Jako kratko predsedavajući.

Poštovani ministre, predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, želim prvo da se zahvalim ministru na prihvaćenom amandmanu.

Kao što sam rekao i u načelnoj raspravi, podneli smo nekoliko tehničkih amandmana, koji za cilj imaju poboljšanje samog teksta i većina od tih amandmana je usvojena.

Ono što želim da kažem to je da mi iz SNS kada podnosimo amandmane, da li suštinske, tehničke, to u ovom slučaju nije tako važno, mi od toga ne pravimo političku priču, ne želimo da profitiramo od toga.

Ono što posebno ne želimo, to je da zloupotrebljavamo Poslovnik da napišemo amandman, ne bi li imali ta dva minuta, da u okviru obrazlaganja samog amandmana pričamo o ko zna čemu, a najčešće o onome što nikada nije tema dnevnog reda.

To je suštinska razlika između nas i njih. Sa ponosom želim da istaknem da je većina naših amandmana usvojena, ali ne želim da trošim vreme već samo da se zahvalim ministru na tome. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Povređen je član 107. koji reguliše dostojanstvo rada Narodne skupštine. Čudim se predsedavajući vama da niste reagovali na ovo o čemu je pričao prethodni govornik, podnosilac amandmana koji je doveo u kontekst predsednika republlike sa „sabljom“, ali sa „sabljom“ koju je on sproveo 2003. godine, na žalost svih građana Srbije i još dao sebi za pravo da spomene kontekst te „Sablje“ koji su nešto što je bilo pozitivno, zaboravljajući da je tada uhapšen veliki broj građana Srbije, preko 10 hiljada ljudi, potpuno neosnovano, u strahovladi, u teroru, koji su, on dok je na nesreću svih građana, nesrećnim slučajem bio premijer ove zemlje, ponavljam, na nesreću, pa dok je sprovodio teror i strahovladu, gde su pohapšene hiljade i hiljade građana neosnovano.

Dakle, treba da se postavi pitanje, koliko je procesuirano tih lica koja su bila uhapšena u „Sablji“, a koliko je država posle morala da izdvoji novca za obeštećenje svih tih ljudi. Danas, on, pokušava da dovede u kontekst predsednika Republike, koji jeste spomenuo „Sablju“ u nekom figurativnom smislu, ali se vrlo jasno ogradio od te i takve „Sablje“. Trebali ste da ga, u najmanju ruku, opomenete. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Jako kratko, predsedavajući.

Ovo je još jedan od ukupno 13 amandmana koje smo podneli, u cilju ispravke teksta samog zakona. Postojala je potreba konkretno u članu 5. za dve sitne intervencije u samom tekstu, te je to i razlog podnošenja ovog amandmana.

Iskoristiću priliku da kažem da smo u dosadašnjem toku rasprave, sasvim je jasno i svi smo mogli da čujemo da ne postoji ni jedna jedina suštinska zamerka ni za član 5, ali ni za ceo zakon.

Samo da iskoristim priliku da se zahvalim ministru što su usvojili naš amandman.

Zahvaljujem predsedavajući.

U pitanju je tehnički amandman koji ovoga puta nije prihvaćen, a mi smo grupa narodnih poslanika koji je podnela ovaj amandman, u kojoj sam i sam, bili stanovišta da je ova naša formulacija, odnosno predlog formulacije bolji. Međutim, nećemo insistirati na tome. Dakle, potpuno sam saglasan sa obrazloženjem ministra, odnosno sa mišljenjem Vlade koje smo imali prilike da vidimo.

Želim da ponovim zbog građana Srbije da mi iz SNS kada podnosimo ovakve tehničke amandmane od toga ne pravimo političku priču, ne želimo da profitiramo, ne želimo da zloupotrebljavamo Poslovnik po tom osnovu, nego samo da učinimo zakon, ako je moguće, što boljim. Zahvaljujem u svakom slučaju na pažnji.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Jako kratko. Dakle, ovo je još jedan u nizu usvojenih amandmana, tehničkih amandmana. Intervencija je bila potrebna u delu koji se odnosi na otklanjanje jedne greške koja se potkrala. Drago mi je što je ovaj amandman usvojen, ali mi je još draže što ni u načelnoj raspravi, ali evo i danas tokom celog dana rasprave nismo čuli ni jednu jedinu suštinsku zamerku. To govori u prilog zašto bi ovaj zakon trebalo podržati.

