Zahvaljujem, gospodine Tvrdišiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o Regulatornom telu za elektronske medije, kada biramo članove Saveta REM-a dobra je prilika da se podsetimo šta je glavna uloga ove institucije, zašto ona postoji i zašto je važno da imao ovakvu jednu instituciju.

Kao što je rekla naša ovlašćena predstavnica Sandra Božić u uvodom izlaganju, to je zaštita interesa javnosti u oblasti elektronskih medija i zaštita korisnika usluga elektronskih medija, a u skladu sa zakonom.

Zašto ovo iznosim? Zato što sam dosta puta i sam do sada postavljao poslanička pitanja upravo REM-u, apelovao na njih nekoliko puta da reaguju u brojnim situacijama kada pojedini elektronski mediji zloupotrebljavaju upravo taj zakon i odredbe zakona, vodeći prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića, ali i svih onih koji, da kažem, se usude da javno podrže politiku Aleksandru Vučiću.

Naravno, neću navoditi koji su mediji u pitanju, koje su to televizije u pitanju zato što sam ubeđen da građani dobro znaju o kojim televizijama je reč, koji tajkuni su gazde tih televizija, koji tajkuni ih finansiraju, a i njihovo delovanje se svodi, inače, na besomučnu kampanju protiv Aleksandra Vučića sedam dana u nedelji i 24 sata dnevno.

To nije ništa novo, to rade već godinama, ali ono što je novo i što se desilo juče i što je do sada nezabeleženo u Srbiji, na jednoj od tih Đilasovih televizija emitovala se emisija koja, inače, obiluje najrazličitijim vulgarnostima, najrazličitijim gadostima, prostakluku, a vode je dva neka opskurdna lika. Jedan se predstavlja kao pisac. Ne znam da li je i šta je napisao. Postao je poznat jedino po tome što ima sposobnost da u kratkom vremenskom periodu rekordan broj gadosti i psovki izgovori, a drugi se predstavlja kao novinar i kolumnista. Međutim, i on je poznat samo po tome što ga je svojevremeno finansirao Zelenović dok je harao Šapcem. Ta dvojica su juče u emisiji kao gosta imali političkog analitičara iz Prištine, izvesnog Fadila Lepaju, koji je tokom cele jučerašnje emisije, bukvalno tokom cele emisije, najgore moguće gadosti i najmonstruoznije optužbe iznosio i protiv Srbije i protiv srpskog naroda, naravno, sve vreme najgnusnije napadajući Aleksandra Vučića.

Dakle, tokom cele emisije je otvoreno, ogoljeno onako, nastupao sa Kurtijevih pozicija, sa pozicija nezavisnog Kosova, dok su se ova dva ološa sve vreme samo kikotali i kreveljili na to. Nijednog trenutka nisu ni pokušali da se usprotive tezi da je Kosovo nezavisno. Dakle, nijednog trenutka, nijednom rečju, nikakvim gestom. Čak su se otvoreno naslađivali svakoj uvredi koju je iznosio onaj čovek koji za sebe ističe u sopstvenoj biografiji da je bio pripadnik OVK, tzv. oslobodilačke vojske Kosova.

Dakle, tu su bile optužbe da Vučić gleda na dijalog sa Prištinom kao nastavak rata, kako pravi nekakvu veliku Srbiju. Opet su se čule one čuvene teze o silovanju ne znam koliko Albanki od strane srpske vojske, srpske policije, o navodnim zločinima, nekakvim genocidima itd. i to sve govori čovek koji za sebe javno priznaje da je bio pripadnik OVK.

I ova dva ološa ga pozovu u emisiju da nama ovde u Srbiji priča o tome kako je u Srbiji najgori narod na svetu, kako su Srbi ubice, kako su Srbi zločinci, kako je Vučić zlikovac i kako je Srbija počinila nekakve genocide. Ovde, u sred Srbije? Pa, sram vas bilo! Sram da vas bude i tog Vidojkovića i tog Hulačina i vas sa „Nove“ i sve vas zajedno! Do koje mere može da ide mržnja prema sopstvenom narodu i sopstvenoj državi? Ima li kraja tome uopšte? Zato postavljam pitanje REM-u da li će i na koji način će reagovati i sprečiti ovakve pojave u buduće?

Zašto to pitam? Zato što sam ubeđen da će ti isti Đilasovi mediji u narednom periodu nastaviti sa još snažnijom i još brutalnijom kampanjom i kako se izbori budu približavali, ta kampanja će biti sve prljavija i prljavija.

Evo, vidimo i danas da su na zajedničkom zadatku i Đilas i „N1“ i KRIK i svi oni zajedno. Već danas su krenuli u kampanju laži i zamena teza, koristeći izjavu Veljka Belivuka, o čemu su mnogi prethodni govornici govorili. Kao da će neko da poveruje u to u Srbiji? Kao da postoji čovek u Srbiji koji je spreman da poveruje u laži Veljka Belivuka?

Dakle, prvo su relativizovali borbu protiv organizovanog kriminala u Srbiji, pa su onda pokušavali da nipodaštavaju postignute rezultate u toj borbi, pa kada su videli da im ni to ne pomaže, e onda su uzeli izjave najgorih mogućih kriminalaca, pa se nadaju da postoji čovek u Srbiji koji može da im poveruje u to.

Dakle, i ovde je već potpuno evidentno da imamo novu koaliciju – Đilas, „N1“, KRIK, Veljko Belivuk. Sve je to znak jednakosti, sve je to jedno te isto, ali džabe vam i ta koalicija, džabe vam sve to. Džabe vam sve laži koje ćete izgovoriti, jer Aleksandru Vučiću političku štetu na taj način nećete naneti zato što građani Srbije dobro znaju ko ih je pljačkao svih ovih decenija, dok su harali Srbijom, a ko se bori za njihove nacionalne interese.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Predsedavajuća, ja zaista ne znam kakve veze imaju današnji predlozi zakona sa bankama i sa onim o čemu je prethodni govornik pričao? Mislim da je on pobrkao neke stvari.

Dakle, rasprava o finansijskim aranžmanima je bila prošle nedelje, pa vas molim da kao predsedavajuća skrenete pažnju prethodnom govorniku da je verovatno pogrešio. Dakle, prošle nedelje je trebao da dođe da priča o tome, ali, Bože moj, to je njegov problem.

Uvažena ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o temama kao što su zaštita prirode, neizostavna tema je i ekologija, odnosno zaštita i unapređenje životne sredine i ono što je primetno to je da je u poslednje vreme sve prisutniji javni diskurs kada je reč o zaštiti životne sredine i unapređenju zaštite životne sredine i može se slobodno reći da je ova tema postala jedna od najdominantnijih tema u javnosti, protiv čega nemam ništa. Čak mogu da kažem da mi je na neki način blisko da svi zajedno radimo na tome, na iznalaženju najboljih i najkvalitetnijih rešenja kako bismo očuvali i unapredili životnu sredinu u Srbiji. Mislim da ne postoji niko u Srbiji ko može da bude protiv toga.

Međutim, i te kako imam protiv kada ova tema postane sredstvo političke borbe, postane sredstvo političkog obračuna, kada se ubacuje u dnevno-politički kontekst i kada služi isključivo, jedino i samo za napade na Aleksandra Vučića, na članove Vlade, na funkcionere SNS itd.

Ima tu svega. Ima tu raznih političara ili, bolje rečeno, politikanata koji se kriju iza nekih organizacija. Dalje imamo razne sumnjive organizacije za koje znamo kako i od koga se finansiraju i ima, naravno, i onih koji se iskreno zalažu za očuvanje životne sredine i tu svakako to treba poštovati i sa tim ljudima treba razgovarati, sa tim ljudima treba sarađivati i tražiti najkvalitetnije ideje koje bi mogle biti primenjene, ali najgori su oni koji su preko noći postali veliki ekolozi, veliki eksperti iz oblasti zaštite životne sredine, a koji su do juče bili na vlasti, a dok su vršili vlast u Srbiji na pamet im nije palo da bilo šta preduzmu po pitanju zaštite životne sredine.

Upravo su oni danas najglasniji i najviše zloupotrebljavaju ovu temu u dnevnopolitičke svrhe i pokušavaju da politički isprofitiraju iz toga. To je kao kada bi sada neko želeo da nas ubedi da je Dragan Đilas veliki pobornik zaštite životne sredine ili veliki ekspert za ekologiju ili Marinika Tepić ili Lutovac ili bilo ko drugi od njih. Dakle, sve ekolog do ekologa, sve stručnjak do stručnjaka i svi su preko noći postali Zeleni.

Evo, ja dolazim iz Beograda, tu živim ceo život, i dobro se sećam to istog Dragana Đilasa i njegovog odnosa prema zaštiti životne sredine dok je bio gradonačelnik, a naročito prema drveću. Sećate se i vi, sigurno, to nije bilo tako davno, navešću samo dva slučaja. Prvi je onaj masakr drveća platana koji se desio u Bulevaru Kralja Aleksandra 2010. godine, ako se ne varam, evo, kolega Bakarec odobrava, i on se dobro seća, dakle, prilikom one po zlu čuvene rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra, kada su oštetili grad Beograd za više miliona evra, a zbog čega su mnogi procesuirani i krivično odgovarali iz tog Đilasovog tima. Taj masakr u kome je posečeno 330 platana se dogodio baš na insistiranje Dragana Đilasa, koji se energično i vrlo snažno protivio i glasu struke i brojnim zahtevima građana, odnosno brojnim građanskim protestima koji su usledili zbog takve odluke.

Evo, ja ispred sebe imam naslov iz „Blica“ tadašnjeg, dakle, 17. februar 2010. godine, pa kaže - Đilas: „Ne odustajemo od seče platana u Bulevaru.“ Dakle, ne možete za „Blic“ da kažete ni dan danas da je neko ko podržava, odnosno da je naklonjen ka političkoj opciji SNS, jel tako? A, tek tada to nije bio. Tada je otvoreno podržavao politiku koju je vodio Dragan Đilas, dakle. E, taj „Blic“, kaže - Đilas: „Ne odustajemo od seče platana u Bulevaru“. Dakle, džaba povici struke. Džaba glas struke, džaba brojni građanski protesti. Dakle, ljudi su se, ako se ne varam, vezivali za platane u nameri da pokušaju da odbrane te platane od Đilasa, ali ne vredi, Đilas je odlučio da ih poseče i to je to. Džaba struka.

Drugi primer, još gori od ovog prvog, datira iz 2005. godine, kada je za potrebe izgradnje, odnosno za potrebe rijaliti programa „Veliki brat“ na Košutnjaku nelegalno sagrađena kuća „Velikog brata“. Tadašnji suvlasnik producentske kuće koja je stajala iza tog projekta „Veliki brat“, upravo Dragan Đilas, je tamo asfaltirao put na Košutnjaku, uništio tom prilikom svo zelenilo koje mu je stajalo na putu, pa čak i trim stazu. E, to su vam danas veliki pobornici zaštite zelenila, veliki pobornici, veliki ekolozi itd.

Idemo dalje. Sigurno se sećate one epohalno najavljivane akcije „Očistimo Srbiju“ u periodu od 2009. do 2012. godine u Srbiji, kada su svi ovi malopre pobrojani harali Srbijom i potrošili 25 miliona evra iz budžeta Srbije za sve drugo, samo ne za ono za šta je bilo potrebno.

