Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9750">Aleksandar Marković</a>

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Pa, ne možemo tek tako preći preko laži koje je prethodni govornik sa liste govornika izrekao, pokušavajući da omalovaži ministra unutrašnjih poslova, pa je rekao, eto policajci rade za 300, 400 evra ili tako nešto. Nemojte da lažete, dakle, nemojte da lažete. Ko radi za 300, 400 evra? Kakva je to laž? Ko uopšte danas radi za 300, 400 evra? Prosečna plata u Srbiji je blizu 750 evra i to je fakat, to je činjenica, to nije ničija želja, to nije proizvoljno, to je činjenica. Do kraja godine ili početkom sledeće godine će preći 800 evra prosečna plata. Ovo nije ono vaše vreme do 2012. godine kada je prosečna plata bila 320, 325, 330 evra, neka bude 330 evra, a minimalac je bio 15000/16000 dinara. Ovo nije to vreme, ostali ste zarobljeni u 2012. godini. Stvari su se promenile, promenile nabolje. Nemojte da lažete više.

Ja razumem da u nedostatku argumenata nemate šta da kažete i da morate da lažete i lažete sve vreme i ne samo vi, svi vi lažete. Dakle, i samo lažete. Koliko laži još treba da razotkrijemo.

Ono o čemu je kolega Đukanović malo pre govorio, ja ću da vam ilustrujem. Evo, ovde, ovaj vaš lider koji je rekao kako Aleksandar Vučić nije ni bio u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“. I, šta ćemo sad? Ima moj prijatelj iz crnogorskog parlamenta Milan Knežević, ima običaj da postavi pitanje – i šta ćemo sad? Evo, ja ću ga iskopirati i pitati – i, šta ćemo sad? Da li je ovo Aleksandar Vučić? Da li je ovo zid Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“? Da li je ovo knjiga žalosti? I, šta ćemo sad? Hoćemo dobiti izvinjenje? Nećemo, naravno, već sutra ćete smisliti novu laž koja će zameniti ovu staru laž i tako u krug. To je začarani krug vaš u kome se vrtimo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća.

Ne znam da li ste vi pažljivo slušali šta je prethodna govornica izgovorila. Ja veću laž u ovih nekoliko dana koliko zasedamo nisam čuo. Ovo prosto boli, potpuno odsustvo odgovornosti za izgovorenu reč, da smo mi kao SNS 2012. godine došli na vlast sa nekakvim džipovima, ili šta je već pričala. Ovo boli. Znači, potpuno odsustvo odgovornosti. Jedina istina je da su se 2012. godine dogodili izbori, bili su parlamentarni izbori, bili su lokalni, bili su i pokrajinski izbori, kako da vam kažem, to su izbori za koje se SNS borila četiri godine smo se borili kao opozicija da dobijemo prevremene parlamentarne izbore. Milion potpisa građana smo skupili u peticiji koju smo pokrenuli, milion potpisa za prevremene parlamentarne izbore. Režim tadašnji nije hteo da čuje za to, apsolutno je odbacivao takav predlog, dakle, do zadnjeg mogućeg dana, bukvalno do poslednjeg dana su, da kažem, rastezali svoju vlast. Došli smo do 2012. godine dao maja meseca, kada su se održali izbori. Ali, pazite, mi tada nismo kukali, nismo se žalili, nismo išli po svetu opanjkavali svoju državu i građane pa, kukali kao Kalimero, nema izbornih uslova, medijski mrak, i ako je tada bio najsuroviji medijski mrak, potpuna cenzura. Nismo imali nijedan jedini medij. Imali smo jednu emisiju, radio emisiju na Fokus radiju, kao SNS, ali nismo kukali, nego smo sačekali kampanju, obišli Srbiju celu, ušli u svako dvorište, u svaku kuću, razgovarali sa svakim čovekom i šta? Pobedili na izborima. Pobeda je bila čista kao suza i narod se otarasio vas skakavaca koji ste pojeli godine Srbije od 2000. do 2012. godine. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Predsedniče, pa ovlašćeni predlagač je primetio da sam u govoru spominjao odgovornost. I jeste užasna je količina, odnosno nedostatak odgovornosti kod pojedinih poslanika za izrečenu, da kažem, misao ili izgovorenu reč, od poslanika koji sede prekoputa mene.

Ja sada neću njega pitati, zato što od njega neću dobiti odgovor, ali pitaću vas kao predsednika Skupštine – da li je odgovorno okriviti Aleksandra Vučića za smrt dece u „Ribnikaru“ i u selima Malo Orašje i Dubona? Da li je odgovorno koristiti te tragedije u dnevnopolitičke svrhe?

Da li je odgovorno ponašanje ovog primerka ovde prema koleginici Neveni Đurić? Da li je odgovorno pozivati na vešanje predsednika Republike? Da li je odgovorno svaki dan iznositi novu, i novu, i novu laž protiv Aleksandra Vučića? Da li je odgovorno, kada se utvrdi da je to bila laž, da onda sa druge strane ne dođe makar izvinjenje? Da li je to sve odgovorno?

Danima i nedeljama, danima i nedeljama su vrteli snimak na društvenim mrežama, na njihovim medijima iz nekakvog autobusa gde je neki čovek, nekim ljudima delio neki novac, sve to pokušavajući da dovedu u vezu sa SNS, kako mi tobože plaćamo naše aktiviste da bi došli na naš miting. Danima i nedeljama, nije moglo da se živi od toga. A, onda se ispostavilo da je u pitanju nekakva reklama. Onda se uspostavilo da je u pitanju neki brend, neki sladoled, ako sam dobro shvatio, dakle, promotivni spot, platili valjda statiste za probiotički sladoled ili tako nešto. I nema izvinjenja, ako primećujete. Ni u ovom trenutku ne dolazi izvinjenje iz njihovog reda.

Mesec dana nam, predsedniče, probiše uši, kao eto Aleksandar Vučić nije otišao u „Ribnikar“, nije otišao u školu, nije se upisao u knjigu žalosti. I onda dokažemo da je bio, izašla je slika o tome. Sa njegove strane nema izvinjenja, nego će smisliti novu laž i tom novom laži pokušati da zamene staru i tako u krug. I to je taj začarani krug u kome se nalazimo zahvaljujući njima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o obrazovanju anketnog odbora radi utvrđivanje činjenica i okolnosti koje su dovele do masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ i na teritoriji Smedereva i Mladenovca, u Malom Orašju i Duboni.

Sama činjenica da je predlagač ove tačke dnevnog reda narodni poslanik koji dolazi iz redova opozicije govori u prilog tome da smo mi iz Srpske napredne stranke ili ako hoćete iz vladajuće većine spremni za dijalog, da želimo da razgovaramo sa svim relevantnim faktorima u društvu, ma šta mislili o njima, da ne bežimo ni od jedne teme, već naprotiv, želimo da volimo dijalog o svim bitnim pitanjima za državu i građane.

S tim u vezi, proteklih nedelja smo imali nekoliko iscrpnih rasprava, raspravu o Izveštaju o bezbednosti koju nam je dostavilo Ministarstvo unutrašnjih poslova, zatim o Izveštaju o nadzoru programa pružalaca medijskih usluga, koje nam je dostavilo Regulatorno telo za elektronske medije, a danas evo, kao i juče, raspravljamo o predloženom anketnom odboru.

Dame i gospodo narodni poslanici, prošlo je nešto više od mesec dana od kako su nas zadesile nezapamćene tragedije koje su, ubeđen sam, ostavile ranu i trag na svakom čoveku u Srbiji. Ti zločini, kako onaj u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru, ja moram da kažem – na mom Vračaru, u opštini u kojoj sam rođen, opštini u kojoj živim celog života, tako je i u selima Malom Orašju i Dubona, otvorili su niz pitanja na koja kao društvo, ali u ovom slučaju kao Narodna Skupština treba da pronađemo odgovore. Ta pitanja su - kako nam se ovo dogodilo? Kako da se izborimo sa ovim? Kako da sprečimo da nam se ovako nešto više nikada ne ponovi?

Anketni odbor, kada ga budemo obrazovali, nesumnjivo će dati izvesne odgovore na ova pitanja i ja ću se maksimalno potruditi da dam i lični doprinos u radu ovog tela. Međutim, ako je suditi po atmosferi u kojoj i ova sednica protiče, ona ne obećava da će se svi članovi budućeg odbora postaviti nepristrasno i principijelno u radu ovog tela.

