Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi gospodine ministre sa saradnicima, mi iz SNS smo i u načelnoj raspravi naglasili da ćemo snažno podržati predlog budžeta za 2021. godinu i u danu za glasanje, naravno, glasaćemo za isti.

Iz predloga budžeta jasno se vidi da je ovaj budžet precizno isplaniran, ministre, konstruisan tako da odgovori izazovima svetske ekonomske krize, takođe, ima svoju razvojnu komponentu, ali isto tako značajnu socijalnu komponentu, odnosno da je usmeren ka podizanju životnog standarda naših građana. O tome najbolje govore i planirano povećanje penzija i planirano povećanje minimalne cene zarade, kao i povećanje plata u javnom sektoru, i to bez ugrožavanja makroekonomske stabilnosti.

Ministre, ja bih odmah da podvučemo neke stvari. Dakle, imamo 2020. godinu koju je obeležila pandemija korona virusa, a zbog koje je čitav svet, na neki način, u vanrednoj situaciji ili u vanrednom stanju i sledstveno tome ekonomskoj krizi. Ta kriza je poljuljala i preti da razori i mnogo jače ekonomije nego što je to država Srbija. Uprkos tome, mi izdvajamo preko 330 milijardi za kapitalne investicije, za autoputeve, za koridore, železnice, rehabilitaciju pruga, železnica, saobraćajnica itd.

Uprkos stravičnoj ekonomskoj krizi povećavamo plate u javnom sektoru, povećavamo cenu minimalne zarade, povećavamo penzije, i to bez povećavanja duga u odnosu na BDP. Pitam – ima li još koji primer u svetu, ima li takav primer da neka zemlja u ovoj krizi, nastaloj usled pandemije korona virusa, povećava plate i penzije? Priznajem da ne znam ni za jedan takav primer u svetu, ali pitam vas da li ima takvih primera? Sada ako neko hoće da mi kaže da ovo nije uspeh, moram da priznam ili je krajnje maliciozan ili nema pojma ni o čemu.

Vi ste, ministre, kao i naš ovlašćeni predstavnik, koleginica Tomić, izneli najvažnije elemente predloženog budžeta, i to u svim segmentima, ali ono što bih posebno izdvojio su zapravo veća izdvajanja za Ministarstvo odbrane i Ministarstvo unutrašnjih poslova, kako kada je reč o opremanju, nabavci vozila, modernizaciji naoružanja i vojne opreme, vojnoj tehnici, tako i kada je reč o popravljanju materijalnog položaja pripadnika Vojske.

Tu bih se složio sa ministrom odbrane kada kaže – ako hoćemo da imamo vojsku, moramo da imamo vojnike. Mislim da je to jedan od najvećih prioriteta. Mislim da je to jako važno, da moramo da zadržimo vojnike koji će biti dobro opremljeni i zadovoljni svojim materijalnim statusom i ne mogu, s tim u vezi, a da ne pohvalim inicijativu predsednik Srbije, a u vezi dodatnog povećanja plata od 10% za pripadnike Vojske Srbije. To povećanje, kako smo čuli, neće biti linearno svima, već će, da kažem, biti zahvaćeni oni čija su primanja do sada bila najniža. Dakle, vojnici po ugovoru, profesionalni vojnici, razvodnici, desetari, da li je tako, mlađi vodnici, podoficiri itd.

Dakle, imamo redovno povećanje od 5% za sve u javnom sektoru, a onda još 10% povećanja za ove kategorije koje sam nabrojao. Priznaćete, to u ovom trenutku nije malo i pokazuje odlučan stav države da brine o svojim vojnicima. Dakle, ti ljudi su danonoćno na braniku naše otadžbine, ne beže od izazova, ne beže od opasnosti i zaslužuju da im se oda posebno priznanje i posebno poštovanje i zato je važno poslati poruku da država visoko ceni požrtvovanje svojih vojnika.

Sve ovo što smo izneli do sada, sve dosadašnje rezultate, sve uspehe, sve planove za 2021. godinu, sve ono što je dobro, sve ono što je afirmativno, sve ono što je konstruktivno, nećete čuti u vestima, nećete čuti u informativnim emisijama nekih medija, to su uglavnom oni mediji koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, da ih ne imenujem sada, znaju dobro građani Srbije koji su to mediji, ima ih prilično. Za njih ovo, kako da vam kažem, ministre, neće biti vest. Za njih ovo neće biti važno. Njima je važno i oni će se baviti, ako je moguće, da istrgnu iz konteksta neku rečenicu od nas, narodnih poslanika ovde, pa da to onda montiraju u svojim prilozima, ne bi li nastavili da vode monstruoznu hajku protiv narodnih poslanika SNS.

Sve što rade poslednjih dana i nedelja jeste zapravo kampanja i hajka protiv pojedinih narodnih poslanika SNS, prvenstveno mislim na gospodina Atlagića, kao i na našu koleginicu Biljanu Pantić Pilju, ali i ostalih poslanika SNS. I sve to uz jednu vrlo pokvarenu i vrlo perfidnu zamenu teza, u kojoj se od žrtve zapravo pravi krivac. Evo kako to izgleda.

Odabrao sam samo nekoliko naslova sa portala onih medija koji su pod kontrolom Dragana Đilasa, a građani Srbije dobro znaju koji su mediji u pitanju, pa neću navoditi koji su to mediji. Ako mogu, da zamolim kamermana da pokaže: „Atlagiću baš i ne ide od ruke da bude normalan“. Dakle, ovo je naslov, ovo je članak na internet portalu jednog uticajnog medija u Srbiji, neću reći koji je u pitanju, ali pod kontrolom Dragana Đilasa: „Atlagiću baš ne ide od ruke da bude normalan“. Profesore, ja vam se izvinjavam što čitam ovo, ali želim da građani Srbije vide ko je zapravo ovde žrtva a ko je krivac. „Atlagiću baš ne ide od ruke da bude normalan“.

Isti mediji, drugi članak, drugi naslov: „Marko Atlagić profil jednog primitivca“. Ponoviću, pošto kamerman ne želi da ovo uveliča: „Marko Atlagić profil jednog primitivca“.

Drugi mediji, ali takođe pod kontrolom Dragana Đilasa, kaže: „Dno, izvesni Atlagić napao glumicu“. Idemo dalje.

Još jedan medij, takođe pod kontrolom Dragana Đilasa, kaže: „Marko Atlagić: Doktor za uvrede“.

Još jedan medij, takođe pod kontrolom Dragana Đilasa, kaže: „Skupština je postala viber grupa za uvrede“. Zemljo, progutaj nas – prokomentarisao je jedan reditelj, neću mu spominjati ime i prezime.

Još jedan medij kaže: „Plakao bih još više – naslovna strana je u pitanju, Marko Atlagić je glavna tema – da sam znao za njegovo prisustvo u konvoju“. E, sad, tu oni pokušavaju da izvrnu ruglu činjenicu da je gospodin Atlagić delio sudbinu srpskog naroda u zločinačkoj akciji „Oluja“, pa kaže – Plakao bih još više da sam znao za njegovo prisustvo u konvoju.

Još jedan medij, ovo je sada na društvenim mrežama i to sponzorisano, primetićete, i to je posebna tema, ministre, za vas, u nekom narednom periodu, ako je moguće da se pozabavite silnim sponzorisanjem objava na društvenim mrežama, a to je vrlo skupa delatnost. Želim samo da kandidujem jednu od tema, kojom bi u budućnosti trebali da se pozabavite. Dakle, odakle novci raznim portalima, po mom skromnom mišljenju, mislim da su u pitanju hiljade i hiljade evra za svakodnevno sponzorisanje svojih objava na društvenim mrežama? Da li plaćaju porez na to? Kaže: „Danas je u Skupštini poturena ceduljica izvesnom Marku Atlagiću, zaduženom pljuvaču naprednjaka“.

Još jedan portal, isto sponzorisano na društvenim mrežama, ne znam od kojih para, kaže: „Dežurni SNS pljuvač u Skupštini zaradio 28 hiljada evra naših para“. Pazite koliko je ovo bedno. Pazite koliko ovo nema nikakvih skrupula ni morala. Kaže – dežurni SNS pljuvač u Skupštini zaradio 28 hiljada evra naših para, a onda saberu sva primanja Marka Atlagića, ukupna sva primanja mesečna, u svim mandatima, i onda to obračunaju i prikažu kako je Marko Atlagić zaradio 28 hiljada evra. Ko onda koga targetira ovde? Ko kome crta mete na čelu? Ko je ovde žrtva?

