Zahvaljujem gospođo Kovač.

Uvaženi ministre gospodine Nedimoviću, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o veoma važnoj temi, popisu stanovništva koji je trebao da bude u redovnom roku ove 2021. godine, ali koji iz objektivnih razloga koji su svima razumljivi moramo da odložimo za sledeću godinu.

To nije slučaj samo kada govorimo o našoj zemlji, to je slučaj i sa ostalim zemljama. Gotovo sve zemlje regiona su se već odlučile na sličan korak i moram da priznam da sa velikim nestrpljenjem iščekujem rezultate popisa upravo u zemljama regiona, jer će taj popis dati pravu sliku o tome u kakvoj se da kažem, situaciji nalazi veliki broj Srba u regionu, o njihovom položaju, ali i odnosu koji države regiona imaju prema srpskom narodu.

Kada govorimo o položaju Srba u regionu, nažalost uglavnom govorimo o problemima sa kojima se Srbi u regionu suočavaju. Neretko su ugrožena osnovna prava, neretko su proganjani, neretko su maltretirani. Negde nije rešen status, kao na primer u Sloveniji, pa tamo čak nije ni priznat status nacionalne manjine, a negde nemaju pravo ni na maternji jezik. Da ne pričamo o pravu na školovanje na maternjem jeziku ili informisanju itd. to je već mnogo viši nivo.

Iako nam od nekih iz Slovenije stižu razne zamerke, a svi znate na koga mislim, ima jedna gospođa koja bi želela da odlučuje o tome ko će biti na vlasti u Srbiji, a kada pogledamo odnos Slovenije prema srpskom narodu u Sloveniji, zaključak bi bio da bi gospođa Fajon trebala više da se fokusira na demokratizaciju Slovenije i da predloži neke aktivnosti ka poboljšanju vladavine prava u toj zemlji, zaštiti ljudskih i manjinskih prava, na primer, itd.

Zašto ovo ističem? Zato što su Srbiji u Sloveniji najbrojnija nacionalna zajednica, a ipak nisu priznati kao nacionalna manjina. Dakle, ne ostvarujemo tamo kolektivna prava, nismo predstavljeni u slovenačkom parlamentu, srpski jezik nije priznat kao manjinski jezik, nemamo medije, nemamo školu na maternjem jeziku, praktično, otvoren je put ka asimilaciji.

Kada govorimo o Severnoj Makedoniji, tu bar imamo pravo na obrazovanje na maternjem jeziku, doduše deklarativno, jer se u promilima meri broj Srba koji pohađa nastavu na srpskom jeziku, odnosno ostvaruje to Ustavom garantovano pravo. To su tri opštine – Staro Nagoričane, Kučevište i Tabanovci, s tim što treba imati u vidu da nas u Makedoniji ima ne manje od 36 hiljada, doduše, po popisu iz 2002. godine, a opravdano treba smatrati da nas je značajno više.

Dakle, nikako se ne može reći da je položaj Srba u Severnoj Makedoniji zadovoljavajući, prvenstveno zato što ne uživamo slobodu veroispovesti, koja je takođe garantovana njihovim Ustavom. Ljudi treba da znaju da nam je zabranjena naša crkva, kanonski priznata. Ali, za razliku od Slovenije, koju sam pominjao, barem imamo status nacionalne manjine, pa onda imamo po neku TV emisiju, pa imamo radio emisiju, ali to svakako nije ni približno zadovoljavajuće, tim pre što Srbija redovno finansira aktivnosti makedonskog Nacionalnog saveta, izdavačku aktivnost, informativnu delatnost Makedonaca u Srbiji, itd.

Posebno je problematičan položaj Srba u Crnoj Gori. Tamo nit smo nacionalna manjina, niti smo konstitutivni narod. Nemamo pravo na upotrebu maternjeg jezika, ne dobijamo finansijska sredstva iz budžeta, dakle, od države, za negovanje prosvetnog, kulturnog identiteta, a da ne pričamo o potpunoj nesrazmernosti kada govorimo o zastupljenosti u državnim organima, odnosno u državnoj službi. A treba pomenuti da nas je tamo gotovo trećina. Dakle, ne manje od 29,36% kada se uzmu u obzir oni koji su se na popisu 2011. godine, na poslednjem popisu, izjasnili kao Srbi, i još dve podkategorije – Srbi povlaka Crnogorci i Crnogorci povlaka Srbi. Kada i te dve kategorije dodamo onima koji su se izjasnili kao Srbi, ima nas 29,36% i evo, ako želite, kako to izgleda po opštinama u Crnoj Gori: Andrejevica – 5.071 stanovnik, 3.193 Srba, 63%, u Baru – od 42.000, Srba ima 10.895, skoro 26%, Berane – 34.000, 14.800 Srba ili 44%, Bijelo Polje – 46.000, 16.700 Srba, odnosno 37%, Budva – 19.218, Srba 7.400, Cetinje – 16.657, Srba 778, Danilovgrad – 18.472, Srba 5.155, Herceg Novi – 30.800, Srba 15.260 ili skoro 50%, Kolašin – 8.380, Srba 3.111, Kotor – 22.600, Srba 7.028, Mojkovac – 8.622, Srba 3.096, Nikšić – 72.443, Srba 19.025, Plav – 13.108, Srba ima 2.107, Pljevlja – 30.700, Srba 17.667 ili 57,38%, Plužine – 3.246, Srba 2.134, Podgorica 185.937, Srba 44.748, odnosno skoro 25%, Rožaje – 22.964, Srba 828, Šavnik – 2.070, Srba 897, Tivat – 14.031, Srba 4.497, Ulcinj – 19.921, Srba 1.144, Žabljak – 3.569, Srba 1.521. I ukupno, od 629.029 građana, 182.046 je onih koji su se izjasnili kao Srbi.

Dakle, gotovo trećina stanovništva, trećina građana, minimum, plus još mnogo više onih koji se izjašnjavaju da govore srpskim jezikom, njih je gotovo 47%. A u stvarnom životu kao da ne postoje, kao da ih nema, kao da su statistička greška. To je sve posledica politike koju je vodio Milo Đukanović, a ta antisrpska politika je eksplodirala nakon 2006. godine, posle sumnjivog referenduma, kada se Crna Gora odvojila od Srbije.

Pokojni patrijarh Irinej je jednom prilikom izjavio da ga položaj Srba u Crnoj Gori umnogome podseća na položaj Srba u NDH. Mnogi su ga osudili zbog te izjave, ali ja mislim da nije pogrešio u oceni.

Bilo kako bilo, promene su se dogodile. Milo Đukanović je na putu ka političkoj istoriji, tačnije ka smetlištu političke istorije, a na novim vlastima je da poboljšaju položaj i status Srba u Crnoj Gori. Videćemo da li će pokazati političku volju za to i kako će to ići. Zato sam i rekao u uvodu da sam nestrpljiv u pogledu iščekivanja rezultata novog popisa stanovništva.

Posebna tema je položaj Srba u Hrvatskoj. O tome se mogu stotine i stotine knjiga napisati i stotine i stotine filmova snimiti, ali, nažalost, o tome najviše znaju upravo Srbi koji žive u Hrvatskoj. Oni tamo žive i dnevno su izloženi najrazličitijem maltretiranjima, najrazličitijim proganjanjima, ali i potpunim ignorisanjem i zanemarivanjem osnovnih ljudskih i manjinskih prava, svakog dana, na svakom nivou.

Pre neki dan, Milanović u napadu histerije, kad god ima napad histerije on tako izvređa Srbe, izvređa srpske predstavnike, izvređa Beograd, najmonstruoznije uvrede na dnevnom nivou dobijamo sa te strane i ono što je najgore, to ne nailazi na osude. To ne dotiče ni Tanju Fajon ni ostale iz Evrope, niko od tih dežurnih dušebrižnika se ne oglašava, „suza moja nema roditelja“, što bi rekao veliki Njegoš kad su u pitanju Srbi i to malo Srba što je ostalo u Hrvatskoj, a videćemo posle i neke brojke, i to malo što nije proterano u „Bljesku“, što nije proterano u „Oluji“, ne može da ostvari svoja prava koja im, ponavljam, Ustav garantuje.

To se najbolje videlo u Vukovaru, gde Srbi uprkos činjenici da ih je gotovo 35%, ne mogu da dobiju ćirilične table, gradonačelniku se ne sviđa ćirilica i to je to. On je jači od Ustava, može mu se.

Sad, zamislite da tako nešto u Srbiji. Zamislite da u bilo kom delu Srbije dođe do situacije u kojoj se ne poštuju Ustavom garantovana manjinska prava, bilo koje manjine. Zamislite to. Sva Evropa bi se momentalno digla na noge. Svaki ćata u evropskoj administraciji bi momentalno osudio, u roku od dva sata bi svi osudili. Nizale bi se deklaracije, rezolucije, osude, pretnje bombardovanjem, pretnje sankcijama, ko zna čega je bilo.

Dakle, ono što se Srbiji gleda kroz lupu, to za ostale države izgleda da ne važi. Ljudska prava? Ma nije to važno. Položaj Srba u vašoj zemlji? Koga to zanima. Jer, kako drugačije objasniti sistemsko i sistematsko zanemarivanje prava našeg naroda i činjenicu da nas je od popisa do popisa sve manje u Hrvatskoj. Ako sve to nije tako, ja pitam – gde nestade toliki narod?