Ja izražavam veliku bojazan da će se deo članova anketnog odbora postaviti na način da im je partijski interes ispred istine, da im je dnevna politika važnija od onoga što ovo telo treba da uradi i da im je politizacija ovih tragedija bitnija od činjenica koje treba da prikupimo, kao kada smo pre par nedelja imali Izveštaj o bezbednosnoj situaciji u Republici Srbiji nastaloj nakon ovih masovnih ubistava, a gde je svako imao priliku, gde je svaki narodni poslanik mogao na jednom mestu da sagleda sve činjenice i relevantne podatke o ovim tragičnim događajima, uključujući i hronologiju samih zločina, postupanje pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova, uključujući i pregled bezbednosnih mera pre nego što su se desili predmetni događaji, dakle, redovno postupanje pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova. Zatim, pregled bezbednosnih mera koje su uvedene nakon predmetnih događaja, kao i zaključnu ocenu trenutnog stanja bezbednosti u zemlji.

Poražavajuće je koliko se narodnih poslanika, koji sede preko puta mene, ponašalo kao da nije ni pročitalo taj Izveštaj ili još gore kao da ih taj sadržaj tog Izveštaja apsolutno ne zanima.

Neki su se bavili protestima, neki su napuštali sednice, neki nisu ni glasali za dnevni red i to za dnevni red na kojem su oni insistirali, za sednice na kojima su oni insistirali da se održe. Važnije im je bilo da pokušaju da ispolitizuju ove tragedije i da brže-bolje okrive Aleksandra Vučića, Vladu Srbije i SNS. Uostalom, oni to rade od prvog dana. Bukvalno, od prvog dana, a neki od njih i od prvog sata.

Ja sam i pre neki dan tačno i taksativno navodio kako je jedan od njih, a on im je najlepši, najpametniji, najelokventniji među njima narodni poslanik, perjanica srpske opozicije, perjanica njihovih poslaničkih grupa, ponos i dika srpskog parlamentarizma, organizator protesta poznat po žuto šarenim odevnim kombinacijama, kako je objavljivao tvitove iz sata u sat prvog dana kada se dogodio prvi masakr.

I on i njegove brojne kolege i predsednik njihove stranke i mnogi drugi su od prvog dana otpočeli kampanju protiv Aleksandra Vučića, ne vodeći računa pri tome ni o žrtvama ovih masakra ni o bolu njihovih porodica, ni o emocijama ljudi u Srbiji, ni o čemu. Dakle, jedino im je bilo važno da po svaku cenu, na svaki mogući način iskoriste ove tragedije, da optuže vlast, da okrive Aleksandra Vučića i da povedu kampanju koja i dan-danas traje.

Istog momenta je otpočela kampanja od svih stranaka i od ovih sa levog spektra političke scene i od ovih sa desnice. Nema te stranke koja se nije uključila u hajku koja se vodi. Nisu se udostojili ni da sačekaju da prođu makar dani žalosti, a počeli su već sa organizovanjem tobože građanskih protesta, a u stvari političkih protesta, što danas više i ne kriju.

Dakle, ako su i prvih dana pokušavali da sakriju, onda bar ovih dana to javno govore i šta su i motivi protesta, ko su organizatori, šta su im zahtevi i šta im je krajnji, a u stvari i osnovni cilj. Osnovni, glavni i jedini cilj je rušenje Aleksandra Vučića i ako za nešto može da se kaže u celom ovom haosu da je dobro, dobro je to što se ovo makar potpuno razgolitilo, što su to makar potpuno ogolili.

Šta za to vreme mi radimo? Hitro i munjevito smo doneli niz mera koje se primenjuju i to vrlo uspešno i već daju efekte kao što su oduzimanje nelegalnog oružja, smanjenje broja legalnog oružja, pooštravanje uslova za držanje i nošenje oružja i uvođenje obaveznih provera, pregleda, testova za ljude koji imaju dozvole i formiranje Saveta za sprečavanje vršnjačkog nasilja i radne grupe za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih i čitav niz drugih mera u vezi sa tim.

Ono što je takođe važno i na čemu insistiram, od prvog dana nudimo dijalog. Vučić je nebrojeno puta do sada pozvao sve njih, dođite da sednemo i razgovaramo i da tražimo modalitete za rešavanje različitih problema u društvu. Tražili ste prvo ostavku ministra prosvete, podneo je ostavku. Tražili ste hitnu sednicu Narodne skupštine koja bi raspravljala o svemu ovome, evo nas, raspravljamo već nedeljama.

Evidentno je da veliki deo građana percepira krivca za sve ovo u rijaliti programima, a ja ne znam šta bih tu rekao. Niti sam stručan, još manje merodavan da o tome govorim. Prosto, ne gledam to. Ni jednog minuta, čak ni sekunda svog života nisam odgledao ni jedan rijaliti program, čak ni onog vašeg „Velikog Brata“, zbog koga ste svojevremeno devastirali čitav Pionirski grad na Košutnjaku, znači čak ni to nisam gledalo, ali okej, građani traže, dajte da sednemo da razgovaramo o tome.

Hoćete promene u REM-u, dajte da sednemo da razgovaramo o tome. Dakle, poenta cela je ste u tome da probleme moramo da rešavamo institucionalno. Dakle, imate otvoren poziv predsednika Republike da dođete i da razgovarate o svim važnim pitanjima u društvu. Kako vi odgovarate na te pozive za dijalog? Pozivom na vešanje predsednika Republike.

Da li tako odgovarate? Da li je to vaš odgovor? Da li to ovako izgleda, predsedniče? Znam da RTS to neće prikazati, evo ovo je njihov odgovor na poziv predsednika Republike.

Pozivom na ubistvo Aleksandra Vučića i sve češće članova njegove porodice i ja sada pitam i to sve onako elitistički, sve onako demokratski, ja sada pitam, a koji put to radite? Po koji put pozivate na obračun ove vrste, na otvoren poziv na ubistvo predsednika države i članova njegove porodice?

Bezmalo nedelju dana ne prođe u Srbiji, dakle to više nije ni vest da neko preti Vučiću ubistvom, bezmalo nedelju dana ne prođe a da nismo svedoci ovakvih događaja. Tu, dame i gospodo, dolazimo do najvećeg licemerja predstavnika opozicije, njihovih medija i potpune zamene teza. Zamene teza u kojima se uporno od žrtve pravi krivac, u koje se onaj kome se preti ubistvom svaki dan, koji je predmet najmonstruoznijih i najbrutalnijih pretnji i uvreda optužuje za širenje mržnje i stvaranje atmosfere nasilja.

Ta mantra o širenju mržnje i nasilja dolazi od najvećih nasilnika na srpskoj političkoj sceni i od onih medija koji godinama već vode najbrutalniju kampanju protiv Aleksandra Vučića. Kampanju potpune dehumanizacije, kriminalizacije i satanizacije Aleksandra Vučića, kampanju u kojoj se prave specijalne emisije, čitavi serijali koji su posvećeni samo jednoj stvari, a to je blaćenje Aleksandra Vučića, bilo da je na funkciji prvog potpredsednika Vlade, bilo da je na funkciji premijera, bilo da je na funkciji sada predsednika države.

Setite se, dame i gospodo, serijala „Vladalac“ na jednoj televiziji, u stvari reći ću na kojoj, na „N1“, gde su u jednom serijalu čak 442 puta pomenuli Vučića u najnegativnijem mogućem kontekstu sa 40 različitih uvreda u tom smislu.

Setite se serijala „Junaci doba zlog“ gde je kroz medijsko blato provučen svako onaj ko bi se usudio da javno podrži politiku Aleksandra Vučića.

Setite se serijala „Decenija AV“ gde je svako kome je palo na pamet iznosio svaku moguću bljuvotinu na račun Aleksandra Vučića.

Setite se, ako želite, nekadašnje emisije, a današnjeg Potkasta „Dobar, loš, zao“ koji se emituje na portalu televizije Nova u kome one dve spodobe, i sad nema tu vađenja, oni pokušavaju da se vade, kao nije to je emisija, to je potkast, nije to nikakav potkast, nije to nikakva nezavisna produkcija, to je produkcija Nove, gde one dve spodobe, jedna se predstavlja kao novinar, a drugi, da zlo bude još gore se predstavlja kao pisac, književnik, koliko su puta najotvorenije psovali Vučića, iznosili najgnusnije uvrede i psovke. Nagradu bi trebalo dati onom ko je u stanju samo da prebroji sve njihove uvrede, psovke i pretnje na račun Aleksandra Vučića.

