešto lično između njih. Ja zaista ne znam o čemu se tu radi, ali znam da nikada do sada nisam čuo ni jedan jedini dokaz, argument koji bi išao u prilog tim tezama.

Najlakše je reći – ovaj je kriminalac, ovaj je kriminalac. Ako imate dokaz za nekoga, ako imate indicije, podnesite krivične prijave, ljudi. Dajte da uozbiljimo jednom tu temu ko je kriminalac, ko nije kriminalac. Ja odgovorno tvrdim da u SNS nema kriminalaca.

U krajnjem slučaju, da je tako kao što vi pričate, pa ne bismo mi dobijali toliku podršku građana iz izbora u izbore od 2012. godine, preko 2014, 2016, 2018. godine na gradskim do danas. I danas nam je rejting najveći, prvenstveno zahvaljujući Aleksandru Vučiću.

Još samo za kraj da kažem, prethodni govornik je rekao – ja da sam na njegovom mestu, itd. Sva sreća nije, niti će ikada i biti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsedavajući, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa je prvo da se zahvalim prethodnom govorniku na svojevrsnom komplimentu…

(Milorad Mirčić: Kako se zove?)

Prethodnom govorniku, znate na koga sam mislio, gospodine predsedavajući, na komplimentu da sam statističar.

Verujem da je taj kompliment posledica toga što je prethodni govornik zapazio da ja s vremena na vreme iznosim precizne podatke u svojim govorima, u Narodnoj skupštini i to je delimično istina. To su uglavnom podaci o napredovanju Srbije. O napredovanju Srbije na mnogim poljima, pa između ostalog i taj segment koji je spomenut, a to je razvijanje bilateralnih odnosa između Srbije i Rusije i kako je to kolega lepo primetio, 17 puta je došlo do sastanka između Vučića i Vladimira Putina, što je svakako za pohvalu.

Ja sam napravio u jutrošnjem delu izlaganja lapsus, odnosno pogrešio sam pa sam umesto 17 rekao 19 i ako mi je to neki greh, evo ja se izvinjavam i vama i javnosti. Dakle, nije se 19 puta sastao Vučić sa Putinom, nego samo 17 puta.

Voleo bih da pitam – a, koliko su se prethodni lideri, predsednici, premijeri, sastajali sa rukovodstvom Rusije, sa Putinom? Koliko puta? Ja ću vam reći. Jednom, maksimalno jednom.

(Ljiljana Malušić: I to u 10 godina.)

U 10 godina, što kaže koleginica.

I to govori o položaju Srbije, to govori o poziciji Srbije, to govori na koji način jedna velika sila, poput Rusije danas gleda i uvažava Srbiju. Srbiju koju vodi Aleksandar Vučić. Ima tu još mnogo podataka o kojima smo govorili ovih dana, koje sam iznosio i svako se odnosi na napredovanje Srbije. I na napredovanje, kada je reč o svetskoj Duing- biznis listi, jel tako? I kada je reč o povećanju penzija, i kada je reč o povećanju plata u javnom sektoru, i kada je reč o povećanju minimalne zarade i tu beležimo, jel tako napredak, i kada je reč o tome da ćemo uskoro, pitanje je dana dostići dugo očekivanu platu u iznosu od 500 evra. Govorim o prosečnoj zaradi i sva ostala napredovanja Srbije i zbog toga smo ponosni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Moram da priznam da imam razumevanja za prethodnog govornika za to da bi on voleo da bude u prilici da razgovara sa Vladimirom Putinom. Ja to potpuno razumem. Verujem mu da bi voleo, kada bi bio u prilici da razgovara, da se sretne sa njim, da razmenjuje mišljenje. Nažalost, to se neće desiti, ali kada je reč o standardu koji je pominjao…

(Milorad Mirčić: Nažalost.)

Nažalost za vas.

Kada je reč o standardu koji je pominjao i o tome smo govorili u prošlom javljanju, Srbija može da se pohvali napretkom i kada je reč o životnom standardu građana. Podsetiću vas da je prosečna plata u Srbiji veća, pominjali ste poređenje sa zemljama regiona. Upravo kada poredimo situaciju sa onim što se naziva zemlje regiona, dakle, imamo podatak da je veća prosečna plata u Srbiji, nego u mnogim zemljama regiona, kao što su Severna Makedonija, BiH, Albanija.