Hajde da se podsetimo da je u SR Hrvatskoj, Socijalističkoj Republici Hrvatskoj bilo 582 hiljade Srba. Godine 1991, baš nakon onog izbacivanja konstitutivnosti, o kome je pričao moj kolega Đorđe Todorović, koji je naš ovlašćeni predstavnik za ovu raspravu, dakle 1991. godine u onakvoj atmosferi 582 hiljade Srba je smoglo snage da se izjasne kao Srbi, u onakvoj atmosferi. Naravno da u taj korpus treba svrstati još oko 100 hiljada onih koji su se izjasnili kao Jugosloveni. Lakše im je valjda bilo tako, ne treba ih osuđivati, treba razumeti.

Ako tome dodamo 74 hiljade, onih koji su odbili da se izjasne, a znamo da je većina Srba iz tog korpusa, da li zbog straha, da li zbog nelagode, su odbili da se izjasne, jer sećamo se konteksta i čitave histerije koja je tada bila na delu, onda nas to ukupno dovodi do cifre od između 750 hiljada i 800 hiljada Srba u Hrvatskoj, te 1991. godine. Sada se nameće pitanje, a gde su ti ljudi? Gde su ti ljudi, ako uzmemo u obzir rezultat popisa iz 2011. godine, kada je svega 186 hiljada Srba, ili 4,36%? Znamo mi dobro i gde su oni i šta se dogodilo sa njima ali ova pitanja su zapravo pitanja za vlade tih države i za evropske dušebrižnike.

Ne želim da potrošim svo vreme za raspravu, analiziraću sad još i situaciju u Federaciji BiH, Albaniji i ostalim državama, gde postoji pregršt problema, želi da zaključim da je vreme da se svi u regionu ugledaju na Aleksandra Vučića, da ostave nesuglasice iz prošlosti, i da se okrenemo budućnosti u kojoj moramo da sarađujemo i da zajedno radimo za dobrobit naših građana.

Mir i politička stabilnost, u regionu, su preduslov za svaki vid napretka i kada govorimo o ekonomiji, i kada govorimo o borbi protiv korona virusa, a i u svakom drugom smislu. Drago mi je i ponosan sam što je Srbija, koju vodi Aleksandar Vučić, prednjači, da kažem, u očuvanju mira i političke stabilnosti u regionu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine Dačiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam više poslaničkih pitanja i sva su upućena Ministarstvu finansija, Poreskoj policiji, Poreskoj upravi i Upravi za sprečavanje pranja novca.

Naime, da li je Dragan Đilas preko izvesnog Paskal Šmita povezan sa čak 34 kompanije u Švajcarskoj? Ovo pitanje proističe iz pretrage švajcarskih poslovnih portala gde se može videti da je taj Paskal Šmit potpisnik ili ovlašćeno lice u 34 firme. Pazite, negde se vodi kao član borda direktora, negde kao član upravljačkog borda, negde partner, negde menadžer itd, a jedna od njih je i Đilasova firma. Simptomatično je i to da je u pitanju firma u kojoj su potpisnici upravo Dragan Đilas i taj Paskal Šmit, a koja je registrovana u Švajcarskoj, u gradu Cug koji inače važi za najveći poreski raj, da tako kažem, u Švajcarskoj i zove se „Multikom open AG“. Tako se bar zvala do 28. decembra prošle godine kada je naprasno promenila ime u „Open internešnal AG“. Sama promena naziva upućuje na to da je Đilasova namera bila zapravo da se zametne trag.

Ako uz tu sumnjivu promenu naziva preduzeća dodamo i činjenicu da je ta firma čak tri puta dokapitalizovana i da sada na računu ima preko 620 hiljada evra, onda se nameće pitanje da li je reč o pranju novca ili pokušaju da se izbegne plaćanje poreza ili i jedno i drugo?

Drugo pitanje se odnosi na sumnjivo poslovanje firme „Askanijus Ltd“ iza koje takođe stoji Dragan Đilas i proveru računa te firme na Mauricijusu, a na čijem kontu je utvrđeno da postoji 5.741.025 evra. Pa takođe i tu pitam da li je plaćen porez na kapitalnu dobit, da li je plaćen porez na dividende, da li su plaćeni ostali porezi i sve ostale zakonske obaveze u tom smislu?

I ako tome dodamo i otkriće da Đilas ima račun i u Hong Kongu, dakle 3,3 miliona evra „Benk of Čajna Ltd“, a gde su opet ovlašćena lica Dragan Đilas i taj Paskal Šmit, pominjan malopre, iako znamo da postoje indicije da u još više desetina zemalja ima više desetina računa, e onda se iz aviona vidi da je od početka želja bila da se novac izvuče iz zemlje, da se rasuje po svetu, da se smesti po raznim računima i da se mutnim i sumnjivim transakcijama zametnu tragovi tog novca.

S tim u vezi, postavljam pitanja da li će Uprava za sprečavanje pranja novca otpočeti istražne radnje, kada je reč o ovim računima? Dakle, da li će doći do privremenog blokiranja ovih sredstava, do okončanja postupka i da li će ukoliko se dokaže da je protivpravno stečena, ova sredstva biti trajno oduzeta?

Zašto je ovo važno? Zašto je ovo jako važno? Zato što je ovo idealna prilika da šira javnost, ali i svi građani Srbije steknu kompletnu sliku kolike su razmere pljačke i lopovluka i koliko su žuti tajkuni, dakle, i Đilas i Šolak i svi ostali zajedno izneli novca iz zemlje i smestili po raznim računima po inostranstvu.

Takođe, očekujem da istraga da odgovore i na ostala važna pitanja, a to je prvenstveno pitanje čiji je to novac? Čiji je taj toliki novac? Dakle, odakle toliki novac na tim računima, na koji način si ga stekao, kako si ga zaradio, da li je izvlačen iz zemlje za vreme dok si obavljao razne državne funkcije, gradonačelnik, ministar u Vladi i sve ostalo? I konačno, a zašto izbegavaš poligraf? Čega se toliko plašiš, ako nemaš šta da kriješ da bi izbegavao poligraf?

I odgovore očigledno nećemo dobiti od njega. Umesto odgovora stižu napadi na novinare, stižu napadi na Aleksandra Vučića, stižu napadi na nas iz SNS i valjda misli da će tim napadima i lansiranjem i kreiranjem raznih, nazovi afera, fabrikovanih afera preko njegovih i Šolakovih medija, a to su oni mediji kojima Đilas tek tako lako otpiše dug, pokloni, praktično 440 miliona dinara i to vam je nova afera, predsedavajući.

Nemam sada vremena o tome da pričam, ali u jednom današnjem listu je sve objašnjeno. Dakle, i najsmešnije od svega je najava Dragana Đilasa da će podneti ili je podneo već neke prijave protiv Aleksandra Vučića, protiv Siniše Malog, protiv Vladanke Malović, protiv više novinara.

Dakle, možeš da podneseš i stotine i hiljade prijava protiv svih nas iz SNS koliko nas ima, ali to nas neće sprečiti da građanima iznesemo istinu o svim tvojim lopovlucima i kriminalu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada govorimo o nekom predlogu zakona, kako u načelnoj, tako i u raspravi u pojedinostima, treba naročito voditi računa o tome šta će taj zakon doneti građanima Srbije i koje će pozitivne efekte taj zakon proizvesti.

Mi smo i u načelnoj raspravi kako od vas gospođo Vujović, tako i od naše ovlašćene predstavnice naše poslaničke grupe gospođe Beloice čuli sve one najvažnije elemente zašto treba podržati ovaj zakon i koji su to benefiti konkretno koje će država i građani imati kada usvojimo ovaj zakon.

Danas kada raspravljamo o amandmanima na ovaj predlog zakona, a koji su podneti od strane grupe narodnih poslanika koji ne pripadaju svi istoj poslaničkoj grupi, već dolaze iz različitih poslaničkih grupa i da kažem različitih političkih opcija i različitih stranaka, mi time dajemo jednu odgovornu crtu ovoj diskusiji, ali time i podvlačimo jasnu razliku između državotvorne politike koju vodi Aleksandar Vučić, a čiju politiku se trudimo da sledimo i običnog politikanstva koje je na delu od strane onog dela opozicije koji predvodi Dragan Đilas.

Istine radi, taj deo opozicije nije ovde. Taj deo opozicije koju predvodi Dragan Đilas nije zastupljen u parlamentu, prevashodno zbog svoje sulude odluke da se sakriju iza bojkota izbora, ali ih to ne sprečava da preko svojih medija i nekih nevladinih organizacija vode snažnu i prljavu kampanju protiv Aleksandra Vučića, ali i protiv svakog onoga ko se usudi da javno podrži Aleksandra Vučića. Zato su na tapetu poslednjih dana i kolega Aleksandar Martinović i koleginica Sandra Božić i kolega Vladimir Orlić i Marko Atlagić i Bakarec i svi ostali koji se usude da javno podrže politiku Aleksandra Vučića.