Dalje, neka Rakić, to vam je zamenica predsednika onoga što je ostalo od Demokratske stranke, kaže: „Atlagić je vratio Skupštinu u radikalsko doba“. To je valjda pokušala na neki način da ga uvredi. Zamislite, kaže zamenica predsednika stranke u kojoj se biju neke dve grupacije, pa se pobiju na sastanku! E, ona je našla nekome da spočitava nešto. I još gomila ovakvih i sličnih članaka, usmerenih jedino i isključivo da vode kampanju protiv poslanika SNS.

Ja bih želeo, u moje lično ime, a verujem i u ime većine poslanika u Narodnoj skupštini, da vam čestitam, gospodine Atlagiću, da vam se zahvalim na izuzetnoj hrabrosti koju ste pokazali i da vam čestitam na istrajnosti i na želji da se zajedno sa Aleksandrom Vučićem i sa svima nama borite i nastavite sa borbom za uspešnu, bolju i uređenu Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, uvaženi gosti, dame i gospodo narodni poslanici, veoma je važna sednica Narodne skupštine na kojoj razmatramo izveštaje o radu više nezavisnih kontrolnih institucija, što predstavlja, da kažem, dobru praksu i doprinosi podizanju svesti o ulozi, ali i značaju nezavisnih kontrolnih institucija, a ja bih dodao da je upravo vladajuća većina, predvođena SNS, ustanovila ovu dobru praksu razmatranja izveštaja na sednicama Narodne skupštine.

Uvek kada govorimo o pitanjima iz delokruga rada Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno Agencije za sprečavanje korupcije, dobra je prilika da podvučemo naše snažno opredeljenje, a to je žestoka i beskompromisna borba protiv korupcije i kriminala svuda i na svakom mestu.

Sa druge strane, moj kolega, narodni poslanik Uglješa Mrdić je danas u delu sednice na kojoj se postavljaju poslanička pitanja podsetio javnost na jednu veliku aferu, a ja bih rekao pravu pljačku, koja se desila na Vračaru, gde je opština Vračar u vreme dok su "žute štetočine" bile na vlasti, ostala bez hiljade i hiljade kvadrata poslovnog prostora kojim je raspolagala i desetine stanova koji su bili u fondu kojim je opština upravljala.

Dakle, preko 780 miliona dinara ukupnih gubitaka i minusa u poslovanju, preko pet hiljada kvadrata poslovnog prostora je nestalo iz fonda JP za upravljanje poslovnim prostorom Vračar. Oko 70 stanova koji su nestali iz fonda prvo su bili u fondu, postojali su, a onda su naprasno i volšebno nestali, odnosno ne postoji nikakva dokumentacija iz koje jasno može da se utvrdi šta se dešava sa tim stanovima, gde su danas, kako je moguće da ih nekad ima a onda posle ih nema, danas su tu, sutra više nisu tu? Kao mađioničari - sad ga vidiš, sad ga ne vidiš.

Onda, kada se uđe malo u dokumentaciju onda se vidi da su vrlo namerno sklapani vrlo nepovoljni i štetni ugovori, uvek nekako štetni po opštinu Vračar, a na korist raznih fizičkih ili pravnih lica, raznih prijatelja, što kaže kolega Jovanov "prijatelja, rođaka, kumova". Zatim, namerno puštani da zastare, nisu na vreme utuživali, dođu do velikog potraživanja, dođu do velikih dugova, oni ne potražuju, ne utuže, ništa ne učine u tom smislu. Da ne pričamo da nisu postojale nikakve bankarske garancije ili neka druga sredstva obezbeđenja i onda vidite da je u pitanju predumišljaj, da je u pitanju namera da se ošteti javno preduzeće, da se ošteti fond kojim raspolaže opština, da se ošteti državna imovina. Ko je tu izvukao korist? Ne treba nam mnogo da zaključimo.

Bilo je tu i nekih vrlo karakterističnih slučajeva. Koliko se sećam, jedan karakterističan slučaj je bio baš u samoj zgradi opštine, odnosno u zgradi opštine je registrovano javno preduzeće za upravljanje poslovnim prostorom, dakle Njegoševa 77, a jedan od većih dužnika tog preduzeća je bio takođe registrovan na toj opštini. Dakle, kancelarija pored kancelarije, a oni godinama nisu uručili opomenu pred utuženje ili bilo šta drugo. Dakle, kancelarija pored kancelarije i iz toga se vidi jasna namera, nije ovo slučajno urađeno.

S druge strane, postojao je primer, isto čuveni, dozvolićete mi, što toliko vremena posvećujem opštini Vračar, jer sam dolazim sa te opštine u Smiljanićevoj ulici, gde je opština Vračar imala svoje zemljište koja je ustupila investitoru da izgradi višespratnicu, a da nakon izgradnje opština tu dobije određeni broj kvadrata prostornog prostora i to samo po sebi nije problematično. Problem je nastao onog trenutka kada investitor koji je sagradio tu zgradu nije ispoštovao svoj dogovor i opština nije dobila nikakve kvadrate. Ako se pitate zašto nije došlo do nekog sudskog raspleta u tom smislu, odgovor će biti vrlo smešan. Opština nije imala novca za sudsku taksu, dakle, nije postojao novac kojim su oni mogli da plate sudsku taksu i zato nije došlo do ročišta, nije došlo do sudskog raspleta ove pljačke. To je epilog Đilasove vlasti i vlasti Đilasovih saradnika na Vračaru.

Ono što je još veći problem od toga, i to je jedan od razloga zašto danas govorimo o ovome i moj kolega Mrdić i ja, jeste činjenica da do današnjeg dana nije ustanovljeno šta je sa krivičnom prijavom koja je podneta još pre četiri godine protiv odgovornih ljudi za ovu pljačku. Dakle, da ponovim, 780 miliona dinara ukupnih gubitaka i minusa u poslovanju, 70 stanova, preko 5.000 kvadrata, krivična prijava blagovremeno podneta. Četiri godine su prošle, nemamo odgovor nikakav, apsolutno nikakav odgovor - šta je sa odgovornim za ovo? Šta radi tužilaštvo? Šta rade pravosudni organi? Kada ćemo dobiti informaciju ko je odgovoran za pljačku?

Zašto je važno podsetiti javnost na ovaj slučaj? Po mom mišljenju, zato što se na ovom primeru najbolje vidi suština vlasti Đilasa i njegovih saradnika. Ovaj primer to najbolje pokazuje. Dakle, jedna mala opština, najmanja beogradska opština koju su, da kažem, zaposeli i godinama čerupali i pustošili sve što je moglo da se očerupa i opustoši, sve dok nisu iscrpli sve moguće resurse.

Kada već pričamo o stanovima, kad već pričamo o nekretninama, ja ne mogu da ne napravim paralelu sa najnovijom aferom koja potresa Srbiju, a to je ovo saznanje o kojem danas pričamo, o neverovatnom bogatstvu u nekretninama i u stanovima brata Dragana Đilasa. Dakle, opet stanovi, opet nekretnine i zanimljivo primetićete kad god je neka afera sa stanovima, kad god je neko muljanje sa nekretninama, onda dođemo do Đilasa ili do Đilasovih saradnika ili do njegovog brata u ovom slučaju. Dakle, 29 nekretnina, a sad čujemo i 35 i ko zna koliko će porasti ta cifra do kraja, stanova, lokala, garaža u centru Beograda i kad postaviš pitanje - odakle prijatelju to, kako, majstore, toliki novac i toliko bogatstvo, onda tu nema odgovora?

Nikada ne dobijamo odgovor, ali umesto odgovora sledi nova serija napada sa njihovih medija, nove fabrikovane afere, N1, Nova, „Njuz maks adrija“, „Danas“, onaj Direktno i ko zna još odakle sve ne. Svaki dan novi napadi, nove laži, nove izmišljotine, sve što im padne na pamet će osmisliti samo da bi izbegli da daju odgovor na vrlo, složićete se, jednostavna pitanja – kako si stekao tolike stanove, otkud ti toliko bogatstvo, na koji način si stekao tolike milione i nekretnine?

Znam da se ovo možda ne odnosi direktno na vas, dame i gospodo iz Agencije za sprečavanje korupcije, verovatno da je ovo pitanje više za tužilaštvo i pravosudne organe, ali je jako važno osuditi svuda i na svakom mestu ovakve pojave da nam se ne bi ponavljale i jako je važno osuditi na svaki način ovaj vid korupcije i kriminala i mi ćemo istrajati u borbi protiv korupcije, kriminala i ono što je najvažnije u toj borbi neće biti ni zaštićenih, ni povlašćenih kako smo u mnogo navrata do sada i pokazali, zato što želimo od Srbije da napravimo uspešnu, uređenu i pristojnu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine.

Poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, veliki broj medija u Srbiji je danas objavio informacije o ogromnom bogatstvu u nekretninama brata Dragana Đilasa, Gojka Đilasa, a koje se meri u hiljadama kvadrata raznih nekretnina. Dakle, stanovima, lokalima i garažama u samom centru grada, ali i u širem centru Beograda, a čija se vrednost meri u milionima evra.

S toga, postavljam nekoliko pitanja predsedniku Vlade, gospođi Brnabić, ministru unutrašnjih poslova, i ako nije tu, ministru pravde, takođe. Kako je Đilasov brat, kako je bilo ko u Srbiji, ali u ovom slučaju Đilasov brat, stekao toliko bogatstvo koje se meri u 29 stanova, lokala i garaža u centru Beograda?

Na koje načine je zaradio stanove poput stana u Siminoj ulici u Beogradu od 91 kvadrata, zatim stana u Beogradskoj ulici, takođe čak pet stanova u jednoj zgradi u ulici Velisava Vulovića od po 127 kvadrata svaki stan? U pitanju je Savski Venac, jedna od centralnih beogradskih opština. Zatim, stan u Gospodar Jevremovoj ulici od 143 kvadrata. Gospodar Jevremova, sam centar Beograda, i još mnogo nekretnina, kao što sam rekao, 29 ukupno čija je ukupna kvadratura 1.726 kvadrata.

Znate li koliko godina je potrebno da čitava porodica radi da bi zaradila jedan ovakav stan, a ne skoro 30, koliko godina je potrebno za to? Pedeset prosečnih porodica u Srbiji, ukupno 50 porodica nema ove nekretnine ili ovoliko nekretnina koliko ima samo jedan čovek, brat Dragana Đilasa, Gojko Đilas.

S tim u vezi pitam, kako je to moguće i da li će biti istraženo poslovanje firmi, pogotovo ofšor kompanija u kojima Đilasov brat ima upravljačka prava?

Smatram, gospođo predsedniče Vlade, da je potrebno detaljno istražiti sve ove navode, jer je to idealna prilika da vidimo kako su se pojedini tajkuni decenijama bogatili do enormnih granica na račun građana Srbije, dolazili do nenormalnog kapitala i bogatstva i to u vreme kada su građani Srbije rapidno siromašili. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem i vama, gospođo Brnabić, na odgovoru.

Želeo bih samo da kažem da se, kada govorim o toj temi, vrhunac licemerja tog dela opozicije upravo vidi u hajci i kampanji koju vode protiv Aleksandra Vučića i članova njegove porodice, konkretno brata, koga uporno napadaju za razne kvadrate, imovinu, zemljišta, itd. Naravno, uvek se ispostavi da su u pitanju gole laži, besmislice i izmišljotine, a oni su upravo ti koji poseduju nenormalno bogatstvo, dokazano, prijavljeno. Upravo u tome se vidi suština njihovog licemerja.

Iskoristio bih priliku da postavim i neka pitanja kada je reč o Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.

Gospođo Obradović, nedavno ste pozvali građane da provere svoje podatke u Centralnom registru stanovništva na portalu e-uprave, pa me zanima kakve su prve reakcije građana? Imate li podatke da li građani uopšte koriste Centralni registar stanovništva?

Drugo pitanje za gospođu Obradović je sledeće. U medijima se spominje da odbornici SO Bujanovac žele da proglase počasnim građaninom ministra spoljnih poslova Albanije Gent Cakaja. Da li je u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave stigla zvanično ta inicijativa?

Treće pitanje – pre nekoliko dana Nacionalna akademija je započela obuku za nove gradonačelnike, odnosno predsednike opština. Kakav je odziv i kakve efekte očekujete od ove obuke? Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajuća, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici.

Mi iz poslaničke grupe SNS ćemo podržati predložene zakone iz današnjeg dnevnog reda, a čuli smo u dosadašnjoj raspravi kako od ovlašćenog predstavnika naše poslaničke grupe, gospođe Čarapić, tako i od svih ostalih govornika, da kažem sve one argumente i razloge zbog kojih treba usvojiti predložena akta. Da ne bih došao u situaciju da ponavljam koji su to ključni razlozi, ali i ciljevi koji se ovim zakonskim rešenjima postižu, ja bih iskoristio ovo javljanje.

Danas kada razgovaramo o poreskom postupku, kada razgovaramo o poreskoj administraciji, kada govorimo o efikasnosti našeg poreskog sistema, kada govorimo o unapređenju poreske politike u Srbiji, da ukažem ministre, na jednu pojavu koja je zainteresovala javnost, a koja ukazuje na moguće zloupotrebe prilikom emitovanja spotova koji pozivaju na bojkot parlamentarnih izbora.

Naime, brojni mediji danas pišu o tome da je privatna firma izvesne Jovane Polić, ko ne zna, u pitanju je bliska saradnica onog Slaviše Lekića, e ta firma te Jovane Polić je platila spotove za bojkot izbora koji su se tokom predizborne kampanje emitovali na televizijama N1 i Nova S, a onda ih potom prosledila i ustupila Draganu Đilasu i njegovom tadašnjem Savezu za Srbiju. U pitanju je preko 400 emitovanih spotova koji su vizuelno bili identični kampanji kakvu je sprovodio Dragan Đilas u pozivu na bojkot. Ako kamera može da zabeleži, to otprilike ovako izgleda. Dakle, nema gotovo nikakve razlike između kampanje Dragana Đilasa i kampanje koju je platila privatna firma bliskog saradnika Slaviše Lekića. Firma se zove JSP. Na njenom čelu je, kao što sam rekao, dugogodišnja saradnica Slaviše Lekića, Jovana Polić. Dodao bih da je od ranije poznata po raznim antisrpskim projektima i antisrpskim filmovima.

Ovo ministre ne tvrdi niko iz SNS. Dakle, ovo nije ničija paušalna ocena, već je u pitanju godišnji izveštaj CINS. O CINS-u možemo svašta da kažemo, ali sasvim sigurno ne možemo reći da je CINS naklonjen SNS ili da SNS može da utiče na CINS. Treba se setiti da je upravo ta ekipa, ta ista ekipa napravila onaj po zlu čuveni film, oni to tako zovu, film koji se zove „Vladalac“, a koji su do iznemoglosti posle vrteli na N1 televiziji u kome je u dva nastavka promovisana najprljavija do tada, slobodno ću reći, nezabeležena najprljavija kampanja i potpuno otvorena mržnja prema Aleksandru Vučiću.

Dakle, film u kome grupa opskurnih likova najotvorenije vređa predsednika države i to na najgori mogući način. Dakle, setite se količine tih uvreda. Setite se te monstruozne hajke. Setite se da su u pitanju desetine i desetine najrazličitijih mogućih uvreda izrečene na račun predsednika države u tom nazovi filmu. Sad se ispostavilo da je ista ta ekipa platila emitovanje Đilasovih spotova na Šolakovim televizijama. Onda ih je posle toga besplatno ustupila Draganu Đilasu da to dalje kači na jutjub kanale.

Sada ja pitam, šta je motiv za ovu ujdurmu. Da li je u pitanju pokušaj zametanja tragova nesumnjivoj vezi Đilasove politike i Šolakovih medija, ne zanemarujući pri tom njihovu dokazano od ranije finansijsku vezu i ortakluk. Ili je u pitanju motiva da se izbegne obaveza pred Agencijom za sprečavanje korupcije jer novac za ovu kampanju formalno i zvanično nije dala nijedna politička stranka već privatna firma i to navodno iz sopstvenog ubeđenja, ako je i ko u Srbiji spreman da poveruje da je u pitanju sopstveno ubeđenje.

Treće pitanje ministre, koje se nameće s tim u vezi, vezano je za cenu koja je plaćena za ove spotove. Dakle, uočena je ogromna razlika između cene ovih spotova i cena plaćenih od ostalih političkih stranaka. Evo, za primer, navešću da je SNS za 28 predizbornih spotova na istoj toj televiziji platila 3,9 miliona dinara, a Polićeva za preko 400 spotova je platila 1,2 miliona dinara. Dakle, gde je tu logika, gde je tu elementarna finansijska logika.

