Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9750">Aleksandar Marković</a>

Aleksandar Marković

Srpska napredna stranka

Govori

Zahvaljujem.
Predsedavajući, ako mogu da nastavim.
Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, moram prvo jednu impresiju da istaknem. Meni se čini kao da nekima smeta taj skok koji smo spominjali već danas nekoliko puta, skok na svetskoj „Duing listi“, kao da je nekima krivo zbog toga. Jedan ovlašćeni predstavnik pre samo nekoliko minuta pokušao je na neki način da omalovaži to. Ovlašćeni predstavnik koji ako se ne varam promenio silne neke stranke, pa je bio u SPO, pa je bio u Građanskom savezu Srbije, pa je valjda sada u DS, ne znam tačno u kom agregatnom stanju, ali u svakom slučaju, moram da pitam, u njihovo vreme na kom mestu smo mi bili na svetskoj „Duig listi“? Da li uopšte zna, da li ga je to uopšte zanimalo tada, ali da ne bih trošio vreme na to, prosto kada se sumira današnja diskusija, čule su se najrazličitije stvari, najrazličitije kritike. Pa, se kritikuje iako je u pitanju privatizacija, pa su se čule kritike ako nema privatizacije, pa se kritikuje monopol, pa se kritikuje kada nema monopola. Hajde, da se dogovorimo jednom ili bolje da se vi dogovorite između sebe, da li ste za vraćanje komunizma ili ste za kapitalizam ili kako već da nazovem ovo stanje. Hajde, da se onda vratimo u komunizam. Ali, to prvo objasnite narodu. Prvo to kandidujte kao svoju ideju na izborima, pobedite na izborima, pa onda sprovodite. Ovde se kritikuje uopšte pokušaj uvođenja neke privatne inicijative, kao da je to nešto loše samo po sebi, kao da će bolje biti, ako ostane nešto pošto poto državno, a pri tom neefikasno, kao da je to neki greh, kao da je to nešto loše.
Kada je reč o Direkciji za vodne puteve, postojeće stanje je upravo takvo da državni organ ima apsolutni monopol, apsolutni monopol i na projektovanje i na izvođenje radova i na vršenje nadzora i mi upravo to menjamo, ovim predlogom zakona menjamo. Želimo da se plovni put razvija po ugledu i na Nemačku i na Austriju. A meni se čini da su neki zaspali prosto u nekom proteklom periodu postkomunističkom periodu i da vam se više sviđa takav, da kažem, prevaziđen stav.
Kada je reč o samoj privatizaciji luka, mada je gospođa Mihajlović malopre spominjala luku, odnosno privatizaciju Luke Novi Sad i rekla sve u tom smislu da ne bih ponavljao, dakle u tome je razlika između nas i vas. Način na koji mi shvatamo ovu temu i način kako ste vi, odnosno ne vi možda lično, ali stranka svakako u kojoj učestvujete za vreme dok je vršila vlast shvatala proces privatizacije i način na koji treba da se privatizuje, pa i Luka Beograd.
Jedan od govornika je spominjao, vidim da sad nije u sali, privatizaciju Luke Beograd i ja moram da postavim pitanje kakve to veze ima sa ovom vladajućom većinom, sa ovom Vladom na čelu sa Aleksandrom Vučićem? Kakve veze ima? Pa mi smo nasledili takvu situaciju sa Lukom Beograd. Mi pokušavamo između ostalog upravo ovim zakonskim predlogom da popravimo ono malo što može da se popravi iz katastrofalne situacije koju smo nasledili, ako je upravo vaš rezultat, rezultat bivšeg režima i ne samo ta privatizacija nego i mnoge druge privatizacije i ne možete nama to stavljati na teret i odgovornost.
Pominjali su se danas jedan govornik, čudom sam se čudio gospodine predsedavajući kako je on devet minuta utrošio vremena svog izlaganja o temi „Er Srbije“, „JAT“, Aerodroma itd, devet minuta je potrošio na to. Ja sam pažljivo gledao predložena zakonska akta i nigde nisam našao da je danas na dnevnom redu „Er Srbija“.
„Er Srbija“ je uspešan primer, uspešna privatizacija. „Er Srbija“ je firma koja pozitivno posluje, „Er Srbija“ više nema gubitke. To je primer dobre privatizacije.
A kako ste vi sprovodili privatizaciju kada je reč o JAT-u? samo ću vam ukratko reći, novine su pisale o tome. Privatizacija JAT ervejza poslužila je kao vežba ekspertima koje je angažovala konsultantska kuća „Ročšild“, jer do tada nisu imali ni dan iskustva u oblasti vazdušnog saobraćaja, ali su zato uspeli da naplate jedan koma dva miliona za konsultantske usluge. Rezultata nije bilo. Nikakvih.
(Radoslav Milojičić, s mesta: Koje novine, Vučićevićeve?)
Novine su pisale da je postojao dokument po kome su bodovane ponude konsultantskih kuća. Sa jedne strane je bio konzorcijum predvođen BNP Paribasom, a sa druge strane „Ročšild“. U delu koji se odnosi na reference tima ponuđača, tačnije direktora projekat „Ročšild“ je bodovan sa nula bodova, ali ipak je dobio ugovor. Ipak je dobio posao.