Evo, imam ispred sebe jedan članak. U pitanju je saopštenje Koalicije za nadzor javnih finansija. Dakle, ovo što ću sad reći ne tvrdi niko iz SNS, ovo niko od nas ne govori. Ovo je potpisala Koalicija za nadzor javnih finansija. Iz 2012. godine je članak, kaže: „Dvadesetpet miliona evra koštala je građane Srbije kvazi-ekološka akcija „Očistimo Srbiju“ u periodu od 2009. do 2012. godine, akcija, čiji su efekti po zaštitu životne sredine beznačajni, a po javne finansije pogubni, sprovedena je od strane Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja u saradnji sa Fondom za zaštitu životne sredine.“

Pazite sad ovo, kaže: „Pored namene odobrenih sredstava koju iz projekata uglavnom nije moguće precizno utvrditi, od kojih su milioni evra završili na besmislenim reklamiranjima, nepostojećim istraživanjima i promociji Ministarstva životne sredine, primera radi, u 2009. godini čak 3.401.000 dinara.“ Dakle, preko 35.000 evra po tadašnjem kursu, proćerdano je samo na promociju znaka akcije. Dakle, 35.000 evra su uložili samo na brend, samo na logo.

Iz ovoga se jasno vidi da je akcija „Očistimo Srbiju“ zapravo bila akcija očistimo budžet Srbije. Uspešno su očistili budžet Srbije, a za ekologiju, za zaštitu životne sredine ih nije bila naročita briga.

E, to su vam primeri kako su se ophodili dok su vršili vlast u Srbiji upravo oni koji su danas naglasniji, tobože, zagovornici zaštite životne sredine i borci za to.

Dakle, važno je da građani Srbije znaju da je u pitanju politikantstvo, važno je da znaju da je u pitanju vrhunsko licemerje.

Vama, gospođo Vujović, želim da čestitam na svim dosadašnjim rezultatima, kako kada je reč o Potpećkom jezeru, tako kada je reč i o ostalim ekološkim projektima i želim da znate da u SNS, u poslaničkoj grupi SNS imate partnera, da podržavamo sve vaše napor. Naravno, glasaćemo za ovaj predlog zakona.

Završio bih svoje izlaganje jednom rečenicom koju često koristim kada god pričam o ekologiji – najbolje vreme da posadite drvo bilo je pre 20 godina, sledeće najbolje vreme je danas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Pre nego što pređem na poslanička pitanja, želeo bih da se pridružim pozdravima našim gostima, u svojstvu predsednika Poslaničke grupe prijateljstva sa Severnom Makedonijom.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja. Prvo upućujem Ministarstvu kulture i informisanja, kao i Regulatornom telu za elektronske medije, tzv. REM-u. Naime, da li će reagovati na besprizornu hajku jedne tajkunske televizije i namerno neću da pominjem koja televizija je u pitanju, jer građani dobro znaju o kojoj televiziji je reč i koji tajkuni stoje iza te televizije, a u cilju zaštite interesa javnosti u oblasti elektronskih medija, kao i zaštite korisnika usluga elektronskih medija u skladu sa zakonom, a na način primeren demokratskom društvu.

Radi se o, a oni to zovu, dokumentarni film, a zapravo je obično propagandno smeće koje služi isključivo za najprizemniju i najprimitivniju kampanju protiv svih političkih neistomišljenika, a ponajviše protiv onih koji se usude da javno podrže politiku Aleksandra Vučića. Taj, nazovi film, "Junaci zlog doba" ili kako su ga već nazvali se emituje već nedeljama na toj televiziji i svake nedelje je posvećen drugoj ličnosti. Ta televizija sa inače sumnjivom registracijom, sumnjivim dozvolama, još sumnjivijim finansijama, inače jedino što radi to je širenje mržnje prema Aleksandru Vučiću i svima onima koji ga podržavaju. Evo, kako to funkcioniše.

Dakle, dovedu ekipu raznih opskurnih likova, naravno istomišljenika, dežurnih pljuvača, poznatih jedino po tome da su uvek spremni da se stave u službu kada god treba najgore moguće ocrniti i opljuvati Aleksandra Vučića ili nekoga iz njegovog okruženja. Onda pažljivo odaberu metu i onda njihov orkestar krene sa satanizacijom. Gebels da im pozavidi, bukvalno bi Gebels mogao da im pozavidi na tome.

Do sada su na tapetu bili Siniša Mali, Aleksandar Vulin, Dragan Vučićević, Milorad Dodik, Ivica Dačić i da se mi odmah razumemo, nije njima naročito značajan ni Siniša Mali, ni Aleksandar Vulin, ni Dragan Vučićević, niko od njih. Znamo da je njima jedino važan kontekst, da su oni neko ko zapravo čini tzv. Vučićevo okruženje.

Upravo u tome je perfidnost ove prljave kampanje.

Dakle, pažljivo odaberu metu, prethodno, uz pomoć onih dežurnih pljuvača o kojima sam govorio, krenu najstrašnije da ga ocrne, da ga satanizuju, da ga demonizuju, bukvalno monstruma od njih naprave, e onda ime poruka – ovo vam je Vučićevo okruženje.

Nema veze što to nije istina, nema veze što su u pitanju gole laži, klevete, poluistine, a znamo da su poluistine opasnije od laži, nema veze što nemaju dokaza za to što iznose, nema veze što je u pitanju manipulisanje činjenicama, izvrtanje iz konteksta, zamena teza, ništa to nije važno, bitno je samo da oni to upakuju nekako u taj sveukupni negativni narativ protiv Vučića.

Uostalom, ovo nije prvi put, predsedavajući, da oni to rade. Sećamo se dobro da je ta ista ekipa, taj isti Slaviša Lekić koji je svojevremeno bio i predsednik NUNS-a, u onom periodu kada im je Đilas davao obilato, i šakom i kapom, i ogromne svote novca, dakle, taj novinar u pokušaju koji se potpisuje kao autor ovog smeća je pre nešto više od godinu dana napravio i onaj sramni film „Vladalac“ iz dva dela, dakle od po sat i po vremena, gde su najgore moguće gadosti i bljuvotine, najgore moguće uvrede, lične uvrede iznosili o Aleksandru Vučiću.

Dakle, čak 442 puta je Vučić negativno spomenut u tom filmu sa preko 40 različitih negativnih epiteta, mislim čak 43, a istovremeno nas optužuju za cenzuru, za medijski mrak, itd.

Pitam – kakva je to cenzura? Kakav je to medijski mrak kada možeš da snimaš i emituješ takve gadosti i dlaka ti sa glave ne fali zbog toga?

Pazite još jedan bezobrazluk, predsedavajući – na kraju svake, da kažem, epizode ovog serijala, prilikom odjavne špice, oni objave spisak lica koja su navodno odbila da učestvuju u tome.

Zašto kažem navodno? Zato što se na tom spisku nalazim i ja, uz fotografiju, pri tom nikada me nisu ni kontaktirali, ali to im ne smeta da objave i moje ime i prezime i fotografiju i da napišu kako sam odbio da učestvujem u tome. Doduše, i da su me kontaktirali ja bih to sa gnušanjem odbio.

Sa gnušanjem bih odbio da učestvujem u takvom blatu, ali im to ne daje za pravo da objavljuju moju sliku i ozbiljno se nosim mišlju, da ih tužim zbog toga.

To je, možda, i najbolji dokaz kakvi su lažovi u pitanju. Kad su mogli za ovako nešto da slažu, kako onda da im verujemo za bilo šta drugo?

Na samom kraju, predsedavajući, kada ti mediji, ti isti mediji o kojima smo pričali već godinama generišu mržnju u našem društvu, već godinama stvaraju atmosferu progona i lična političkih neistomišljenika onda ne treba da nas čudi da se pojavljuju ovakvi tvitovi, ovakvi, najblaže rečeno, monstruozni tvitovi.

Dakle, u pitanju je tvit, na njemu je fotografija naših košarkašica, naših reprezentativki koje su osvojile zlato na Evropskom prvenstvu, naših junakinja koje su osvetlale obraz Srbiji.

Taj tvit, odnosno ta fotografija to je, u stvari, selfi nastao u Predsedništvu na zvaničnom prijemu kod predsednika Republike.

Sada je jedan junak našao da napiše – na terenu lavice, van terena glupače i jadnice. Mrš u… U pitanju je psovka, da ne čitam sve, dakle.

Pazite koliko je ovo morbidno, pazite koliko je ovo bizarno, pazite koliko ih mržnja pojede da više ništa nije važno.

Dakle, devojke odu na Evropsko prvenstvo, donesu nam titulu, donesu nam zlatnu medalju, učine nas sve ponosnim i samo zato što su slikale sa predsednikom Republike na zvaničnom prijemu zasluže ovo.

E, zato apelujem na nadležne institucije da reaguju kod ovakvih i sličnih slučajeva.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi poslanici SNS smo i u načelnoj raspravi kada smo govorili o ovom Predlogu zakona istakli da snažno podržavamo sve ono što ovaj zakon predviđa. Naš ovlašćeni predstavnik, ali i svi poslanici SNS su vrlo jasno i taksativno, rekao bih, naglasili koji su to benefiti koje će ovaj zakon proizvesti za naše građane i šta je to što naši građani imaju od donošenja ovoga zakona. Podrška ovom zakonu nije upitna i to je ono što je dobro.

Međutim, ono što nije dobro to je što smo u poslednje vreme ponovo izloženi pokušaju stvaranja atmosfere progona i linča koju neki mediji predvode u Srbiji. Kao što rekoh, stvaranjem te atmosfere progona i linča svih političkih neistomišljenika vodeći prvenstveno kampanju protiv predsednika Srbije i svega onoga što predsednik radi, ne ulazeći uopšte i ne uzimajući u obzir da li je to dobro za građane Srbije, da li je to dobro za Srbiju, nego pokušavaju da to nekako uvuku u kontekst dnevne politike i da to pokušaju da iskoriste za napad na Aleksandra Vučića po svakoj temi, na svakom mestu, svakog dana i uopšte ne biraju šta je to što će kritikovati i protiv čega će voditi kampanju.

Tako smo ovih dana mogli da vidimo jednu brutalnu negativnu kampanju od strane nekih medija, čak i protiv vojne vežbe koja je održana pre neki dan na Pešteru. Veličanstven vojne vežbe koja je na najbolji mogući način dala pravu sliku trenutnog stanja i moći Vojske Srbije, koja je pokazala koliko je Vojska Srbije danas sposobnija, jača i snažnija, nego u danima kad su ti isti koji kontrolišu te medije, koji danas vode kampanju vodili državu, a uništavali svesno i sistematski Vojsku Srbije, topili naše naoružanje, rasprodavali kao staro gvožđe, i tako dalje i sad su napadali i tu vojnu vežbu.

Sad to ne valja, sad im i to smeta. Sad je to bespotrebno, pa vode kampanju kako je to poigravanje sa vojskom, kako je to, ne znam, zloupotreba vojske u političke svrhe, a ne bave se time da na taj način snažeći našu vojsku, snažeći našu odbrambenu poziciju zapravo čuvamo i mir i stabilnosti. Srbija time pokazuje svima u svetu da je upravo garant očuvanja mira i stabilnosti u ovom delu Evrope, u regionu, na Balkanu, zovite kako hoćete.

Nije važno što je po prvi put upotrebljeno 11 MIG-ova 29, na toj vojnoj vežbi, u njihovo vreme je to bila misaona imenica. Jedan MIG nije mogao da poleti, a ne 11, da je 25 različitih lovaca bombardera, naše avijacije učestvovalo. Pa, smo videli na delu svu sposobnost i osposobljenost i stručnost našeg kadra i helikoptere MI-35 i MI-17 i svu ostalu tehniku, raketne sisteme, borbene sisteme, sisteme koji su proizvod domaće proizvodnje, domaće industrije, naše namenske industrije.

To za njih nije vest. Nije vest da su prisustvovali i brojni ambasadori koji su na licu mesta da se uvere u sposobnost naše vojske, čak i komandant KFOR-a je bio prisutan. Ali, to za njih nije vest, oni će to napasti, oni će reći – ma, ne to se Vučić poigrava, to Vučić koristi u dnevno političke svrhe i tako dalje.

Posebno im nije vest što je po prvi put u novijoj istoriji predsednik države na takvu, da kažem, svečanost ili manifestaciju pozvao heroje sa Košara, pozvao naše junake sa Košara, pružio im, da kažem, priznanje za sve ono što su uradili u trenucima kada je bilo teško, možda i najteže za Srbiju, kad su rizikovali i dali mnogi od njih svoje živote, za tu istu Srbiju.