Zanimljiv je slučaj sa Bugarskom, minimalna zarada u Srbiji je veća od minimalne zarade u Bugarskoj. Kada je reč o prilivu investicija, priliv investicija u našu zemlju, stranih direktnih investicija je veći nego sve zemlje regiona zajedno i to nisu podaci koje je neko paušalno procenio, to su zvanični ekonomski pokazatelji. Dakle, to možete da pročitate kao zvanične podatke nadležnih institucija koje se time bave.

Želeo bih za kraj da se složim sa jednom konstatacijom, da ko razgovara sa Aleksandrom Putinom pred izbore, posle toga pobedi obezbedi na izborima. Međutim, moram da izrazim bojazan da stranci prethodnog govornika ne bi pomogao ni susret sa Putinom da pobedi na izborima. Dakle, ni Putin im ne bi pomogao da pobedi na izborima u Srbiji. Hvala.

Prvo, imamo dve nelogičnosti. Kaže, prethodni govornik - sada najozbiljnije. Sada moram da pitam, da li se pre toga šalio kada je odlučio da naglasi, da će od sada najozbiljnije da priča. Ako se šalio, dobro, ne ljutim se.

Drugo, rekao je da se Vučić vrati na vlast ili tako nešto. Pa, ja sada pitam kako neko može da se vrati na vlast ako nije otišao uopšte sa vlasti? To ste rekli, ali možda je i to bio lapsus. Znate šta predsedavajući, ja i dalje nisam čuo neke konkretne podatke koji negiraju moje malopređašnje tvrdnje, a to je da je Srbija ostvarila značajne skokove, i kada je reč o ekonomiji, i kada je reč o stanju javnih finansija, i kada je reč o životnom standardu i sve ono o čemu sam malopre govorio. Nisam čuo ni jedan jedini podatak koji bi osporio te moje tvrdnje. Sada, očigledno da, pošto je prethodni govornik posvetio izvesnu pažnju stanju u bugarskom i bugarskom putu, očigledno da se mnogo bavio Bugarskom, pa nije stigao da isprati srpski put i put Srbije, a taj srpski put govori da je minimalna zarada u Srbiji, dok su neki pre nas vodili ovu zemlju, bila je 16 hiljada dinara. To je zvaničan podatak.

Danas je preko 30 hiljada dinara. Da li je to mnogo? Ja ne tvrdim da je mnogo. Da li je to dovoljno za kvalitetan i pristojan život? Ne tvrdim da je dovoljno. Naravno da ćemo raditi i dati sve od sebe da to popravljamo u mesecima i godinama koji dolaze, ali je to duplo više nego što je bilo. Nama ne treba ni Svetska banka, ni MMF, ni jedna od onih ustanova o kojoj ste govorili da nam to stavi do znanja. Građani Srbije osećaju da žive bolje, jer kako drugačije objasniti ako je prosečna plata bila između 330 i 340 evra, pre nego što je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti, a danas je 500 evra i biće i nešto malo preko 500 evra, onda nam ne treba ni Svetska banka, ni MMF da nam objasni da je to tako. Građani Srbije vide da je to tako. Zahvaljujem.

Opet imamo, gospodine predsedavajući nedoslednost jednu u obraćanju prethodnog govornika. To je pomalo i simpatično. Pazite, sad ovako, kada EU oda priznanje Srbiji za neki rezultat, bilo šta da je u pitanju, dakle, da li je u pitanju neki ekonomski rezultat, da li napredak na svetskoj Dujing biznis listi, da li povećanje plata, da li povećanje životnog standarda, bilo šta, onda to za njega nije istina, Evropa ima loše namere i tako dalje. A kada iz te EU dođe neki podatak o kome usput budi rečeno, on je iznosio te podatke, kako smo mi pali u nekom rangiranju kada je reč o procentu korupcije, onda se taj podatak uzima zdravo za gotovo, uzima se bez ikakve predrasude i proglašava se za merodavan. Dakle, to je jedna nedoslednost koja prosto nije prihvatljiva, ili ste za priznanje rezultata od strane EU, evropskih institucija ili niste. Odlučite zašta ste od ta dva.