Sva ova pitanja upućuju na potrebu otvaranja šire istrage, da kažem, o mogućim finansijskim mahinacijama, te ja apelujem na vas ministre a i na poreske organe da u skladu sa svojim ovlašćenjima, nadležnostima, utvrdite ima li ovde prekršajnih i krivičnih elemenata. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, svedoci smo kampanje, a ja bih pre rekao prave histerije, koja se poslednjih dana vodi protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića na raznim tajkunskim medijima, kako elektronskim, tako i štampanim, zatim raznim tim njihovim internet portalima, kao i na njihovim društvenim mrežama. To nije ništa novo na političkoj sceni Srbije, već nešto što traje godinama, ali se u poslednje vreme prosto takmiče u bizarnosti, morbidnosti i očajničkim pokušajima da iskoriste svaku, ama baš svaku moguću priliku i temu ne bi li napali Aleksandra Vučića i njegovu porodicu. U toj kampanji dominiraju brojni mediji pod Đilasovom kontrolom, „N1“, „Nova“, „Njuz Maks Adrija“, „Danas“, „Nin“, „Vreme“, „Nedeljnik“, zatim razni opskurni portali, poput onog „Direktno“, a naročito se ističu razni birnovi, cinsovi, krikovi, koji ničemu drugom i ne služe, osim za kampanju – udri po Vučiću, svuda i na svakom mestu, 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji.

Iskoristili su čak i sahranu mitropolita Amfilohija da napadnu Vučića, samo zato što je iskazao poštovanje i otišao na sahranu. Zamislite, drznuo se, usudio se da ode na sahranu. Dakle, bukvalno ga napadaju samo zato što postoji jer da nije otišao na sahranu, oni bi ga napali zašto nije otišao na sahranu.

Do koje mere su spremni da idu najbolje govori i tvit Sergeja Trifunovića u kome se najblaže rečeno aludira na smrt Aleksandra Vučića. Evo, kako to izgleda, da građani imaju prilike da vide. Dakle, u članku koji je objavio, gde se kaže – bilo bi dobro da je i Vučić govorio na sahrani Amfilohija. Pa, je neki ludak je na to napisao – a još bolje bi bilo da je Amfilohije govorio na sahrani Vučiću. A na to Sergej Trifunović napiše – voistinu. Dakle, on se slaže sa tim, on priželjkuje to, on podržava to.

Predsedavajući, ja sad neću da ulazim u to da li je Sergej Trifunović bio možda pod uticajem nekih sredstava, možda pod uticajem nekih supstanci, jel tako. Verovatno da jeste, ali to ga ne opravda da ovakve stvari piše.

Zamislite do koje mere ide ta bolest. Zamislite do koje mere ide opsesija, do koje mere ide mržnja. Niko reč da kaže, niko da osudi. To nije tema za „N1“ televiziju.

Zamislite, prijatelji, da je neko iz SNS ovako nešto uradio, pa ne bi nam dali da živimo. To bi glavna tema bila nedeljama na „N1“, pravili bi reportaže, pravili bi specijalne emisije, pravili bi okrugle stolove. Danima bi dovlačili sve one njihove stručnjake i pametnjakoviće da pričaju danima kako su im ugrožena prava, kako su oni ugroženi, kako im crtamo mete na čelu, kako živimo u diktaturi, itd. Zato, kad se priželjkuje smrt Aleksandra Vučića, e to može. To je legitimno, to je demokratski, to sve može.

Setite se koliko su puta do sada napadali porodicu predsednika Srbije. Setite se kako su proganjali nedeljama i mesecima Danila. Setite se šta su sve pisali za Andreja Vučića. Setite se da su pretili čak i najmlađem sinu, dakle, dete od svega nekoliko godina, pa, su i njemu pretili. Setite se koliko puta su pokušali da kriminalizuju celu porodicu Aleksandra Vučića, na svaki način da pokušaju da ih dovedu u vezu sa nekakvim tajkunima.

Evo jedna slika koja govori o tome. Dakle, ovo je „Nova S“, tu su doveli neke stručnjake da nešto analiziraju, a gore ide slika cele porodice Vučić zajedno sa raznim tajkunima, ne bi li pokušali da ih nekako dovedu u vezu. Samo što su zaboravili da spomenu glavnog i najvećeg tajkuna u Srbiji, istog onog koji je zaradio 619 miliona evra na sumnjiv način, a nikada nije dao odgovor na pitanje kako si, prijatelju, zaradio 619 miliona evra za kratko vreme kada si došao u Srbiju sa 25 hiljada evra.

Zato postavljam pitanje Ministarstvu kulture i javnog informisanja, kao i Savetu REM-a, da li će i kakve korake preduzeti u cilju zaštite od medijskog linča i progona svih onih koji nisu po volji lažne elite, svih onih koji se usude da drugačije misle, svih onih čija se politika razlikuje od politike Dragana Đilasa? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani mandataru, uvaženi kandidati za članove Vlade, današnja sednica Narodne skupštine na kojoj biramo Vladu Srbije je proizvod rezultata izbora održanih 21. juna 2020. godine, na kojima je više nego ubedljivu i blistavu pobedu odnela SNS sa svojim koalicionim partnerima, odnosno lista „Aleksandar Vučić – za našu decu“. Potom smo došli u jednu paradoksalnu situaciju.

Naime, neki mediji sa tajkunskim predznakom, to su oni isti mediji koji su naklonjeni onoj Đilasovoj grupaciji, koja je bojkotovala te parlamentarne izbore, su otpočeli kampanju pokušaja da se ospori legitimitet izbornih rezultata, pokušali su da ospore legitimitet Narodne skupštine, samim tim i Vlade Srbije, a onda su, kada su shvatili da im to nikako ne polazi za rukom, krenuli u jednu drugu kampanju, a to je – kad će više ta Vlada, zašto se toliko čeka sa izborom Vlade, pa su počeli da odbrojavaju dane, sate, minute, itd. na tim svojim portalima. Evo, da ih obradujem - vrlo brzo će Vlada Srbije biti izabrana, do kraja današnjeg dana, svakako, i već od sutra svi zajedno nastavljamo da idemo onim putem kojim smo i do sada išli, a koji je, da kažem, zacrtao i trasirao Aleksandar Vučić još 2014. godine.

Izuzetno mi je važno da istaknem da biramo Vladu koja će predstavljati kontinuitet reformskog napretka Srbije, kontinuitet svega onoga što je mandatar gospođa Brnabić iznela u svom ekspozeu u vidu dosadašnjih rezultata Vlade Srbije, brojnih rezultata u brojnim segmentima koje niko relevantan ni ne pokušava da ospori, i kada govorimo o nastavku ekonomskog rasta, i kada govorimo o borbi za interese Srbije, ali i očuvanju i opstanku srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, i kada govorimo o borbi protiv pandemije korona virusa, i kada govorimo o očuvanju političke stabilnosti Srbije i naročito kada govorimo o borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Da li neko može da ospori da iz godine u godinu jačamo privrednu aktivnost, da stvaramo bolji investicioni ambijent?

Da li neko može da ospori da iz godine u godinu beležimo veći priliv direktnih investicija što direktno utiče na povećanje broja novih radnih mesta, a što direktno utiče na povećanje životnog standarda građana, ali i opšteg ekonomskog rasta Srbije?

Da li neko može da ospori da je Srbija danas neuporedivo poštovanija u svetu i da smo uspeli, da kažem, da povratimo ugled kod svih važnih političkih faktora u svetu?

Da li neko može da ospori da je Srbija danas apsolutni lider u regionu po svim parametrima, da predstavlja oslonac za sve Srbe gde god oni živeli, spremna da im pomogne i da ih zaštiti ukoliko bude potrebe?

Da li neko može da ospori da je bezbednosni i odbrambeni sistem Srbije na visokom nivou, veoma visokom nivou i, usudiću se da kažem, možda i na najvišem nivou u poslednjih nekoliko decenija, neuporedivo višem nivou nego u godinama kada su neki dok su pljačkali i pustošili Srbiju, namerno razarali našu vojsku, namerno devastirali naš odbrambeni sistem, topili tenkove, prodavali naoružanje, i lako i teško, kao staro gvožđe i uz sve to govorili – a šta će nam vojska? Za razliku od njih, mi dobro znamo šta će nam vojska. Za razliku od njih, mi znamo koliko je važno ulagati u efikasnu i modernu vojsku kao faktor mira i stabilnosti? Baš zato što nećemo ratove, baš zato što ne želimo nove sukobe, baš zato što želimo mir i stabilnost u regionu, baš zato ulažemo i jačamo i modernizujemo vojsku i čitav odbrambeni sistem naše zemlji.