Nagradu bi takođe trebalo uručiti onome ko bi uspeo samo da prebroji karikature u brojnim dnevnim i nedeljnim izdanjima raznih listova, koje su najčešće toliko vulgarne, toliko odvratne, da pristojnom čoveku izazivaju gađenje.

Pazite, ne govorim o tekstovima, o člancima, govorim samo o karikaturama, o slikama i evo ovako to izgleda. Ja ću ustati da bi kamera to mogla da vidi. Evo, ovo su samo karikature u vašim medijima u kojoj je tema Aleksandar Vučić. Pogledajte koliko ih je. Koliko bi mi vremena trebalo samo da vam ih pokažem? Znate li otkad je ovo? Ovo je samo za nekoliko meseci. Ovo je od ove godine i to sve nije govor mržnje predsedniče, to sve nije širenje mržnje, to sve nije stvaranje atmosfere nasilja.

Setite se naslovnice NIN-a gde je snajper uperen u Aleksandra Vučića, a to je demokratski, to je kulturno, to je pristojno, to je elitistički. Isto kada poslanik u žutoj košulji tvituje da Danilo i Andrej treba da prođu kao Gadafi i to je demokratski i to je elitizam ili kada predsednik njegove stranke javno preti šamaranjem Milenku Jovanovu i to je isto onako demokratski i to je isto onako elitistički ili kada njegova koleginica kaže da je život Aleksandra Vučića u rukama njenog muža zato što on valjda radi u Kontroli letenja ili gde već, i to je demokratija i to je elitizam ili kada onaj jedan što je pravosnažno osuđen za nasilje, doduše, istine radi on je osuđen za mnoge stvari, ali u ovom slučaju za nasilje nad policijom nasrće na Milenka Jovanova i ovde u Narodnoj skupštini i u Pokrajinskoj skupštini svojevremeno i to je demokratski i to je elitistički ili kada onaj jedan lažni sindikalac što sedi tu sa vama poziva na silovanje Ane Brnabić i to u direktnom prenosu i to je demokratija i to je elitizam, ni to nije nasilje, ni to nije govor mržnje ili kada Jovo Bakić kaže kako će nas juriti po ulicama itd, itd ili kada jedan lažni patriota ovde, koji ne može ni da pobroji sve incidente čiji je vinovnik bio, pazite, on sam za sebe kaže – pa, to je moja takva reputacija, pitaju ga – zašto ne ideš na proteste, kaže – nije zgodno, znate ovo su protesti protiv nasilja, a mene bije takva reputacija i on nama spočitava nasilje ili onaj njegov Srđan Nogo, koji je gradom šetao vešala za predsednika Republike, ajde istine radi taj Srđan Nogo, više nisu zajedno, ali tada kada je Srđan Nogo nosio vešala tada su bili zajedno.

Dakle, u pitanju je vrhunsko licemerje predstavnika opozicije i s sleva i s desna i čisti pokušaj da se politički okoriste o sve ove teme i jasno se vidi predsedniče da njih ne interesuje ni bezbednost, ni REM, ni dijalog, ni stanje u društvu, niti bilo šta od suštinskog značaja za građane i državu.

Jedino što njih zanima to je da dođu na vlast i to ako je moguće bez izbora jer znaju da na izborima tako nešto ne mogu da ostvare. Ali, moraju da znaju da se bez izbora neće dolaziti na vlast, da nikakvi peti oktobri, nikakvi scenariji u današnjoj Srbiji, u Srbiji Aleksandra Vučića nisu mogući. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo je narodni poslanik koji je, nažalost, predlagač ove tačke pokušao da dužinom trajanja svog govora pokrije sve one nedostatke u samom govoru, a najveći nedostatak je istina.

Sve smo čuli za ovih 20 i nešto minuta, samo nismo čuli istinu, ali nešto je i pobrkao. Da bi mogli kvalitetno da razgovaramo o merama, pa morate neke mere i da predložite. Za sada samo smo mi predložili mere. Konkretno, Aleksandar Vučić, koje je Vlada Srbije prihvatila, počela da sprovodi i već daju efekte. Ti efekti su odlični.

Dakle, u ovom trenutku je preko 70.000 komada oružja prikupljeno od građana. Mnogi od vas su to i pohvalili. Pa, čija je to mera? Aleksandra Vučića ili vas? Jel to mera Vlade Srbije ili vas?

S druge strane, spočitavao je, ja nemam, ja imam samo dva minuta, ne mogu da odgovorim na sve nebuloze o kojima je govorio, spočitavao je atmosferu nasilja, varanja, raspirivanja mržnje, itd.

Dakle, ko ovde stvara atmosferu nasilja, mi ili vaši mediji i vaši politički lideri koji non-stop ili njihovi ideolozi koji non-stop pozivaju na ubistvo Aleksandra Vučića?

Pa, ko je Jovo Bakić, da li je on naš ideolog ili vaš? Pa, svojevremeno je jedan vaš kolega izašao iz sopstvene stranke i napravio svoju stranku, jer ga je zaveo taj isti Jovo Bakić, pa ga je posle ostavio na cedilu. Evo, smeje se, prepoznao se u tome. Dakle, on je vaš politički ideolog i on je taj koji poziva na nasilje. Pa, čiji je ideolog Milovan Brkić, koga non-stop citira i tu u holu na konferencijama za štampu i ovde u Narodnoj skupštini? Pa, vi svi zajedno i sve to vreme radite.

Za kraj predsedavajući, znam da sam malo izašao iz okvira vremena, nije sramota i ne treba da nas bude sramota stajati iza imena Aleksandra Vučića, predsednika Srbije iza koja stoje dva miliona i 300 hiljada građana Srbije. Nije sramota, sramota treba da bude ovog poslanika koji je nažalost predlagač ove tačke dnevnog reda, njega treba da bude sramota zbog žiga koji je sam sebi utisnuo, a to je žig nezavisnog Kosova, za to nije niko u Srbiji, ali to podržava Viola fon Kramon. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Narodni poslanik sam više od devet godina, ali moram da priznam da veću gomilu gluposti i nebuloza od onoga što je malopre govorio ovde ovaj Violin svedok, moram da priznam da to nisam čuo.

Dakle, umeli smo mi ovde da slušamo razne mudrosti predstavnika opozicije, ali Violin svedok je nadmašio sve pokušaje do sada.

Violin svedok je satima i juče i danas, dakle njegovi govori se mere satima, govorio sve što mu je palo na pamet, prozivao poimence svakoga koga je stigao, samo nekako nije našao vremena da osudi i Srđana Milivojevića, da osudi, u krajnjem slučaju, i pozive na ubistvo Aleksandra Vučića. Samo to nije stigao da osudi. Da osudi i Jovu Bakića, da osudi i Milovana Brkića i sve ostale. Samo nekako mu je to promaklo. Samo to nije uspeo da postigne. Za sve ostalo je našao vremena, dakle, i troši nam ovde sate i sate.

S druge strane, predsedniče, ono zbog čega sam najviše reagovao to je zbog toga što je rekao – devastiranje Skupštine.

Pazite sad ovo licemerje – o devastiranju Narodne skupštine govore oni koji su zapalili svojevremeno ovu Narodnu skupštinu. Koji su zapalili 5. oktobra zgradu Savezne skupštine tada. Pokrali, rujnirali sve. Pokrali umetnine, upadali u preduzeća, formirali krizne štabove, opljačkali u Srbiji sve što je moglo da se opljačka. Oni danas govore o devastaciji Skupštine. Opet bi to uradili. Sutra bi ovu zgradu zapalili i sve ostalo bi zapalili i opljačkali u Srbiji, samo kad bi bili u prilici.

Ali, da ponovim ono što sam rekao i na kraju mog govora, a to je – nikakvi peti oktobri ne dolaze u obzir. Nikakvi scenariji, nikakve revolucije. Zaboravite na to.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Iako nemam običaj da se bavim nekrofilskom politikom poput ovih prekoputa, moram da postavim pitanje – a ko je odgovarao svojevremeno za smrt Jasmine Jovanović iz Velike Plane, koja je tragično izgubila život 5. oktobra na demonstracijama koje je organizovao tadašnji DOS i Vojsilav Koštunica? Možda to zna gospođa iz Smedereva, pošto je Jasmina Jovanović bila iz Velike Plane, a koleginica koja dolazi iz Smedereva i koja je malopre postavljala nekrofilska pitanja možda ima odgovor na ovo pitanje.

Dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje se odnosi na tužilaštvo i ono glasi – a šta čeka tužilaštvo i da li će reagovati povodom najmonstruoznijih laži koje se plasiraju poslednjih dana, a sve u okviru hibridnog, ili ako hoćete, specijalnog rata koji se vodi protiv Srbije?

Naime, pre dva dana je objavljena najnovija u moru laži, u nizu laži koje se svakodnevno lansiraju od strane velikog broja medija, kako štampanih, tako i elektronskih, onda mnoštva nevladinih organizacija, društvenih mreža itd. Ovako to izgleda. Ide naslov – SNS pokreće totalnu pljačku, SNS je započeo privatizaciju 22 javna preduzeća, među kojima se nalaze Srbijavode, Srbijašume, nacionalni parkovi itd. A onda otvorite članak, uđete u tekst i vidite da tamo nema apsolutno ničega, ni jedna jedina rečenica koja bi na bilo koji način potkrepila ovakve bezumne navod u naslovu. Tamo se spominju protesti, tamo se spominje SNS, dnevna politika, nekakvo raslojavanje u društvu, šta ti ja znam, itd, ali nema ničega što bi dokazalo ovakve tvrdnje, ali je zato naslov krajnje bombastičan kako tobože SNS sprovodi totalnu pljačku državne imovine.

O čemu se, predsedniče, zapravo radi? Radi se, i to odgovorno tvrdim, o hibridnom ratu protiv Srbije i pokušajima da se raznim scenarijima, tzv. obojenim revolucijama, maksimalno destabilizuje Srbija.

Dokaza za to ima pregršt. Dovoljno je samo uočiti koliko su i kako sinhronizovani svi napadi na Srbiju i predsednika države. Nema te opozicione stranke, bilo da je ova građanistička, kako sami za sebe vole da kažu, bilo da je ova tzv. patriotska, koja se nije svom snagom obrušila poslednjih dana na Aleksandra Vučića. Nema te organizacije, ni s leva ni s desna političkog spektra u Srbiji, koja se nije svom snagom, da kažem, obrušila, odnosno koja je propustila šansu da napadne Aleksandra Vučića ili Vladu Srbije, ako hoćete. Nema tog spavača koji se nije aktivirao poslednjih dana u Srbiji. Nema tog tobože nezavisnog, a u stvari, vrlo zavisnog medija, zavisnog naravno od para tajkuna Šolaka, koji se ovih dana nije potpuno stavio u službu da 24 sata, sedam dana u nedelji, vodi kampanju protiv Vučića. Nema tog regionalnog medija, naročito iz Zagreba, Sarajeva, delimično iz Podgorice, da ne pričam o Prištini, jel tako, koji se nije najsnažnije uključio u postojeću hajku koja se vodi protiv Vučića.

Naravno, ono što je krucijalno, to su nam i ovi nemili poslednji događaji na severu Kosova i Metohije i ovaj najnoviji teror koji se sprovodi nad Srbima u Kosovskoj Mitrovici, severnom delu naravno, Leposaviću, Zvečanu, Zubinom Potoku.

Opet imamo istu medijsku matricu, isti narativ, isti scenario. Od Vučića pokušavaju da naprave Miloševića, porede ga svaki dan sa njim, prave se paralele sa devedesetima, opet imamo povampirenje nekakvog otpora. Pokreće se propagandna mašinerija u pojedinim stranim medijima, zamenjuju se teze, od žrtava se pravi krivac itd.

Šta je cilj? Cilj je potpuna destabilizacija Srbije, unošenje panike i pometnje, stvaranje atmosfere haosa, a sve u cilju promene vlasti u Srbiji i instaliranje marionetskog režima, koji bi potom bespogovorno izvršavao sve naloge koji bi pristizali spolja.

Zašto Vučića hoće da smene? Zato što je upravo on njima trn u oku. Zato što uporno insistira da je Srbija nezavisna i samostalna država, da je slobodna u donošenju sopstvenih odluka i u vođenju sopstvene politike, politike brige i zaštite srpskih nacionalnih i državnih interesa i upravo je Vučić glavni stožer te politike, politike zaštite državnih interesa i zato neće, predsedavajući, štedeti sredstva da pokušaju da ga sklone. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospođo Božić.

Danas privodimo kraju raspravu o Izveštaju o nadzoru programa komercijalnih pružalaca medijskih usluga, a koji nam je dostavilo Regulatorno telo za elektronske medije, tzv. REM, o kome govorimo nekoliko dana, a sa posebnim osvrtom na izveštavanje o slučajevima nasilja u televizijskim programima.

Ova tačka dnevnog reda posledica direktna je posledica želje da se izađe u susret svim zahtevima da se raspravlja o svim važnim pitanjima u društvu.

Mi smo, gospođo predsedavajuća, kao vladajuća većina pokazali dodatnu odgovornost, jasno poručivši da smo spremni za razgovore, da želimo da razgovaramo o svemu, da želimo da vodimo dijalog sa svim relevantnim faktorima, ma šta mislili o njima, ali da želimo da razgovaramo o svemu, između ostalog i o REM-u. To je ono što je dobro.

Ono što nije dobro, to je što su neki poslanici opozicije ovu sednicu doživeli kao priliku da se svim snagama obruše na Aleksandra Vučića, na Vladu Srbije, na SNS, stvarajući time atmosferu produbljivanja, da kažem, podela, generišući dalju mržnju u društvu.

Podsetiću vas, draga gospođo koja mi dobacujete, podsetiću vas kako i zašto je došlo do ove sednice Narodne skupštine.

Do ove sednice je došlo nakon dve ogromne tragedije koje su nas zadesile, koje su zadesile našu zemlju i iz želje da kao Narodna skupština dođemo do odgovora na brojna pitanja koja, ubeđen sam u to, muče svakog čoveka u Srbiji, a to su šta se to tačno dogodilo pre nešto manje od mesec dana, kako nam se ovo dogodilo i još važnije, kako da prevaziđemo sve ovo, kako da se izborimo sa tim i, ono što je najvažnije, kako da nam se više nikada ovo ne ponovi.

Međutim, ono što je tužno i poražavajuće je činjenica da se ogroman broj narodnih poslanika, ne svi, zaista moram da kažem ne svi, ali ogroman broj narodnih poslanika uglavnom ovih koji sede prekoputa mene ponaša kao da nije ni pročitao ovaj izveštaj ili još gore, kao da ih apsolutno ne zanima sadržaj ovog izveštaja. Sve vreme jedino samo i isključivo što rade, to je pokušaj da se ove tragedije iskoriste u političke svrhe ili, bolje rečeno, u dnevno-političke svrhe, zloupotrebljavajući sve ono što se desilo, zloupotrebljavajući pogibiju velikog broja dece i zloupotrebljavajući emocije ljudi koji su sasvim prirodno potrešeni onim što se desilo. I to rade sve vreme i to rade od prvog dana, bukvalno od prvog dana. Dakle, bukvalno nekoliko sati nakon što se desio prvi masakr, oni su otpočeli kampanju koju dan danas vode. Ja ću vam to pokazati, gospodine predsedniče.

Jedan narodni poslanik, neću da mu kažem ime, mada nije u sali, ne bi ni imao pravo na repliku, ali neću da mu kažem ime, poznat je po tome što je to najlepši, najpametniji i najelokventniji poslanik koji sedi prekoputa mene, a nosi non-stop one žute košulje. Znate na koga mislim. E, pa taj narodni poslanik je 3. maja u 9.53 prepodne, podsetiću vas, masakr je otpočeo od osam ujutru, prve vesti o tome su počele oko pola 9, 15 do 9, 9.00 časova, niko još nije znao o čemu se radi, stigla je samo vest da se desila pucnjava ispred jedne osnovne škole. On je već u 9.53 časova, dakle, sat i po vremena po otpočinjanju masakra tvitovao, a znate li šta je tvitovao? Mir, stabilnost, Vučić, napredni radikali su stvorili Srbiju po svojoj meri u kojoj caruju mržnja i nasilje, sada ta politika uzima svoj krvavi danak i nažalost i među našom decom, Vučićev jezik mržnje i nasilja iz politike se prelio u sve sfere našeg društva.