U toj kampanji su očigledno, dame i gospodo dozvoljena sva sredstva. Dozvoljeno je laganje, dozvoljeno je iznošenje lažnih optužbi, dozvoljeno je iznošenje gomile, da kažem, izmišljotina, pa i besmislenih izmišljotina i više nije, ako ste primetili važno ni o kojoj temi je reč. Dakle, nije više važna tema, bitno je samo kako po svaku cenu tu temu dovesti u kontekst dnevne politike i napasti Aleksandra Vučića. Tu prednjače mediji za koje odavno znamo da su pod otvorenom kontrolom tajkunskih centara, čitaj, Dragana Đilasa i Šolaka, ali i mnoge tzv. nevladine organizacije i neću pominjati koje su to organizacije.

Svi dobro znate koje su to organizacije čije delovanje, čiju ulogu, čiju štetočinsku ulogu, delovanje, ali i finansiranje, način finansiranja od koga dobijaju pare, koliko para, maestralno je objasnio juče na sednici, naš šef poslaničke grupe Aleksandar Martinović. Iako se pitate, zašto su toliko agresivni u poslednje vreme, pa ta kampanja protiv Vučića i svih ostalih, ta kampanja polako prerasta u histeriju? Odgovor je, zato što se Vučić dotakao teme koja ih očigledno najviše boli, a to je novac. Novac, dame i gospodo, pare. Dakle, Vučić se usudio da dirne, da kažem, u osinje gnezdo, a to su računi u inostranstvu, računi u Švajcarskoj, Mauricijusu. Pogodio ih je u centar i pogodio ih je tamo gde najviše boli.

Neverovatno je dokle su spremni da idu u svojim lažima. Dakle, nakon svih dokaza koje smo videli poslednjih dana, nakon svih papira koje smo videli, nakon svih dokumenata koji su objavljeni Dragan Đilas mrtav, ladan izađe i kaže – ne, ne, ja nemam nikakve račune na Mauricijusu, niti bilo gde drugde.

Ja ne mogu da se ne zapitam onda, gospođo ministre, šta je sledeće? Šta je sledeće? Ja očekujem da će sada da negira da se zove Dragan Đilas. Ja očekujem da će da negira da je bio gradonačelnik Beograda. Istine radi, uzgred budi rečeno, najlošiji gradonačelnik Beograda, u istoriji Beograda, ali očekujem da će i to da negira. Očekujem da će da negira i da je bio ministar u Vladi, pa očekujem da će da negira i da je bio direktor one kancelarije, narodne kancelarije ili kako se već zvala, dok je Boris Tadić bio predsednik Republike. To je i onako bila izmišljena funkcija, izmišljeno radno mesto samo za Dragana Đilasa. Može on sve da negira, ali građani Srbije dobro znaju, pravu istinu i o bogatstvu, i o računima, i o računima u inostranstvu i o nekretninama, i o milionima, o svemu.

Ono što je jako važno to je da ova istraga, tj. da ova Mauricijus afera ide do kraja zato što je idealna prilika da se rasvetle svi sumnjivi poslovi, sve sumnjive, sve mutne finansijske transakcija i sav kriminal koji smo mogli da vidimo poslednjih dana i da građani konačno dobiju ključne odgovore, odnosno odgovore na ključna pitanja, a to je na koji način se Dragan Đilas toliko obogatio, kako je od 74 hiljade evra za relativno kratko vreme uspeo da stekne stotine i stotine miliona evra?

Ono što je najvažnije, da li je zloupotrebljavao državne funkcije na kojima se nalazio, koje je obavljao u vreme kada su svi oni bili na vlasti, dakle i on i ostali njegovi pajtaši, i Boris Tadić, i Borko Stefanović, i Marinika Tepić, i Dušan Petrović i svi oni zajedno, Jeremić kao da kažem štetočine i upropastitelji Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, država poslednjih nedelja vodi oštru i sveobuhvatnu, rekao bih, akciju u okviru borbe protiv mafije, u okviru borbe protiv kriminala, u okviru borbe protiv organizovanih kriminalnih grupa, ali i borbu protiv pojedinaca iz državnih struktura, ali i svih onih koji su pomislili da mogu da se stave iznad zakona i iznad države.

U toj borbi smo postigli već ozbiljne rezultate. Pohapšena su mnoga lica, rasturena je jedna od najorganizovanijih kriminalnih grupa na ovim prostorima. Vode se brojne istrage, vode se brojni postupci, očekuju se brojne optužnice.

Sva logika nalaže, dame i gospodo narodni poslanici, da i javnost i građani treba da pruže potpunu podršku ovoj akciji borbe protiv mafije. To bi bilo normalno, to bi bilo očekivano, to bi bilo prirodno, u krajnjem slučaju.

Međutim, od dela javnosti, od dela medija u Srbiji, kako štampanih, tako i elektronskih, ta podrška izostaje, i ne samo što izostaje, već su krenuli u otvorenu kampanju obesmišljavanja borbe protiv mafije, omalovažavanja postignutih rezultata, pa se prosto takmiče ovih dana u izvrgavanju ruglu svih postignutih rezultata kada govorimo o borbi protiv mafije.

Ako pogledate koji su to mediji, predsedavajući, videćete da su to isti oni mediji koji su, da kažem, pod direktnom ili indirektnom kontrolom Dragana Đilasa, a koji inače mesecima i godinama vode stravičnu kampanju protiv Aleksandra Vučića i svih onih koji slede politiku Aleksandra Vučića. I odjednom za njih je postalo glavno pitanje u državi – da li je Aleksandar Vučić trebao da pokaže nekakve slike na konferenciji za štampu ili ne? To je sada glavni problem u Srbiji. To je glavni problem na Balkanu, to je glavni problem u Evropi, na svetu – da li je Aleksandar Vučić smeo da pokaže neke fotografije ili ne?

To su debate, to su specijalne emisije, to je gomila opskurnih likova koji svaki dan gostuju 24 sata na Novoj, na N1, i sada, pazite, vrlo perfidno, klasičnom zamenom teza, pokušavaju da istisnu iz fokusa akciju borbe protiv kriminala, akciju hapšenja najopasnijih kriminalaca i ubica. Sada to više nije važno, sada pokušavaju da nametnu kao glavno pitanje – da li smo smeli da objavimo fotografije ili ne? Više nije važno šta su pohapšene ubice, što su pohapšeni kriminalci, po diktatu kreće organizovana hajka protiv Vučića, u kojoj se od žrtve pravi krivac.

Pogledajte sada dokle to ludilo ide. Pogledajte samo mali deo tih naslova koji su ovih dana aktuelni - mediji bili dužni da zaštite javnost od Vučićeve ludosti, to objavljuje jedan niskotiražni Đilasov tabloid, neću da reklamiram. Pa onda, isti taj tabloid kaže, to je ona Judita Popović iz REM-a, ona kaže – užasnuta sam konferencijom za novinare Aleksandra Vučića. Pa se oglašava i Dinko Gruhonjić, znate ko je Dinko Gruhonjić, koji kaže da je izveštavanje medija po ugledu na medijske slobode Severne Koreje. Pa se onda oglašava, pazite sad, sad je i on merodavan, Marko Bastać, Marko Bastać kaže – REM je saučesnik u gnusnom događaju. Pa se onda oglašava i Željko Bodrožić, pa i Tadić ima šta da kaže u tom smislu, kaže – Vučićeva konferencija vrhunac bizarnosti političke patologije. Dakle, sve stručnjak do stručnjaka. Osetili ste ironiju u mom glasu.

E, sada predsedavajući, ako ovo povežemo sa jednom zanimljivom pričom koja se pojavila ovih dana u medijima, a koja nije dobila nikakav, da kažem, epilog, nikakav odgovor, čak ni demanti, a radi se o informaciji da je Boška Obradovića finansirao iz Crne Gore, sa 300 hiljada evra, niko drugi nego Brano Mićunović, za koga se u javnosti smatra da je jedan od najuticajnijih kriminalaca na ovim prostorima.

Ovako to izgleda. Brano Mićunović dao je 300 hiljada evra pokretu Dveri, na čijem čelu je Boško Obradović, stoji u izveštaju crnogorske službe o balkanskom donu, čije delove danima ekskluzivno objavljuje Srpski telegraf, pa se kaže, prema onome što piše u tom dokumentu, čovek za vezu bio je Srđan Nogo, koji se u međuvremenu, sećate se onog Srđana Noga, one poštenjačine, e, taj Srđan Nogo, prema izjavi nekadašnjeg direktora Dveri Slobodana Dimovića, on je bio čovek za vezu da ode po taj novac kod Brane Mićunovića, za realizaciju pomenute transakcije bio je zadužen nekadašnji narodni poslanik Srđan Nogo.

Ako znamo da postoje glasine da je Boška Obradovića od ranije finansirao i onaj tocilo, ne sećam mu se više imena i prezimena, znam da mu je nadimak tocilo i znam da je hapšen sa ogromnom količinom droge, čak se tvrdilo u javnosti da mu je kum, a Boško Obradović ni na to nije nikada dao odgovore.

Završavam uskoro. Ako znamo da je i Đilas u mnogo navrata bio povezivan sa ljudima iz organizovanog kriminala, da voli da se slika sa raznim kriminalcima, počevši od onog bivšeg šuraka, onog Dabovića, pa do onog Vlade Japanca itd, pa ako znamo da i Marinika Tepić voli da se druži i da se slika sa poznatim dilerima i kriminalcima, a Đilas i sa osuđenim kriminalcima, pa ako sve to znamo, onda ovo dobija sasvim drugi kontekst. Onda je potpuno jasno ko se u Srbiji druži sa kriminalcima, kome smetaju hapšenja kriminalaca, kome smeta Aleksandar Vučić i ko ne želi obračun sa mafijom. Dakle, smeta im Aleksandar Vučić.