I pored svih dobrih rezultata o kojima sam govorio, mi dobro znamo da ne smemo da se opuštamo, dobro znamo da nije dovoljno da samo kažemo – e, bolji smo od onih štetočina koji su godinama pljačkali i uništavali Srbiju i tu je kraj. Nije kraj tu. Dobro znamo da smo bolji, ali nema opuštanja. Znamo da nije dovoljno i to je razlog zašto svaki put lestvicu dižemo sve više i više, zato što znamo da možemo bolje, da ćemo od Srbije napraviti uspešnu, uređenu i pristojnu zemlju.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine potpredsedniče Narodne skupštine.

Vrlo ću kratko. Želim u startu da kažem da predlažem da se odbije ovaj amandman i da sam saglasan sa svom onom argumentacijom zbog koje je i ovlašćeni predstavnik predlagača pozvao da se odbije predloženi amandman grupe poslanika koji ste iščitali. Žao mi je što poslanici koji su predložili ovaj amandman nisu u sali, da pokušamo da čujemo neku argumentaciju u tom smislu zašto bi ovaj amandman trebalo prihvatiti.

Moje mišljenje je da kada je reč o amandmanu koji se odnosi na Ministarstvo unutrašnjih poslova, da se zapravo krije pokušaj, vrlo perfidni pokušaj, da se Republika Srbija optuži kao neko ko nema sluha za pitanja osoba koje pripadaju određenoj nacionalnoj manjini, u ovom slučaju reč je o albanskoj nacionalnoj manjini, jer vidimo iz predloga amandmana da se posebno apostrofira zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina i usaglašavanje strukture zaposlenih sa strukturom stanovništva u naseljenim mestima.

Gospodin Kamberi, kao i gospodin Imamović, njegov kolega iz iste poslaničke grupe, vrlo neprincipijelno sastavljene poslaničke grupe, pokušavaju na ovaj način da nametnu temu koja realno ne postoji. Ponoviću da mi je žao što nisu tu, da čujemo gde to u Srbiji nacionalne manjine imaju bilo kakav problem, u kojoj sferi, u kojoj oblasti, u kom segmentu, u kom preduzeću, u kojoj instituciji, u kom državnom organu bilo koja nacionalna manjina ima bilo kakav problem, koje to pravo nacionalne manjine u Srbiji danas imaju prilikom ostvarenja? Žao mi je što nisu ovde, da čujemo nešto iz njihove argumentacije.

Kada govorimo o Ministarstvu unutrašnjih poslova, trebalo je da znaju da kriterijum da neko postane pripadnik Ministarstva unutrašnjih poslova nije da li je neko Albanac ili je neko Rom ili je neko Srbin ili je neko Mađar ili pripadnik bilo koje druge nacionalne manjine. Dakle, mislim da je izuzetno pogrešno percipirati stvari na taj način, proklamovati navodnu ugroženost određene nacionalne manjine time što nisu možda, po nečijem mišljenju, dovoljno zastupljeni u nekom državnom organu, u ovom slučaju, kao što sam rekao, Ministarstvu unutrašnjih poslova. Neko da bi se zaposlio u Ministarstvu unutrašnjih poslova, kriterijum za to je isključivo stručnost, dakle, ne nacionalna pripadnost, već isključivo da li odgovara potrebama koje je zakon propisao.

Sama činjenica da se u nekoj opštini, ovde ću navesti neke opštine kao što su Preševo, Bujanovac, opštine u kojima određena nacionalna manjina predstavlja većinu, sama činjenica da u opštini recimo Preševo Albanci imaju većinu govori o zastupljenosti i u državnim organima, govori o tome da su zastupljeni i u Ministarstvu unutrašnjih poslova.

Neće niko iz Beograda odlaziti da bude policajac u Preševo, već će to biti čovek iz Preševa. Zaista mislim da je nepotrebno otvarati ovakve teme, pokušati da se na jedan perfidan način podigne tenzija, pokušati da se stvara atmosfera netrpeljivosti i nepoverenja.

Kada govorimo o multietničnosti i kada govorimo o zastupljenosti svih nacija, ja moram da pitam, a šta je sprečilo lokalne samouprave na jugu Srbije, dakle, Preševo ili Bujanovac da prekrše jedno pravilo koje je na snazi od 2002. godine o zastupljenosti srpske, u ovom slučaju manjine, u toj opštini. Od 2002. godine postoji pravilo da sve nacionalne manjine budu zastupljene u lokalnoj vlasti.

Zašto je posle 18 godina opština Bujanovac odlučila da prekrši to dobro pravilo koje je bilo na snazi, ponoviću 18 godina? Šta je problem? Zbog čega su Srbi u ovom slučaju izbačeni iz lokalne samouprave? Šta se to desilo? Već je bio dogovoren koalicioni sporazum. Podsetiću da ni jedna stranka nije osvojila apsolutnu većinu na izborima za opštinu Bujanovac. Srpska napredna stranka je osvojila 10 mandata, isto koliko i najjača albanska partija. Sve su to pitanja na koja bi gospoda predlagači ovog amandmana mogli da odgovore i žao mi je što nisu to.

S druge strane, osećam potrebu da primetim da kada dobijamo neke zamerke, kritike sa te strane, dakle dolaze predlagači ovog amandmana, nikako da čujemo i nešto afirmativno, nikako da čujemo i da se negde nešto lepo dogodilo. Informišući se malo naišao sam na podatak da se u maju ove godine, dakle nije to tako davno bilo, to je bilo pre nekoliko meseci, srpski i albanski policajci u zajedničkoj akciji probili su novi put do crkve u selu Oraovica kod Preševa. Dakle, zar ovo nije nešto što je afirmativno, zar ovo nije nešto što treba svi da promovišemo, zar ovo nije najbolji mogući primer multietničnosti?

Kome su potrebne danas 2020. godine podele da li je neko Albanac, da li je neko Srbin, da li neko treba ovoliko da učestvuje u nečemu, da li neko ima ovakvu kvotu, onakvu kvotu? Kome to treba? Kome treba izazivanje podela, a siguran sam da ni gospoda koja su predložili ovaj amandman nemaju podršku kod svog naroda. I to su izborni rezultati nedvosmisleno i pokazali.

Dakle, evo imamo jedan primer kako mogu srpski i albanski policajci u zajedničkoj akciji, probili novi put do crkve u selu Oraovica. Ova vest je izašla na brojnim portalima. Ovu vestu su ljudi pročitali. Za ovo se zna i ovo nije prvi primer. Nekoliko ovakvih dobri primera je bilo u prošlosti.

Još jednom podvlačim i sam izostanak predlagač ovih amandmana na današnjoj raspravi govori o tome da oni nemaju argumente i da je ovo pokušaj, dakle, na jedan vrlo perfidan način da se otvori jedna tema koja ne postoji i da se Srbija nepravedno optuži za nešto što nije istina. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine, ako mogu sebi da dozvolim, da istaknem da mi je zadovoljstvo što se obraćam u trenucima kada vi predsedavate.

Biću vrlo kratak, jer smo pri kraju rasprave o Predlogu zakona o ministarstvima čiji je predlagač grupa od 167 poslanika poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Mi smo, predsedavajući, u dosadašnjoj raspravi od mnogo kolega koji su govorili pre mene, čuli one najvažnije i ključne momente, kao i brojne benefite koje će ovaj zakon kako za državu, tako i za građane proizvesti.

Ovaj zakon stvara pretpostavke da u narednim danima izaberemo novu Vladu, Vladu koja će predstavljati kontinuitet reformskog napretka Srbije, a čiji je pokretač nekadašnji predsednik Vlade, a danas predsednik države Aleksandar Vučić. Kontinuitet u svim onim segmentima koje smo definisali, u ciljevima koje smo postavili kao osnov rada te buduće Vlade i kada je reč o nastavku ekonomskog rasta i kada je reč o borbi za interese Srbije, ali i očuvanje i opstanak srpskog naroda na KiM, i kada je reč o političkoj stabilnosti Srbije, i kada govorimo o borbi protiv pandemije Korona virusa i posebno kada je u pitanju borba protiv korupcije i kriminala.