Sat i po nakon što se tragedija desila, on tvituje čistu politiku, čisto politički motivisan tvit piše. A da dokažem, odnosno da poentiram na ovome, pročitaću sledeći njegov tvit koji se desio sat i po nakon ovog prvog tvita. Dakle, nakon sat i po vremena on tvituje – izražavam najdublje saučešće porodicama svih stradalih u ovoj ogromnoj tragediji. Dakle, shvatio je koliko je pogrešio, a onda je tek nakon sat i po vremena smogao snage i hrabrosti da izrazi saučešće. Pogledajte koliko je to bedno. Sat i po vremena, cela nacija je zanemela, niko nije mogao da izusti ništa, a on je već posle sat i po vremena tvitovao politički tvit, da bi sat i po vremena nakon toga izrazio saučešće. O kakvoj vrsti licemerstva se ovde radi?

Šef njegove stranke, profesor Atlagić ima dobar nadimak za njega, ni njemu neću da spomenem ime, tvituje isto 3. maja, prvog dana tragedije, tvituje u 4.30 popodne – verbalno nasilje i netrpeljivost, koje generiše Vučić sa saradnicima, prenosi se na Skupštinu, medije, Vladu i celo društvo, 3. maja u 4.30 popodne, dakle, bavi se politikom, umesto da izrazi saučešće.

U 11.57 popodne kaže – posle večerašnjeg obraćanja jasno je da Aleksandar Vučić ne bi smeo više da obavlja bilo koju javnu funkciju. Dakle, ni ovde nema saučešća, nego čiste politike.

Prvog dana žalosti, 5. maja, prvog dana žalosti proglašene, on tvituje – samo jedna mera ima smisla, demontaža Vučićeve autokratije. Ni tada ne izražava saučešće. E, toliko o saosećanju, toliko o empatiji, toliko o solidarnosti i toliko o svemu tome.

Njegova koleginica koja sedi pored njega u Skupštini retvituje njegov tvit i kaže – Samo jedan zahtev, ostavka Aleksandra Vučića, i to 8. maja 2023. godine.

Zašto vam sve ovo čitam? Po ovome se vidi da ovde nema ni trunke empatije, ni trunke saosećanja, ni trunke solidarnosti, već je u pitanju čista zloupotreba onoga što se desilo u dnevnopolitičke svrhe.

Tek što su prošli dani žalosti, organizovali su proteste koji su se vrlo brzo pokazali kao čisto politički protesti, sa čisto političkim zahtevima. I onda dolazimo, predsedniče, do ove sednice Narodne skupštine, a koja je zakazana na njihovu inicijativu, na način na koji su oni želeli, sa dnevnim redom koji su oni želeli, u vreme koje su oni izabrali, a šta su oni uradili? Nisu se udostojili ni da glasaju za predloženi dnevni red. Da ne pričam o tome da su pojedine poslaničke grupe napuštale sednicu, da ne pričam o tome da su i jutros i juče, na početku sednice, da ih je bilo prisutno tek možda oko 20 njih.

Prema tome, da skratim zbog ostalih govornika iz moje poslaničke grupe koji žele da govore, jasno se vidi da njih ne interesuje ni REM, ni dijalog, ni stanje u društvu, ni bezbednost, niti bilo šta od suštinskog značaja za državu i građane. Jedino što njih zanima to je da pošto-poto, po svaku cenu, dođu na vlast, i to ako je moguće bez izbora, jer dobro znaju da na izborima to ne mogu da ostvare. Ali, moraju da znaju da se ulicom i sličnim scenarijom tako nešto neće desiti. Dakle, nikakvi scenariji, nikakve obojene revolucije, nikakvi peti oktobri se u Srbiji više neće ponoviti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.

Predsedavajuća, član 107. – dostojanstvo. Upravo je na najgori mogući način zlupotrebljeno dostojanstvo Narodne skupštine, a i vi ste delimično krivi za to zato što ste prethodnom govorniku omogući da zloupotrebi Poslovnik, što je i priznao po svom završetku izlaganja.

Ja vas molim da se to u budućnosti ne dešava. Neću tražiti da se Narodna skupština izjasni i ovoj povredi, ali želim da vam ukažem na to da je zapravo intencija bila da prethodni govornik koji se prepoznao u optužbama lopovluka, mahinacija i malverzacija o kojima je pričao jedan od prethodnih govornika, dakle, ovlašćeni predlagač ove tačke dnevnog reda, a onda je iskoristio i zloupotrebio Poslovnik da pokuša da odgovori na to. Vi ste sve to ispratili, videli, niste reagovali.

Zaista vas molim da se to više ne ponavlja u budućnosti. Ponavljam da neću tražiti da se izjasnimo o ovome, ali vam ukazujem na to. Isto kako ste propustili da opomente jednog drugog, prethodnog govornika, ovlašćenog predstavnika, odnosno predsednika poslaničke grupe jedne stranke, koji sedi preko puta mene, koji je skoro 20 minuta pričao o tome, a da se apsolutno nije dotakao teme dnevnog reda. Dakle, nijednog trenutka nije pričao o onome što je tačka dnevnog reda, nego je pričao o Aleksandru Vučiu i isključivo i samo i jedino o Aleksandru Vučiću.

Razumem da je on opsednut Aleksandrom Vučićem, on nikada neće biti uspešan kao Aleksandar Vučić, on nikada neće uspeti da vodi stranku svoju na način kako vodi Aleksandar Vučić. On je predsednik stranke koja 2018. godine nije uspela da pređe cenzus u Beogradu. Najneuspešniji mogući predsednik stranke i razumem njegovu opsesiju Aleksandrom Vučićem, ali vi ste trebali da ga opomente bar. Inače trebali ste i da mu oduzmete reč. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gosti, dame i gospodo, narodni poslanici, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je na sednici održanoj danas razmatrao brojne sporazume koji su na dnevnom redu današnje sednice Narodne skupštine. Između ostalog, tu je Sporazum iz oblasti Ministarstva odbrane, ali i nekoliko sporazuma iz delokruga rada Ministarstva unutrašnjih poslova.

Dakle, imamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Austrije o vojnoj saradnji. Politika koju vodi Vlada Srbije, koja se u segmentu odbrane naročito ogleda po pitanju vojne neutralnosti i to je nešto što treba naglasiti na svakom koraku, između ostalog bilo je reči o tome i na sednici Odbora, daje nam mogućnost za blisku saradnju u oblasti odbrane sa svim zemljama, iako je predmet zaključivanja sporazuma saradnje u oblasti odbrane, koja će prvenstveno uticati na saradnju u oblastima kao što su odbrambena i bezbednosna politika, odbrambena industrija, vojno obrazovanje, uveren sam da će pored ispunjenja tog prvenstvenog cilja, uticati na razvoj celokupnih bilateralnih odnosa dveju država potpisnica.

Ono što želim da naglasim još jednom, to je da Republika Austrija kao i Srbija je vojno neutralna zemlja i nije članica NATO pakta.

Imamo Sporazum između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Mađarske o graničenoj kontroli u drumskom, železničkom i vodenom saobraćaju. Imajući u vidu da u ovom slučaju nije u pitanju ceo Sporazum već izmene i dopune već postojećeg Sporazuma, opseg u kome se navedeni Sporazum menja odnosi se prevashodno na želju zemalja potpisnica da se omogući brz prelazak teretnog saobraćaja na graničnom prelazu Horgoš – Reske.

Imamo Sporazum o slobodi kretanja sa ličnim kartama na Zapadnom Balkanu i ono što je važno to je da neprestano radimo na jačanju uloge i značaja Republike Srbije u svetu, ali ono što je još značajnije da težimo unapređenju u saradnji sa zemljama u neposrednom okruženju, naročito ako imamo u vidu politiku koju vodi Srpska napredna stranka na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, videćemo da je to politika koja nastoji da na jednom racionalnom, da kažem, i partnerski zasnovanom odnosu izgradi viziju otvorenog Balkana, što je nadam se želja svih nas, dakle kako nas iz vladajuće većine, tako i opozicije.