Završavam u ovoj rečenici. Zato iz dana u dan vode kampanju protiv njega, nadajući se da će na taj način da ga sruše. Neće im to uspeti.

Zahvaljujem predsedavajući.

Jako ću kratko. Uvaženi gospodine Vulin, poštovani gospodine Lazarov, uvaženi gospodine Kataniću, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je da vas izvestim da je Odbor za odbranu i unutrašnje poslove na današnjoj sednici jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Države Palestine u oblasti bezbednosne saradnje.

Kao što stoji u samom nazivu intencija je da se navedenim sporazumom na jedan celovit i sveobuhvatan način reguliše i buduća saradnja Srbije i Palestine u oblasti borbe protiv svih oblika kriminala.

Pored toga što je sporazumom predviđeno da svaka strana obaveštava drugu o informacijama u vezi sa kriminalnim radnjama, naročito je važno istaći da navedeni sporazum daje mogućnost razmene podataka koji nose oznaku stepena tajnosti, čime će biti omogućena brža razmena podataka i informacija koje su od značaja za efikasnije delovanje nadležnih državnih organa zemalja potpisnica.

Naravno, jako je važno i zadovoljstvo mi je što je i ministar u obraćanju to naglasio, važno je napomenuti da je država Palestina prilikom glasanja o pristupanju samoproglašene i lažne države Kosovo Interpolu, otvoreno i nedvosmisleno stala na stranu poštovanja osnovnih principa međunarodnog prava.

Iz svega ovoga se jasno vidi da je zahvaljujući politici koju vode predsednik Srbije i Vlada Srbije, Srbija prepoznat kao stabilan i pouzdan partner, ali i kao zemlja koja veoma ozbiljno shvata značaj borbe protiv transnacionalnog organizovanog kriminala i terorizma. Na kraju, uveren sam da će i narodni poslanici imati razumevanja za sve iznete argumente i da će u danu za glasanje dati podršku predloženom sporazumu. Hvala.

Za razliku od prethodnog govornika, predsednik Srbije zna i svaku mesnu zajednicu i svako naselje i svako selo i svaki zaseok naše države Srbije, kao i naše južne pokrajine, kao i mnogih država regiona, ono što sada nazivamo regionom. Ali, nije to tema.

Predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, koincidencija je dovela do toga da je i meni, pripremajući se za današnju sednicu, na pamet pao čuveni odgovor Vinstona Čerčila kada je Hitler napao Veliku Britaniju, a nakon predloga ministara da se novac namenjen za kulturu budžetom izmesti i premesti u ratni budžet, na šta je on odgovorio: „Ako ukinemo izdvajanja za kulturu, šta je to što onda branimo?“

Mislim da svi mi prisutni treba da imamo to u vidu danas kada govorimo o kulturi, o infrastrukturnim projektima iz kulture, o rekonstrukciji pozorišta, muzeja, galerija, kulturnih centara širom Srbije, čime pokazujemo odlučnost i volju države da ulaže u kulturu i da nam je kultura visoko na listi prioriteta.

Takođe, pokazujemo da imamo snage i sposobnosti da na kvalitetan način rešimo sve one nagomilane probleme koje imamo kada govorimo o stanju infrastrukture u kulturi. Smatram da je izuzetno važno da negujemo materijalnu i nematerijalnu kulturnu baštinu, i to u skladu sa Strategijom razvoja kulture Srbije od 2020. do 2029. godine i obezbedimo širu dostupnost kulture preko ustanova i medija. To će, sasvim nesumnjivo, doprineti razvoju kulturnih inicijativa, privrednoj aktivnosti, otvaranju novih radnih mesta, kao i dodatnom razvoju turizma u Srbiji. To su oni konkretni benefiti koje će ovaj sporazum proizvesti.

Naravno, da bi došli do ove tačke, potrebno je bilo da prethodno finansijski konsolidujemo državu, da ozdravimo stanje javnih finansija, da oporavimo ekonomiju i privredu stavimo na zdrave i stabilne noge. Zato mi je zadovoljstvo što mogu da istaknem da sve više pažnje i značaja pridajemo kulturi i da uspešno sprovodimo malopre pomenutu Strategiju razvoja kulture Srbije, a kojom je definisano srpsko kulturno jezgro i, još važnije, srpski kulturni prostor koji ne podrazumeva samo teritoriju današnje Srbije kakvu je znamo, već i prostor na kome je srpski narod ostavio brojne tragove materijalne i nematerijalne kulturne baštine kroz istoriju.

Ali, dame i gospodo narodni poslanici, nemojte biti ubeđeni da će baš svi u Srbiji podržati ovo, neki će biti protiv. Neki će naći razlog i način da kritikuju čak i ulaganja u kulturu, kao što to čine kada je reč o svim ostalim pitanjima. Tako imamo, primetićete, kontinuiranu histeriju i negativnu kampanju u nekim medijima čak i o filmu „Dara iz Jasenovca“. Tu se ne zna da li ih više boli činjenica da je prikazana istina o stradanju našeg naroda nakon, slobodno mogu da kažem, višedecenijskog ćutanja o toj temi, dakle, da li ih to više boli, što je konačno taj film ugledao svetlost, ili činjenica da ga je država upravo na inicijativu Aleksandra Vučića kao predsednika pomogla, da je pomogla realizaciju tog filma? Pa, u te svrhe negativne kampanje, u te svrhe histerije koju vode protiv tog filma, svakog dana pozivaju razne istaknute, da tako kažem, drugosrbijance, poznate od ranije po autošovinizmu, da govore u svojim emisijama sve najgore i najcrnje o tom filmu.

Boli ih činjenica da se u Srbiji promenio odnos prema događajima iz istorije. Boli ih činjenica da današnja Srbija, koju vodi Aleksandar Vučić, gaji i neguje kulturu sećanja na žrtve iz Jasenovca, ne stidi se svojih žrtava iz prošlosti, da današnja Srbija ne zaboravlja brojne zločine koji su učinjeni nad Srbima u istoriji i da ne prihvatamo besmislene teze kako su Srbi jedini krivci za sve ono što se dešavalo u našoj istoriji.

U tome je, dame i gospodo, bitna razlika između ove današnje Srbije koju vodi Aleksandar Vučić i Srbije koju su vodili Tadić, Pajtić, Đilas, Marinika, Borko Stefanović i svi ostali koji su svuda i na svakom mestu saginjali glavu i izvinjavali se i za šta je trebalo i za šta nije trebalo, ali mnogo češće za šta nije trebalo nego za šta je trebalo. O tome je, predsedavajuća, govorio i pre nekoliko dana moj uvaženi kolega Đorđe Dabić, kada je govorio da je atmosfera do 2012. godine bila takva da se nije smelo pominjati da su se u prošlosti dogodili zločini nad Srbima.

Dakle, bukvalno je zabranjeno bilo u periodu do 2012. godine pominjati srpske žrtve zločina. Nisi smeo da pomeneš ni Miljevački plato, ni Maslenicu, ni Medački džep, ni Oluju, ni Bljesak, nisi smeo da pomeneš ni Jastrebarsko, ni Jasenovac, ni Jadovno, ni Staru Gradišku, ništa od toga.

Za monstruoznu NATO agresiju najčešće su korišćeni razni eufemizmi, poput NATO kapanja ili tako nešto. Nisi smeo stvari da nazoveš pravim imenom. Dozvoljeno je bilo isključivo i jedino govoriti kako su Srbi zločinci i kako su Srbi krivi za sve što se dešavalo u prošlosti. Ako se usprotiviš takvom narativu, narativu koji je tada vladao, odmah bivaš proglašen ratnim huškačem, ne znam, necivilizovanim, retrogradnim u svakom smislu, primitivnim itd.

E, ista ta ekipa, dakle, to je ta ekipa koja je tada vladala, a sada ta ekipa pokušava da ocrni i film „Dara iz Jasenovca“ i to su isti oni koji napadaju čak i spomenik Stefanu Nemanji i vode kampanju protiv svega onoga što u sebi ima makar i prizvuk nečeg patriotskog. Zato im je, dame i gospodo, i time ću završiti, glavna i stalna tema upravo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zato što njegova politika vodi ka zaštiti srpskih nacionalnih interesa, što je njima trnu u oku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Dačiću.

Uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, zadovoljstvo mi je što mogu da vas izvestim da je Odbora za odbranu i unutrašnje poslove na jučerašnjoj sednici jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ova dva predložena zakona, dakle Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu između Republike Srbije i EU o akcijama koje sprovodi Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu u Republici Srbiji i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv trgovine ljudima.

Ovim Sporazumom uspostavljamo pravni osnov za saradnju sa Evropskom agencijom za graničnu i obalsku stražu, dakle šire poznata kao „Fronteks“ koja je osnovana još 2004. godine, a čije su nadležnosti proširene 2016. godine u cilju sprečavanja prekograničnog kriminala.

Glavni zadatak je bolja zaštita spoljnih granica, efikasno upravljanje migracionih tokova i obezbeđivanje visokog nivoa bezbednosti, naravno uz poštovanje nacionalnog zakonodavstva Republike Srbije i kako je rečeno samo i isključivo uz prisustvo policijskih službenika Republike Srbije.