Kada je reč o statističkim metodama u koje je malo dublje ušao u poslednje vreme prethodni govornik, vidim da se bavio tim različitim statističkim metodama, kako može neki podatak da se prezentuje na različite načine. Moram odmah da kažem da ja nisam stručan kada je reč o toj oblasti, ali mislim da je govoreći o životnom standardu on zapravo imao u vidu kupovnu moć građana, kada je upoređivao neke zemlje, kada je upoređivao stanje u tim zemljama, pa sa koliko novca može da se kupi koliko namirnica ili tako nešto.

Opet moram da kažem da je on zapravo potvrdio sve ono što sam ja malo pre pričao. Morate da imate u vidu da je inflacija zadnjih sedam godina jedan do dva posto, dakle, sada govorimo o kupovnoj moći građana. Kupovna moć građana se ogleda u inflaciji, u stopi inflacije. Inflacije nema, inflacija je niska, jedan do dva posto zadnjih nekoliko godina. Podsetiću vas da je ranije bila dvocifrena, svake godine je bila minimum dvocifrena, odnosno minimum 10% i na više, a sada je nema. Tako da kada građanin ima 360 evra platu on može da kupi proizvode za tih 360 evra. Kada ima 500 evra platu, može da kupi proizvode za 500 evra. Dakle, ni ta njegova konstatacija ne leži kako zapravo kupovna moć nije onakva kako sam malo pre pokušao da objasnim. Prema tome, građani imaju prilike to i da vide. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas je 301 dan kako poslanici dela opozicije ne dolaze na svoj posao za koji uredno primaju platu.

Želeo bih da izrazim zadovoljstvo zbog prihvatanja amandmana uvaženog kolege Marijana Rističevića iz svih onih razloga koje je i Vlada Srbije razmotrila i dostavila nama u svom mišljenju.

Međutim, predsedavajuća i dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo ovih dana ponovnog napada na određene javne ličnosti, na ličnosti koje su ostavile dubok trag u našoj kulturi od strane ovih, konkretno, Dušana Teodorovića akademika, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić ima jedan zanimljiv nadimak.

Naime, o čemu se radi. Dušan Teodorović akademik, je na svom zvaničnom tviter nalogu monstruozno napao našeg istaknutog umetnika i pevača Bajagu. Ja sam u prilici da vam pročitam kako to izgleda. Dušan Teodorović kaže – Bajaga, nemoj da bude posle da si samo radio svoj posao, ne, ne, pevao si na Vesićevim koncertima, slikao i podržavao moderne varvare, to kaže akademik Dušan Teodorović. Po meni ovo je i pretnja upućena slavnom umetniku Momčilu Bajagiću Bajagi.

Na njegov tvit se odmah nadovezala, sećate se one Vesne Pešić, i ona ima nešto da kaže o tome. Vesna Pešić kaže – bravo profesore, nema tamo-ovamo, malo za kintu sa varvarima, pa malo nazad u pristojnost koja se opire ovom lopovskom režimu. Ovo je jedna velika sramota.

Moram da postavim nekoliko pitanja, dokle više sa targetiranjem? Dokle više sa crtanjem mete na čelu, dokle više sa napadima na javne ličnosti? Ne samo javne ličnosti u Srbiji, već na sve one koji se usude da kažu – ne želim da mi N1 danas i ostali nameću svoja mišljenja, ne želim da mi N1 danas i ovi ostali nameću obrazac ponašanja, ne želim, ne pristajem da mrzim nekoga samo zato što to nalažu N1 danas, NIN, „Vreme“ i svi ostali.

Šta je Bajagin greh? Što radi svoj posao. Jel to njegov jedini greh? Što svira, što radi ono što najbolje ume i zna. Na zvaničnim manifestacijama, zvaničnim državnim manifestacijama, na koncertima, radi čovek svoj posao i posle je izložen linču na društvenim mrežama, od tzv. elite Dušana Teodorovića, za koga moj uvaženi kolega Marko Atlagić ima adekvatan nadimak.