Međutim, to im nije smetalo da milion i 125 hiljada evra uzmu na ime dnevnica. Evo ispred mene, ugovor o pružanju konsultantskih usluga, izrade i implementacije strategije privatizacije za javno preduzeće JAT ervejz. Milion i 125 hiljada evra smo platili. Ništa nismo dobili. Posao nije završen.
Dve hiljade četristo dvadeset četiri evra po danu, 33 radna rada, ukupno 80.000 evra, jedan od članova te konsultantske kuće. To je primer kako ste vi pokušavali da privatizujete i privatizovali razne firme.
Da ne bih ponavljao sve ono što je više puta istaknuto, SNS podržava ovaj predlog zakona i glasaćemo u danu za glasanje za isti. Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, za razliku od bivšeg neuspešnog stečajnog upravnika, i ja ću postaviti neka pitanja vezano za gubitke, ali ovog puta, odnosno trudiću se da raspolažem sa konkretnim i tačnim podacima, a ne sa nekim paušalnim i netačnim podacima o nekim gubicima.
Moje današnje poslaničko pitanje upućuje MUP-u, odnosno nadležnim organima tog ministarstva, a u vezi sa istragom povodom nezakonitog, nesavesnog i štetnog poslovanja Javnog preduzeća za upravljanje poslovnim prostorom „Vračar“.
Naime, u proteklom periodu ovo javno preduzeće za rubriku – verovali ili ne, je imalo ogromne gubitke, strašne gubitke, nerealne gubitke, koji se mere stotinama miliona dinara. Zamislite situaciju u kojoj na Vračaru, gospodine Raduloviću isti onaj Vračar odakle je protekla inicijativa za vašu smenu…
…Dakle, na Vračaru, možda i najatraktivnijom opštinom za poslovanje, za izdavanje u zakup poslovnog prostora, zamislite da na tom Vračaru dođemo u situaciju da Javno preduzeće ima potraživanja nenaplaćena, završnim saldom od skoro 800 miliona dinara. Revizijom, zvaničan podatak je u pitanju, je utvrđeno da su ukupna potraživanja skoro 800 miliona dinara, odnosno tačnije 791 milion 953 hiljade dinara.
Sada, mi bi možda mogli delimično, samo delimično da razumemo neke razloge za to, da razumemo situaciju da je to preduzeće blagovremeno na vreme pokušalo da popravi situaciju, pokušalo da nešto učini, pokušalo da preduzme sve one zakonom inače predviđene korake da predupredi jednu ovakvu situaciju, ali ne. Očigledno da bivše rukovodstvo, a podsetiću vas koja je stranka vršila vlast i to ne jedan mandat, već mnogo mandata, a to je DS sa nekim koalicionim partnerima, odnosno DS u više agregatnih stanja, ali je očigledno da to rukovodstvo nije zanimalo. Pustili su da to tako prođe. Nikom ništa. Mislili su verovatno da će večito biti na vlasti.
Neće. Nisu vas građani slučajno počistili na ovim izborima. Ili su ga namerno vodili u propast, a logičan zaključak se nameće u tom smislu – kako drugačije da ocenimo činjenicu da od ukupne sume koju sam naveo malopre, skoro 800 miliona dinara, čak 580 miliona dinara je u procesu zastarenja, 580 miliona dinara. Neki preliminarni podaci, gospodine predsedavajući, ukazuju da će svakako od te sume od 580 miliona oko 300, možda malo više od 300 miliona apsolutno zastareti, odnosno nećemo imati uopšte pravo na potraživanje te sume. Za ovo drugo ako se izborimo, izborili smo se, ali 300 miliona sigurno. Da li je to mali novac?
Šta smo mogli da uradimo za 300 miliona dinara? Da li se neko zapitao? Ja postavljam pitanje – ko je kriv za 300 miliona dinara, sigurnih 300? Čija je odgovornost? Da li je u pitanju neznanje, nestručnost ili nemar ili sve od navedenog? Verujem da je sve od navedenog, ali čvrsto verujem i da je u pitanju još jedna stvar, a to je kriminal, kriminal dame i gospodo, lopovluk, namerno sklapanje štetnih ugovora i to kao masovna pojava. Namerno urušavanje sistema.
Kako objasniti čitav niz zakupaca, nepregledan niz je u pitanju zakupaca koji dinara godinama ne plaćaju. Kako je nastala ta povlašćena vrsta zakupaca? Da li su bili bliski možda DS? Da li su bili možda u talu sa DS? Čitav nepregledan niz zakupaca koji dinara godinama ne plaćaju na ime kirije, na ime zakupa. Da li su se zapitali šta može da se uradi za 300 miliona dinara? To je pola budžeta, ljudi. To nije mali novac. Koliko vrtića je moglo da se renovira? Koliko zdravstvenih ustanova? Koliko škola? Koliko satova za Šutanovca da se uradi? I ko zna šta još.