Kada je reč o Sporazumu sa Republikom Severnom Makedonijom uspostavljamo osnov za efikasnu zajedničku borbu protiv trgovine ljudima i mislim da treba uzeti u obzir i to da smo pre nepune dve nedelje usvojili i Sporazum o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata takođe sa Republikom Severnom Makedonijom, što govori o tome koliko je Srbija posvećena unapređenju kapaciteta u borbi protiv kriminala, takođe kada je reč o povećanju nivoa bezbednosti u regionu, ali i kada je reč o razvoju ukupnih bilateralnih odnosa naše dve zemlje.

Na kraju, želeo bih da zaključim da svaka civilizovana država u svetu želi da obezbedi mir, stabilnost i sigurnost svojim građanima, a da bi bilo koji subjekt, u krajnjem slučaju država mogla da deluje neophodan je pravni okvir za takve aktivnosti, tako da će i ova dva sporazuma koja su danas pred nama obezbediti da zajedničkim snagama stanemo na put svim ovim pobrojanim pretnjama koje su zajedničke i koje poznaju granice.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam vas da u Danu za glasanje usvojimo ova dva predložena zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedniče.

Jako kratko u ovom delu.

Uvaženi gospodine Vulin, uvaženi gospodine Lazarov, uvaženi gospodine Glišiću, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove na jučerašnjoj sednici odlučio je da predloži Narodnoj skupštini da prihvati ova dva predložena zakona – Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane, kao i Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti borbe protiv krijumčarenja migranata.

Oba ova važna sporazuma doprinose razvoju celokupnih bilateralnih odnosa sa Kraljevinom Lesoto, o čemu ste i vi, gospodine Vulin, govorili, odnosno Republikom Severnom Makedonijom.

Primetićete, dame i gospodo narodni poslanici, da je ključna reč za oba ova sporazuma reč – saradnja. Saradnjom sa drugim zemljama po pitanju, odnosno po raznim pitanjima iz delokruga odbrane, odnosno unutrašnjih poslova, naročito kada je reč o zemljama regiona, poput Severne Makedonije, unapređujemo naše kapaciteta u borbi protiv kriminala, u ovom slučaju u borbi protiv organizovanih grupa koje se bave kriminalom vrste krijumčarenja migranata, a što direktno utiče na povećanje bezbednosti građana, o čemu ćemo svakako detaljnije pričati u nastavku sednice.

Želeo bih da izrazim zadovoljstvo što se ova sednica na kojoj razmatramo predložene sporazume iz delokruga odbrane i unutrašnjih poslova odvija u danima kada država vodi borbu, važnu i snažnu borbu protiv organizovanog kriminala i ja bih se ovom prilikom pridružio čestitkama vama, gospodine ministre, na uspešnoj akciji koja je ovih dana sprovedena u kojoj smo pokazali da država ima snage da se obračuna sa svim vidovima organizovanog kriminala, da u ovoj borbi nema zaštićenih, da u ovoj borbi nema povlašćenih i nema nedodirljivih i da niko nije jači od države.

Gospodine ministre, izuzetno je važno da budemo odlučni i istrajni u ovoj borbi protiv mafije, protiv organizovanog kriminala, jer to je borba za uređenu, uspešnu i pristojnu Srbiju.

Dame i gospodo narodni poslanici, pozivam da u danu za glasanje podržite ove predloge zakona.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva odbrane, dame i gospodo narodni poslanici, usvajanje Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Severne Makedonije o saradnji u oblasti u borbi protiv krijumčarenja migranata, posledica je činjenice da je Zapadni Balkan i dalje tranzitna ruta za krijumčarenje migranata koji pokušavaju da dođu do zemalja zapadne Evrope, odnosno Evropske unije.

Deo migranata ilegalno prelazi granicu, uglavnom koristeći alternativne metode i rute, kao i usluge krijumčarenja koja pružaju kako pojedinci, tako i organizovane kriminalne grupe.

Krijumčareni migranti, a posebno oni najranjiviji među njima, kao što su žene, deca, maloletnici bez pratnje, često su pogođeni različitim oblicima kriminala, kao što su nasilje, krađa, kidnapovanje, iznuda, trgovina ljudima itd. Iako su smrtni slučajevi duž zapadno-balkanske rute ipak retki, dešavaju se.

Problem krijumčarenja migranata i ilegalnog prelaska granice prepoznat je i od strane Evropske unije kao jedan od ključnih problema. U tom smislu pomenuću podatak Evropske komisije da je u periodu od januara do novembra prošle godine, dakle 2020. godine, registrovano 114. 300 ilegalnih prelazaka granica država Evropske unije.

Ono što je sa aspekta Republike Srbije značajno u tom kontekstu je činjenica da je krijumčarenje migranata konstantno jedna od tema izveštaja Evropske unije o napretku zemalja Zapadnog Balkana.

Imajući u vidu da je to prekogranična pojava države Zapadnog Balkana treba da imaju zajednički regionalni odgovor na ovaj zajednički problem, a jedan od glavnih ciljeva treba da bude jačanje regionalne saradnje i dobrosusedskih odnosa, razvijanjem jedinstvenog regionalnog odgovora na ovaj problem, problem krijumčarenja migranata.

Slobodno mogu da konstatujem da je Srbija nastavila da daje značajan doprinos u upravljanju migracionim tokovima ka Evropskoj uniji, naročito svojom aktivnom i konstruktivnom ulogom, kao i saradnjom sa susednim državama i državama članicama Evropske unije.

Kao što svi znate, Krivični zakonik Republike Srbije je propisao da nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi predstavlja krivično delo. Imajući to u vidu, treba naglasiti da se međudržavnom saradnjom u ovoj oblasti na mnogo efikasniji način suprotstavlja pojedincima i organizovanim kriminalnim grupama koje pokušavaju da iskoriste priliku koja im se ukazala, a radi sticanja lične imovinske koristi.

Ne treba zaboraviti da, pored direktne borbe protiv kriminala, svaki sporazum ove vrste ima i više drugih pozitivnih aspekata i tu bih naveo bezbednosni aspekt. Dakle, kako bi zaštitila bezbednost svojih građana, država ima obavezu da zna koja lica ulaze i izlaze sa njene teritorije.

Nije retka pojava da lica koja su blisko povezana sa terorističkim ili ekstremističkim organizacijama koriste alternativne metode i rute prelaska državnih granica i u tom smislu naročito je važna brža i efikasnija razmena informacija kako bi se na vreme otkrile upravo te alternativne rute i ti alternativni pravci.

Ovde bih pomenuo i zdravstveni aspekt. Mislim da je on u ovim danima vrlo aktuelan. Ilegalni migranti ne podležu nikakvim oblicima zdravstvene kontrole i prilikom ulaska na teritorije čak i zemlje tranzita, ilegalni migranti mogu lako doći u kontakt sa lokalnim stanovništvom, stanovništvom te zemlje i ugroziti njihovo zdravlje raznim zaraznim bolestima. S druge strane, ilegalnim migrantima nije moguće pravovremeno pružiti adekvatnu i neophodnu medicinsku pomoć. Takođe, ništa manje značajan je i humanitarni aspekt ovog problema.

Kao što sam na početku naveo, među ilegalnim migrantima nalaze se i posebno osetljive grupe lica, deca, maloletnici bez pratnje, žene, koje su najčešće pogođeni različitim oblicima kriminala koji prati ovakav oblik krijumčarenja ljudi. Time ova borba protiv krijumčarenja migranata istovremeno postaje i borba protiv nasilja, kidnapovanja, iznude i trgovine ljudima.

Najvažnije oblasti koje su ovim sporazumom propisane obuhvataju nadležnosti, kako smo i čuli od ministra u uvodnoj reči, nadležnosti, oblike saradnje, zajedničke istražne timove, kao i sprovođenje zajedničkih projekata, razmenu iskustava, zaštitu podataka o ličnosti i razmenu i zaštitu tajnih podataka, kao i nadležnosti za rešavanje eventualnih sporova.

Naročito bih istakao značaj formiranja zajedničkih istražnih timova, kao i način na koji je propisana direktna komunikacija, a čime će se, u to sam sasvim siguran, u značajnoj meri povećati efikasnost u radu nadležnih organa.

Politika koju vodi Vlada Republike Srbije, koja se u segmentu odbrane naročito ogleda po pitanju vojne neutralnosti, daje nam mogućnost za blisku saradnju u oblasti odbrane sa svim zemljama. Dakle, i sa istokom i sa zapadom. Tako je pred nama danas i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma između Vlade Republike Srbije i Kraljevine Lesoto o saradnji u oblasti odbrane, a kojim se opredeljuju osnovni principi i ciljevi na kojima će se zasnivati saradnja dveju država u oblasti odbrane, a u cilju razvoja i jačanja celokupnih bilateralnih odnosa.

Odmah na početku bih iskoristio priliku da napomenem da je Kraljevina Lesoto, a to smo čuli od predlagača, revidirala svoju odluku po pitanju priznavanja samoproglašene nezavisnosti Kosova i Metohije i na taj način pružila punu podršku teritorijalnoj celovitosti Republike Srbije. Smatram da je to važno istaći kao dodatnu potvrdu ukupnih prijateljskih odnosa naše dve zemlje.