Ne mogu da pristanem na tu vrstu iživljavanja nad svakim ko ne prihvati politiku mržnje koju širi N1, „Dana“ i svih ostalih. Setite se kako je prošao naš glumac Nenad Jezdić. Setite se kako su se iživljavali nad Željkom Joksimovićem što se usudio da kaže autoput je dobra stvar za Srbiju, lakše ću da stignem do Valjeva, jer imamo autoput koga ranije nismo imali. Odmah su ga napali. Setite se kako su se iživljavali nad Goranom Bregovićem i nad svim ostalima.

Ne potenciram samo javne ličnosti, već nad svakim onim koji se usudi da kaže. Mržnja nije dobra stvar iz svih ovih razloga. Zaista smatram da mi kao društvo moramo da se izborimo sa ovakvim pojavama i da prestane ovo ludilo i mržnja koju šire pojedinci iz tog Saveta za Srbiju – jedan od pet miliona i svih ostalih. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, slažem se sa većinom onoga što je izgovorila prethodna govornica, predlagač amandmana, a njeni argumenti su i rezultirali time da amandman bude prihvaćen. Vlada Srbije na taj način šalje jasnu poruku da nam nije važno odakle dolazi, odnosno iz koje poslaničke grupe dolazi konkretno amandman. Dakle, ako je amandman dobar, ako će uticati pozitivno na zakon, mi to prihvatamo i kao Vlada Srbije i kao poslanici vladajuće većine.

Međutim, želeo sam, gospodine predsedavajući, da izrazim nezadovoljstvo jednim pritiskom na rad parlamenta, neprihvatljivim pritiskom na rad Narodne skupštine koje je došlo od strane Foruma sudija Srbije. Ispred mene je članak iz jednih novina. Te novine se samo zovu dnevnim listom, te novine su u praksi odavno postale, da kažem, političko glasilo jedne političke grupacije okupljene oko onog Saveza za Srbiju ili kako se već zove. Kaže – Forum sudija je osudio poslanike zbog uvreda upućenih Miodragu Majiću. O čemu se zapravo radi? U tekstu oni kažu – poslanici vladajuće većine na sednici održanoj pre nekoliko dana izneli su niz uvreda na račun sudije Apelacionog suda Miodraga Majića koji je pustio iz zatvora šiptarske teroriste, oni to stavljaju pod navodnike, ali i da je oslobodio pedofila, takođe pod navodnicima.

Kaže u saopštenju Forum sudija Srbije, protestvuje – kako je istaknuto na taj načine se omalovažavaju sudije koje stručno i nepristrasno vrše sudijsku funkciju i podriva se ugled i nezavisnost pravosuđa, a narodni poslanici direktno krše načela nezavisnosti sudstva i podele vlasti koja su proklamovana Ustavom. Jedino je tačan ovaj deo oko podele vlasti.

Pazite dalje, apelovali su na poslanike da se klone neprimerenih i nedozvoljenih diskusija i da poštuju kodeks ponašanja narodnih poslanika. Da nije smešno, bilo bi tužno.

Prvo, ne može da bude uvreda nešto što je istina. Kako istina može da bude uvreda? Drugo, neka kaže to društvo sudija ili Forum sudija, kako se već zovu, šta to nije istina. Jel oslobodio pripadnike tzv. Gnjilanske grupe? Jel oslobodio ili nije? Jel oslobodio pedofila? Jeste i cela javnost Srbije zna da je tako. Šta je tu uvreda? Šta je tu neistina u krajnjem slučaju?

Treće, niko nikoga ovde ne omalovažava, već ističemo kontinuirano nezadovoljstvo Majićevim dnevnim bavljenjem dnevnom politikom. Svaki dan se čovek bavi isključivo dnevnom politikom.

Želeo bih da podsetim da politički sistem Srbije je definisan Ustavom Srbije i uređenje vlasti počiva na principu podele vlasti. U Srbiji imamo tri grane vlasti i to je sudska, izvršna i zakonodavna vlast.