Prvi put je jedan predsednik države pozvao ih da prisustvuju, na taj način odavši im priznanje i poslavši im poruku da Srbija ceni njihov gest, njihovu žrtvu. To za njih isto tako nije vest. To nećete pročitati u njihovim medijima.

Ono što na najbolji način govori da sam u pravu to je da smo danas svedoci da je u Srbiji izašao novi list, dnevni list, dugo najavljivani od strane tih medija, list, u pitanju je „Nova“, to je novi tabloid koji će se baviti isključivo i jedino, i samo, napadom na Aleksandra Vučića, a da sam ja u pravu, govori naslovnica prvog broja, prvog broja ovog novog lista, na naslovnoj strani je naravno, ko drugi, nego Aleksandar Vučić, u najgorem mogućem kontekstu, i osim te naslovnice predsedavajući, na prve dve strane Aleksandar Vučić je pomenut 28 puta u negativnom kontekstu.

Nije me mrzelo da pročitam, nije me mrzelo da napravim analizu, nije me mrzelo da pobrojim. Dvadeset osam puta je predsednik države napadnut u najnegativnijem mogućem kontekstu, samo na prve dve strane, 28 puta. Pa, ako se po jutru dan poznaje, onda je jasno šta možemo očekivati od ovog tabloida, ili ne znam već, kako da ga nazovem.

Dakle, ovo sve govori da će se pritisci nastaviti na Srbiju, da će nastaviti negativna kampanja protiv Aleksandra Vučića. A, zašto?

Zato što je Aleksandar Vučić zaštitnik srpskih nacionalnih interesa, uvek, svuda, na svakom koraku i svakog dana. To je ono što im smeta, i njima i mnogima iz regiona i mnogima iz sveta, naravno. Ta kampanja će se nastaviti i biće sve snažnija i snažnija, koliko se budemo primicali izborima.

Jedino što me raduje što građani Srbije dobro znaju i svaki dan to vide ko je taj koji svakog dana na svakom koraku se bori za njihove interese, koji pokušava od Srbije da napravi uspešnu, uređenu i pristojnu zemlju, a ko je taj, koji onako kibicerski, sa strane, dobacuje i konstantno, podmeće klipove u točkove našoj državi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću biti vrlo kratak i unapred se izvinjavam, gospodine Orliću, ako ću se u nekom trenutku na kratko udaljiti od same teme amandmana, koji svakako podržavam.

Naime, Haški tribunal je pre nešto više od sat vremena u prvostepenoj presudi, dakle u ponovljenom postupku, nakon 18 godina trajanja procesa, osudio na po 12 godina Jovicu Stanišića, nekadašnjeg načelnika Službe državne bezbednosti Srbije, Franka Simatovića, komandanta specijalnih jedinica Službe državne bezbednosti. Ovo je ko zna koji po redu dokaz da je Haški tribunal isključivo politička institucija i da se u svom radu isključivo rukovodi politikom, da je intencija da se Srbija i srpski narod proglase kao jedini krivi za sve zločine koji su se dešavali 90-ih, da je Srbija jedinica kriva za sve ratove i za svo zlo koje se desilo 90-ih godina.

Kako drugačije protumačiti činjenicu da su Srbi ukupno dobili sedam doživotnih i 967,5 godina plus ove kazne danas, plus broj godina Srba koji su osuđeni pred pravosuđem BiH u procesima koji su transferisani od strane Haškog tribunala, a da s druge strane pripadnici drugih naroda gotovo da i nisu osuđeni ili ako su i osuđeni to bi bile, slobodno možemo reći, simbolične kazne.

To sve govori da smo bili u pravu kada smo upozoravali, kada smo navodili da će se pritisci na Srbiju nastaviti u narednom periodu i da će se pojačavati u danima koji dolaze. Nije ni malo slučajno da se ti pritisci upravo danas intenziviraju, upravo u vreme kada je Srbija, slobodno možemo reći, postala apsolutni lider na Balkanu u ekonomskom smislu, kada je Srbija apsolutni lider na Balkanu u vojnom smislu, kada se Srbija uspravila, kada se više ne saginje i ne izvinjava i onima kojima treba i onima kojima ne treba, na svakom koraku, na svakom mestu i kada je kriva i kada nije kriva, kada je Srbija postala ponosna konačno, kada je Srbija u stanju da gradi auto puteve, puteve, infrastrukturu, pruge, mostove, bolnice, škole, vrtiće i sve ostalo, kada je u stanju da pomogne svom narodu koji je ostao da živi van granica Srbije.

Naravno da smo zbog toga krivi i naravno da smo im krivi i mi koji podržavamo politiku Aleksandra Vučića i sam Aleksandar Vučić koji im je svakodnevni krivac za sve i svašta i naravno da smo krivi zato što je Srbija prestala da bude nemoćna, krivi smo zato što Srbija više nije bespomoćna, zato što Srbija više nije ponižena i kao što bi naš kolega i prijatelj, poslanik u crnogorskom parlamentu Milan Knežević, rekao – krivi smo zato što smo Srbi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana na društvenoj mreži Instagram upućene su stravične pretnje ubistvom predsedniku države Aleksandru Vučiću. U pitanju je izvesni Gvozdenović Petar, inače lice sa poternice, izvršilac različitih krivičnih dela, koji je napisao - Čeka te metak 9 mm, aludirajući na kalibar. U međuvremenu je taj čovek uhapšen.

Iskoristio bih priliku da čestitam pripadnicima MUP na efikasnosti, kao i Tužilaštvu za visoko-tehnološki kriminal.

Međutim, ono što je zanimljivo to je da, osim par medija, osim nekolicine medija i nekoliko funkcionera SNS koji su skrenuli pažnju na ove pojave i apelovali da nadležni organi reaguju na ovakve monstruozne pretnje, gotovo niko drugi nije našao za shodno da se ozbiljnije pozabavi ovim.

Ja sad pitam - da li je moguće da ovo više nije vest za pojedine medije u Srbiji? Kada je ovo prestalo da bude tema? Da li je moguće da smo se navikli na pretnje ubistvom? Da li je moguće da je to postala normalnost u Srbiji? Da li je normalno da se predsedniku države gotovo svakodnevno preti ubistvom i da se niko više ne potresa zbog toga? Ne prođe nedelja bez pretnji ubistvom koje su upućene Aleksandru Vučiću ili članovima njegove porodice. Teško da i jedan dan može da prođe a da se ne pročitaju najrazličitije uvrede i napadi na Vučića na raznim opskurnim portalima tzv. opozicionim medijima, kako štampanim tako i elektronskim, čitaj Đilasovim, društvenim mrežama, itd.

To vam je upravo odgovor na pitanje ko konstantno generiše ovakvu atmosferu mržnje u Srbiji, ko promoviše ovakav narativ i ko stvara atmosferu nasilja, progona i linča svih političkih neistomišljenika.

Setite se samo koliko je naslovnih strana raznih đilasovskih dnevnih i nedeljnih listova, da ih ne nabrajam sve, bilo posvećeno Aleksandru Vučiću, naravno, u potpuno negativnom kontekstu, svaki dan imate po neku naslovnu stranu.

Evo i danas, naslovna strana jednog lista na kojoj je Aleksandar Vučić, pa kaže - Još jedna Vučićeva predstava za glasače, imajući u vidu njegov govor na sednici Saveta bezbednosti. Za njih je ovo predstava za glasače. Čovek održi istorijsko obraćanje, čovek saspe njima svu istinu u lice, koju im niko ranije godinama nije smeo da saspe i za njih je ovo još jedna Vučićeva predstava za glasače.

Setite se koliko je tekstova, članaka, karikatura, do sada objavljeno u najnegativnijem mogućem kontekstu u tim istim listovima koji su pod kontrolom Dragana Đilasa. Setite se one naslovne strane NIN-a sa snajperom postavljenim tako da je uperen direktno na Aleksandra Vučića! Posle su oni povukli tu naslovnu stranu, zbog pritiska javnosti, naravno, ali nikada nije došlo do izvinjenja. Da ne pominjem one đilasovske televizije koje inače sedam dana u nedelji, 24 sata dnevno, vode isključivo, samo i jedino prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića. To su emisije, debate, okrugli stolovi, dokumentarni filmovi, itd.

Nismo zaboravili onaj sramni film na televiziji N1 iz dva dela, "Vladalac" se zove, dva nastavka od po sat i po vremena. Sećate se toga, to je bilo nešto više od pre godinu dana, kada je čitava gomila raznih nekih autošovinista, tzv. drugosrbijanaca, čitav niz najvećih gadosti iznosila o Aleksandru Vučiću, najrazličitije optužbe, najgore uvrede. Mislim da je nemoguće pobrojati sve uvrede koje su u tom filmu bile upotrebljene protiv Aleksandra Vučića. Ako se dobro sećam, 442 puta je Vučić u negativnom kontekstu pomenut u tom filmu, sa preko 40 različitih uvreda, direktnih, ličnih uvreda.

Najsmešnije od toga je što paralelno sa emitovanjem tog filma od istih tih ljudi konstantno stiže optužba kako je u Srbiji medijski mrak, kako je cenzura, neka strahovlada, itd, slične gluposti. Dakle, sve što im padne na pamet, svaka moguća pa i najvulgarnija bljuvotina, najmonstruoznije uvrede, sve su to onako prosuli u tom filmu, a s druge strane optužuju za cenzuru a dlaka sa glave im nije falila.

Sad je ta ista ekipa, ako primećujete, predsedavajući, ponovo aktivna, okupljena oko onog novinara u pokušaju Slaviše Lekića, to vam je onaj što je bio predsednik NUNS-a onda kada im je Đilas dao šest miliona dinara, ima tu i neka Jovana Polić, e sad su ovih dana ponovo aktivni i snimaju neke razne filmove. Sviđa im se to, vole to da rade. Svake nedelje novi film, novo pljuvanje, nove gadosti, novo raspirivanje mržnje. Prekjuče je bio film o Siniši Malom, pre toga nešto o Ivici Dačiću, videćemo ko je sledeći, ali ne sumnjam da će doći na red svako, ama baš svako ko se usudi da javno podrži ili sprovodi politiku Aleksandra Vučića.

Moje pitanje, predsedavajući, upućujem REM-u - da li će reagovati na ovu hajku televizije N1, a u cilju zaštite interesa javnosti i zaštite korisnika usluga elektronskih medija, a na način primeren demokratskom društvu?

Za sam kraj, poslednja rečenica, predsedavajući, želeo bih da iskoristim priliku da čestitam slavu građanima Beograda Spasovdan i da pozovem građane da se odazovu, odnosno pridruže litiji koja je organizovana večeras, naravno uz poštovanje svih epidemioloških mera. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Tvrdišiću.

Uvažena gospođo Popović, sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, najveći broj država, da kažem, savremenog sveta zaokupljen je rešavanjem brojnih i raznovrsnih bezbednosnih izazova i pretnji, a među njima terorizam svakako predstavlja jednu od najopasnijih, s obzirom da ga karakteriše visok stepen okrutnosti i bezobzirnosti. Dosadašnja iskustva država u borbi protiv terorizma ukazuju na činjenicu da državna politika ne može u toj borbi da se oslanja samo na instrumente sile u pokušaju naravno da ga pobedi. Neophodno je sagledati i sve ostale mogućnosti za korišćenje efikasnijih instrumenata koji bi u cilju veće delotvornosti trebalo da imaju snažan, da kažem preventivan efekat kako bi se pretnja terorizmom konačno zaustavila.

U skladu sa tim Republika Srbija nastoji da izgradi nacionalni bezbednosni i odbrambeni sistem kojim efikasno može zaštiti svoje vitalne vrednosti dajući nadležnim državnim organima mogućnost da u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima mogućnost da blagovremeno otkrivaju, prate, dokumentuju, sprečavaju i procesiraju konačno sve terorističke aktivnosti, usmerene prema Republici Srbiji i njenim građanima.