Želeo bih da izrazim posebno zadovoljstvo činjenicom da je naša država od korisnika postala izvoznik bezbednosti kroz sve značajnije učešće u međunarodnim multinacionalnim operacijama, programima obuke i obrazovanja, kao i raznim oblicima vojno-ekonomske saradnje, a mi smo načinom svog angažmana zaslužili poštovanje ostalih država učesnica.

Više puta do sada je naglašeno da se na taj način podiže i ugled naše zemlje i da to nije samo fraza mogu da potvrdim i na osnovu zvaničnih kontakata sa stranim diplomatama koji otvoreno izražavaju pohvale na račun pripadnika naših snaga odbrane.

Dalje unapređivanje te saradnje, zasnovane na uvažavanju obostranih interesa, godinama unazad predstavlja realan i primeren pristup naše države u ostvarivanju naših interesa u oblasti odbrane i zato bih pozdravio potvrđivanje predloženog sporazuma sa Kraljevinom Lesotom koji je danas pred nama, smatrajući da svaki sporazum ove vrste značajno doprinosi jačanju ugleda Srbije u svetu.

Najvažnije oblasti koje su Sporazumom propisane obuhvataju oblasti saradnje, način sprovođenja sporazuma, godišnji plan saradnje, razmenu podataka, zdravstvenu zaštitu i rešavanje eventualnih sporova.

Naročito bih istakao značaj definisanja saradnje u oblastima vojne i bezbednosne politike, vojno-ekonomske saradnje, naučno-tehničke saradnje, vojnog obrazovanja i obuke, kao i saradnje u oblasti vojne medicine.

Pored jačanja saradnje sa drugim zemljama u oblasti odbrane ovom prilikom bih istakao i značaj jačanja naše vojne industrije, naročito zbog mogućnosti da time manje zavisimo od uvoza opreme i naoružanja iz inostranstva.

Dozvolite mi da zaključim da ova dva sporazuma koja su danas na dnevnom redu, iako drugačija po svojoj prirodi, imaju jedan zajednički imenitelj, kako sam rekao i uvodnom delu, a to je saradnja. Zbog toga, kao i zbog svega gore navedenog, izuzetno mi je zadovoljstvo da kao predsednika Odbora na čijoj sednici su razmatrana oba sporazuma konstatujem da su svi članovi Odbora bili nedvosmisleni i nepodeljeni u oceni da treba predložiti Narodnoj Skupštini da ih u danu za glasanje prihvati.

Poštovani gospodine Vulin, iskoristio bih priliku da vam kao resornom ministru još jednom čestitam na uspešnoj akciji u vidu hapšenja i razbijanja organizovani kriminalnih klanova. Vi dobro znate da je bespoštedna i beskompromisna borba protiv korupcije i kriminala, naročito organizovanog kriminala, izuzetno visoko na listi prioriteta i predstavlja, da kažem, osnov rada ove Vlade, čiju okosnicu čini SNS na čijem čelu je Aleksandar Vučić.

Izuzetno je važno da ova borba ide do kraja, da se obračunamo sa kriminalom u Srbiji i da se pošalje jasna poruka da je uspostavljena nulta tolerancija prema kriminalu, ali i poruka da u Srbiji nema zaštićenih kako smo i rekli, nema nedodirljivih, nema povlašćenih kada je reč o tome, niko nije jači od države i da će država uvek imati snage da pobedi svakog onog ko pokuša da se stavi iznad zakona, i to je ključna razlika između Srbije danas koju vodi Aleksandar Vučić i nekadašnje Srbije koju su vodili Tadić, Đilas, Pajtić, Ponoš, Borko Stefanović, Jeremić i svi ostali. Koliko budemo odlučni i istrajni danas u ovoj borbi koju vodimo za Srbiju, toliko će sutra Srbija biti uređenija i uspešnija zemlja, Srbija se trajno i nepovratno promenila i nema povratka na staro.

Iskoristio bih priliku da čestitam i ministru odbrane, gospodinu Stefanoviću, pa se nadam i da će gospodin Glišić da mu prenese čestitke, na bezrezervnom zalaganju za bolji položaj i materijalnih statusa srpskog vojnika, što je urodilo plodom povećanjem plata za pripadnike Vojske Srbije, ali i najavom predsednika Republike Aleksandra Vučića da će država i u narednom periodu nastaviti da ulaže velika sredstva u nabavku naoružanja, nabavku opreme, ali i da vodi računa o svojim vojnicima.

Izuzetno je važno da imamo jaku vojsku i snažan odbrambeni sistem, jer je to, uz dobru ekonomsku i privrednu sliku Srbije, jedan od ključnih faktora da ostanemo neprikosnoveni regionalni lider, ali i da ostanemo faktor mira i stabilnosti u ovom delu Evrope ili na Balkanu ili u regionu, kako god želite.

Izdvajanje za vojsku, primetićete da neki komentarišu kako se mi zapravo spremamo za rat, naprotiv hoćemo jaku i snažnu vojsku baš zato što nećemo u nove ratove, baš zato što ne želimo nikakve nove sukobe, ali ono što hoćemo to je da Srbija bude spremna i sposobna da zaštiti svoj narod uvek i na svakom mestu i hoćemo mir i stabilnost u regionu.

Ne mogu da se ne osvrnem i na inicijativu za vraćanje redovnog odsluženja vojnog roka čime je praktično otvoren društveni dijalog u Srbiji o ovoj temi i istakao bih ono što je i resorni ministar u nekoliko navrata istakao, a to je da je u pitanju vrlo ozbiljna tema koja treba biti vrlo pažljivo razmotrena i u toj raspravi treba saslušati sve argumente.

Isto tako ne mogu da ne primetim da pojedini mediji, a to su oni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, vode izuzetno negativnu kampanju u tom smislu. Doduše, ako pogledamo, njihovi mentori su u svoje vreme, u godinama kada su vršili vlast u Srbiji, uništavali vojsku na sve načine, pa onda i ne čudi otvoreni prezir prema vojsci, ali nije to samo prezir prema Vojsci Srbije. Ovde se kontinuirano napada sve ono što je dobro za državu i baš svaku ideju će napasti, baš svaku ideju će kritikovati bez obzira da li je ona dobra za građane ili nije. Taj Đilasov deo opozicije nikako da prestane da bude opozicija države. Dakle, budite vi opozicija vlasti, napadajte nas, kritikujte nas, to je negde i normalno, to je negde i prirodno, nas napadajte, ali prestanite da budete opozicija državi, prestanite da vodite politiku - što gore za Srbiju to bolje po njih, jer se uvek ispostavi da što bolje ide Srbiji to gore ide i njima.

Zahvaljujem i pozivam narodne poslanike da u danu za glasanje daju podršku predloženim sporazumima.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko poslaničkih pitanja, a prvo je upućeno Ministarstvu trgovine i turizma i telekomunikacija, kao i Ministarstvu kulture i informisanja, a odnosi se na netačne i vrlo zlonamerne navode, a zapravo je u pitanju prava histerija koja se vodi poslednjih dana protiv državnog telekomunikacionog operatera, privrednog društva „Telekom Srbija“, od strane pojedinih medija koji su bliski Draganu Đilasu.

Ova negativna kampanja nije ništa novo, kada je reč o napadima N1 i ostalih iz te Junajted grupe protiv „Telekoma“, kao i na još neka državna preduzeća, jer oni to inače rade godinama, a li ovih dana to dostiže vrhunac, gde se čak, pazite sada, optužuje „Telekom“, zato što planira da se razvija, zato što ima biznis plan, zato što ima biznis strategiju, biznis ideju, zato što imaju strategiju da dodatno ojačaju tu kompaniji i osnaže svoju poziciju na tržištu.

Cilj ovih napada je da se lažima i zamenom teza, nanese šteta državnom telekomunikacionom operateru, da se spreči uspon „Telekoma“, da se ne dozvoli da „Telekom“ bude regionalni lider, kada je reč o telekomunikacijama.

Šta je ovde jako zanimljivo, to što hajka na „Telekom“ počinje onog trenutka kada su ovi iz Junajted medija shvatili da opada tržišni udeo SBB u korist „Telekoma“, pa hajde onda da napadnemo konkurenciju i da svaki dan vodimo besomučnu kampanju protiv njih i to za svoje privatne finansijske interese, preko svojih privatnih medija.

U pravu ste, gospodine Rističeviću, luksemburških medija i naravno, dežurnih političkih diletanata, uvek spremnih da se stave u službu protiv svoje države.

Odmah su angažovali portparola njihovog, Mariniku Tepić i ostale, da danima lažu po televiziji i drže besmislene konferencije za štampu.

I nije ovde reč samo o finansijskom momentu, mnogi od njih, prosto, mrze svaki uspeh Srbije, kao da ne mogu da se pomire sa tim da Srbija negde ostvaruje dobre rezultate, da smo u nečemu dobri, da postajemo u nečemu lideri. U stanju su i najbolju moguću odluku ili potez da napadnu samo zato što to dolazi od Aleksandra Vučića.

Pogledajte samo primer vakcina do koje mere ludilo ide. Sada, kada više ne mogu da ospore da smo među najboljima u svetu kada je reč o vakcinaciji, da smo prvi ili među prvima u Evropi, sad kad ne mogu to da ospore, e, hajde sad da vodimo kampanju kako su se svi oni koji su se vakcinisali, zapravo, prodali Vučiću. Ne smem da zamislim šta bi bilo da Aleksandar Vučić nije uspeo da obezbedi vakcine, kakva bi tek tad hajka nastala.