Ovaj Sporazum predstavlja na neki način osnovu za unapređenje regionalne, ekonomske saradnje, olakšavanjem putovanja kroz pojednostavljivanje administrativnih procedura za ulazak, tranzit, izlazak i kratkotrajni boravak lica koja poseduju lične karte zemalja zapadnog Balkana.

Ne treba takođe, zaboraviti da će doprineti i povećanoj, da kažem, investicionoj privlačnosti i konkurentnosti tržišta regiona, od čega će Republika Srbija imati značajnu korist.

Još je jedan Sporazum u pitanju, a to je Sporazum između Republike Srbije i Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske o readmisiji lica koja nezakonito borave. Zaključivanjem ovog Sporazuma omogućavaju se brze i delotvorne procedure i identifikacije lica, bezbedan i uredan povratak lica koja ne ispunjavaju ili više ne ispunjavaju uslove boravka ili nastanjena na teritoriji strana potpisnica, kao i olakšan tranzit svih lica.

Na taj način Republika Srbija pokazuje spremnost da stvori preduslove da svim licima koja nezakonito borave na teritoriji zemalja potpisnica pruži i u svoje zakonodavstvo inkorporiše standarde zaštite ljudskih prava i sloboda, pružajući preduslove da se navedenim licima po povratku u matičnu državu omogući reintegracija u društvo.

Ono što bih da kažem, dobra je prilika s obzirom da je sutra, biću malo ličan pa ću reći, veliki događaj, a to je prikaz vojne osposobljenosti, da kažem, na vojnom aerodromu Batajnica, želeo bih da iskoristim priliku da pozovem građane da se odazovu pozivu i da posete ovaj veličanstveni događaj, da na licu mesta se uvere u sposobnost Vojske Srbije uz sav sjaj, uz svu silu koja nam je na raspolaganju, da vide naše naoružanje, da vide našu opremu i da svi zajedno, dakle, na najbolji mogući način održimo jedan takav veličanstveni događaj.

Svakako, kada govorimo o odbrani, o Vojsci Srbije koja je svakim danom sve snažnija i snažnija, sve jača i jača, isključivo kao faktor odvraćanja, isključivo kao faktor mira i stabilnosti, sutrašnji dan na vojnom aerodromu Batajnica biće prilike da se uverimo u sve to. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedniče i drago mi je što ste počeli da primenjujete Poslovnik prema nekima.

Jednom sam rekao već da će ovaj saziv Narodne skupštine ostati upamćen po tome što u redovima narodnih poslanika ima jedan dokazani, sudski dokazani lopov, to je ovaj što je malo pre galamio ovde i pokazivao nekakve postere i plakate. Onda imamo jednog sudski dokazanog lažova, a ono što je kuriozitet to je da obojica dolaze iz iste stranke, stranke čiji je predsednik uzimao ogromne količine novca od sudski dokazanog kriminalca, međunarodnog Patrika Hoa i toliko o njima.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što su mnogi danas naglasili na ovoj sednici dovršavamo proces reforme pravosuđa, a koja prati ustavne promene iz 2022. godine, na taj način što ćemo izabrati članove Visokog saveta tužilaca i Visokog saveta sudstva. I ako je to već više puta rečeno, dobra je prilika da se naglasi da je ova vlast, aktuelna vlast, dakle aktuelna vladajuća većina u Narodnoj skupštini prva vlast u istoriji koja se dobrovoljno odrekla jedne važne ingerencije koju je imala u pogledu izbora sudija.

To je nešto što treba istaći zato što se mi iz SNS ne samo deklarativno već i na delu pokazujemo da se zalažemo za nezavisno i samostalno sudstvo, ali time, predsedavajući jasno i nedvosmisleno podvlačimo razliku između nas sa jedne strane, i nekih drugih dok su vršili vlast u Srbiji i njihovog pogleda na pitanje samostalnosti sudstva, ali i njihovog ophođenja prema izboru sudija.

Dovoljno je setiti se samo primera iz Vlasotinca, a mislim da je i naš uvaženi, ovlašćeni predstavnik, gospodin Radin pominjao taj primer iz Vlasotinca, kada su predsednik opštinskog odbora jedne stranke koja je tada imala apsolutnu vlast u Srbiji i predsednik opštine, te iste opštine, opštine Vlasotince koji je dolazio iz iste stranke kao i predsednik opštinskog odbora, kada su ocenjivali kandidate za sudije, a pri čemu im je jedini i osnovni kriterijum bio stranačka pripadnost kandidata za sudije ili naklonjenost tog kandidata toj političkoj opciji ili toj političkoj stranci, ako hoćete.

Sećate se tog dokumenta? Nekoliko poslanika SNS je u raznim raspravama u ovom, ali i u prošlim sazivima čitalo taj dokument iz koga se jasno vidi da su isključivo birane sudije po političkoj pripadnosti na stranačkim organima i na partijskim sastancima. To je bila slika sudstva u Srbiji dok su oni vršili vlast. Zatim, protivpravno su u svega dva, tri dana razrešili stotine i stotine sudija. Oštetili time budžet Republike Srbije za više desetina miliona evra, ako se ne varam mislim da je 44 miliona evra bila samo šteta, odšteta od te nezakonite odluke. Mislim da je 44 miliona evra, sve to pravdajući nekakvom tobožnjom reformom pravosuđa za koju je i sama Venecijanska komisija tom prilikom rekla da je katastrofalna, da je pogrešna i da je loša. To su bili dometi njihove vlasti.

Ono što je najzanimljivije, predsedniče, to je da su upravo predstavnici tog bivšeg režima, dakle, oličene u tim štetočinama i u toj šteti koju su napravili danas glavni kritizeri, odnosno danas najglasnije napadaju reformu pravosuđa u Srbiji.

Ono što je takođe jako bitno, a danas je na dnevnom redu, jeste izbor Zaštitnika građana. Moram odmah, predsedniče da vam kažem, da nisam neko ko je najvatreniji fan kandidata za Zaštitnika građana, Zorana Pašalića, ali kada sam video u poslednjih nekoliko dana kakvu kampanju protiv njega vode neki mediji, N1 prvenstveno, Nova, Danas i još nekoliko i elektronskih i štampanih medija, ali i neke političke partije istog sekunda sam shvatio da je u pitanju najbolje mogući kandidat.

Ako su protiv njega oni kojima je ideal Saša Janković i onaj nesrećni Rodoljub Šabić koji su obavljali funkcije Zaštitnika građana ili Poverenika ili, bolje rečeno, zloupotrebljavali funkcije Zaštitnika građana i Poverenika za informacije, e onda mi je jasno da je Zoran Pašalić na pravoj strani.

A šta je to loše uradio Zoran Pašalić? Da li je zakon? Kada? Gde? Nije. Da li je zloupotrebljavao funkciju Zaštitnika građana? Nije. Da li se bavio dnevnom politikom? Nije. Dakle, radio je sve suprotno od onoga što su radili Saša Janković i Rodoljub Šabić, odnosno nije radio sve ono što su njih dvojica radili, a njih dvojica su isključivo, jedino i samo zloupotrebljavali te dve funkcije, obesmišljavali ih i, da kažem, iz dana u dan, kako im se mandat primicao kraju, pretvarali ih u oružje za političkim obračunom sa Aleksandrom Vučićem.

Zoran Pašalić očigledno nije po njihovoj meri. Da bi bio po njihovoj meri, odnosno samo onaj ko je po njihovoj meri je onaj koji je u stanju svakog dana i na svakom mestu napada Aleksandra Vučića. Dakle, tu je stvar krajnje jednostavna. Vrlo jednostavan kriterijum - napadaš Aleksandra Vučića, dobar si, ne napadaš Aleksandra Vučića, e pa nisam dobar, nisi podoban.

Da ne spominjem da su od institucija Zaštitnika građana i Poverenika za informacije doslovce i bukvalno napravili servis, napravili službu raznih CINS-ova, KRIK-ova, BIRN-ova, nekakvih BIRODI-ja i ostalih nevladinih organizacija Nataše Kandić i tako dalje, bukvalno i doslovce, ne vodeći računa pritom da li time prave i koliku štetu za Republiku Srbiju na političkom, ali i bezbedonosnom smislu. Dakle, to njih ni najmanje nije zanimalo.