Ovo što bih napomenuo je da i do sada saradnja svih državnih aktera po ovom pitanju bila na najvišem mogućem nivou. Međutim, ovim Predlogom zakona, dakle Predlogom zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma, mi nadležnim organima dajemo još jedan alat, tako reći još jednu mogućnost da se na bolji i efikasniji način bore sa navedenim problemom.

Stvaranjem jedinstvene baze podataka o licima, bilo da su u pitanju pravna lica, fizička lica, grupe ili organizacije koje su označene kao terorističke ili se bave finansiranjem terorizma, omogućuje daleko brže i efikasnije identifikovanje lica i organizacija koje su direktno povezane sa terorizmom, naročito imajući u vidu da će navedena baza podataka sadržati lica sa lista označenih lica UN i drugih međunarodnih organizacija, kao i iz postojećih baza nadležnih organa uspostavljenih u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije. Naime, Nacionalna baza sastoji se od osnovne platforme koja je smeštena kod BIA i pojedinačnih servisa za pristup osnovnih platformi.

Kao predsednik Odbora za odbranu i unutrašnje poslove smatram da će uvođenje ovakve, da kažem, jedinstvene Nacionalne baze podataka značajno doprineti zaštiti nacionalne bezbednosti, ali i bezbednosti svih građana Republike Srbije, što je i cilj koji ćemo ovim zakonom postići.

Takođe iskoristio bih priliku da istaknem i značaj međunarodne saradnje, gde je zahvaljujući politiku koju vodi Vlada Republika Srbija prepoznata kao stabilan i pouzdan partner, kao zemlja koja veoma ozbiljno shvata borbu protiv ove grupe pošasti. Uz nadu da u Srbiji nikada nećemo biti svedoci terorističkih napada, kao što su napadi na zgrade Svetskog trgovinskog centra u SAD ili napada na Redakciju Lista „Šarli Ebdo“ zaključio bih ovaj deo svog izlaganja jednim citatom – „ Svako ko uništi jedan život kao da je uništio ceo svet, a svako ko spase jedan život kao da je spasio ceo svet“. Prema tome, ako na ovaj način uspemo da spasimo makar i jedan ljudski život sav naš trud imaće u toliko više smisla.

Ne mogu, gospođo ministre, u svom obraćanju da se ne osvrnem na ono što je obeležilo jučerašnji dan, a to je nastavak politike koja za cilj ima da se Srbi prikažu kao jedini krivci za sve što se dešavalo na prostoru bivše Jugoslavije, da ispadnemo jedini odgovorni za sve zločine koji su se desili i ponovilo se ono što je već decenijama na snazi, a to je tužna činjenica da za nas Srbe, za srpski narod, a naročito za srpske žrtve nema pravde, a pogotovo nema u Hagu.

Još jednom se pokazalo da je u pitanju politička institucija sa isključivo političkim motivima da se u Hagu sudi samo Srbima. Evo kako to izgleda. Optuženih Srba pred Haškim tribunalom je 109, što je 68% od svih lica kojima je potvrđena optužnica. Dakle, Bošnjaka je devet, Hrvata 34, Makedonaca dva i Albanaca sedam.

Još gore je kada je reč o osuđenima i o tom odnosu. Srba je osuđeno 65 uključujući i jučerašnju sramnu presudu, Bošnjaka pet, Hrvata 18, Makedonaca jedan, Albanaca dva.

Evo kako to izgleda, dame i gospodo – spisak osuđenih Srba u Haškom tribunalu – Ljubiša Beara, pukovnik Vojske Republike Srpske – doživotna robija, preminuo je 2017. godine, Stanislav Galić, general Vojske Republike Srpske – doživotna robija, Milan Luki, komandant paravojne formacije – doživotna robija, Ratko Mladi, general Vojske Republike Srpske – doživotna robija, Zdravko Tolimić, general Vojske Republike Srpske – doživotna robija, preminuo je 2016. godine, Radovan Karadžić, predsednik Republike Srpske – doživotna robija, ukupno sedam doživotnih robija, Goran Jelisić – 40 godina, Milomir Stakić, predsednik SO Prijedor, ratni predsednik – 40 godina, Radislav Krstić, general Vojske Republike Srpske – 35 godina, Milan Martić, predsednik Republike Srpske Krajine – 35 godina, Drago Nikolić, pukovnik Vojske Republike Srpske – 35 godina, on je preminuo, Radoslav Brđanin, potpredsednik Vlade Republike Srpske – 30 godina, Dragomir Milošević, general Vojske Republike Srpske – 29 godina, Dragoljub Kunarac – 28 godina, Sredoje Lukić – 27 godina, Zoran Žigić – 25 godina, Nebojša Pavković, general Vojske Jugoslavije – 22 godine, Mićo Stanišić, ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske – 22 godine, Stojan Žukljanin, načelnik Centra za službe bezbednosti u Banja Luci – 22 godine, Radomir Kovač, zamenik komandira Vojne policije Republike Srpske – 20 godina, Momčilo Krajišnik, predsednik Narodne skupštine Republike Srpske – 20 godina, nažalost preminuo je prošle godine, Sreten Lukić, general Policije Srbije – 20 godina, Milan Mrkšić, general JNA – 20 godina, preminuo 2015. godine, Dragan Nikolić Jenki, komandant logora – 20 godina, Momir Nikolić, pukovnik Vojske Republike Srpske – 20 godina, Mlađo Radić, policajac Republike Srpske – 20 godina, Duško Tadić, stražar – 20 godina, Vlastimir Đorđević, general Policije Srbije – 18 godina, Radivoje Miletić, general Vojske Republike Srpske – 18 godina, Ranko Ćešić, policajac Republike Srpske – 18 godina, Nikola Šajinović, potpredsednik Vlade SRJ – 18 godina, Ljubomir Borovčanin – 17 godina, Darko Mrđa – 17 godina, Dragan Obrenović – 17 godina, Mitar Vasiljević – 15 godina, Dragan Zelenović Zelja – 15 godina, Milorad Krlejelac – 15 godina, Dragoljub Ojdanić, ministar odbrane SRJ – 15 godina, Duško Sikirica – 15 godina, Blagoje Simić – 15 godina, Vladimir Lazarević, general Vojske Jugoslavije – 14 godina, Milan Babić, predsednik Republike Srpske Krajine – 13 godina, Vinko Pandurović – 13 godina, Zoran Vuković – 12 godina, Biljana Plavšić, predsednica Republike Srpske – 11 godina, Miroslav Deronjić – 10 godina, Stevan Todorović – 10 godina.

Vojislav Šešelj, predsednik SRS 10 godina, Veselin Šljivančanin, major JNA 10 godina, Dragan Jokić devet godina, Predrag Banović osam godina, Miroslav Tadić osam godina, Pavle Strugar sedam i po godina, Miodrag Jokić sedam godina, Miroslav Kvočka sedam godina, Milojica Kos šest godina, Simo Zarić šest godina, Damir Došen pet godina, Milan Gvero pet godina, Dragoljub Prcač pet godina, Milan Simić pet godina, Dražen Jordemović pet godina, Dragan Kolundžija tri godine.

Ukupno sedam doživotnih kazni i 967 i po godina zatvora, dobili su Srbi u Haškom tribunalu.

Kada se tome doda i broj godina zatvora, koje su dobili takođe Srbi, ali čiji procesu su bili transferisani pravosuđu BiH, a njih je devet ukupno, da ne čitam sada, onda je taj broj mnogo, mnogo veći.

Možemo tome da dodamo i optužene koji su preminuli pre okončanja procesa, pa nisu pravosnažno osuđeni, Goran Borovnica, Slavko Dokmanović, Simo Drljača, Đorđe Đukić, Dragan Gagović, Janko Janjić-Tuta, Nikica Janjić, dr Milan Kovačević, Slobodan Miljković-Lugar, Slobodan Milošević, Željko Ražnjatović-Arkan, Vlajko Stojiljković, Momir Talić, Goran Hadžić.

I ako tome dodamo, a mnogi od njih su ubijeni od snaga SFORA u Bosni, ako se sećate, iako njima dodamo još dva procesa koja su u toku, dakle, Franko Simatović i Jovica Stanišić, gde je naloženo ponovno suđenje, onda dolazimo do celokupne slike kada je reč o odnosu Haškog tribunala prema Srbima.

I danas, nakon svega trpimo iste pritiske kao država, istu nepravdu kao narod, i svedoci smo sa kakvim pritiscima se suočava i predsednik države Aleksandar Vučić.

Poslednji u nizu tih pritisaka je jedan čist politički pritisak da izručimo funkcionere SRS Vjericu Radetu i Petra Jojića, iako oni nisu optuženi ni za kakav zločin, već je u pitanju optužba za nepoštovanje suda. I ne mogu da se ne osvrnem kada već govorimo o ovome i na odnos, da kažem nekih iz Srbije, kada je reč o Haškom tribunalu, kada je reč o presudama srpskog naroda i prosto je neshvatljivo ponašanje nekih medija u Srbiji i nekih pojedinaca koji su se juče bukvalno radovali, bukvalno radovali i seirili nad sramnom presudom Haškog tribunala.

I nije ni malo slučajno da su u pitanju isti oni mediji i isti oni pojedinci koji svakodnevnu kampanju vode protiv Aleksandra Vučića i SNS. Svaki dan, na svaku temu i po svakom pitanju, vode organizovanu kampanju, a ja bih rekao i to „hajku“ protiv predsednika države. I želim da skrenem pažnju javnosti da će, da kažem sasvim sigurno, da će se ti pritisci o kojima sam govorio i napadi na predsednika države Aleksandra Vučića u narednom periodu pojačavati, zato što dokazano vodi državotvornu politiku, zato što vodi odgovornu politiku i ponajviše, zato što vodi politiku zaštite srpskih nacionalnih interesa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih želeo da se zahvalim ministru na tome što su usvojeni svi amandmani koje je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove predložio.

Dakle, mi smo na sednici, koja je održana juče, sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove, odličili da podnesemo tri amandmana.

Dakle, u pitanju je tačnije preciziranje pojedinih odredbi. Konkretno, kada govorimo o amandmanu na član 1. dakle, navedeni amandman predstavlja usaglašavanje sa članom 8. zakona, kojim je propisano da ako obrazac lične karte sadrži čip, u njega se upisuje, između ostalog, i podatak o prebivalištvu.

Smatrali smo da je neophodno isti podatak upisati, čak i ako lična karta ne sadrži mikrokontroler, tj. čip, a naročito smo imali u vidu značaj koji adresa prebivalšta građana ima u upravnim poslovima, s obzirom da se na taj način određuje i mesna nadležnost organa za postupanje u upravnim poslovima, a koja se dokazuje ličnom kartom.

Ja bih želeo da iskoristim priliku da, s obzirom da u javnosti ili da kažem u delu javnosti su uočene neke nejasnoće i nedoumice u pogledu toga, naglasim da se ovim ne menja ništa u onom delu da će građani i dalje imati mogućnost da se opredele da li su za čipovanu ličnu kartu ili ne.

Dakle, primetio sam u javnosti određene nedoumice u tom smislu i želeo sam to da naglasim. Dakle, u obrascu lične karte će se navesti podatak o adresi prebivališta. To je i do sada bio slučaj. Dakle, za one građane koji odluče da nemaju čipovanu ličnu kartu, ponavljam da je to i do sada bio slučaj, a ovim se zapravo vrši samo usaglašavanje, odnosno preciziranje konkretno ovog dela zakonskog akta.

Gospodine ministre, želeo bih da iskoristim priliku, kada govorimo o Predlogu zakona o ličnoj karti, kada govorimo o ovoj temi, da ponovim ono što sam rekao i kada smo imali načelnu raspravu. Dakle, uvek kada su neki zakoni iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova na dnevnom redu Skupštine, dobra je prilika da prodiskutujemo o još nekim stvarima koje se tiču bezbednosti naših građana, koje se tiču bezbednosne situacije u zemlji, koje se tiču borbe protiv kriminala i korupcije, koje se tiču organizovanog kriminala i svih ostalih stvari iz domena Ministarstva unutrašnjih poslova.