Iz razloga koje je izneo malo pre gospodin Rističević, pridružujem se, i ja se do kraja večeri neću javljati više. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Iskren da budem, ne znam zašto ste dali ponovo reč prethodnoj govornici malo pre po replici. Dakle, očigledno je da je ona promašila i temu i zakon i instituciju, ali molio bih vas da ubuduće, ako možete, to ne radite.Gospodine ministre, predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću biti vrlo kratak u svom izlaganju. Iako ne dolazim iz zdravstvene struke, veoma pažljivo sam pratio tok jučerašnje rasprave po ovim predlozima zakona. Iz svega što smo čuli i od vas, gospodine ministre, ali i od ostalih kolega, opšti je utisak i svima je jasno da mi juče, ali evo i danas, nismo čuli ni jednu suštinsku zamerku za ove predloge zakona i to je ono što je dobro.

Mi iz Srpske napredne stranke snažnu podršku pružamo i vama, ministre, kao i ovim predlozima zakona, ali želim i da istaknem da je jučerašnja rasprava u najvećoj meri bila konstruktivna, onako kako to ovi zakoni i zaslužuju, uz nekoliko izuzetak, uz nekoliko iskakanja, uglavnom od starne pripadnika stranaka bivšeg režima koji, evo vidimo danas, nisu ni u sali. Simptomatično je da te zamerke koje se odnose na stanje u zdravstvu, na stanje u zdravstvenom sistemu, dolaze upravo od onih koji su u najvećoj meri odgovorni za sve ono što je danas loše u zdravstvenom sistemu Srbije.

Znate, neko vrši vlast 12 godina, u kontinuitetu 12 godina, ima celokupnu vlast u zemlji i za tih 12 godina uporpasti sve ono što je moglo da se upropasti u zemlji, dakle, od ekonomije do privrede, do obrazovanja, obrambenog sistema, zdravstva, kulture, sve čega su se dotakli i uništili su. Onda nakon 12 godina građani ih kazne. Oni lepo pređu u opoziciju i onda nakon nekog vremena drže ovde pridike, spočitavaju nam tobože nekakvu krivicu za ono što je loše, a onda se nameće logično pitanje ko ih je sprečavalo, šta ih je sprečavalo, da sva ta pametna i epohalna rešenja koja danas predlažu, da ih primene dok su vršili vlast, a imali su 12 godina da primene sva ta pametna rešenja o kojima danas govore.

Mi smo gospodine predsedavajući i od našeg ovlašćenog predstavnika SNS, gospodina Laketića juče čuli sve ono što je dobro što ovaj zakon donosi. Dakle, sve benefite, sve pozitivne efekte koje će ovi zakoni proizvesti. Da ne bih ponavljao sve ono što su uvažene kolege, pogotovo one kolege koje inače dolaze iz zdravstvene struke, ja ću završiti svoje izlaganje sa jednom rečenicom, želim samo da kažem da pripadam grupi poslanika SNS koje su predložili nekoliko amandmana, ali tehničkih amandmana na ovaj predlog zakona, u pitanju je 13 amandmana, zaista, tehničkih, ti amandmani imaju za cilj da isprave sam tekst zakona i nadam se da će ti amandmani biti i usvojeni. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, moja današnja pitanja se odnose na Ministarstvo unutrašnjih poslova, to jest upućena su Ministarstvu unutrašnjih poslova, a nastavljaju se na pitanja mog kolege Pekarskog koji je započeo seriju pitanja prošlog utorka, a odnosi se na afere bivše gradske vlasti u Beogradu oličene pre svega u tajkunu Draganu Đilasu i žutom preduzeću, odnosno DS.