Ja ću samo u najkraćem dati jedan prikaz samo za jednu godinu. Mislim da je 2018. godina. Dakle, ovo su tražioci informacija u ime koga su oni posle postupali i u velikom broju slučajeva bezbednosno vrlo osetljive po Republiku Srbiju, pa sad imamo: novinar CINS-a, novinar CINS-a, novinar CINS-a, novinar KRIK-a, Nezavisni policijski sindikat Srbija, Sindikat policije "Sloga", novinar CINS-a, novinar KRIK-a, 88 rešenja po zahtevima jedne advokatske kancelarije, dakle, jedne te iste advokatske kancelarije, onda Fond za humanitarno pravo, to vam je Nataša Kandić ako neko ne zna, fond, fond, fond i to sve za delovanje pojedinih pripadnika Vojske Srbije na KiM 1999. godine.

Evo, možda će ove lažne patriote tamo zanimati ovo što govorim.

Onda imamo novinare N1, Radio "Slobodna Evropa", novinar "Insajdera", KRIK, CINS, KRIK, BIRN, N1, "Istinomer", Nedeljnik "Vreme", novinar CINS-a, novinar KRIK-a, "Insajder", BIRN itd. Dakle, ovde sada kada bismo hteli da se bavimo pukim prebrojavanjem, najmanje je građana kao tražilaca infomracija. Dakle, uglavnom nevladine organizacije i uglavnom jedne te iste nevladine organizacije. Sve je to CINS, BIRN, Nataša Kandić, BIRODI nekakav itd. Bukvalno su se pretvorili u servis, ekspozituru, ispostavu ako želite, ovih nevladinih organizacija. E to su bili simboli i svetionici demokratije tadašnjeg režima i danas su tu isti najglasniji kritičari vlasti u Srbiji.

Prema tome, predlažem da u danu za glasanje podržimo sva predložena rešenja.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, danas je na dnevnom redu sednica Narodne skupštine i Predlog odluke o izmeni Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije.

Stoga je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove na sednici održanoj jutros razmatrao ovaj predlog i jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati predlog odluke.

Ja ću se, predsedniče, u najkraćem osvrnuti na sam predlog i prvenstveno želim da podsetim da je učešće u izgradnji i očuvanju mira u regionu i svetu jedna od tri misije Vojske Srbije, a u skladu sa Strategijom nacionalne bezbednosti, kao i Strategijom odbrane Republike Srbije.

Tri su nova elementa koje ovaj predlog odluke predviđa i to su, kao što smo i čuli, vojna misija Evropske unije za obuku u Mozambiku, dakle, učešće pripadnika Vojske Srbije u navedenoj misiji doprinelo bi daljem jačanju saradnje Republike Srbije i Evropske unije u okviru zajedničke bezbednosne i odbrambene politike Evropske unije. Zatim, pojačao bi se kvalitet angažovanja Republike Srbije u multinacionalnim operacijama Evropske unije i stekla bi se nova iskustva i znanja za pripreme i angažovanja u multinacionalnim operacijama u narednom periodu.

Kako smo čuli od ministra, osnovni cilj misije je podrška u formiranju mozambičkih snaga za brzo reagovanje jačine od 1.300 do 1.500 vojnika.

Zatim, imamo operaciju Nezavisne međunarodne mirovne organizacije Multinacionalne snage i posmatrači na Sinajskom poluostrvu. Tokom učešća u pomenutoj misiji pripadnici Vojske Srbije bili bi pod kontrolom komandanta multinacionalnih snaga i posmatrača, dok bi inženjerska jedinica Vojske Srbije bila prema zadacima organizovana u okviru kontingenta Sjedinjenih Američkih Država na Sinajskom poluostrvu. Vojnici bi bili angažovani i tokom 2023. godine i rad bi im bio vremenski ograničen na godinu dana, dok bi opremu, alat za rad itd, obezbedila multinacionalna snaga i posmatrači.

Zatim, imamo borbenu grupu Evropske unije za upravljanje kriznim situacijama. Srbija je dobijanjem statusa za članstvo u EU započela bližu integraciju u oblasti zajedničke bezbednosne i odbrambene politike. Učešćem pripadnika Vojske Srbije u novopredloženim operacijama povećao bi se broj lica, kako smo i čuli, sa dosadašnjih 700 na do 800 lica. Odluka se donosi iz razloga jer postoji potreba za brzo razmeštanje snaga u kratkom vremenskom roku, dakle, pet do deset dana, u zavisnosti od pojavljivanja eventualnih novih kriznih žarišta.

Istakao bih da možemo biti ponosni na sve naše pripadnike Vojske Srbije koji učestvuju u mirovnim misijama. Oni su svojim zalaganjem, profesionalizmom i iskustvom na najbolji način dali svoj doprinos jačanju ugleda Republike Srbije u svetu.

Gospodine predsedniče, iskoristio bih priliku da izrazim zadovoljstvo i snažnu podršku odluci o povećanju broja pripadnika specijalnih snaga, ali i povećanje njihovih plata, kao i najavu predsednika države Aleksandra Vučića, da ćemo nastaviti sa ulaganjima u naoružanje i opremu i daljem jačanju naše vojske.

Svedoci smo, dame i gospodo, da su ove najave o kojima sam govorio izazvale opštu histeriju i negativnu kampanju kod nekih naših suseda, ali ono što je krajnje problematično je što su se toj kampanji, koja je i očekivana iz nekih medija u našem susedstvu, toj kampanji su se momentalno pridružili i mnogi domaći i političari i razne nevladine organizacije i samozvani analitičari, a i neki mediji.

Ono što je činjenica i ono što je važno naglasiti uvek i na svakom mestu, to je da je jaka i snažna Vojska Srbije ključni faktor mira i stabilnosti u Srbiji, ali i u celom regionu i ono što je još bitnije od toga, da je upravo ona garant zaštite državnih i nacionalnih interesa.

Stoga, uveren sam da ćete i vi, dame i gospodo narodni poslanici, imati razumevanja za iznete argumente i da ćete u danu za glasanje podržati Predlog odluke o izmenama i dopunama Odluke o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Zahvaljujem.
Nije lako slušati ove silne mudrosti koje dolaze od prekoputa.

Predsedniče Skupštine, gospodine Orliću, dame i gospodo narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Nacionalnoj službi za zapošljavanje, ali i policiji, odnosno MUP i tužilaštvu. Odnosi se na pljačku ogromnih razmera, a u kojoj je vinovnik ili bolje rečeno jedan od vinovnika narodni poslanik stranke Vuka Jeremića, kako god se zvala ta stranka, Miroslav Aleksić.

Ako neko ne zna, to vam je ovaj junak koji je pre neki dan na Posebnoj sednici Narodne skupštine posvećenoj Kosovu i Metohiji punih 20 minuta iznosio gomili najodvratnijih laži, izmišljotina, kojekakvih besmislica, optužbi navodnih na račun Aleksandra Vučića, a onda kada je završio svoju tiradu, brže bolje je junački pobegao iz parlamenta, ne bi li izbegao da Vučić obriše patos sa njim, figurativno govorim, da snagom argumenata razobliči sve njihove laži i izmišljotine.

To su vam, predsedavajući, ti junaci koji, navodno, jedva čekaju priliku za duel sa Vučićem, da mu oni svašta kažu, da mu pokažu, da mu objasne itd, a onda kada dobiju priliku, onda kada Vučić dođe, onda hrabro pobegnu sa megdana, trče koliko ih noge nose. Kako se zove onaj Husein Bolt, Husein Bolt im nije ravan kada treba da pobegnu.

Pitam navedene institucije, a pogotovo tužilaštvo, da li su otpočeli istražne i sve ostale zakonom predviđene radnje, a u vezi sa navodima da je tast Miroslava Aleksića u periodu dok je obavljao funkciju, da li direktora filijale Nacionalne službe za zapošljavanje Trstenik ili šefa ekspoziture, mislim da to nije naročito važno, u svakom slučaju rukovodioca Nacionalne službe za zapošljavanje Trstenik, da je godinama prebacivao ogromne svote novca na račun svoje nevladine organizacije, ako se ne varam Fonda za unapređenje resursa građana.

Dakle, u pitanju je nevladina organizacija čiji je osnivač upravo on, Aleksićev tast, a u kojoj su članovi upravnog odbora i Miroslav Aleksić i njegova supruga, odnosno ćerka ovog čoveka. Dakle, kako smo čuli i od predsednika države pre neki dan, u periodu od 2008. do 2012. godine ta nevladina organizacija je dobila ukupno 685 hiljada evra, i to: 2008. godine 180 hiljada evra, 2009. godine 170 hiljada evra, 2010. godine nešto manje, 35 hiljada evra, 2011. godine 130 hiljada evra i 2012. godine 170 hiljada evra. Dakle, ukupno 685 hiljada evra za pet godina.