Pogledajte histeriju oko spomenika Stefanu Nemanji. Tu se naročito ističe jedan niskotiražni tabloid koji svaki dan najrazličitije bljuvotine piše o celom ovom velelepnom događaju, velelepnom spomeniku, pa je to na naslovnim stranama svaki dan tog niskotiražnog tabloida, pa onda kažu da će oni pronaći novo mesto za spomenik Stefanu Nemanji, pa onda tu ima jedan, to im je neki novi junak, neki Dejan Atanacković, koji kaže da će se ukloniti spomenik Stefanu Nemanji kada oni dođu na vlast, samo što nikada neće doći na vlast.

Pogledajte sramnu karikaturu onog Petričića koji se ruga pa kaže: „Napred u srednji vek“, spomenik Stefanu Nemanji. Kaže: „Napred u srednji vek“.

Pogledajte nedavni primer zlatiborske gondole i na tom primeru ćete videti svo licemerje ovog dela opozicije. Godinama su kovali u zvezde Milana Stamatovića, predsednika Opštine Čajetina. Sve najbolje o njemu pričali, hvalili projekat gondole, govorili kako je to dobro za Zlatibor, kako je to dobro za Srbiju, a onda se Vučić pojavi na otvaranju, podrži taj projekat i tog momenta gondola prestaje da bude važna, gondola prestaje da bude važna za Srbiju, dobra za Srbiju, za razvoj privrede za Zlatibor itd. Stamatović prestaje da bude heroj, Stamatović postaje najgori čovek, prodao se Vučiću itd. Ništa više ne važi od onoga što su pričali.

Isto tako, primetićete sad da razapinju čuvenog Dušana Dudu Ivkovića samo zato što se usudio da pozove Aleksandra Vučića na obeležavanje stogodišnjice Sportskog društva „Radnički“. Mi koji dolazimo, odnosno živimo na Crvenom Krstu, ali i mnogi drugi znamo koliko je Sportsko društvo „Radnički“ važno ali i znamo koliko je Aleksandar Vučić, upravo Aleksandar Vučić zaslužan da se sačuva Sportsko društvo „Radnički“.

E tako prolaze svi oni koji se usude da kažu da je negde nešto dobro za Srbiju, da smognu snage da priznaju da je Vučić uradio nešto dobro za Srbiju. Odmah kreće kampanja protiv njih, odmah bivaju stavljeni na stub srama na njihovim medijima ili prođu kao jedna gledateljka koja se uključila pre neki dan u jednu TV emisiju, koju vodi jedna, očigledno, neurotična gospođa. Nakon što je pokušala da iznese neslaganje sa voditeljkinim stavom, voditeljka ju je grubo prekinula rečima: „Da li ste vi normalni?“ i prekinula joj vezu. Bukvalno joj je rekla: „Da li ste vi normalni?“ E, tako Olja Bećković doživljava pojam nepristrasnosti i objektivnosti. Dakle, svako ko se usudi da drugačije misli biva proglašen nenormalnim. Zahvaljujem.

To je jedna u nizu anomalija našeg Poslovnika o radu, ali bože moj.

Dame i gospodo narodni poslanici i uvaženi članovi Vlade, imam nekoliko poslaničkih pitanja, ali ne znam, s obzirom da je blizu 19.00 časova, da li ćemo uspeti da dobijemo odgovore, ali ako budemo efikasni možda i uspemo u tome.

Dakle, svakako prvo pitanje je upućeno ministru odbrane gospodinu Stefanoviću, a tiče se ulaganja u naoružanje i opremu, modernizaciju vojne tehnike, forsiranja u domaće proizvodnje u te svrhe. Takođe bih želeo da iskoristim priliku da se zahvalim na malopređašnjem iscrpnom odgovoru u vezi najave uvođenja obaveznog vojnog roka. Mislim da je to jako važno, zato što je u poslednje vreme na delu prava histerija u pojedinim medijima, uglavnom su to oni mediji pod kontrolom Dragana Đilasa, i vrši se snažna negativna kampanja protiv redovnog služenja vojnog roka i te ideje i te najave.

Doduše, oni inače vode kampanju protiv svega što je dobro za Srbiju, protiv svega što je patriotski, protiv svakog poteza koji štiti srpske nacionalne interese. Spremni su da napadnu i najbolju moguću ideju i najbolji mogući potez, samo ukoliko to dolazi od strane Aleksandru Vučiću, pa bile to vakcine, bio to najavljeni paket pomoći privredi i stanovništvu, bio to spomenik Stefanu Nemanji, bila to zlatiborska gondola, bilo šta, bilo šta da je u pitanju, oni će to napasti ukoliko to dolazi od Aleksandra Vučića.

I kad već spominjem najavljeni paket pomoći privredi i stanovništvu, želeo bih da nam se obrati, ukoliko nam vreme dozvoli, i ministar finansija gospodin Mali po ovom pitanju, jer ovi pomenuti mediji su, verovali ili ne, uspeli da napadnu i tu temu, uspeli su da napadnu i najavljen paket pomoći građanima, privredi i stanovništva. Kažu kako je 110 evra, dakle, 30 plus 30 plus 50 evra namenjenih za građane Srbije uvreda zapravo za građane Srbije, kako je to ništa, kako taj novac ništa ne znači, kako je to vređanje zapravo građana Srbije. Pa, izvinjavam se što nemamo svi toliko novca kao oni, što nismo toliko bogati, silni i moćni kao oni da im 110 evra ne predstavlja ništa u životu i da to smatraju uvredom. Izvinjavam se zbog toga u ime svih nas, u ime normalne Srbije, u ime zdrave Srbije i zaista im se izvinjavam u to ime.

Zahvaljujem, predsedavajući. Jako ću kratko.

Uvaženi ministri i gosti iz ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove je na današnjoj sednici jednoglasno odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o saradnji u borbi protiv terorizma.

Ovaj sporazum, kako ste i čuli, potpisan je tokom posete ministra inostranih poslova Ruske Federacije Sergeja Lavrova 18. juna 2020. godine u Beogradu. Njime će se doprineti bržoj razmeni informacija, iskustava i dobre prakse, posebno kada imamo u vidu poziciju Ruske Federacije na političko-bezbednosnoj sceni i kada imamo u vidu njen doprinos međunarodnoj borbi protiv terorizma.

Uzimajući u obzir međunarodne obaveze država i postupajući u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom, ciljevima i principima međunarodnih ugovora o borbi protiv terorizma Rezolucije Generalne skupštine Organizacije UN, neophodno je inkorporirati ovaj sporazum u domaći pravni sistem.

Borba protiv terorizma kao deo šire i sveobuhvatne borbe protiv kriminala i korupcije je visoko na listi prioriteta Vlade Srbije koju predvodi SNS na čelu sa Aleksandrom Vučićem. Iz svih ovih razloga vas pozivam da u Danu za glasanje podržite ovaj predlog zakona. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, evo nas pred usvajanjem vrlo važnog akta, kodeksa ponašanja narodnih poslanika ili etičkog kodeksa kako se popularno naziva i želim da izrazim i lično zadovoljstvo što sam bio član Radne grupe u više mandata, odnosno saziva Narodne skupštine.

Mi, koji smo nešto duže u poslaničkim klupama znamo da se o ovoj temi. Predsedavajući, dugo već govori. Nekoliko mandata je bilo reči o tome da javnost dugo iščekuje donošenje ovog kodeksa i drago mi je što će usvajanje etičkog kodeksa obeležiti baš ovaj saziv Narodne skupštine.

Zašto je važno da usvojimo ovaj kodeks? Zato što ćemo time dodatno ojačati parlamentarne integritet, dakle, integritet poslaničke funkcije, poverenje građana u Narodnu skupštinu, ali i vladavinu prava.

Ne moram da napominjem da je sve ono što ovaj kodeks predviđa potpuno u skladu sa međunarodnim standardima, primerima dobre parlamentarne prakse, a čuli smo od šefa naše poslaničke grupe da je bilo i primera da neki drugi preuzimaju nacrt ovog etičkog kodeksa i da ćemo time doprineti i jačanju, odnosno zaštiti javnog interesa.

Neću se osvrtati po neke ranije godine, na neke ranije mandate, na neke ranije skupštinske većine kojima su puna usta bila demokratije, demokratskih principa, demokratskih tekovina, evropskih vrednosti, evropskih standarda, vladavine prava itd, a napamet im nije padalo da usvoje ovakav jedan akt.

Neću se osvrtati ni na neke poslaničke grupe koje su u prethodnim sazivima deklarativno i načelno bile za usvajanje ovakvog etičkog kodeksa, ali su eto, volšebno u nekom trenutku odustale od učešća u radnim grupama za izradu ovog akta, čak i napala izradu etičkog kodeksa, o čemu je, takođe, govorio šef naše poslaničke grupe, što je dovelo do toga da se usvajanje ovog kodeksa ostavi za ovaj saziv.