Potpuno je neprihvatljivo da nekakav Forum sudija Srbije utiče na rad zakonodavne vlasti, utiče na rad Narodne skupštine, drže nam ovde neke lekcije. Kažu

– oni apeluju na poslanike da se mi klonimo neprimerenih, kako kažu, i nedozvoljenih diskusija samo zato što smo istakli nezadovoljstvo time da se jedan sudija, umesto svojim poslom, bavi dnevnom politikom i jedino isključivo je to skopčano sa onim što inače rade ovi mediji koji za njega otvaraju prostor a to su N1, „Danas“ i svi ostali, a to je isključivo napad na Aleksandra Vučića i SNS.

Meni je potpuno neprihvatljivo da mi od njih doživljavamo konstantne napade i pridike i da oni treba da nas uče kako treba da se ponašamo u Narodnoj skupštini. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Na mene je mislila prethodni govornik, da ne kažem govornica, jer onda bi se poslanica Radeta javila da me ispravi, kao nekoliko puta do sada.

Dakle, istine radi, jesam istakao da je Vlada Srbije, kao i vladajuća većina spremna da prihvati svaki amandman koji ide u pravcu poboljšanja predloga zakona, koji ima za cilj da pozitivno utiče na zakon, samim tim i na primenu sutra zakona, a samim tim i na dobrobit građana.

Mi smo to pokazali mnogo puta do sada, a potvrda da je ovo što ja govorim istina, nalazi se u mišljenju Vlade Srbije koja je prihvatila amandman na član 78. Predloga zakona, a koji je podnela njena koleginica Nataša Jovanović i iznela argumente, a Vlada je na to rekla, amandman se prihvata iz razloga navedenih u obrazloženju amandmana. Dakle, prihvatamo argumente, to postaje sastavni deo zakona i ja ne vidim tu, u čemu je problem?

Kada je reč o mladim liderima, pa ja moram da iskoristim priliku da istaknem da sam ponosan što je SNS pokrenula lidersku akademiju, što je pokazala da ima u svojim redovima veliki broj mladih ljudi koji su spremni da se upuste, da kažem, u borbu za bolju Srbiju, da menjaju stvari u Srbiji i što pokazujemo da ozbiljno računamo na njih u budućnosti. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ostalo je nekoliko nedorečenih stvari vezanih za onaj deo diskusije oko prihvaćenih amandmana.

Nekad steknem utisak da neki poslanici, prosto, žale zbog čega su usvojeni njihovi amandmani. Naš narod ima jednu izreku – da li se hvališ ili se žališ?

Ja bih zbog građana Srbije samo želeo da kažem da nije samilost kada Vlada od 31 amandmana prihvati čak 12 od jedne poslaničke grupe. To ne možemo ni na koji način da okarakterišemo kao samilost, tako da mislim da je to bila jedna bespotrebno upotrebljena rogobatna reč.

Pogledajte, amandman na član 3. Vjerice Radete – prihvaćen, amandman na član 9. Dubravka Bojića – prihvaćen, amandman na član 21. Tomislava Ljubenovića – prihvaćen, amandman na član 22. Aleksandra Šešelja – prihvaćen, amandman na član 34. Ružice Nikolić - prihvaćen, amandman na član 71. Filipa Stojanovića – prihvaćen, amandman na član 71. Zorana Despotovića – prihvaćen, amandman na član 77. Predloga zakona Srete Perića – prihvaćen, Nataša Jovanović – prihvaćen, amandman na član 97. Vjerice Radete – prihvaćen, Nikole Savića – prihvaćen, Milorada Mirčića – prihvaćen.

Zašto ovo sve govorim? Govorim i zbog onog dela diskusije koji je upotrebljen kao Vlada Srbije prihvati, ali vladajuća stranka ne prihvata, pa bih se nadovezao i na to da je jedan kolega rekao kako pojedini poslanici fakultativno prate sednicu. Istina je da pojedini poslanici fakultativno prate sednicu, ali oni ne sede ovde, u ovom delu sale, već u onom drugom delu sale. T

i poslanici koji fakultativno prate sednicu imali su prilike da pročitaju mišljenje Vlade, a u mišljenju Vlade se kaže – Vlada je razmotrila radi davanja mišljenja Narodnoj skupštini amandmane na Predlog zakona o poštanskim uslugama i kaže – Vlada predlaže Narodnoj skupštini da prihvati amandmane narodnih poslanika o kojima sam malopre govorio. To vam govorim - Vlada predlaže, meni je žao što ja sad moram da podučavam neke starije kolege, Vlada predlaže Narodnoj skupštini, a vladajuća koalicija usvaja, odnosno prihvata u danu za glasanje, tako da nema mesta onome da vladajuća većina ne prihvata amandmane. Dakle, mi ovim pokazujemo da nam nije važno iz koje poslaničke grupe dolaze amandmani, da li su to amandmani vladajuće većine, da li je to amandman dragih i uvaženih kolega iz opozicije. Dakle, važno je samo da li su amandmani dobri i da li će oni proizvesti pozitivan efekat na Predlog zakona.