Pošto je poznat podatak da su od 2013. godine do danas uhapšena i procesuirana čak 44 saradnika Dragana Đilasa istovremeno i funkcionera DS, da ne bude zabune mi imamo precizno i poimence spisak tih lica ali nemam dovoljno vremena da ih sve čitam, u čak osam različitih afera, a u kojima je Grad Beograd na direktan način oštećen za preko osam i po miliona evra.

Moje pitanje je da li će neko iz bivše gradske žute vlasti odgovarati zbog toga što nisu godinama tražili efikasna sredstva obezbeđenja u slučaju neplaćanja naknade za uređenje gradskog građevinskog zemljišta, to jest naknade za uređenje građevinskog zemljišta u periodu od 2004. do 2011. godine. Time su nam Đilas i kompanija ostavili minus i dug od oko 280 miliona evra jer su dozvolili praktično da investitori na taj način ne plaćaju naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. Da ne bude zabune nije to sav dug, to je deo onog ukupnog duga od preko milijardu evra o čemu smo pričali na nekoj od prethodnih sednica. Dakle, ovde je u pitanju 280 miliona evra.

Osnovano se može sumnjati jer znamo sa kim imamo posla da je veći deo tog novca završio u džepovima upravo onih koji su to i omogućili. E, sada, naša gradska vlast, aktuelna gradske vlast, vlast SNS je naravno prekinula ovakvu praksu i danas grad funkcioniše na drugačiji način. Znači, danas se traže efikasna sredstva obezbeđenja u tom slučaju, znači, hipoteke i balkanske garancije i sve ostalo s tim u vezi. Zato danas grad funkcioniše neuporedivo bolje nego u vreme tajkuna Đilasa, zato imamo više kapitalnih investicija, zato imamo više projekta. Imamo više gradilišta, više obnovljenih škola, više izgrađenih vrtića, više radnih mesta, ako hoćete. Zato naš most košta 40 miliona evra, a njihov most je koštao 160 miliona evra, a u pitanju je isti most, iste strukture, iste dužine, iste širine. Zato što mi ne uzimamo skupe i preskupe kredite da bi kupili ko zna kakve tramvaje koje posle uzgred budi rečeno ne možemo ni da koristimo jer nisu pogodni za šine kakve posedujemo. Sećate se te afere. Bilo je muljanja i oko konkursne dokumentacije i oko tehničkih uslova i oko toga da je izabran skuplji ponuđač i da je faktički prekršen Zakon o javnim nabavkama a da su se tramvaju raspali odmah na početku svoje upotrebe.

U tome je razlika između nas i njih. Mi znamo da nemamo 80 miliona evra za bacanje. Mi znamo da nismo u mogućnosti da tek tako bacimo 80 miliona evra građana Beograda. Mi znamo koliko je teško zaraditi taj novac da bi ga tek tako bacili. Zato su nam budžetski prihodi, prihodi grada Beograda uvek uvećani i u konstantnom su rastu. Zato je budžet grada Beograda i ove godine veći za više od 200 miliona evra. Zato su i prihodi od građevinskog zemljišta koje smo pominjali veći. To je novac od koga posle mogu da se grade i škole i bolnice i vrtići i javna površina i zeleni i parkovi.

Još jednom samo za kraj, jedna sjajna vest o kojoj se proteklih dana u Skupštini nije govorilo, a to je napredak Srbije na svetskoj Duing biznis listi. Dakle i ove godine je Srbija napredovala za četiri pozicije na svetskoj Duing biznis listi. To je još jedna potvrda da reforme koje smo započeli daju rezultate. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, predlažem da se ne prihvati ovaj amandman iz onog obrazloženja koje je Vlada Republike Srbije već nama dostavila, o čemu smo pričali juče, ali i iz razloga koje smo malopre čuli u usmenom delu obrazloženja koje ide u prilog ovog amandmana koji je iznela prethodna govornica. Osim potpunih neistina, osim projekcije koju je malopre iznela o nekakvoj osveti, odmazdi i gubitku radnih mesta, to je verovatno projekcija koja je posledica onoga što je njena stranka ili njene stranke dok su vršile vlast sprovodile na delu, a što ona danas projektuje na SNS, što nema veze sa istinom.