Mi smo u načelnoj raspravi istakli da smo kao Odbor za odbranu i unutrašnje poslove pre dve nedelje imali sednicu na kojoj je usvojena Informacija o radu ministarstva, kao i Izveštaj o stanju bezbednosti naše zemlje i da smo prilikom razmatranja tih informacija uočili da je stopa opšteg kriminaliteta u Srbiji danas na značajno nižem nivou nego nekad, na mnogo nižem nivou nego u nekim ranijim godinama, zapravo, kada su neki drugi vršili vlast u Srbiji. Iz izveštajnog perioda uočava se trend opadanja nivoa, odnosno stope opšteg kriminaliteta i ja bih želeo da istaknem, između ostalog, i vašu zaslugu, ministre, za to, jer reč je o izveštajnom periodu koji obuhvata oktobar-decembar 2020. godine, a jasno se vidi razlika u odnosu na isti izveštajni period nekih ranijih godina.

Ovom prilikom ne želim samo da ističem statističke podatke. Dakle, ti statistički podaci govore u prilog ovoj tezi i iz njih se jasno vidi, kada se uzme stopa opšteg kriminaliteta, kada se uzmu svi ostali parametri koji govore o konkretnim krivičnim delima, dakle, u svakom mogućem segmentu se vidi opadanje, ali ne želim samo da pričam o statističkim podacima. Želim da kažem da se to oseća kod svakog građanina naše zemlje.

Dakle, lični subjektivni osećaj je da je Srbija danas daleko bezbednija zemlja. Dakle, i posebno bih podvukao onaj deo koji se tiče borbe protiv organizovanog kriminala i vaše zasluge kada je reč o suzbijanju organizovanih kriminalnih grupa, pa i ove organizovane kriminalne grupe, koja je slovila za jednu od najopasnijih kriminalnih grupa na ovim prostorima u ovom delu Evrope. Reč je o kriminalnom klanu Belivuk – Miljković. To, naravno, nije kraj.

Mi iz sredstava javnog informisanja vidimo da se nastavlja sa tom akcijom, da je poruka da neće biti zaštićenih, da je poruka da niko nije jači od države, da je poruka da kada postoji politička volja u državi, da će država uvek naći načina i snage da se izbori sa svim vidovima organizovanog kriminala.

Želeo bih ovom prilikom da kandidujem jednu temu i da vas pitam, ministre, za vaše mišljenje kada je reč o jednom fenomenu koji se dešava u Srbiji, a to je da ne dele svi isto ushićenje i ne dele svi isto zadovoljstvo kada govorimo o rezultatima države u borbi protiv organizovanog kriminala. Dakle, u pitanju jedna kampanja. Ja sam o tome nekoliko puta govorio, ali nisam imao priliku sa vama još da razgovaram na tu temu, a to je da pojedini mediji, eto, slučajno pod kontrolom Dragana Đilasa, da li je slučajno ili ne, neka procene građani Srbije, ali ti mediji od samog starta, od samog početka ove oštre borbe države sa organizovanim kriminalom i mafijom nekako kao da podmeću klipove pod točkove.

Ako se sećate, ministre, kada je predsednik države kao neko ko je pokretač, ko je inicijator svega ovoga, bez čije energije naravno ne bi imali, ubeđen sam, ovakve rezultate, kada je prilikom gostovanja na jednoj televiziji nakon hapšenja ove grupe, ponavljam jedne od najopasnijih kriminalnih grupa u regionu, izvadio određene slike da demonstrira, da pokaže građanima sa čime smo imali posla, sa kakvim kriminalcima smo se borili.

Izvadio je slike i pokazao, tog sekunda u Srbiji je prestalo da bude važno da li mi vodimo borbu protiv organizovanog kriminala, kakvi su rezultati, ko je uhapšen, za kakva krivična dela su ti ljudi osumnjičeni, a nadam se uskoro i optuženi, tog sekunda je postalo samo važno za neke medije da li je predsednik smeo da pokaže fotografije ili nije, da li je to bilo degutantno po njima, da li je to bilo moralno, da li je mogao, da li je trebao, itd? I, samo se oko toga vodila rasprava.

Isto se dešava sada, dakle, pre desetak dana, kada je predsednik bio na jednoj televiziji na kojoj je govorio vrlo eksplicitno o načinu na koji su vršena krivična dela istih tih kriminalaca.

Ja mogu da se složim da je to možda neprijatno, da nije prijatno čuti da u 21. veku neko nekoga melje. Ja se slažem da to možda nije prijatno, ali to ne umanjuje težinu tih krivičnih dela. To ne umanjuje potrebu da čovek izađe i objasni građanima Srbije sa kakvim monstrumima smo se suočavali i tog sekunda ponavlja se slučaj. Ponovo ti isti mediji, samo se bave time da li je Vučić smeo da govori tako eksplicitno o tome da su kriminalci mleli ljude, itd. Nije više važno, nema ulaska u suštinu, nema ulaska u meritum stvari.

Na taj način, ministre, moje mišljenje je da oni pokušavaju da obesmisle čitavu borbu protiv organizovanog kriminala, da obesmisle, da omalovaže rezultate, na taj način da revitalizuju kriminalce. I, naravno, kulminacija svega toga je bila ona, ja nemam drugi izraz, nego monstruozna emisija pre nekoliko dana na, mislim Nova S, ne znam kako se zove emisija, a u pitanju su neka dvojica. Jedan se predstavlja kao pisac, drugi se predstavlja kao publicista i oni vode neku emisiju, koja je poznata javnosti samo po količini najbrutalnijih uvreda i najvaulgarnijih psovki protiv i vas, ministre, i predsednika države, i nas narodnih poslanika, i svih koji učestvuju u borbi protiv kriminala i korupcije.

E, u toj emisiji su doveli čoveka za koga cela Srbija tvrdi da je pedofil, cela Srbija tvrdi da je pedofil i on je odjedanput legitimni sagovornik. Pozvali su ga i sa njim jeli ćevape, podsmevajući se žrtvama kriminalaca koji su ubijeni, za koje se veruje da su posle samleveni. Na taj način, direktno se rugaju i porodici tih žrtava.

Želeo sam da kandidujem ovu temu, želeo sam i da čujemo od vas vaše mišljenje kako je moguće da danas u Srbiji postoje mediji, a dozvoliću sebi da kažem, a i određeni centri moći, koji direktno opstruišu borbu protiv kriminala i korupcije, borbu protiv organizovanog kriminala, borbu protiv mafije i na taj način pomažu kriminalcima? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospođo Kovač.

Uvažene dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici Ministarstva, pred nama je danas i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, koji je podnela Vlada Srbije, a koji je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove razmatralo u načelu jutros na sednici Odbora.

Kao što možete videti, a kao što je ministar i rekao, jedan od osnovnih ciljeva predloženih izmena i dopuna Zakona o ličnoj karti, jeste realizacija projekta Vlade Republike Srbije „Stop birokratiji“, odnosno realizacija zaključka Vlade, kojim je usvojen Plan prioritetnih aktivnosti za smanjenje administrativnih tereta u Republici Srbiji.

Narodna skupština ukoliko usvoji navedene izmene i dopune Zakona o ličnoj karti, građani Republike Srbije sa pravom mogu da očekuju smanjenje administrativnih tereta u slučaju gubitaka lične karte, samim tim, rekao bih da će građani s pravom moći da očekuju da će postupak biti jeftiniji, odnosno da neće biti izložen dodatnim, odnosno dosadašnjim troškovima.

Takođe, ono što bih istakao kao naročito značajno je činjenica da će lična karta predstavljati i kvalifikovano sredstvo za identifikaciju na daljinu. U mikrokontroler, odnosno čip lične karte biće upisan i sertifikata, kako je ministar i objasnio za elektronsku identifikaciju, čime će lična karta istovremeno predstavljati i kvalifikovano sredstvo za identifikaciju na daljinu srednjeg nivoa pouzdanosti.

Samo na lični zahtev upisivaće se kvalifikovani sertifikati za elektronski propis, kao i odgovarajući podaci za njegovo formiranje čime će lična karta predstavljati i kvalifikovano sredstvo za kreiranje elektronskog postupka i elektronsku identifikaciju visokog nivoa pouzdanosti.

Drago mi je što na ovaj način mogu da konstatujem da u eri digitalnih komunikacija i tehnologija Republika Srbija uspeva da održi korak sa trendovima koji ako se koriste na pravi način mogu u velikoj meri da olakšaju i pojednostave ne samo svakodnevne aktivnosti građana Srbije, nego da doprinesu većoj efikasnosti privrednih subjekata.

Pohvalio bih ovom prilikom i Vladu Republike Srbije, koja je pokazala visok stepen ozbiljnosti i odlučnosti, da kroz uočene mogućnosti za izmene i dopune postojećih zakonskih propisa sprovede u delo planove koje je usvojila ne ostavljajući ih, kako je to obično i bio u nekim davnim vremenima samo kao mrtvo slovo na papiru.

Na kraju, uveren sam da ćete i vi kao narodni poslanici imati razumevanja za sve iznete argumente i da ćete u danu za glasanje dati podršku Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospodine Orliću, uvaženi ministre, poštovani gospodine Laziću, poštovana gospođo Vulić, dame i gospodo narodni poslanici, mi iz Srpske napredne stranke smo u dosadašnjem delu rasprave smo istakli već da snažno podržavamo predložene zakone, odnosno predloge zakona iz današnjeg dnevnog reda i čuli smo dosta toga i od ministra, kao i od ovlašćenog predstavnika naše poslaničke grupe, pa i sam sam u svojstvu izvestioca odbora izneo najznačajnije elemente koji su predmet izmena i dopuna Zakona o ličnoj karti, kao i sve one benefite za građane, ali i privredu koji proizilaze iz istih.

Uvek kada govorimo o aktima iz oblasti Ministarstva unutrašnjih poslova dobra je prilika da se dotaknemo stanja u oblasti bezbednosti, bezbednosne situacije u našoj zemlji, borbe protiv kriminala i mafije, borbe protiv organizovanog kriminala, borbe protiv korupcije itd.

Narodni poslanici koji su članovi Odbora za odbranu i unutrašnje poslove su imali priliku pre dve nedelje na sednici Odbora za odbranu i unutrašnje poslove da razmatraju informacije o radu Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i Izveštaj o stanju bezbednosti, a o čemu je i javnost obaveštena utoliko više jer je sednica bila otvorena za javnost.

Ono što je nepobitna činjenica to je da je Srbija danas apsolutno bezbedna i stabilna zemlja, u mnogome bezbednija, stabilnija i sigurnija nego u godinama kada su neki drugih vršili vlast u Srbiji.

Kada to kažem, ne mislim samo na statističke podatke, a koji u svakom segmentu, u svakom mogućem segmentu pokazuju da je stopa kriminaliteta u Srbiji u opadanju, dakle, i kada je reč o opštem kriminalu i kada govorimo o privrednom kriminalu i visokotehnološkom kriminalu i svakom drugom kriminalu.

Takođe, kada govorimo o konkretnim krivičnim delima, poput krivičnih dela protiv života i tela, dela protiv polne slobode, krivičnih dela protiv imovine, dela protiv zdravlja ljudi, dela protiv opšte sigurnosti ljudi i imovine, protiv državnih organa, javnog reda i mira i sva ostala krivična dela su u značajnom opadanju.