Još jedna stvar. Što se tiče zamerki na rad Pošte, ja pozivam prethodnog govornika da sve te zamerke uputi Goranu Ćiriću, šefu poslaničke grupe DS, koji je dugi niz godina bio direktor Pošte, odgovoran za rad i rezultate javnog preduzeća Pošta Srbije.

Dakle, ppšto taj Goran Ćirić više ne dolazi na zasedanja Narodne skupštine, a prima, doduše ne platu, ali paušalni dodatak, pa može da mu postavi poslaničko pitanje. Postoje utorak i četvrtak, kada su dani kada može da se zatraži objašnjenje, odnosno poslaničko pitanje. Ima i poslednji četvrtak u mesecu. Neka mu postavi poslanička pitanja za sve one zamerke o kojima je danas pričao, a mi upravo ovim zakonom, zajedno sa vašim amandmanima koje prihvatamo, radimo na tome da ispravimo sve one nedostatke Gorana Ćirića i bivšeg rukovodstva koje je nanelo štetu i građanima Srbije i javnom preduzeću Pošta. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Replika zbog obraćanja i preporuke da pitam ja Gorana Ćirića. Pitao bih Gorana Ćirića sve ono što ste i vi u vašoj diskusiji zamerili kada je reč o funkcionisanju JP „Pošta Srbije“, ali nije tu, ne dolazi na sednice Narodne skupštine, bojkotuje rad parlamenta, prima paušalni dodatak. Moram da budem potpuno iskren pa da kažem – ne prima platu ovde, dakle, nije na stalnom radu u Narodnoj skupštini, ali prima paušalni dodatak i sve ostale prinadležnosti u tom smislu, ali ne dolazi na svoj posao. Ne dolazi na posao za koji su ga građani birali, ne dolazi na posao za koji uredno, kažem, prima prinadležnosti, ni on, ni ostale kolege iz tog dela opozicije koja sebe naziva Savezom za Srbiju.

Neki bi od njih da se vrate, neki bi od njih da dođu, ali ne dâ Dragan Đilas. Ne dâ im, čvrsto ih drži u šaci, preko onog koji se naziva predsednikom toga što je ostalo od te DS preko Zorana Lutovca. Mnogi bi da se vrate, i kada bi se vratili imali bismo mi pitanja i za ostale. Pitao bih ja i Kenu za Smederevsku Palanku, dosta toga bih imao da ga pitam. Pitao bih i Zorana Živkovića za vinograde i mnoge od njih, i Balšu Božovića za Maldive, ali nisu tu i neće verovatno ni doći, neće dok god je na čelu tog Saveza za Srbiju Dragan Đilas.

Želeo bih vezano za ovo drugo izlaganje koje smo malo pre čuli da samo skrenem pažnju na svojevrsnu neobaveštenost, gospodine predsedavajući, pa, budite, molim vas, ljubazni pa prenesite koleginici našoj da smo mi kao Srbija primljeni u Evroazijsku uniju pre nekoliko dana. Zahvaljujem.

Replika je u pitanju, na lično pominjanje imena. Čini mi se da i kolega Filipović ima pravo na repliku.

Osetio sam potrebu da se javim zbog onog dela izlaganja prethodnog govornika koji je rekao kako mi nismo primljeni ili potpisnici Sporazuma sa Evroazijskom unijom, pa bih ja u tom smislu samo želeo jedno objašnjenje kolegi da dam, a tiče se teme i naslova u jednom ne srpskom već ruskom portalu. Naslov je - Evroazijska unija i Srbija potpisale Sporazum o slobodnoj trgovini. Datum je 25. oktobar, pre tri dana.