Ali to je već manir, manir i prethodne govornice, ali i kolege koji sedi pored nje, koji je juče isto u obrazloženju svog amandmana govorio o svemu što nema nikakve veze ni sa ovim zakonom ni sa dualnim obrazovanjem, ni sa amandmanom, nego smo slušali neke neistine ovde. Pa smo slušali i neke primere potpuno promašene teme o JAT tehnici, o tome kako navodno JAT tehnika propada itd. što, naravno, nije istina.

Dakle, rukovodstvo JAT tehnike je nasledilo ogromne dugove i minuse, ja to moram zbog građana da kažem, iako nema direktno veze sa temom, ali je prethodni govornik vrlo zlonamerno govorio o stanju JAT tehnike. Oni su nam ostavili te dugove, i dugove i gubitke i minuse, kredit od pet miliona evra, koji mi otplaćujemo, koje sadašnje rukovodstvo otplaćuje, dakle, 1.200 zaposlenih, katastrofalno loše održavano stanje infrastrukture, sve to naše rukovodstvo danas ispravlja, svu tu štetu koju ste vi ostavili.

Erbas je zaključio ugovor sa JAT tehnikom, ugovor za tzv. bazno održavanje, ko je u temi zna o čemu govorim. Nemojte vi da pričate…

Zahvaljujem.

Predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, između ostalog i ovaj amandman, u stvari baš ovaj amandman je paradigma zapravo stanja u ovoj Skupštini, stanja u društvu i odnosa dela opozicije prema svakom predlogu zakona, u ovom slučaju Predlog zakona o dualnom obrazovanju.

Dakle, mi imamo amandman kojim se predlaže brisanje, brisanje naslova, brisanje teksta iznad naslova, brisanje člana 1. itd, a u pitanju je član 1. i naslov iznad člana koji uređuje sam sadržaj, dakle predmet zakona i sve ostalo u načelu.

Prethodna govornica predlaže brisanje. Vlada Republike Srbije je odbila takav amandman sa, moram da priznam, najobuhvatnijim obrazloženjem koje sam ja video od kako sam za sve ove godine poslanik. Ovo je najobuhvatnije obrazloženje koje sam ja pročitao za dva mandata već. Mislim da ni jednom nije bilo obuhvatnije obrazloženje. Šta je odgovor na to? Ništa, nema odgovora. Nije ni pročitala.

Okarakterisala je to kao neistini, ali nije ni pročitala. Da je pročitala, i meni je žao što ja nemam vremena da pročitam obrazloženje koje je na tri gusto kucane strane, ali nema odgovora. Nema čak ni ulaska u suštinu. Nema ulaska u meritum. Nema argumentovane rasprave, ali ima brisanja. Hajde da obrišemo. Šta ćemo postići time? Koja se poruka šalje time? Na svaki pokušaj argumentovane rasprave, mi sa druge strane nailazimo na zid, nailazimo na ćutanje ili da brišemo taj amandman. To je odnos prema i ovom zakonu, prema domu Narodne skupštine koji poslanici opozicije pokazuju. Nadam se da građani gledaju ovo i nadam se da će građani na izborima umeti da adekvatno nagrade ovakvo i slično ponašanje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Povređen je član 107. koji reguliše pitanje dostojanstva Narodne skupštine, ali je povređeno i dostojanstvo najvećeg broja naroda koji živi u Srbiji, a u pitanju je srpski narod.

Moram da priznam da sam malo zbunjen, jer nisam shvatio da li je prethodna govornica pogrešno protumačila reči kolege iz Dveri i da li se ona osvrće na to, što su u pitanju fizički napadi predstavnika Dveri isključivo na srpske majke? Da li je to ono što njoj smeta ili joj smetaju srpske majke kao takve onako kako smo mi razumeli? Razumeli smo i osuđujemo svaki napad na svaku majku, ne samo na srpsku majku.