U prošlom mandatu, kao što znate, bilo je nemoguće govoriti o ovoj temi, ili pokrenuti ovo pitanje, ako se setite kako je to izgledalo, sa raznim elementima koji su gotovo svaki dan izazivali razne incidente, neretko i fizičke incidente, i setite se, dosta kolega je danas pominjalo taksativno neke od tih incidenata i fizički napad na tadašnjeg predsednika skupštine, Maju Gojković, i fizički napad na narodne poslanike, fizički napad na predsednika tada Administrativnog odbora, Aleksandra Martinovića, na sednici Administrativnog odbora, fizički napad na kolegu Marijana Rističevića, setite se unošenja kamena u Narodnu skupštinu, setite se unošenja gitara u Narodnu skupštinu i setite se čitavog niza brutalnih uvreda, psovki i verbalnog nasilja.

Sve je to uslovilo, da kažem, donošenje jednog ovakvog akta, koji će podići nivo pristojnosti, podići nivo političke kulture u Srbiji, podići ugled Narodne skupštine, i ono što je najvažnije, podići nivo poverenja građana u institucije sistema, odnosno, u ovom slučaju, Narodne skupštine.

Izuzetno mi je drago što je po ovom pitanju postignut kompletan, da kažem, politički ili potpuni politički konsenzus, što su u radnoj grupi za izradu ovog kodeksa bili zastupljeni predstavnici svih poslaničkih grupa, i što je jednoglasno usvojen na sednici Administrativnog odbora.

Uveren sam da će proizvod usvajanja ovog kodeksa biti to da nećemo više u budućnosti svedočiti, da kažem, raznim nemilim scenama, mučnim i nedoličnim scenama, da neće biti unošenja kamenja, gitara i svega ostalog što smo gledali u nekoj prošlosti i da neće više biti besomučnog vređanja i ostalih nemilih scena, kao što sam rekao.

Spreman sam da se delimično složim sa opaskom da je ovaj kodeks možda trebalo i ranije da se usvoji, ali tu bih primenio, odnosno, oslonio bih se na jednu staru izreku koja kaže - najbolje vreme da posadiš drvo bilo je pre 20 godina. Sledeće najbolje vreme je danas odmah. Ponosan sam što će ovaj saziv usvojiti ovaj kodeks i zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, potpredsedniče Narodne skupštine.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana, tačnije u ponedeljak, 14. decembra 2020. godine, navršilo se 25 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma. Pregovori su vršeni tokom novembra meseca 1995. godine, u vazduhoplovnoj bazi kod Dejtona u Ohaju, ali su zvanično potpisani, odnosno Sporazum je zvanično potpisan 14. decembra u Parizu, čim je okončan rat u Bosni i Hercegovini.

Izgleda da je baš ta godišnjica bila povod da otpočne jedan opšti, vrlo sinhronizovani napad i na Srbiju, i na Republiku Srpsku, i na predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, kako iz inostranstva, tako iz regiona, ali iz same Srbije. Mi iz iskustva već znamo da svaka značajna godišnjica iz naše novije istorije teško da može da prođe bez napada iz regiona, dakle, Tirane, Zagreba, Sarajeva, Podgorice, do skoro, videćemo kako će od sada situacija biti, neretko i Skoplja i na to smo već navikli.

Ali ono što je poražavajuće, to je da su se mnogi iz Srbije pridružili toj kampanji i hajci protiv Srbije i Aleksandra Vučića, koji im je inače svakodnevna meta, a samo zato što žestoko brani sprske nacionalne interese.

Decenijama slušamo optužbe i napade da je Srbija jedina kriva za sve što se dešavalo u prošlosti, da su Srbi jedini krivci za sve ratove devedesetih, kako je Srbija jedina odgovorna i čitav niz monstruoznih optužbi koje dolaze iz regiona, ali ne mogu da razumem potrebu da se toj orkestriranoj kampanji priključe i mnogi iz Srbije.

Jedan od portala, i gle čuda, po Đilasovom kontrolom, objavio je niz, najblaže rečeno, problematičnih naslova, i to u jednom danu. U jednom tekstu kaže – veoma opasno svojatanje Republike Srpske od Srbije. Ko svojata? Na koji način se vrši to svojatanje? Zašto lažete, zašto lansirate tako opasne teze? Kad ste čuli od bilo kog predstavnika države Srbije da ne poštuje Dejtonski sporazum, da negira Dejtonski sporazum, principe i tekovine Dejtonskog sporazuma?

Kad je neko iz Srbije dao izjavu kojom se negira Dejtonski sporazum? Dajte samo jedan primer, navedite jednu izjavu. Srbija je garant Dejtonskog sporazuma. I, sada mi koji smo garant Dejtonskog sporazuma, mi narušavamo, odnosno destabilizujemo Dejtonski sporazum, a oni koji otvoreno prete da će Republiku Srpsku preseći na dva dela kod Brčkog, šta su oni? Mirotvorci. Oni su demokrate.

Pa, ima neki Visković, koji kaže da se u Srbiji među intelektualnom elitom stvara osećaj koji je veoma opasan, a to je da Srbija zaslužuje kompenzaciju za Kosovo kroz pripajanje Republike Srpske. Zašto lažete? Zašto izmišljate? Zašto lansirate tako opasne teze?

Pa, ima onaj Milan Antonijević, koji kaže – Srbija da se ne meša u zbivanja u BiH. Kopredsednik Igmanske inicijative za Srbiju, izjavio je danas da Srbija treba da prestane da se meša na destruktivan način u zbivanja u BiH. Sram ga bilo! Kako ga nije sramota? Kako te nije sramota, Milane Antonijeviću da ovako nešto izjaviš? Ako ti i tvoji sponzori koji ti daju novac da govoriš ovakve gadosti, ako vi ne volite Srbiju i Republiku Srpsku, pa to je vaš problem. Nećete nas sprečiti da volimo svoj narod i da pomažemo na svakom mestu, da radimo na dobrobiti Srbije i Republike Srpske i da pomažemo svom narodu gde god da živi.

Kad Srbija da novac za konkretne projekte u opštinama, i u Republici Srpskoj i u Federaciji Bosne i Hercegovine, to je onda destruktivno mešanje u unutrašnje stvari BiH. Kako ga nije sramota?

I dokle više sa autošovinizmom? Dokle više taj mazohizam kod tih ljudi? Ima li granice? Istog dana su izvukli iz naftalina onog Sašu Jankovića, koji je u nekom autorskom tekstu, opet za jedan dnevni list pod kontrolom Dragana Đilasa, rekao: „Vučić Srbiju gurnuo na pogrešnu stranu istorije“. Da ne pominjem razne albanske lobiste, Violu fon Kramon, Danijela Servera, pa najavu da će Medlin Olbrajt aktivno se uključiti u proces pregovora Beograda i Prištine i sve ostale pritiske koji će se pojačavati u narednom periodu.

Isto tako, imamo onog hrvatskog pisca i novinara Dežulovića, koji nam poručuje da je Beograd prestao da bude grad a postao prljava kasaba, blatnjava kasaba, pa napada i spomenik Stefanu Nemanji i „Beograd na vodi“ itd. Nije problem taj nesrećni Dežulović, problem je u domaćim autošovinistima i drugosrbijancima koji su brže-bolje preuzeli i podržali taj narativ. E, sa takvima mi imamo posla.

Sasvim je jasno da će se u narednim danima pojačavati pritisak, i na Srbiju i na Aleksandra Vučića kao žestokog i najsnažnijeg zaštitnika srpskih nacionalnih interesa. Ne odgovara im da Srbija bude jaka, snažna, svoja i samostalna i zato će nastaviti sa pokušajima da se sruši Aleksandar Vučić. Zahvaljujem, predsedavajući.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Dačiću, poštovani ministri, gospodine Mali i gospodine Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Odbor za odbranu i unutrašnje poslove Narodne skupštine na jučerašnjoj sednici je odlučio jednoglasno da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana.

Na video konferenciji na temu „Mali Šengen“, održanoj dana 30. oktobra 2020. godine, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić je sa albanskim premijerom dogovorio da se do 10. novembra 2020. godine omogući prelazak državne granice samo sa biometrijskom ličnom kartom. Da bi navedeno bilo moguće, neophodno je bilo izvršiti izmenu postojećeg sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije.

Sporazum o izmenama i dopunama Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara Republike Albanije o uzajamnom putovanju državljana zaključen je potpisivanjem Sporazuma u Beogradu 9. novembra ove godine.

Omogućavanje prelaska državne granice državljana Republike Srbije i državljana Republike Albanije sa važećom biometrijskom ličnom kartom jedan je od predloga u okviru inicijative predsednika Republike Aleksandra Vučića „Mali Šengen“ koji su Republika Srbija, Republike Albanija i Republika Severna Makedonija pokrenule u cilju nesmetanog kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala na teritoriji država članica u oktobru 2019. godine.

Omogućavanje prelaska državne granice sa važećom biometrijskom ličnom kartom značajno će doprineti da se unapredi i olakša kretanje građana i promet roba između dve države, kako ste i rekli, ministre, malopre u obraćanju.

Ratifikovanjem i efikasnom primenom ovog sporazuma posle njegovog stupanja na snagu Republika Srbija će pokazati ne samo spremnost za sprovođenje aktivnosti dogovorenih na sastancima u Novom Sadu, Tirani i Ohridu tokom 2019. godine, već i za intenziviranje ekonomskih i dobrosusedskih odnosa u regionu Zapadnog Balkana.

Iz svih ovih razloga, želim da pozovem sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže navedeni sporazum. Zahvaljujem.