Ovde je, predsedavajući, model sledeći: osnuješ nevladinu organizaciju sa ćerkom i zetom, iskoristiš svoj položaj, svoju funkciju, iskoristiš politički uticaj svog zeta tada i ubaciš 685 hiljada evra na svoj račun i račun svoje porodice. Ako ovo nije školski primer najogoljenijeg kriminala, onda ja ne znam šta je kriminal. Ako ovo nije primer i trgovine uticaja i sukoba interesa i zloupotrebe službenog položaja, onda stvarno ne znam šta jeste primer za sve to i onda dođeš ovde u Narodnu skupštinu i pričaš prazne priče i zamajavaš narod i zamislite on nekog optužuje za nešto. On koji je sudski dokazani lažov.

Ovo je inače, predsedavajući, vrlo zanimljiv saziv Narodne skupštine. Dakle, imamo sudski dokazanog lažova – Miroslava Aleksića, osuđenog, jer je masno lagao o Jovanjici, o Andreju Vučiću itd, onda imamo sudski dokazanog lopova, a to je isto iz njegove strane, Bora Novaković iz Novog Sada koji je osuđen zato što je ojadio Novi Sad za više miliona evra. Dakle, osuđen čovek. Znači, imamo sudski dokazanog lažova, sudski dokazanog lopova i, pazite sada, obojica dolaze iz iste stranke, stranke Vuka Jeremića koji je godinama uzimao novac od sudski dokazanog međunarodnog kriminalca Patrika Hoa, sećate se Patrika Hoa, milione mu je prebacivao, dakle. Lepo društvo, sve sami osuđenici, sve sami kriminalci.

Insistiram da se ovakvi primeri bahatosti i ogoljenog kriminala podhitno sankcionišu i procesuiraju, da nadležni organi hitno reaguju i procesuiraju sve odgovorne za ovaj lopovluk i za ovu pljačku. Zahvaljujem.
Predsedavajuća, naravno predlažem da se odbije i ovaj amandman. Potpuno sam saglasan sa obrazloženjem koje je Vlada Republike Srbije dostavila u svom mišljenju, kada je reč o ovom amandmanu.

Hteo bih samo da se osvrnem ukratko na onaj deo koji se odnosi na ugroženost, na pretnje funkcionerima, javnim ličnostima, itd. Istina je jedino da su najugroženiji i najveći broj pretnji stigao upravo na adresu Aleksandra Vučića. On je danas najugroženija ličnost u Srbiji, u tom smislu. Ne prođe bezmalo ni jedna nedelja a da ne dobije pretnju smrću, da ne dobije najmonstruoznije, da kažem, pretnje i on i članovi njegove porodice. To svi znate. Onda, nemojte biti toliko licemerni da osuđujete nadležne organe. Kako je to lepo objasnio malopre, ovlašćeni predstavnik naše poslaničke grupe, Uglješa Mrdić, koji imaju službenu dužnost da štite štićeno lice, u ovom slučaju predsednika Republike od takvih napada i od takvih prednji.

S druge strane, čuli smo licitiranje da je prećeno i nekim novinarima, ne znam, Marku Vidojkoviću, Kulačinu, itd. Ja, ne znam da li znate predsedavajuća, to su ljudi koji vode nekakvu emisiju koja je cela posvećena isključivo i samo napadu na predsednika države. U toj emisiji je prećeno nekoliko puta predsedniku Republike. Psovana je majka predsedniku Republike, od strane upravo tih tzv. novinara.

Za sam kraj. Jedan kolega je, da li u pežorativnom smislu, pokušao da nazove nas poslanike vladajuće koalicije, odnosno vladajuće većine Vučićevim poslanicima. Da mi smo Vučićevi poslanici. Svaki poslanik SNS je Vučićev poslanik i mi se time ponosimo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedniče.

Uvažena ministre, gospođo Popović, uvažena ministre gospođo Begović, uvaženi generalu Bandiću, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu sednice, uz veoma važne tačke iz seta pravosudnih zakona nalaze se i brojni sporazumi iz oblasti odbrane vojno-tehničke saradnje, bezbednosti i unutrašnjih poslova sa više prijateljskih zemalja.

S toga je jutros održana sednica Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine, na kojoj su razmatrani navedeni sporazumi i svi predlozi su jednoglasno usvojeni.

U najkraćem, zbog malo vremena ću se osvrnuti na svaki od njih, izneti konkretne benefite koji proizilaze iz njih. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Angole u oblasti bezbednosti i javnog reda. Potpisivanje ovog sporazuma omogućiće bolju saradnju naše dve zemlje u oblasti bezbednosti i javnog reda, a što će naročito biti vidljivo u sferi suzbijanja zločina, suzbijanja kriminala, zaštite vladavine prava i poštovanja ljudskih prava i sloboda.

Ono što mi je naročito važno da naglasim je da Angola nije priznala nezavisnost tzv. "Kosova".

Dalje, imamo Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžana o readmisiji lica koja nezakonito borave. Zaključivanjem ovog sporazuma, Republika Srbija pokazuje spremnost da stvori preduslove da svim licima koja nezakonito borave na teritoriji država potpisnica pruži i u svoje zakonodavstvo inkorporiše najviše standarde u zaštiti ljudskih prava i sloboda, pružajući preduslove na taj način da se navedenim licima po povratku u matičnu državu omogući reintegracija u društvu. Takođe, Azerbejdžan je država koja nije priznala nezavisnost lažne države "Kosovo".

Treći je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u oblasti odbrane između Vlade Republike Srbije i Vlade republike Ekvatorijalna Gvineja, iako je predmet zaključivanja sporazuma saradnja u oblasti odbrane koja će prvenstveno uticati na saradnju u oblastima kao što su odbrambena i bezbednosna politika, odbrambena industrija, vojno obrazovanje, uveren sam da će pored ispunjenja tog prvenstvenog cilja uticati i na razvoj i na unapređenje celokupnih bilateralnih odnosa između naše dve zemlje.

Naglašavam da ni Ekvatorijalna Gvineja nije priznala lažnu državu "Kosovo".

Zatim, imamo Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Severna Makedonija i Saveta ministara Republike Albanije, Saveta ministara BiH, Vlade Crne Gore, Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Slovenije o aranžmanima zemlje domaćina u vezi sa statusom stalne organizacije balkanskih vojno-medicinskih snaga i njenog osoblja.

Kako smo čuli od ministra, primenu navedenog sporazuma Odbor za odbranu i unutrašnje poslove odobrio je na 19. Sednici Odbora u prethodnom sazivu Narodne skupštine, a razlozi da Narodna skupština potvrdi ovaj sporazum su ostali do danas nepromenjeni.

Naime, vojno-medicinske snage Republike Srbije su među jednima od najpriznatijih u svetu, cenjene podjednako i na Istoku i na Zapadu, s toga u sektoru bezbednosti predstavljaju našu zemlju i njenu vojsku na najbolji i najprofesionalniji način.

Konačno, tu je Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Azerbejdžan o vojno-tehničkoj saradnji. Ovim sporazumom definiše se saradnja dveju zemalja u vojno-tehničkoj, ali i vojno-ekonomskoj oblasti.

S tim u vezi, izrazio bih nadu da će naša domaća vojna industrija imati najviše koristi u narednom periodu, a naročito imajući u vidu da se saradnja predviđena ovim sporazumom ostvaruje, pored ostalog, u isporuci vojne tehnike, radova i usluga, kao i remontu naoružanja i vojne opreme kroz zaključivanje sporazuma i drugih dokumenata.

Kao što vidite, osim ovih konkretnih benefita, intenzivno produbljujemo saradnju sa prijateljskim državama koje nisu priznale lažnu državu "Kosovo" i time jačamo našu međunarodnu poziciju po ovom pitanju upravo na onaj način o čemu je juče detaljno govorio i predsednik države, Aleksandar Vučić i juče i prekjuče, dakle na vanrednoj, odnosno posebnoj sednici Narodne skupštine.

Iz svih ovih razloga, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati navedene sporazume. Zahvaljujem.