Moram da primetim i da prethodnoj govornici uvek smeta sve ono što ima prefiks srpsko, pa joj tako danas smetaju srpske majke, juče joj smeta SPC, prekjuče joj smetaju srpski generali, ali ja vas molim da ubuduće primenite Poslovnik i da je opomenete, u krajnjem slučaju uvek možete da joj oduzmete dva minuta od tog vremena. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, pa slična situacija kao i kada je bila rasprava o amandmanu na član 1. predloženog zakona. Dakle, opet smo imali amandman kojim se predviđa brisanje člana, a u obrazloženju nikakvu argumentaciju zašto bismo mi eventualno uopšte razmotrili takvu jednu mogućnost.

Ja se ne bih javljao da nisam pročitao obrazloženje samog amandmana. Predlagač amandmana u svom obrazloženju, besmisleno potpuno, kaže – rezultat uvođenja dualnog obrazovanja biće školovanje dece za radna mesta koja ne postoje i obezbeđivanje neograničene količine ekstremno jeftine radne snage odabranim poslodavcima. Potpuna neistina i na jedan vrlo zlonameran i vrlo neodgovoran način plasirana, ali, znajući od koga dolazi, nisam se preterano začudio.

U nastavku obrazloženja kaže demokratska stranka, dakle, da ne bude zabune, ne prozivam ja sada DS, nego samo čitam obrazloženje…

(Balša Božović: Aha, replika.)

Nema replike.

Dakle, Demokratska stranka, u narodu poznata kao žuto preduzeće, neće dozvoliti da generacije budućih đaka budu upropašćene zbog nečijeg hira? Pa ovo je skandal. Takvo napisano obrazloženje, ponoviću, na vrlo neodgovoran i zlonameran način predstavlja skandal i ja zaista moram da apelujem i na Odbor za ustavna pitanja da još jednom razmotri mogućnosti da ovakve amandmane odbace. Šta ovo znači? Pa nemojte samo vi da nekog optužujete za upropašćivanje zbog nečijeg hira, vi koji ste upropastili sve čega ste se dotakli, da ne pominjem ekonomiju…

… da ne pominjem sve ostale segmente.
Dakle, molim vas, samo vi nemojte nekog da upozoravate da upropašćuje nešto. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Replika je u pitanju na direktno pominjanje imena.

Vidim da prethodni govornik ne zna razliku između učenja kroz rad i sam rad. Ali, ono što prosto bode oči je prosto pominjanje regrutovanja jeftine radne snage, na čemu insistira prethodni govornik, a pri tom on dolazi iz stranke koja je direktno zaslužna za sve to što danas imamo kao posledicu. Dakle, upropastili stotine i stotine firmi i preduzeća, ostavili bez posla stotine hiljada ljudi u njihove vreme, uništili tu istu budućnost mladih ljudi, nad čijom sudbinom danas tobože lamentiraju.

Oni danas nama spočitavaju šta? Rijaliti programe. Rijaliti programi su produkt njihove vlasti, predsedavajući, produkt njihove vlasti. Kakve veze SNS ima sa rijaliti programima? O čemu pričate vi ljudi? I to isti oni koji ne znaju razliku i ne znaju ko je Nadežda Petrović i ne znaju ko je Milutin Milanković. Jel nam oni to spočitavaju? Jesu li oni ta kulturna elita? Ja vas molim i vas pitam da li možda vi znate kako se naziva ta kulturna elita čiji postulati leže u tome – strpaj sve što možeš u svoje džepove danas, odmah, opustoši budžet, opustoši građane Srbije i predstavljaj se kao nekakvom elitom? Jel to šutanovizam možda, ili balšizam? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, imam nekoliko pitanja i sva ona su upućena istoj, da kažem, adresi, a to je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali i Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda. To je jedna tema i afera koja tišti građane Beograda, a o kojoj se nedovoljno pričalo u javnosti.

Pitanje glasi – koliko je koštao građane Beograda, ali i Srbije, sedam metara visok vrh pilona Mosta na Adi? Drugo, zašto nikada nije postavljen taj sedam metara visoki vrh pilona Mosta na Adi, koji je konkretan razlog za to? Da li je istina da tako izgrađen vrh pilona uopšte nije bio predviđen prvobitnim projektom, ali i postojećom građevinskom dozvolom?