Primera radi, kada govorimo o suzbijanju opšteg kriminala u Srbiji u periodu oktobar-decembar 2020. godine izvršeno 9,6 odsto manje krivičnih dela nego u istom periodu 2019. godine. Taj trend se svuda prikazuje, u svakom izveštaju, dakle, 16% manje krivičnih dela nasilja u porodici u istom izveštajnom periodu. Oduzeto 1.884 kg droge u izveštajnom periodu. Evo kako to izgleda. U 3.717 realizovanih zaplena oduzeto je 1.884 kg droge, dakle, 1.767 kg marihuane, 25,4 kg heroina, 77,4 kg amfetamina, 1,5 kg kokaina, 12,2 kg ostalih vrsta droge.

Kada je reč o zaplenama na graničnim prelazima, granični prelaz Vatin 137 kg marihuane, granični prelaz Đerdap 119.000 komada tableta ksalol, granični prelaz Horgoš 8,4 kg heroina. U Aranđelovcu je zaplenjeno 632 kg marihuane, u Kragujevcu zaplenjeno 12 kg marihuane, 22 kg sirove marihuane i 166 grama semenki.

Kada govorimo o oružju, o zapleni oružja u periodu oktobar-decembar 2020. godine oduzeto na celoj teritoriji Republike Srbije 3.140 komada vatrenog oružja i 11.915 komada municije. Ista takva je, da ne zamaram sada i da ne čitam sve podatke, dakle, ne bi imalo smisla, ali isti takav trend prati i sve ostale parametre, dakle, i kada govorimo o organizovanoj trgovini i krijumčarenju ljudima i krivičnim delima protiv imovine i krivičnim delima nad policijskim službenicima, sajber napadima, stanju bezbednosti u kopnenoj zoni bezbednosti.

Posebnu pažnju zaslužuje segment borbe protiv organizovanog kriminala i mafije, gde je država vrlo jasno pokazala da nema zaštićenih u ovoj borbi i da niko nije jači od države. Pokazali smo da kada postoji volja, da kada u državi postoji volja za borbu, za oštru borbu protiv kriminala i korupcije, onda država i može da se obračuna i sa najorganizovanijim i najopasnijim kriminalnim grupama, poput grupe Belivuk -Miljković, a koji su optuženi za najmonstruoznija krivična dela. Koliko god se u Srbiji neko trudio, a mnogi se trude da omalovaže tu akciju i rezultate ove akcije. Svedoci smo da danima unazad traje kampanja nekih medija protiv Aleksandra Vučića, koja za cilj ima da upravo obesmisli i omalovaži ove rezultate o kojima sam pričao, kada je reč o borbi protiv organizovanog kriminala.

Govorio sam o tome na prošloj sednici Narodne skupštine, ali je kulminacija te kampanje bila pre neki dan na jednoj Đilasovoj televiziji, gde je u jednoj emisiji, ne znam tačno kako se zove ta emisija, ali u pitanju je emisija koja obiluje brutalnim psovkama i uvredama najgore vrste, a koju vode dva, nazovi, voditelja. Jedan se zove Marko Vidojković, kažu da je pisac, verovali ili ne, kažu da je pisac. Ja sam ga zapamtio jedino po sposobnosti da izgovori rekordan broj najbrutalnijih i najvuglarnijih psovki za kratko vreme. Drugi se zove Nenad Kulačin, za koga se jedino zna da je svojevremeno dobijao novac od onog Zelenovića iz Šapca, dok je bio gradonačelnik.

Sad su očigledno našli nove sponzore, Đilasa i Šolaka, koga drugog, i u poslednju emisiju su doveli čoveka za koga svi u Srbiji tvrde da je pedofil. Prilično sam ozbiljan kada ovo kažem. Dakle, svi u Srbiji tvrde da je čovek pedofil. I u tu emisiju su doneli ćevape i jeli ćevape za vreme emisije, pokušavajući da se rugaju činjenici da su neki kriminalci mleli ljude u cilju pokušaja da sakriju tragove svog zločina. Sada je to njima smešno. Sada se oni time rugaju. I onda donesu ćevape u emisiju i jedu ćevape i rugaju se time. Pazite, koliko je to monstruozno. Koliki monstrum morate da budete za tako nešto.

Dakle, hajde što Vučića, članove Vlade, ministre, nas poslanike, nas iz SNS generalno, pa nas svaki dan napadaju, pa smo mi i oguglali na to, hajde to na stranu, dakle, koliki monstrum treba da budeš da se rugaš porodicama žrtava koje su nastradali na taj način, žrtava nekih kriminalaca i tim im se rugaš, tako što jedeš ćevape u sred emisije. Dokle ide to ludilo.

To samo govori koliko su nervozni, to samo pokazuje njihovu nemoć i to pokazuje na šta su sve sposobni u svojoj mržnji prema Aleksandru Vučiću.

Nas, gospodine ministre, to ni na koji način neće sprečiti da nastavimo da radimo još energičnije, još posvećenije u nameri da od Srbije napravimo pristojnu, uspešnu i uređenu zemlju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi gospodine Orliću.

Uvaženi predstavnici ministarstva, pozdravljam i predsednika pokrajinske Vlade, gospodina Mirovića, koji nije trenutno u sali. Dame i gospodo narodni poslanici, danas su na dnevnom redu veoma važni predlozi zakona. Čuli smo u dosadašnjem delu, kako od resornih ministara, dakle, predstavnika predlagača, tako i od ovlašćenog predstavnika naše poslaničke grupe gospodina Atlagića, sve one argumente zašto treba usvojiti predložena rešenja.

Ja bih želeo da naglasim da snažno podržavamo predložena akta i da ćemo u danu za glasanje glasati za usvajanje istih, zato što smatramo da na kvalitetan i sveobuhvatan način uređuju oblast srednjeg obrazovanja i vaspitanja, kao i oblasti zabrane diskriminacije i rodne ravnopravnosti i posebno obnove kulturno-istorijskog nasleđa i razvoja Sremskih Karlovaca, o čemu su govorili Mirović i kolega Marko Atlagić.

Verujem da će predloženi zakoni biti jednoglasni usvojeni zato što su rodna ravnopravnost i zabrana diskriminacije, rekao bih, civilizacijske tekovine, kao i da smo kao društvo odavno sazreli u tom smislu i da vodimo politiku jednakih mogućnosti i kada je reč o ženama i kada je reč o muškarcima. I to je ono što je dobro.

Ono što nije dobro, to je što i današnja sednica Narodne skupštine prolazi u atmosferi kampanje, žestoke kampanje protiv Aleksandra Vučića, koju sprovode neki mediji bliski tajkunima, a koji se služe, rekao bih, najgorim mogućim lažima i o Aleksandru Vučiću i o članovima njegove porodice, a u cilju nanošenja političke štete.

Izgleda da su u poslednje vreme vrlo nervozni, jer ako pogledate u samo nekoliko dana, dakle, u samo nekoliko dana imali smo i sramni napad na Danila Vučića, kao sina predsednika, a o čemu je govorio detaljno moj kolega Đorđe Todorović u delu sednice kada se postavljaju poslanička pitanja, da bi dan nakon toga stigle monstruozne pretnje našem potpredsedniku Narodne skupštine Vladi Orliću, dakle, pretnje vešanjem, vrlo ozbiljne pretnje, a da bi samo dan, dva nakon toga na „Novoj S“, na portalu „Nove S“ bila objavljena karikatura na kojoj Vučića bukvalno nazivaju fašistom, dakle, bukvalno nazivaju fašistom.

Pogledajte kako to izgleda. Na karikaturi je Aleksandar Vučić. Ne znam da li će kamerman uvećati ovo da mogu i građani da vide. Dakle, na karikaturi je Aleksandar Vučić koji zagrljeno drži Dražu Mihailovića, Ljotića i Hitlera. A, tekst glasi ovako, Vučić kao izgovara – ne dam Dražu, ne dam Ljotića, ne dam Hitlera. Pogledajte, molim vas, dokle to ludilo ide.

Ja vas sada pitam – a, da li može gore nešto od ovoga? Postoji li uopšte nešto gore od ovoga? Dokle to sve može da ide.

Pričamo o zabrani diskriminacije. Evo, ja vas sada pitam – da li je Aleksandar Vučić diskriminisan? Da li postoji diskriminacija nad Aleksandrom Vučićem, kada je očigledno da je apsolutno sve dozvoljeno u borbi protiv Aleksandra Vučića? Da li je Vučić diskriminisan kada svaka laž može da se izgovori i objavi u kontekstu napada na Aleksandra Vučića? Svaka laž, svaka izmišljotina je dozvoljena ako je protiv Aleksandra Vučića. Svaka kleveta je dozvoljena, svaka pretnja je dozvoljena, svaka uvreda, pa i ona najmonstruoznija, poput ove malopre koju sam pokazao, je dozvoljena ako je protiv Aleksandra Vučića.

Nakon ovoga, usledila je još jedna kampanja protiv Vučića od istih tih Đilasovih medija, samo ovog puta mnogo perfidnija i mnogo prljavija, samim tim i pokvarenija. Dakle, posle gostovanja predsednika države na jednoj televiziji, na kojoj je ukazao na neke detalje o zločinima kriminalne grupe Belivuka i načinu na koji su izvršavali te zločine, momentalno je pokrenuta kampanja protiv njega, jer se, zamislite, usudio da ispriča detalje. Usudio se da građanima ukaže na istinu, doduše, jezivu istinu, na jezive detalje, ali istinite detalje, nažalost. Usudio se to da uradi.

U trenutku više ništa nije važno. Dakle, prestaje da bude važno i to što je država uhapsila i možda najorganizovaniju, možda i najopasniju kriminalnu grupu na ovim prostorima, ne samo u Srbiji, nego i u regionu, to više nije važno. Nije važno na koji način su vršili zločine, najteža moguća ubistva, najmonstruoznija ubistva. I to više nije važno.

Nije važno što, po svemu sudeći, ta organizovana kriminalna grupa je želela i da svrgne legalnu vlast u Srbiji i da napadne rukovodstvo Srbije, ni to više nije važno. Sada je samo važno da li je Vučić smeo ili trebao da govori o detaljima toga ili nije. To je jedina tema. Evo kako to izgleda, da građani mogu da vide.

Portal „Nova S“ 14. maja kaže – Vučićev morbidni šou na TV Prva. Dan nakon toga, opet „Nova S“ portal kaže – morbidni Vučić čak 17 puta pomenuo ćevape od ljudskog mesa. Znate, oni su mnogo senzibilni. Oni ne mogu da prihvate tako nešto. Oni se zgražavaju. Pa, onda „Nova S“ portal kaže – rijaliti Belivuk, zašto moramo da znamo baš sve detalje? Sad je to jedino bitno. Sad nije bitno što je zločin izvršen, sad je bitno da li je Vučić smeo ili nije da iznese detalje.

Portal „Nova S“ kaže, 15. maj – psihijatar i psiholog o Vučićevoj priči o samlevenim ljudima. Kad pogledate ko su psihijatar i psiholog, onda dođete do tužne istine. Psihijatar im je Sanda Rašković Ivić. To je njima psihijatar. Samo, zaboravili su da kažu da je i potpredsednica Narodne stranke, stranke onog Vuka Jeremića. A, psiholog im je Trebješanin, dakle, Vuka Jeremića, ober izdajnika, potpredsednik njegove stranke.

I sad je ona merodavna da nešto priča. I Žarko Trebješanin koji kaže – Vučić želi da se prikaže kao spasilac. Pazite, Žarko Trebješanin je aktivista DS. U ovom trenutku, dok mi pričamo, on je aktivista DS i sad je on merodavan kao psiholog da ocenjuje nešto.

Idemo dalje. „Direktno“, to je onaj Đilasov portal, 14. maja, kaže – pobogu Vučićev morbidni šou o ljudskim ćevapima. Pa, onda „Direktno“, opet taj portal kaže – Vučić strahom hoće da manipuliše javnošću, pa su pozvali kao sagovornika stručnjaka za krizno komuniciranje iz Hrvatske Krešimira Macana. Ne mogu da nađu nikog ovde u Srbiji, pa su našli u Hrvatskoj nekog Krešimira Macana, jel tako Macan, profesore? Dakle, svakome kome padne na pamet da udari po Vučiću, sve može, svako je dobro došao u to jato, bez obzira i ko je i odakle je itd. Pa, onda „Direktno“, 16. maja, kaže - zgadio nam i ćevape, a jutros i burek.