U svim ovim segmentima, kao i u mnogim drugim, mi smo postigli i imamo veoma ozbiljne rezultate. Iz godine u godinu jačamo privrednu aktivnost u Srbiji, stvaramo bolji investicioni ambijent, beležimo veći priliv stranih direktnih investicija što sledstveno tome dovodi do povećanja broja novih radnih mesta što opet stvara uslove za bolji životni standard građana i opšti ekonomski rast Srbije.

Srbija je danas daleko poštovanija u svetu. Povratili smo, da kažem, ugled kod svih relevantnih političkih činilaca i Srbiju više niko ne doživljava kao deo problema, već kao deo rešenja. Srbija je danas apsolutni lider u regionu i neko koga da kažem, u koga Srbi iz regiona, ali bilo gde da Srbi žive, gleda u njega. Neko na koga mogu da se oslone, neko na čiju pomoć mogu da računaju uvek kada im je teško.

Bezbednosni i odbrambeni sistem Srbije je na veoma visokom nivou i rekao bih svetlosnim godinama daleko od onog tužnog perioda kada su neki godinama uništavali Srbiju, razarali našu vojsku, topili tenkove i naoružanje, prodavali kao staro gvožđe i sve to uz reči – a šta će nam vojska. Za razliku od njih, mi znamo šta će nam vojska. Mi znamo koliko je važno ulagati u modernu i efikasnu vojsku i to kao faktor mira i stabilnosti. Baš zato što nećemo ratove, baš zato što ne želimo nove sukobe, baš zato što hoćemo mir, stabilnost u regionu, e baš zato jačamo i ulažemo u odbrambeni sistem Srbije.

Uprkos svemu tome mi znamo da ni jednog sekunda ne smemo da se opuštamo, da nije dovoljno da kažemo – e, bolji smo od onih štetočina koji su godinama pljačkali i pustošili Srbiju, pritom lično se bogateći do neslućenih razmera, pa je jedan od njih se obogatio i stekao bogatstvo od 619 miliona evra. Nije dovoljno i to je razlog zašto dižemo lestvicu svaki put sve više i više, zato što smo ubeđeni da možemo još bolje i da ćemo od Srbije napraviti uspešnu, modernu, pristojnu i uređenu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas završavamo proces konstituisanja Narodne skupštine izborom predsednika Skupštine, potpredsednika, generalnog sekretara, kao i članova radnih tela Narodne skupštine čime ispunjavamo prvenstveno obaveze koje su sadržane u Ustavu Republike Srbije, kao i u Zakonu o Narodnoj skupštini.

Želim posebno da naglasim da se ovaj proces odvija u zakonom predviđenom

roku, te da je Ustavom definisan rok u kome Skupština mora biti konstituisana. Zašto ovo naglašavam?

Zato što se u određenim medijima, to su uglavnom oni mediji sa tajkunskim predznakom, vodi izvesna kampanja, a ja bih rekao čitava histerija o tome kako se tobože suviše odugovlači sa ovim poslom, te zašto do sada nije izabrana Vlada Srbije, te zašto do sada nije izabran predsednik Skupštine itd.

Paradoks je u tome što isti oni koji pokušavaju, bezuspešno pokušavaju da osporavaju legitimitet parlamenta, pa vode kampanju u tom pravcu, sad, isti oni svakodnevno kukaju kako i zašto do sada nije izabran predsednik Narodne skupštine i kako i zašto do sada nije izabrana Vlada Srbije.

Još veći paradoks, predsedavajuća, je da se upravo oni koji su bojkotovali parlamentarne izbore danas najviše bave istim tim parlamentom i radom tog istog parlamenta. Uplašili se izbora, pobegli od izbora, uplašili se izbornog rezultata, sakrili si iza ideje bojkota, bojkotovali parlamentarne izbore i na sreću bojkot je propao, izbori su bili uspešni i danas ćemo da kukamo o tome kada će da se izabere Vlada Srbije, kada će da se konstituiše parlament Srbije.

Ti licemeri bi trebalo da znaju da je donošenje ovako, da kažem, odgovornih odluka proces koji zahteva i vreme, ali i strpljenje, oprez, ali i političku zrelost. Izazovi koji su pred Srbijom nalažu da se uloži dodatna pažnja i potpuna posvećenost ne bili došli do najboljih mogućih rešenja kada je reč o konstituisanju Narodne skupštine i izboru Vlade Srbije.

Upravo zbog tih izazova koji su pred nama, definisani su ciljevi o kojima je govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koje moramo ostvariti u narednom periodu i nastavak započetih reformi i borba za interese Srbije i očuvanje srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i borba protiv korona virusa i očuvanje političke stabilnosti i nastavak ekonomskog rasta Srbije.

Ono što bih posebno apostrofirao, a to je borba protiv kriminala i korupcije. Žestoka i beskompromisna borba protiv korupcije i svih oblika kriminala, naročito organizovanog kriminala je nešto što predstavlja osnovni preduslov za ekonomski rast Srbije i svako dalje napredovanje Srbije na svim poljima. Nulta tolerancija prema korupciji i obračun sa organizovanim kriminalom, sa onima koji su pljačkali i pljačkaju Srbiju svu visoko na listi prioriteta SNS, vladajuće većine u Narodnoj skupštini i buduće Vlade Srbije.

Niko u Srbiji nema pravo da pljačka imovinu građana i da za to ostane nekažnjen. Nijedan kriminalac ili tajkun ne sme biti zaštićen i neće biti zaštićen ili van domašaja pravosudnih organa, jer je to preduslov za dalji razvoj Srbije i za budućnost naše dece.

U okviru sistematske borbe koju vodimo kada je reč o borbi protiv korupcije, u okviru suzbijanja organizovanog kriminala i terorizma, mi smo postigli ozbiljne rezultate, i to više niko ne pokušava da ospori, niti neko spolja, niti niko iole ozbiljan od domaćih političkih činilaca.

Za poslednje nešto više od dve godine, podneto je više od 15.000 krivičnih prijava, od čega je gotovo 2.000 optužnica, više od 1.000 imamo osuđujućih presuda, a više stotina lica je zaključilo sporazum o priznanju krivice. Pokrenuti su brojni postupci protiv raznih oblika funkcionera, protiv nosilaca pravosudnih funkcija, protiv direktora javnih preduzeća, protiv raznih rukovodilaca, protiv pojedinih predsednika opština.

Tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je nekoliko desetina optužnica, kada pričamo o tzv. visokoj korupciji. Osnovana su i četiri posebna antikorupcijska odeljenja pri tužilaštvima i sudovima, a u Ministarstvu unutrašnjih poslova je formirano posebno antikorupcijsko odeljenje koje tesno sarađuje sa svim ostalim sistemima u tom lancu borbe protiv korupcije.

Uveren sam da će ova borba biti intenzivirana u narednom periodu, a da ćemo rezultate osetiti u vrlo bliskom vremenskom periodu.

Srpska napredna stranka, na čelu sa Aleksandrom Vučićem, je dobila apsolutnu podršku građana na prethodnim izborima i upravo ta podrška građana nas obavezuje da dosledno sprovodimo ideje, politiku i program stranke koji su građani prepoznali i za šta su građani i glasali na izborima.

Želeo bih, predsedavajuća, na samom kraju, samo par reči o dijalogu u našem društvu, zato što smo mi kao Srpska napredna stranka pokazali spremnost da vodimo dijalog uvek i na svakom mestu. Učestvovali smo u političkom dijalogu i sa parlamentarnim i, da kažem, sa vanparlamentarnim političkim strankama i pokazali na delu da želimo i da smo spremni da usvojimo tuđe predloge. Pokazali smo spremnost da reformišemo izborne uslove i učinimo ih najboljim ikada do sada. Smanjili smo cenzus, o čemu je pričao i šef naše poslaničke grupe, na 3% i direktno sebi, na taj način, smanjili broj poslaničkih mandata.

Ali, bez obzira na to, ponosan sam na ono što smo uspeli da uradimo, jer kada smo mi bili opozicija, tadašnja vlast je radila jedino, samo i isključivo za sebe i tu je ta suštinska razlika između nas i njih.

Danas želimo da unesemo još dijaloga svuda u našem društvu, pa i u Narodnoj skupštini i to će se videti i videće se vrlo brzo i videće se i po sastavu radnih tela Narodne skupštine, ali i po aktivnostima skupštinskih odbora, značajnijim i dinamičnijim nego ikada ranije. Poslanici će biti još aktivniji i prisutniji u narodu. Više će još razgovarati sa građanima svuda i na svakom mestu, jer to je ono što su građani tražili i to je ono zbog čega je narod glasao za listu Aleksandar Vučić – „Za našu decu“. Zahvaljujem.