Ako je istina, odakle onda uopšte ideja da se pristupi tome? I poslednje pitanje je ko je radio taj projekat?

Sada, zašto je ovo važno? Važno je zato što se ovde vidi na ovom primeru sva bahatost i bezobrazluk ili suština njihovog, kada kažem njihovog mislim na Đilasa i na kompaniju, shvatanja politike i bavljenja ovim poslom.

Dakle, prvo urade projekat na jedan način, za to dobiju građevinsku dozvolu, pa onda naknadno nekom pametnjakoviću padne na pamet da se tu nešto doda, pa onda oni naruče taj deo pridodat, pa onda urade. Sve to lepo građani plate, preskupo plate i na kraju taj jedan deo završi u magacinu, završi u šupi.

To pokazuje ili nemar, apsolutnu nemar, i nezainteresovanost bivših gradskih čelnika ili s druge strane, potpuni javašluk ili s treće strane nešto u šta ja sumnjam, a to je unapred pripremljena prevara, unapred pripremljena otimačina, novca građana Srbije i Beograda, apostrofiram.

Zašto ovo sve govorim, pa taj nedostajući vrh pilona je kupastog oblika, sedam metara dužine i napravljen je od nerđajućeg čelika. Čine ga osam cevi međusobno povezanih prstenovima na svakom mestu. Dakle, takva jedna konstrukcija ne može da bude jeftina. Apsolutno ne može da bude jeftina. Ja nisam stručan da procenjujem sada vrednost takve jedne konstrukcije između ostalog, zato i postavljam pitanje onima koji su stručni za to, ali sam apsolutno siguran da su građani Beograda za ovu slobodno ću reći, idiotariju morali da izdvoje pozamašnu svotu novca.

I kao da nije bilo dosta afera, kao da nije bilo i previše afera, kao da čitav projekat mosta na Adi nije bio zapravo jedna velika afera, kao da most nije bio sam po sebi problematičan u smislu cene, kao da nije bila dosta činjenica da je cena mosta sa pripadajućim kamatama i svim ostalim troškovima iznosila više od 550 miliona evra. Koleginica Tomić kaže više čak i od 600 miliona evra.

Primera radi, izneću podatak da je predračun za planirani most, tramvajski most na Savi takav da će koštati oko 40 miliona evra. U pitanju je skoro isti most kao most na Adi. Gotovo isti most, isti po broju traka, isti po dužini, isti po širini, a ovaj je koštao 160 miliona evra, bez pristupnih saobraćajnica, a ovaj će koštati 40 miliona.

Kako će koštati 40 miliona, pa tako što je to cena bez kombinacije, bez ugradnje, bez korupcije, bez mita, bez trange - frange, bez ja tebi ti meni, e zato je takva cena. Zato će koštati 40 miliona. Setite se samo da su oni i za nabavku 30 tramvaja, uzeli kredit, komercijalni kredit od 80 miliona evra, da bi nabavili tramvaje koje, uzgred budi rečeno nisu ni mogli da koriste, jer tramvaji nisu ni bili pripremljeni za šine kakve imamo.

I gde su završili ti tramvaji? Da ne spominjem to što su prilikom nabavke autobusa isključivo po difoltu nabavljeni od strane stranog ponuđača od „Solarisa“, a ne od domaćeg, itd. U tome se vidi suština njihove vlasti.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nekoliko dana je objavljena vest da je uhapšeno više odgovornih lica Javnog preduzeća „Poslovni prostor Vračar“, zbog sumnje da su oštetili ovo preduzeće za više stotina miliona dinara. Ovu vest su preneli mnogi mediji, dakle, kako štampani, tako i elektronski. Ja ispred sebe imam mnogo članaka različitih medijskih portala, dakle, i Blic, i Mondo i Telegraf, da ne nabrajam sada. U svakom slučaju, gotovo svi mediji su preneli tu vest i ta vest je izazvala veliku pažnju, kako javnosti, tako i građana.