Čitam vam samo naslove. Onda imamo N1, ništa bez N1, kaže – nedelja posle koje ćevapi neće biti ono što su bili.

Dnevni list „Danas“ ili kako bi neki rekli „danasoid“, kaže – Jeremić, dve tačke, Vučićev duševni vihor zabrinjava, Srbija ide u izuzetno opasnom pravcu. Samo kad je njegov duševni vihor na nivou i njegov i onih međunarodnih kriminalaca Patrika Hoa i ostalih njegovih prijatelja po belom svetu.

Dakle, ako se sećate, isto ovakva stvar se desila kada je pre par meseci i pohapšena grupa Veljka Belivuka, pa su se isti ovi mediji na isti način bavili tom temom. Dakle, bavili su se isključivo time da li je predsednik Srbije trebao da pokazuje one fotografije ili nije trebao da pokazuje fotografije, a ne činjenicom da je država u sklopu borbe protiv kriminala uhapsila i rasturila najorganizovaniju kriminalnu grupu na ovim prostorima.

Dakle, na delu je pokušaj obesmišljavanja borbe protiv kriminala, omalovažavanja postignutih rezultata i relativizacija zločina i zločinaca koji su se desili, i to je ono što je jako opasno. Smatram da građani Srbije imaju pravo da znaju potpunu istinu o svakom aspektu koji se tiče borbe protiv mafije i kriminala, a koji vodi država na čelu sa Aleksandrom Vučićem, ma koliko se neki mediji trudili da to tako ne bude.

Za sam kraj, predsedavajući, iskoristio bih priliku da se zahvalim predsedniku Češke gospodinu Zemanu, koji je danas u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića uputio snažnu, toplu i bratsku podršku srpskom narodu u Republici Srbiji i izvinio se zbog NATO bombardovanja i Srbi mu to svakako neće zaboraviti i kako je to Aleksandar Vučić i rekao - Srbi će od sada Čehe smatrati bratskim narodom. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, zamislite da ste Dragan Đilas. Zamislite da ste Dragan Đilas i da morate svako jutro da smišljate nove i nove ideje kako da iskonstruišete neku aferu preko svojih medija, a čime biste skrenuli pažnju javnosti sa vaših milionskih računa po inostranstvu. Zamislite da ste Dragan Đilas pa da morate svaki trenutak da se dovijate kako biste sakrili tragove firmi i kompanija koje ste osnovali po belom svetu. Zamislite da ste Dragan Đilas, pa da morate i da vam zapravo glavna briga bude visina poreskih stopa na Mauricijusu, Hong Kongu, Švajcarskoj i ostalim poreskim rajevima.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da baš svako jutro morate da smislite način kako da pokušate da omalovažite neki rezultat koji je Srbija postigla po bilo kojoj temi. Zamislite da ste Dragan Đilas i da svaki dan morate da osmislite novu laž i novu izmišljotinu usmerenu protiv Aleksandra Vučića i Vlade Srbije. Zamislite da ste Dragan Đilas i da iskreno mrzite svaki uspeh Srbije.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da svaki dan morate da dajete nove zadatke Mariniki Tepić, Borku Stefanoviću i ostalim iz te tužne ekipe. Zamislite da ste Dragan Đilas i da preko medija koje kontrolišete, vodite besomučnu kampanju protiv svega što ima veze sa Aleksandrom Vučićem, bez obzira na to da li je to dobro za državu i građane Srbije.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste nemoćni pred činjenicom da je Srbija među najboljim zemljama u svetu kada je reč o vakcinaciji stanovništva. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste potpuno nemoćni pred činjenicom da je Srbija među zemljama sa najvećim privrednim rastom uprkos pandemiji korona virusa. Zamislite da ste Dragan Đilas i da, uprkos ogromnom trudu koji ulažete, ni na koji način ne možete da osporite činjenicu da Srbija danas ima neuporedivo veći ugled u svetu nego, rekao bih, u ko zna koliko decenija unazad. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste apsolutno nemoćni pred činjenicom da je Srbija danas vojno najjača sila u ovom delu Evrope. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste nemoćni pred činjenicom da je u Srbiju u 2020. godini stiglo preko tri milijarde evra direktnih stranih investicija, što je duplo više nego što je ušlo u četiri države regiona zajedno, dakle ukupno.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ne možete da osporite da Srbija nikada nije imala veća izdvajanja za svoj narod van Srbije, dakle za Srbe u regionu. Zamislite da ste Dragan Đilas i da baš ništa ne možete da uradite kako biste osporili činjenicu da je Srbija danas neprikosnoveni lider na Balkanu.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste u stanju da napadnete čak i mere finansijske pomoći građanima pogođenim krizom usled korona virusa.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da koristite čak i svoju decu da biste lili lažne suze pred kamerama dok, istovremeno, preko svojih medija vodite prljavu kampanju upravo protiv dece, ali svojih političkih protivnika.

Zamislite da ste Dragan Đilas i ma koliko se trudili ne uspevate da poništite činjenicu da je Srbija danas pristojna uređena i uspešna zemlja, svetlosnim godinama daleko od one Srbije koju su vodili upravo on i Tadić i Jeremić i Borko Stefanović i Marinika Tepić i Ponoš i Lutovac i svi ostali iz te štetočinske ekipe.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da znate da vam je rejting takav da vam je i cenzus, prelazak cenzusa misaona imenica, pa onda iznova, iznova ispostavljate besmislene zahteve i nebulozne ultimatume. Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste imali monopol na pretprodaju reklamnih TV sekundi na RTS i ostalim televizijama i zaveli potpuni medijski mrak u Srbiji, a danas imate minimum dve televizije sa kojih vodite kampanju 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji, i još tražite nacionalnu frekvenciju za te dve televizije.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da ste bili najgori gradonačelnik Beograda u istoriji, čije mandate su obeležili isključivo brojni korupcionaški skandali i višemilionske korupcionaške afere.

Zamislite da ste Dragan Đilas i da imate 619 miliona evra i nikako ne uspevate da nađete način kako biste objasnili ljudima odakle vam taj novac. Zamislite koliko je to tužno. Zamislite koliko je tužan taj čovek.

Na sreću, građani Srbije ne veruju tom i takvom Đilasu i njegovim medijima dok se podrška Aleksandru Vučiću meri u milionima građana koji ga podržavaju, što će izbori pokazati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, prekosutra, 1. maja, navršiće se 26 godina od čuvene zločinačke akcije „Bljesak“ u kojoj su svirepo ubijene i nestale 283 osobe srpske nacionalnosti, od čega 114 civila, a među kojima je bilo 57 žena i 11 dece.

Epilog ove zločinačke akcije je etničko čišćenje ovog dela zapadne Slavonije, jer je za nepuna dva dana proterano više od 20 hiljada Srba sa tog prostora na kojima su vekovima živeli. Ujedno, ova akcija predstavlja i pretposlednju veliku agresiju Republike Hrvatske na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu koja je, da podsetimo javnost, bila pod zaštitom snaga Ujedinjenih nacija. Nažalost, ta činjenica da je bila zaštićena zona nije sprečila da dođe do ubistva i proterivanja ogromnog broja Srba.

Radi podsećanja i kompletne slike, treba reći da je pre „Bljeska“ bilo tri velike agresije Republike Hrvatske na tadašnju Republiku Srpsku Krajinu.

Napad na Miljevački plato kod Drniša 21. juna 1992. godine, kada je ubijeno i izmasakrirano 40 srpskih teritorijalaca i milicionera, a čija tela su posle bačena u jamu, da bi tek nakon dva meseca bila izvršena ekshumacija i identifikacija.

Posebna bizarnost ovog zločina je da je tom prilikom snimljena i video kaseta koja je u zemljama zapadne Evrope mogla da se iznajmljuje kao horor film. Za ove zločine niko nije odgovarao.

Zatim je usledila tzv. operacija „Maslenica“ ili napad na Ravne Kotare u severnoj Dalmaciji tokom januara 1993. godine. U ovoj agresiji život je izgubilo 348 osoba srpske nacionalnosti što vojnika, što civila, od čega 35 žena i dece, kao i troje dece uzrasta do 12 godina. Još 165 Srba je stradalo u zbegovima kao direktna posledica te agresije.

Ukupno je proterano preko 10 hiljada Srba, a spaljena, opljačkana i potpuno uništena mnoga sela tog područja severne Dalmacije. Posebno je monstruozan bio pokolj na planinskom prevoju Mali Alan, koji se desio 22. januara 1993. godine u neposrednoj blizini osmatračnice Unprofora na planini Velebit kada su pripadnici hrvatske policije mučki i iz zasede ubili i izmasakrirali 22 pripadnika vojske, odnosno srpske vojske Krajine, pritom i jednu bolničarku. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao.

Iste godine, 9. septembra 1993. godine usledio je masakr u Medačkom džepu, u Lici kada je hrvatska vojska izvela iznenadni napad na sprska podvelebitska sela kod Gospića, koja su se takođe nalazila pod međunarodnom zaštitom, odnosno kao zaštićena zona snaga UN. Epilog je 88 ubijenih sprskih vojnika, policajaca i civila. Među civilima je bilo 26 osoba starijih od 60 godina, od čega 17 žena. Srpska sela Divoselo, Čitluk i Počitelj su potpuno sravnjena sa zemljom, opljačkana i uništena.

Čuvena je izjava francuskog generala Žana Kota, koji je bio komandant snaga UN, koji je u svom izveštaju navodi – nisam našao znakove života, ni ljudi, ni životinja u nekoliko sela kroz koja smo prošli. Razaranje je bilo potpuno, sistematsko i namerno. Jedini koji je delimično odgovarao za ovaj zločin, bio je general Mirko Norac, koji je osuđen na, rekao bih, simboličnu kaznu od sedam godina koja mu je potom umanjena na šest godina zatvora, a tokom koje se oženio, dobio dete i sagradio kuću.

Nakon ovoga, 1. maja 1995. godine u pet sati ujutru dogodio se iznenadni napad hrvatskih oružanih snaga na srpske odbrambene položaje sa snagama brojnijim nego što je bilo stanovnika na tom području, a koji je doveo do ogromnog broja ubijenih i proteranih Srba i potpunog egzodusa Srba sa područja Pakraca, Okučana i ostalih delova zapadne Slavonije. Komanda UNPROFOR-a se povukla u svoje baze iz kojih su posmatrali stradanje Srba, iako su bili u obavezi da ih zaštite.

Duge izbegličke kolone prema Republici Srpskoj u kojima se nalazilo hiljadu i hiljadu srpskih civila gađane su i avionskim bombama i tenkovskim projektilima. Oko hiljadu i po pripadnika srpske vojske Krajine je zarobljeno, većina na prevaru, uz pomoć zaštitnih snaga UNPROFOR-a i odvedeno u logore u Bjelovaru, Varaždinu, Slavonskoj Požegi, Novoj Gradiški i Virovitici. Nakon zarobljavanja srpskih vojnika, hrvatski sudovi su ih osudili, zapravo veći broj tih vojnika, za tzv. ratne zločine a više desetina zarobljenika prošlo je višegodišnje torture u zloglasnom logoru Lora u Splitu.

Ovaj zločin direktno su osmislili i isplanirali Franjo Tuđman, tadašnji predsednik Hrvatske, Gojko Šušak, tadašnji ministar odbrane i Janko Bobetko, načelnik Generalštaba, generali Petar Stipetić, Mladen Markač i ostali generali. Ni za ovaj zločin niko nije odgovarao, jer su generali Ante Gotovina i Mladen Markač 16. novembra 2012. godine drugostepenom presudom Haškog tribunala oslobođeni svih optužbi.