Uvažene dame i gospodo, poštovana predsedavajuća, Komisija obrazovana radi utvrđivanja saglasnosti uverenja o izboru za narodnog poslanika i izveštaja Republičke izborne komisije o sprovedenim izborima je u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika i Poslovnikom Narodne skupštine uporedila podatke iz 250 uverenja o izboru za narodnog poslanika sa odgovarajućim podacima u Izveštaju o sprovedenim izborima za narodne poslanike i utvrdila da su sa izveštajem saglasna uverenja svih 250 lica kojima u skladu sa iznetim treba da budu potvrđeni poslanički mandati.

Zahvaljujem i želim vam puno sreće u radu.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, nastavlja se permanentna prljava kampanja protiv Aleksandra Vučića, SNS, članova Vlade Srbije, kampanja spinovanja, kampanja laži, kampanja zamena teza i ostalih manipulacija, a primere za to i dokaze evo iznosimo mi iz SNS celo jutro.

Ta kampanja potiče od onih političara i njihovih medija, i njihovih novinara, ali ja bih rekao "nazovi novinara", odnosno novinara koji se samo predstavljaju kao novinari i kriju iza te profesije, a zapravo su obični politički aktivisti koji dobijaju naloge za svoj rad i, naravno, pare u skladu sa tim iz jednog centra, a to je Dragan Đilas. I oni su spremni danima i nedeljama da razvlače čak i decu političkih protivnika, decu Aleksandra Vučića, kako je kolega Filipović malo pre pokazao, ali i da relativizuju brutalno premlaćivanje narodnog poslanika, našeg kolege, Marijana Rističevića.

I oni su spremni da to banalizuju, kao da se nije ni desilo. Spremni su da to relativizuju, da ne kažu da je u pitanju čist fašizam na delu, fašistički ispad narodnog poslanika Boška Obradovića. Za njih to nije bilo tako. Tako imamo vesti da je Marijan Rističević nosio nož i ostale gluposti u tom smislu što smo imali prilike da čitamo i gledamo.

I N1 televizija je otišla korak dalje u izveštavanju o događajima ispred Narodne skupštine od pre nekoliko dana, pa su naveli kako je, sada citiram, Marijan Rističević snimljen kako ulazi u Skupštinu sa pocepanim sakoom i to je to. Dakle, Marijan Rističević je snimljen kako ulazi u Narodnu skupštinu sa pocepanim sakoom. To je vest za N1. Tako oni plasiraju tu vest, pa sada ti razmišljaj kako je došlo do cepanja sakoa. Možda je pao, možda ga je sam iscepao, možda ga je grom udario itd. To je ta manipulacija, to je ta zamena teza.

Do koje mere ide ta banalizacija i ta relativizacija čistog fašizma u Srbiji? Sledeće je verovatno što će da napišu da je Marijan Rističević, zapravo, sam sebe udarao, sam sebe tukao, sam sebi iscepao sako. Zato je N1 televizija vodeći medij u Srbiji po neprofesionalizmu, po zameni teza, po subjektivnosti, po lažnim vestima i prljavoj kampanji protiv Aleksandra Vučića i svih nas iz SNS.

Dužnost i obaveza svakog od nas, svakog pristojnog čoveka, svake institucije u Srbiji je da kaže - stop fašizmu, stop nasilju, stop Đilasovim i Boškovim batinašima.

Predsedavajuća, želim da pružim snažnu podršku kolegama iz SNS, šefu poslaničke grupe Aleksandru Martinoviću i koleginici Sandri Božić, koji su se odlučili da otpočnu štrajk glađu iz razloga što žele da pravosuđe i tužilaštvo konačno u Srbiji počnu da rade svoj posao, da zaustavimo ovakve fašističke napade pojedinih predstavnika naroda u Narodnoj skupštini Republike Srbije i pokušajima da se fašizam uvede na mala vrata u Srbiji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ako ste pažljivo slušali, predsedavajući, izlaganje prethodnog govornika, tu se čulo svašta nešto što nema mnogo veze sa onim što je danas na dnevnom redu, pa smo tako slušali iscrpnu analizu izbornih lista, i to stranaka koje nemaju nikakve veze sa prethodnim govornikom.

U tom smislu, ja imam da kažem sledeće. Nekome, recimo na izbornoj listi SNS, nije naročito važno da li je 10, 20, 50, 80, 100. itd. Ne potresamo se oko toga. S druge strane, predsedavajući, nekom nije svejedno ni kada je na 15. mestu te izborne liste, nije sigurno da će ući u parlament.

S druge strane, slušali smo o nezadovoljstvu izbornih uslova u Srbiji. Ali, prethodni govornik nikako da kaže ključni razlog zašto je nezadovoljan unapređenjem izbornih uslova, a to je smanjenje cenzusa ako je moguće na 1% ili na 2%, jer ovih dosadašnjih 3% ne garantuje da će se njegova politička opcija ponovo naći u parlamentu nakon sledećih izbora.

U skladu sa tim, ja recimo imam podatak, znate, ja dolazim sa Vračara predsedavajući i imam podatak da je njegova stranka na Vračaru do sada skupila oko 80 potpisa. Vračar ima oko 64.000 birača, a oni su uspeli da skupe za deset, jedanaest, dvanaest dana koliko su trajale izborne radnje pre uvođenja vanrednog stanja 80 potpisa. Ja ne umem da izračunam procenat ili promili od ukupnog broja upisanih birača. Ali, da se vratimo sada na ono što je tema dnevnog reda.

Predsedavajući, uvaženi ministre, mi iz SNS pružamo ovom prilikom snažnu podršku predloženim izmenama zakona. Smatramo da će se ovim izmenama u mnogome olakšati proces prikupljanja neophodnih potpisa strankama koje planiraju da izađu na izbore ako to do uvođenja vanrednog stanja nisu obavile. Na ovaj način kako su i mnogi prethodni govornici govorili izlazimo u susret direktno opoziciji. Dakle, olakšavamo izborne propise, izborni ciklus. Afirmišemo demokratiju. Afirmišemo demokratsku političku borbu i dodatno unapređujemo izborne uslove u Srbiji.

Međutim, današnju sednicu su nažalost obeležili i brojni incidenti. Ono što je očigledno, to je da se agresija apsolutne manjine u Srbiji ovih dana dodatno pojačava i ono što posebno zabrinjava to je fašistički napad koji se dogodio jutros. Dakle, napada na našeg kolegu narodnog poslanika Marijana Rističevića od strane Boška Obradovića koji je pokazao i dokazao da je obična bitanga, da je običan huligan, da je obična batina u rukama Dragana Đilasa, Vuka Jeremića i ostalih njima sličnih.

Ono što se jutros desilo je do sada nezabeleženo u Srbiji i jedino što je dobro iz čitave ove tužne situacije je to što su građani Srbije mogli da vide da se Boško Obradović služi isključivo fašističkim metodama. On je to danas nedvosmisleno i pokazao svojim huliganskih, uličarskim ponašanjem, verovatno po nalogu Dragana Đilasa, Vuka Jeremića.

Premlaćivanjem narodnog poslanika Marijana Rističevića, Boško Obradović je podigao standarde i u političkoj nekulturi i u primitivizmu iako smo mislili da je nemoguće više od onoga što je učinio pre neki dan, danas je podigao standarde i otvorenim fašističkim napadom, brutalno pretukao kolegu Marijana Rističevića.

Želeo bih da se pridružim apelima koji su se čuli tokom dana u Narodnoj skupštini i na predstavnike EU da jasno i glasno osude ovo divljanje, ovaj fašizam na delu od strane Boška Obradovića i njegovih mentora Dragana Đilasa i ostalih.

Sutra je 9. maj, Dan pobede na fašizmom i u skladu sa tim možemo očekivati, odnosno želimo da čujemo reakciju i jasno i nedvosmislenu osudu od strane predstavnika EU, kada je reč o ovakvim fašističkim pojavama.

Šta je bio greh Marijan Rističevića? To što je došao na posao, drznuo se da dođe na svoj posao, posao za koji prima platu, posao za koga su ga birali građani Srbije? Šta ga je dočekalo? Dočekali su ga huligani, Boškovi i Đilasovi batinaši.

Sad ja pitam da li to ono što je budućnost? Da li je to ono što oni nama nude? Da li je to ta demokratska opcija? Da li je to ta građanska opcija? Da li je to ta evropska opcija? Da li nam to nude, batinaše, Boškove i Đilasove batinaše, uvođenje fašizma na mala vrata u Srbiji?