Kaže - Evroazijska ekonomska unija potpisala je sa Srbijom Sporazum o slobodnoj trgovini. Potpise ispod dokumenta su stavili predsednik Kolegijuma Evroazijske ekonomske unije, premijeri zemalja i premijerka Srbije Ana Brnabić. Ja ovo čitam zbog građana, a ne zbog kolega koje dobacuju uporno i ometaju me.

U materijalima pripremljenim za ceremoniju potpisivanja, ističe se da ovaj trgovinski sporazum ne samo da u potpunosti usklađuje uslove trgovine Belorusije, Kazahstana i Rusije sa Srbijom, s kojom ove zemlje već imaju bilateralne sporazume o slobodnoj trgovini, nego i stvara ekvivalentan režim prometa jermenske i kirgijske robe.

Ja ovo pričam za građane Srbije, da shvate značaj ovakvog jednog sporazuma. I ne bih želeo da se mi ovde takmičimo u rusofilstvu. Nego je veći rusofil, neko je manje, ali opšte je poznato da je većina građana Srbije tradicionalno rusofilski nastrojena i mislim da tu nema nikakve dileme. Ali Srbija je jasno opredeljena za saradnju sa svim važnim političkim činiocima u svetu, i sa Rusijom i Kinom, kao i sa EU, kao i sa svim ostalim zemljama. Mi imamo tradicionalno dobre odnose i sa afričkim zemljama, sa azijskim zemljama, sa zemljama Južne Amerike i mi to svakog dana demonstriramo na svakom koraku.

Kada je reč o tome da se građani nikada nisu opredeljivali da li smo za EU ili ovakvu ili onakvu politiku, naprotiv, građani se non stop opredeljuju i izjašnjavaju na svim izborima do sada, i 2014. godine, i 2016. i 2017. godine, na predsedničkim, i uvek nedvosmisleno i jasno apsolutnu podršku daju politici koju sprovodi Aleksandar Vučić i SNS. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Sve možete možda i da zamerite, ali ne možete ni na koji način da zamerite SNS nedostatak želje za razvojem dobrih i prijateljskih odnosa sa Rusijom. Dakle, zaista ne mogu da prihvatim takvu vrstu argumentacije. Ne možete da kažete da smo mi evropski fanatici, iako nikada ni u jednoj izbornoj kampanji mi nismo krili da smo strateški opredeljeni za evropski put Srbije. To je jasno, to se zna.

Nama Rusi nikada nigde nisu zamerili to što idemo putem evropskih integracija, naglašavam, evropskih integracija. Nikada nigde nisu zamerili što plediramo da budemo članovi EU. Rusi nam to ne zameraju, a vi ste sad našli da nam to zamerite.

S druge strane, nikada nisu bili bolji odnosi Srbije sa Rusijom, nikada u novijoj političkoj istoriji, nego što je danas, nego što je zadnjih nekoliko godina od kada je Vučić predsednik ili premijer Srbije. Podsetiću da se Vučić sa Putinom u poslednje vreme video 19 puta. Recite mi kada je neki srpski državnik imao tako česte i dobre odnose sa nekim ruskim predsednikom ili premijerom ili zvaničnikom ili državnikom? Nikada, ja ću vam to reći. Devetnaest puta u poslednje vreme. Ponavljam, Rusi nam nikada nisu zamerili to što je naš strateški put približavanje EU.

S druge strane, ponoviću i ono što sam malopre rekao, taj naš strateški evropski put ni na koji način ne ugrožava dobre, i više nego dobre i prijateljske odnose i sa Rusijom, ali i sa Kinom i sa SAD i sa svim ostalim bitnim političkim faktorima u svetu. Zato što nam je stalo jedino do dobrobiti građana Srbije i srpske države. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ta mantra da Evropa ili EU nema alternativu o kojoj je pričao prethodni govornik, to je, kako da vam kažem, čista izmišljotina da je to mantra SNS.

Nikada, nikada, ni na jednom niti predizbornom skupu, niti na bilo kom javnom pojavljivanju ili učestvovanju, niko iz SNS nije rekao da Evropa nema alternativu. Pomešali ste nas sa nekim drugima. Pomešali ste nas sa nekim drugim političkim partijama kojima je to bila mantra, bio predizborni program, koji su to na svakom koraku govorili. S nekima od njih ste vi lepo i sarađivali, ali to je druga tema. Ne želim da otvaram tu temu.