U predmetnom periodu u zapadnoj Slavoniji živelo je više od 120 hiljada Srba, a danas jedva da ih ima 17 hiljada. Hrvatska nikada nije sankcionisana zbog napada na područje pod zaštitom UN, niti je bilo ko kažnjen za bombardovanje srpskih civila u zapadnoj Slavoniji.

Postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – da li su preduzete sve raspoložive mere prilikom bilateralnih susreta sa hrvatskim zvaničnicima, a u cilju pronalaženja i procesuiranja svih odgovornih za ratne zločine? Jer, ako Hrvatska pledira da bude demokratska zemlja, mora se suočiti sa svojom prošlošću i procesuirati sve odgovorne za ratne zločine. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Orliću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ponovo je poslednjih dana na delu snažna kampanja protiv Aleksandra Vučića kao predsednika Srbije, protiv Vlade Srbije i funkcionera SNS. Tu kampanju predvode oni mediji tradicionalno bliski Draganu Đilasu koji inače vode kampanju 24 sata dnevnog, rekao bih, sedam dana u nedelji. U toj kampanji više nije važno ni koja je tema u pitanju, jer oni će bukvalno svaku moguću temu iskoristiti za napad na Vučića, dakle i nabavku vakcina i privlačenje direktnih stranih investicija i ulaganje u naoružanje i u vojsku Srbije. Dakle, potpuno je nebitno šta je tema, potpuno je nebitno da li je to što pišu i govore istina ili ne. Potpuno je u krajnjem slučaju ne bitno da li je to dobro za građane Srbije i državu. Bitno je samo da to nekako upakuju u kontekst napada na Aleksandra Vučića i da čitav taj narativ bude negativan.

Evo, najnovije je to da im sada smeta i postavljanje spomenika Despotu Stefanu Lazareviću, u Beogradu. Sada ni to ne valja, sada im i to smeta. Dakle, prvo su napadali spomenik Stefanu Nemanji, pa danas napadaju spomenik Despotu Stefanu Lazareviću, pa će sutra naći nešto treće da napadnu i tako u krug i tako redom.

Sada vidimo da su mnogi od njih preko noći postali i veliki ekolozi, da su preko noći postali veliki stručnjaci iz oblasti zaštite životne sredine, pa pokušavaju da ispolitizuju čak i tu temu. I ako se pitate, dame i gospodo narodni poslanici, šta stoji iza te kampanje, odgovor je da je u pitanju pokušaj da se umanji značaj svakog rezultata koji je Srbija do sada postigla po bilo kom pitanju.

Naravno, kada nema argumenata, kada ne mogu argumentima da ospore ono za šta, gotovo čitav svet odaje priznanje Srbiji, onda imamo kampanju laži, kampanju besmislica, lažnih optužbi i izvrgavanja ruglu postignutih rezultata. Ja pitam - kako bi mogli da ospore činjenicu da smo do sada bezmalo najbolji u Evropi kada je reč o broju vakcinisanih, da smo u svetu među najboljim zemljama po tom pitanju, da je do sada u Srbiji preko tri miliona dato vakcina građanima, da je više od 1,8 miliona građana primilo prvu dozu vakcine, a da je više od 1,2 miliona građana primilo i drugu dozu vakcine, da danas stiže još 130 hiljada doza Sputnjik vakcine iz Rusije, da je juče stiglo preko 211 hiljada doza Fajzer vakcine, da će ovih dana stići i dodatna velika količina kineskih vakcina, da je više desetina hiljada ljudi iz regiona došlo u Srbiju da se vakciniše, da smo za rekordno kratko vreme izgradili dve kovid bolnice, a evo sada krećemo u izgradnju treće kovid bolnice u Novom Sadu koja će takođe u rekordnom roku biti izgrađena, da smo za rekordno kratko vreme osposobili Torlak, da ćemo od sada sami puniti vakcine, Sputnjik vakcinu, i to ovde u Srbiji na Torlaku, istom onom Torlaku, koji su ovi, sa početka mog obraćanja gotovo uništili dok su vršili vlast u Srbiji?

Kako da ospore činjenicu da smo apsolutni lider u regionu? Kako da ospore činjenicu da smo u 2020. godini imali preko tri milijarde evra direktnih stranih investicija? Kako da ospore kada je to duplo više nego kada se zbroje sve zemlje regiona, duplo više, nego kada se zbroje i BiH, Severna Makedonija, Crna Gora i Albanija zajedno, a sa druge strane Srbija sama? U pitanju je godina kada je zbog pandemije korona virusa, ceo svet, da kažem, ekonomski na nogama, kada je pandemija pogodila ekonomiju mnogo razvijenijih zemalja. Kako da ospore činjenicu da nam je stopa rasta među najboljima i u Evropi i u svetu, da smo izgradili više puteva nego ko zna koliko decenija unazad? Kako da ospore činjenicu da smo od razorene i uništene vojske Srbije došli do toga da ceo svet priznaje da je Srbija danas vojno gledano najjača u regionu, da se danas ulaže neuporedivo više novca u naoružanje, u vojnu opremu, nego što je to bilo kada su ove štetočine uništavale Srbiju, da je odbrambena moć naše zemlje neuporedivo veća, da nabavljamo najsavremenije oružje i opremu i složene borbene sisteme, poput raketnog sistema „Pancir“, čiju smo moć i efikasnost mogli da vidimo pre neki dan na Vojnoj vežbi „Odgovor 2021“, da su pre neki dan stigla još dva Miga 29 iz Belorusije, da iz dana u dan nastavljamo da snažimo i jačamo našu vojsku, i to baš zato što želimo da sačuvamo mir i stabilnost u ovom delu Evrope, da ostanemo faktor mira i stabilnosti na Balkanu. Čvrst smo opredeljeni za mir i stabilnost. To je nepriskosnoveni i apsolutni interes Srbije i to su razlozi zašto vode besumučnu kampanju protiv Aleksandra Vučića kao nekoga ko najsnažnije i na najbolji način štiti srpske nacionalne interese. Zahvaljujem predsedavajući.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, zagrebački „Večernji list“ je pre nekoliko dana objavio jedan pohvalni tekst o Srbiji, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, o postignutim rezultatima Srbije po pitanju vakcinacije, odnosno borbi protiv korona virusa.

Zapravo, samo je konstatovana realnost da je Srbija apsolutni lider u regionu, ali i u Evropi. Citiraću nekoliko delova – dok nas premijer Andrej Plenković svakodnevno zabavlja prepucavanjem sa predsednikom Zoranom Milanovićem, Hrvatska je pod Plenkovićem doživela jednu od najvećih blamaža od kraja rata. Činjenica da su građani Hrvatske na poziv srbijanskih vlast prošlog vikenda putovali na cijepljenje protiv Kovid 19 u Srbiju, nedvojbeno predstavlja težak debakl za Hrvatsku, za hrvatsku političku elitu i za hrvatski plan cijepljenja koji je doživeo potpuni neuspeh.

Dalje kaže - Srbijanski predsednik, Aleksandar Vučić ovu je partiju odigrao sjajno. Vučić se i ovim potezom, kada je reč o borbi protiv pandemije, a cijepljenje protiv kovida celi svet prepoznaje kao jedini način za izlazak iz ovog haosa, definitivno potvrdio kao lider regije, pa čak i cele Evrope s obzirom na to da je Srbija u pogledu procepljenosti svog stanovništva trenutno među najboljima u Evropi i svetu. Preciznije, Srbija je u ovom trenutku prva u Evropi i sedma u svetu prema stopi pune procepljenosti stanovništva. U Srbiji je prvu dozu primilo gotovo dva i po miliona građana, a dvema dozama cepljeno je gotovo milion Srba. Od tada se taj procenat još u povećao.

Takođe, hrvatski portal „Sedam dnevno“ je nedavno objavio članak u kom se navodi da je Srbija vojno daleko nadmoćnija od Hrvatske i da je u pogledu vojne sposobnosti takođe lider u regionu, a pozivajući se na godišnji izveštaj renomiranog sajta „Global Firepower“ koji svake godine pravi rang listu nacionalnih oružanih snaga pojedinih zemalja.

Citiraću neke delove. U naslovu kaže – to nam nije drago čuti, ali Srbija je vojno jača od Hrvatske. Kaže – ništa nije iznenađujuće iz jednostavnog razloga što je Srbija od 2018. godine u ogromnom procesu obnavljanja svojih oružanih snaga. Realizovali su donaciju migova iz Belorusije, donaciju migova i modernizaciju iz Rusije, iz Kine su nabavili bespilotne letelice dugog dometa, iz Izraela i Turske nabavljaju bespilotne letelice, tenkove T72 od Rusije, obnavljaju protivzračnu odbranu francuskim raketama „mistral“ i ruskim protivzračnim sustavima Pancir- S1, tako da to nije nikakva novost.

Predsedavajući, zašto sve ovo iznosim? Zato što je zanimljivo kakav odnos neki domaći mediji, uglavnom oni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, imaju kada je reč o Aleksandru Vučiću, kada je reč o Vladi Srbije, o dosadašnjim rezultatima koje niko, pa čak niko i spolja, iz sveta ne može da ospori.

Dovoljno je pogledati naslovne strane određenih novina proteklih dana. Evo, uzmimo za primer jedan niskotiražni tabloid koji je odavno postao Đilasov dnevni bilten, samo vidite njihove naslove, jučerašnje izdanje kaže – predsednik može samo greškom da kaže istinu. Dan pre toga naslov – penzionerima vitamini, a Vučiću lek za pamćenje. Nekoliko dana pre toga – vlast napravila gužvu, jer vakcini ističe rok. Sada se oni tu bave nekim teorijama zavere, kao ističe vakcini rok, pa je zato vlast napravila gužvu. Nekoliko dana ranije kaže – zašto je baš u Rudnoj Glavi Vučić najavio vakcinaciju? Sad ih to zanima, sada je to jedino važno, zašto baš u Rudnoj Glavi. Tako oni vide i tako izveštavaju o rezultatima Vlade Srbije, predsednika Srbije.

Dakle, ono zašta ceo svet odaje Srbiji priznanje, za njih to nije važno, to njima nije bitno, za njih to nije čak ni vest, odnosno jeste vest, ali ako oni to nekako pokušaju da stave u kontekst dnevne politike, ako uspeju nekako da to pretvore u kampanju protiv Vučića, da naruže nekako Vučića i da ga optuže za funkcionersku kampanju ili ostale gluposti.

Očigledno je da su u svojoj mržnji prema Vučiću potpuno izgubili kompas, pa su počeli da napadaju, pazite, čak jedan krajnje ljudski gest, jedan krajnje human gest. U pitanju je paket pomoći penzionerima u vidu raznih vitamina, itd. Sad, ni to ne valja, sad ni to nije dobro, sad i protiv toga vode kampanju.

Pritom, ne govorim o redovnom paketu pomoći penzionerima, finansijskom paketu, dakle, 110 evra svakom penzioneru, 30 plus 50 evra, nego o ovoj vanrednoj akciji u sklopu borbe protiv korona virusa, a u cilju pospešivanja imuniteta kod penzionera. Sada i to ne valja. Sada vode kampanju i protiv toga, pa kažu populističke mere i ostale gluposti. Pogledajte dokle to ide.

Završavam uskoro. Pogledajte tu zamenu teza i tu protivrečnost. Danima na N1 vrte priču kako država ne vodi ozbiljnu medijsku kampanju za vakcinaciju, kako ne ulažemo dovoljno napora u tom smislu, a rezultati su takvi da smo najbolji u Evropi po tome, najbolji u Evropi, a među prvima u svetu. To vam samo govori da je u borbi protiv Vučića dozvoljeno apsolutno sve i da su u stanju da napadnu ama baš svaku temu s tim u vezi.

Po ko zna koji put ću ponoviti na samom kraju, budite vi opozicija ovoj vlasti, nemamo mi nikakav problem sa tim, ali prestanite da se ponašate kao opozicija državi, kao opozicija narodu i nacionalnim interesima. Zahvaljujem.