Dakle, dužnost i obaveza svakog od nas, svakog pristojnog građanina u Srbiji je da kaže - Stop nasilju, da kaže - Stop fašizmu i ovakvim fašističkim ispadima, da kaže - Stop Đilasovim i Boškovim batinašima.

Srpska napredna stranka će uprkos svemu nastaviti da se snažno bori za pristojnu Srbiju, za uspešnu Srbiju, za uređenu Srbiju, za jaku ekonomsku Srbiju, bez obzira koliko god Dragan Đilas i ostali njegovi poslušnici budu protiv toga. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jako kratko, bez namere da se ovo pretvara u neku naročitu raspravu.

Kaže prethodni govornik – ceo dan slušamo o fašističkim falangama, o fašističkim napadima, itd. Naravno da ceo dan slušamo o tome. Ali, ja se sad pitam – zašto nije osudio? Zašto nije osudio divljanje Boška Obradovića? Zašto nije osudio napad, ne samo Boška Obradovića, već čitave grupe nekih huligana koje je okupio ispred doma Narodne skupštine i mučki napao kolegu Marijana Rističevića?

Zašto nije osudio tako nešto? Da li je to nemu dozvoljeno? Da li je to njemu prihvatljivo? Da li je to vama prihvatljiv model ponašanja?

S druge strane, predsedavajući, ništa nije rekao o tome kako su na Vračaru, ja sam očekivao da će dati odgovor na to pitanje, kako su na Vračaru, za vreme dok su trajale izborne aktivnosti, u smislu prikupljanja potpisa, uspeli da skupe tek nešto oko 80 potpisa? S obzirom da Vračar ima 64.000 upisanih birača, to vam je 0,12%. Dakle, promili su u pitanju.

Dakle, od 64.000 upisanih birača, oni su skupili 80 potpisa, za više od 10 dana prikupljanja potpisa i sada oni ovde nama pričaju o izbornim uslovima, o izbornim procedurama, o tome kako treba skupljati potpise. Niko vama nije kriv što ne možete da skupite potpise. Ne postoji zakon koji će vam omogućiti prikupljanje potpisa do tog nivoa da možete da skupite neophodan broj potpisa, recimo, na Vračaru ako ste za 10 dana uspeli da skupite 0,12%.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Očekivao sam, predsedavajuća, da vidim prethodnog govornika pre neko veče na Vračaru, kada je bio organizovan neki skup podrške njegovom prijatelju Draganu Đilasu. Iskren da budem, računajući na njihovo višegodišnje prijateljstvo, računajući na njihovo plodonosno prijateljstvo i saradnju, dakle, iznenadio sam se što nije bio tamo. Nadam se da mu Đilas neće zameriti. Oprostiće mu Đilas, s obzirom na to, na njegove skupštinske nastupe.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi iz SNS, kako je to više puta danas rečeno, snažno podržavamo Predlog odluke o ukidanju vanrednog stanja u Srbiji, koji je danas na dnevnom redu i svakako da je to ono što je glavna tema danas i svakako da je to ono što je najvažnija vest za građane Srbije, ma koliko se neki potrudili da to tako ne bude. Nadam se samo da će to biti najvažnija vest i za RTS, s obzirom da kad odete na portal RTS-a, možete da pročitate samo šta je Živković danas rekao, šta je Marinika rekla, šta je neki Aleksić rekao, Boško Obradović, kao da nekoga u Srbiji zanima šta oni imaju da kažu o ovome. Ali, dobro, to je za neku drugu raspravu.

Zadovoljni smo, gospođo Brnabić, činjenicom da smo se, kao država, izborili, uspešno izborili sa ovom epidemijom, da smo sprečili katastrofične scenarije, da smo sprečili urušavanje zdravstvenog sistema i da smo, evo, danas, u ovom trenutku, pred sam završetak vanrednog stanja.

Ponosni smo, kao poslanička grupa SNS, na sve pripadnike zdravstvenog sektora, na sve naše zdravstvene radnike, ali smo isto tako ponosni i na odgovorno rukovodstvo države koje je promptno reagovalo u svakoj prilici, poslušalo pravovremeno sve preporuke koje je davala struka i primenilo na terenu.

S druge strane, imamo prilike i danas, kao i svih ovih dana, da gledamo razne neuspešne pozorišne predstave od strane onih koji su danas podigli lestvicu, odnosno pomerili standarde u političkoj nekulturi, u prostakluku, u bezobrazluku i u bahatosti. I, da, tu mislim na ovaj incident koji se dogodio jutros, čiji je vinovnik Boško Obradović, koji je pokušao na silu da spreči Narodnu skupštinu da radi, pa se okomio i na državnu zastavu, kao i uvek. Uvek strada državna zastava kada je Boško Obradović tu negde u blizini. Ne znam šta mu smeta državna zastava, ali mi je drago što je konačno ispoštovan i primenjen Poslovnik o radu Narodne skupštine i što je efikasno sprečen u divljanju.

Sve je to, gospođo Brnabić, izraz nemoći, jer su ovih dana, a po ko zna koji put, doživeli da im građani Srbije jasno i glasno kažu da ne prihvataju takvu politiku, da ne prihvataju politiku bez ideje, politiku bez programa, politiku bez politike, politiku koja ne nudi ništa, a pogotovo ne ništa dobro građanima Srbije. Na taj način su pokazali da je njihova politika, zapravo, šta god Aleksandar Vučić kaže ili uradi, e, oni će biti protiv toga. Nemaju argumente, ali će biti snažno protiv toga i po svaku cenu.

Imamo situaciju o kojoj je i kolega Đukanović danas govorio, te apsurdne situacije da oni koji su najviše zamerali uvođenje vanrednog stanja u Srbiji, danas najsnažnije zameraju to što ukidamo vanredno stanje. Danonoćno su najglasnije zamerali što donosimo razne mere, mere zabrane kretanja i ostale mere koje su bile neophodne, a danas su najglasniji u zalaganju da te mere ostanu na snazi, zato što su protiv ukidanja vanrednog stanja.

Istina je da je odluka i o uvođenju vanrednog stanja, ali i odluka o ukidanju vanrednog stanja doneta na preporuku struke. Struka, krizni štab je mišljenja da su se svi neophodni uslovi stekli, i mi to sprovodimo, koliko god se to nekome ne dopadalo, koliko god neko imao nešto protiv toga, a očigledno je da mnogi imaju nešto protiv toga. Očigledno je da u Srbiji postoje oni koji su protiv ukidanja vanrednog stanja. Očigledno je da postoje u Srbiji oni koji su iz političkih razloga, dakle, politički motivisani, sa željom da u Srbiji još dugo bude vanredno stanje na delu. A ja se pitam zašto, zbog čega? Da li zbog političkih razloga, da li zbog političkih ambicija, da li zbog sitnih partikularnih interesa pojedinaca?

Da li je zato Dragan Đilas izvodio one performanse pre neko veče ispred svoje zgrade? Da li je zato Boško Obradović jutros divljao ovde, zbog sitnih politikanskih interesa, zato što je neko procenio da će mu više odgovarati da izbori budu na jesen? Zato što je neko uveren da postoji određeno nezadovoljstvo kod jednog broja građana, pa računa da ušićari neki sitni politički poen na konto tog nezadovoljstva. Da, mislim na Dragana Đilasa i na Boška Obradovića.

Kada smo na temi licemerja, za kraj, želim samo da ukažem na jednu vrhunsku zamenu teza. Dakle, imamo situaciju u kojoj je neko optužio, ne neko, nego Dragan Đilas, optužio Aleksandra Vučića da mu napada decu, iako se to nikada nije desilo, iako je to potpuna laž, ali on je optužio Aleksandra Vučića da mu se napadaju deca. Onda je glumio ucveljenu, uplakanu, nezaštićenu žrtvu režima, žrtvu terora, a onda sutradan, dakle, samo 24 sata nakon toga, je napao najmonstruoznije, najbrutalnije preko svojih portala je napao sina Aleksandra Vučića na najbrutalniji način, tog istog Aleksandra Vučića koga je klevetao pre samo jedan dan.

Zato je Dragan Đilas, i to građani Srbije treba da znaju, majstor spinovanja, majstor zamena teza, majstor laži, majstor prevara i bedni su pokušaji uvlačenja i napada na porodicu predsednika Republike. Zahvaljujem.