Dakle, u svakom slučaju, nikada SNS to nije govorila. Mi smo uvek jasno i nedvosmisleno isticali da smo za ravnopravan odnos sa svim zemljama u svetu.

Pomenuli ste Island. Čudi me što ste pomenuli Island. Island je zemlja, članica NATO pakta i Island je zemlja poznata po tome da je u faktičnom smislu te reči, parkiralište za NATO avione. Da li to hoćete od nas? Da li to želite za Srbiju? Da li želite da Srbija uđe u NATO, onda kažite. Biće izbori, kažite - mi smo za primer Islanda, mi smo za to da budemo zemlja članica NATO pakta. Ne verujem da vam je to politički program, ali moram da kažem.

Kada je reč o EU, kako EU priznaje nezavisnost lažne države Kosovo, to nije tačno. Postoji pet zemalja, važnih zemalja EU koje nikada nisu priznale lažnu državu Kosovo. Hoćete da kažete da to nije istina? Pet zemalja u EU nikada nije priznalo.

Da vam kažem predsedavajući, meni je malo degutantno da ponavljam, odnosno da demantujem sve ono što neki godinama govore na račun SNS, pogotovo Aleksandra Vučića, a to je kako će Vučić da prizna nezavisnost Kosova. Sedam godina traje kampanja – Vučić će da prizna nezavisnost, Vučić će da potpiše nešto. Sedam godina. Pa onda idu s datumima, u novembru će on to da uradi, pa će u februaru da uradi, ali nikako sedam godina Vučić da prizna to Kosovo.

Neće ni priznati. Apsolutno neće. Zato prestanite više sa takvim optužbama. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, po toj logici, sledeći je, onda bi i Kipar i Grčka trebali da izađu lepo iz EU, trebali bi da napuste EU, ali oni to nisu uradili, nego su ostali u institucijama i u EU i nastavili da se bore za svoje nacionalne interese.

Prethodni govornik, gospodine predsedavajući, je bio, odnosno, još uvek je mlad, ali tada je baš bio mlad pa se ne seća tih partnera o kojima smo govorili gospodin Filipović i ja, partnera SRS, do duše na gradskom nivou.

Iskoristio bih priliku da ga podsetim. U pitanju je Dragan Đilas i to je bio period od 2009. do 2012. godine, gde je političkom trgovinom Dragan Đilas postao gradonačelnik Beograda. Dakle, nije pobedio na izborima, već je političkom trgovinom uspeo, a pre toga su promenili Zakon o izboru gradonačelnika. Ukinuli su mogućnost direktnog biranja gradonačelnika, jer su znali da će Aleksandar Vučić pobediti i postati gradonačelnik. Onda su oni to promenili, ne bi li na svaki mogući način sprečili Vučića da postane gradonačelnik i nekako volšebno, Dragan Đilas je postao gradonačelnik.

Ali, momenat koji je najzanimljiviji u ovoj diskusiji je taj, 2009. godine Nemanja Šarović, koji je tada bio predsednik Gradskog odbora, a danas je narodni poslanik, donosi odluku o ulasku SRS u vlast na nivou Grada Beograda, sa Draganom Đilasom. Oni su jako lepo sarađivali, vrlo uspešno sarađivali. Proizvod te saradnje je bio deljenje upravnih i nadzornih odbora na nivou Grada Beograda, upravnih odbora u javnim preduzećima, komunalnim preduzećima, u ustanovama Skupštine Grada Beograda.

Međutim, ono što je najzanimljivije, želeo bih prethodnog govornika da uputim, on ima načine da to sazna, da li je istina da Vojislav Šešelj kao predsednik stranke nikada nije dao saglasnost i dozvolu da Šarović zapravo uđe u koaliciju sa Đilasom na novu grada?

Zahvaljujem predsedavajući.

Gomila članova Poslovnika je prekršena. Ne znam odakle da krenem.

Imali smo prvo član 107.

(Poslanici SRS dobacuju.)

Molim vas, smirite ih.