Zahvaljujem, predsedavajući.
U skladu sa dobrim običajima srpskog naroda, ja bih, pre svega, želeo da čestitam slavu poslanicima SRS i da im poželim da slavu proslave u zdravlju i veselju.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada su na dnevnom redu Narodne skupštine predlozi odluka o izboru sudija i tužilaca, to je prilika da se na neki način dotaknemo stanja u sudstvu, stanja u našem pravosuđu. Mi smo i u dosadašnjoj raspravi čuli… Naš ovlašćeni predstavnik, gospođa Jelena Žarić Kovačević, je u svom izlaganju istakla sa koliko problema se suočavamo u oblasti pravosuđa, a posebno imajući u vidu kakvu smo situaciju zatekli, imajući u vidu sve ono što smo nasledili, imajući u vidu kakve napore ulažemo ne bismo li popravili takvo stanje koje je posledica, pre svega, kako smo čuli, katastrofalne reforme pravosuđa sprovedene od žutih štetočina tokom 2009. godine.
Dame i gospodo, kada kažem katastrofalne reforme pravosuđa, to nije moja ocena i to nije ocena nikoga iz SNS. To je ocena Venecijanske komisije. Dakle, više od 700 sudija je bilo razrešeno zbog političke nepodobnosti, da tako kažem, nisu bili članovi vladajuće partije tada, DS, i samih tim bili su razrešeni. Te razrešene sudije su onda tužile državu, povele postupke, dobile presude protiv države, a rezultat toga je bio to da je državni budžet bio oštećen za 30 miliona evra.
Dalje, postavljene su sudije isključivo po partijskoj liniji, po partijskom ključu, isključivo stranačkim putem, stranačkim predlozima i svi se sećate onog čuvenog slučaja iz Vlasotinca kada su predsednik Opštinskog odbora DS i predsednik opštine slali dopis sa predlozima za sudije i tužioce u kome su okarakterisali kandidate za sudije i tužioce, pa su opisivali da li je taj kandidat podoban, da li nije podoban, da li pripada DS, da li ne pripada DS itd. i na taj način su na najbolji mogući način pokazali kakav je bio njihov odnos prema pravosuđu, ali i prema državi.
Ono što je važno istaći u ovoj raspravi, to je da ima i dobrih rezultata, da ima pomaka. Čuli smo i podatak da je efikasnost sudstva na značajno višem nivou danas, nego što je to bio slučaj kada su žuti vodili Srbiju. Čuli smo i da je danas prosečno trajanje sudskih sporova manje od 250 dana, a u njihovo vreme je bilo preko 500 dana. Dakle, duplo više i više od duplo više.
Svakako mislim da moramo da nastavimo permanentno da radimo na vraćanju poverenja građana u naš pravosudni sistem, u naše pravosuđe, iako to nije lak posao, imajući u vidu sve ono što smo nasledili i sve ono o čemu smo govorili danas.
U tom smislu postoje i neke negativne pojave poput onog sudije Majića koji se sve manje u javnosti pojavljuje u svojstvu sudije, a sve više u svojstvu analitičara, analitičara za sve i svašta, blogera, šta god to značilo, tako se sam predstavlja – kao bloger, i sve češće u svojstvu političara u pokušaju. Jedino po čemu je poznat zapravo jeste da je svojevremeno učestvovao u oslobađanju tzv. Gnjilanske grupe, o čemu je malopre govorio i kolega Arsić. Još po čemu je poznat? Poznat je po oslobađanju silovatelja, o čemu je takođe govorio i kolega Arsić, ali i koleginica Žarić Kovačević. Još po čemu je poznat? Poznat je po snažnom protivljenju donošenje Tijaninog zakona. To su tri stvari po kojima je postao poznat.
Sutra kada ode u penziju, kad ga budu pitali - šta si ti, Majiću, radio kao sudija, on će reći – učestvovao sam u oslobađanju Gnjilanske grupe, učestvovao sam u oslobađanju silovatelja i snažno sam se protivio Tijaninom zakonu. Eto to su njegovi dometi.
U tom smislu čudi jedna vest, a ona glasi, da je upravo taj Majić dobio ovih dana nekakvu nagradu, nekakvo priznanje, od nekakvog Evropskog pokreta u Srbiji, šta god to bilo, pa kaže da je u pitanju priznanje - doprinos godine Evropi za 2019. godinu.
Kaže taj Evropski pokret u Srbiji da nagrađivanjem zaslužnih pojedinaca i organizacija želi da podstakne angažovanje na izgradnji modernog i demokratskog društva u Srbiji, kao i rad na promociji evropskih vrednosti i podržavanja reformskih procesa koji vode ka punopravnom članstvu Srbije u EU i onda dodeli nagradu Miodragu Majiću. Doduše i rektorki Popović su dali nagradu.
Kaže - priznanje doprinos godine Evropi ustanovili su 2002. godine i ono se dodeljuje za govor, knjigu, konkretnu akciju ili stav pojedinca, organizacije, ili grupe građana koji su protekloj godini značajno doprineli procesu evropskih integracija i promociji evropskih ideja i vrednosti u našoj zemlji.
Sada ja ne znam na koji način je sudija Majić doprineo procesu evropskih integracija i promociji evropskih ideja i vrednosti u našoj zemlji? Valjda puštanjem ove Gnjilanske grupe ili oslobođenjem tog silovatelja ili tako što se snažno protivio Tijaninom zakonu.
Onda kaže da žiri za odluku o dobitniku nagrade čine predsednik tog pokreta i dosadašnji dobitnici nagrade među kojima su Goran Svilanović, Tanja Miščević, Ivan Vejvoda, Sonja Liht, Saša Janković, Rodoljub Šabić, „Centar za istraživačko novinarstvo“, to je onaj CINS i ostali. Lepo društvo. Mislim da ovde fali samo Nataša Kandić. Jel se slažete, kolega Jojiću? Samo Nataša Kandić još fali ovom društvu i sad je tu i Miodrag Majić.
Iz svega ovoga što sam rekao, želeo bih da zaista apelujem da ovakvih negativnih pojava u našem pravosuđu, u našem sudstvu, izražavam nadu, da će u budućnosti biti sve manje. Zahvaljujem.