Tragom vesti ispostavilo se da je MUP, tj. beogradska policija podnela krivičnu prijavu protiv pet bivših direktora i visokih rukovodilaca ovog preduzeća, dakle, preduzeća za upravljanje „Poslovnim prostorom Vračara“, a inače visokih funkcionera DS. Sećate se, mi smo u nekoliko navrata ovde iznosili i u javnost i ispred skupštinske govornice sve te informacije.

Zašto je ovo važno? Važno je iz razloga što su pripadnici te stranke godinama uništavali ovu beogradsku opštinu i pustošili i budžet gradske opštine Vračar, ali opustošili i sva javna preduzeća i ustanove čiji je osnivač SO Vračar i rezultat te vlasti su katastrofalni dugovi, gubici, minusi i sve ostalo.

Moja pitanja su konkretno upućena MUP. Ona konkretno glase – koja je kvalifikacija krivičnih dela u ovom slučaju u pitanju? Drugo, i ono što je bitnije, da li će istragom biti obuhvaćeni i politički činioci bivše opštinske vlasti na Vračaru, oličeni, kako sam rekao, u DS?

Zašto je važno da istragom budu obuhvaćeni i ostali bivši funkcioneri opštine Vračar? Da bi se utvrdilo da li su ti pomenuti direktori to radili samostalno, na svoju ruku, da bi pribavili materijalnu koristi, ili su to možda radili po nečijem nalogu, dakle, po nalogu npr. opštinskih funkcionera, visokih funkcionera DS, koji su svi redom bili bliski sa tajkunom Draganom Đilasom.

Ono što je dobro, ono što je pozitivno, to je što ova afera, sada je već očigledno, dobija svoj epilog. To je ono što daje nadu da će i ostale afere žutog preduzeća dobiti svoje epiloge, mislim na sudske epiloge, i sve ostale Đilasove afere, a ima ih nebrojano mnogo. Podsetimo se samo afere koja još nije dobila pun epilog, afere oko podzemnih kontejnera, kada je „Gradska čistoća“ oštećena za više od 100 miliona dinara. Postavljanje 1.800 kontejnera koštalo je oko šest miliona evra. To je bila nabavka. Ali, posle je i ugradnja koštala još oko pet miliona evra, a propali su brzo, pa je sadašnja gradska vlast morala da uloži još milion evra da revitalizuje stanje.

Dakle, postupak javne nabavke, isporuke i ugradnje podzemnih kontejnera donet je bez odluke Upravnog odbora JKP „Gradska čistoća“. Policija je utvrdila u istražnom postupku da je država u ovom slučaju ukupno oštećena za 169.299.000 dinara.

Da se podsetimo ostalih afera, afere Bulevar. I ona nije dobila konačni epilog, iako su neki uhapšeni, kao npr. onaj Bjelić, sećate se, najbliži saradnik tajkuna Dragana Đilasa. Krivično vanpretresno veće je 12. septembra donelo rešenje kojim je potvrdilo optužnicu Tužilaštva za organizovani kriminal, Bjelić i ostali uhapšeni su u aprilu 2014. godine zbog sumnje da su u pomenutim zloupotrebama oštetili budžet Grada Beograda za iznos od 642 miliona dinara.

Pomenuli smo pre nekoliko dana i aferu oko vrtića i Altine, kada Altina naprasno postaje centar Beograda, postaje skuplja nego Terazije, kada grad zbog štetnog ugovora mora da isplaćuje 29 hiljada evra mesečno za zakup na Altini. Da uporedimo samo, na Voždovcu je taj iznos 1.200 evra, u Mladenovcu 1.700 evra, na Starom gradu 4.000 evra, a na Altini 23.000 evra. I, još jedno, taj isti Dragan Đilas ima morala da izlazi u javnost, pa kaže – prvi intervju Dragana Đilasa za „Nedeljnik“, kaže: „Moramo da zaustavimo propadanje Beograda“. Kako ga nije sramota, samo on nek ne spašava Beograd. Samo on neka ne zaustavlja dalje propadanje Beograda.