Tako je vladala DS. To je pravi primer načina vladanja, u stvari doživljavanja vlasti od strane DS i posle se pitate zašto su vas građani obrisali na ovim izborima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Poštovana predsedavajuća, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, i ova žuč koja se oseća u ovoj raspravi govori u prilog tome koliko je danas važan zapravo ovaj predlog zakona, Predlog zakona o Sporazumu o zajmu između Vlade Republike Srbije i Vlade Azerbejdžana za finansiranje izgradnje deonice Ljig-Bojkovci-Bojkovci-Takovo-Takovo-Preljina Auto-puta E-763.
Mislim da ne moram naročito da ističem i da napominjem važnost, kako samog zajma, tako i ovog infrastrukturnog projekta za koji čvrsto verujem da će doprineti ukupnom razvoju putne i saobraćajne infrastrukture, ali i ukupnom razvoju privrede Srbije i privredne aktivnosti u Srbiji.
Čuli smo dosta argumenata, zapravo, čuli smo sve što smo mogli da čujemo u dosadašnjoj raspravi, kako od ministra, tako i od ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, kao i o razlozima i okolnostima koje su prethodile ovom današnjem predlogu, kao što smo čuli i kako će se ovaj zajam sprovoditi, kako će se projekat implementirati, kao i sve ostale relevantne činjenice.
Ono što bih ja dodatno želeo da istaknem je da Vlada Republike Srbije nastavlja da vodi proaktivnu i dobro osmišljenu spoljnu politiku. Nastavlja da vodi politiku dobrih odnosa i građenja novih prijateljstava u svetu. Ta politika doprinosi boljem pozicioniranju Republike Srbije, kako na regionalnom, tako i na Evropskom, ali i na širem međunarodnom planu i to je od jako velikog značaja. Mnogo je važno to što stvaramo nova prijateljstva, što održavamo dobre odnose sa starim, tradicionalnim prijateljima, ali i što stvaramo nova prijateljstva u svetu. Na taj način produbljujemo ekonomsku saradnju sa dosadašnjim prijateljskim zemljama, ali stičemo i nova prijateljstva i privlačimo nove investicije, direktne strane investicije. To je mnogo važno.
Uprkos tome što postoje neki koji osporavaju odnosno trude se, a to su radili i za vreme dok su vršili vlast, na sve moguće načine terali investitore, što svojim lopovlukom, što svojom korupcijom, terali investitore iz Srbije, sve činili da ne dođe do investicija u Srbiji. A i danas pokušavaju da oteraju investitore, pa radnike u Srbiji nazivaju robovima.
Je li tako Milojičiću? Jesu li radnici nazivani robovima? Hiljadu i po zaposlenih u jednom preduzeću u jednoj opštini nazvati ih robovima, kako vas nije sramota? Investitore nazivate robovlasnicima. Koja je poruka? Da li treba da ih oteramo? Da li je to program DS da oteramo investitore? Samo kažite građanima, nikakav problem.
Azerbejdžan je pre svega prijateljska zemlja i to smo čuli danas u raspravi i čuli smo argumente u tom smislu. Azerbejdžan je zemlja sa kojom imamo vrlo razvijenu saradnju i ako mi dozvolite pročitao bih nešto od podataka koji idu u prilog tome. U periodu od januara do avgusta 2016. godine ukupna spoljno trgovinska razmena u robi između Srbije i Azerbejdžana iznosila je 7,8 miliona dolara. Dakle, 61,3 više nego u istom periodu 2015. godine i zabeležen je suficit sa Srbijom u vrednosti od 3,6 miliona američkih dolara i to je povećanje od 87% u odnosu na period januar avgust prethodne godine. Da li ovo nisu pokazatelji koji govore u prilog tome? Ukupan izvoz za prvih osam meseci 2016. godine iznosio je 5,7 miliona dolara, a u odnosu na isti period 2015. godine došlo je do povećanja izvoza od 68%.
Ovo govori u prilog tome da imamo vrlo razvijenu saradnju sa Azerbejdžanom uprkos tome što su opet danas neki neodgovorno pokušali da ospore i Azerbejdžan kao ozbiljnu zemlju.
Znate, imao sam prilike da nedavno boravim u Bakuu i na licu mesta sam se uverio u taj ubrzani ekonomski razvoj koji ta zemlja zaista ima. Nažalost, malo sam vremena proveo tamo pa nisam stigao da se informišem dovoljno, kao što ne mislim da je zasluga za njihov ubrzan ekonomski razvoj samo u tome što imaju bogatstvo u sirovinama, pre svega nafta, gas itd. Mislim da postoje neki drugi razlozi.
Kao što rekoh, nisam stigao da detaljno proučim njihov sistem, nisam stigao da se informišem da li njihov ministar odbrane stigne da gradi luksuzne stanove po njihovim pašnjacima itd. Nisam stigao, moram da priznam. Nadam se da ću imati prilike da pitam da li njihov ministar odbrane nosi satove od više desetina hiljada evra, 35.000 evra.
To ne kažem ja, to kaže Amir Bislimi. Da vas podsetim ko je Amir Bislimi. Dojučerašnji direktor Demokratske stranke. Amir Bislimi kaže da Dragan Šutanovac mora hitno da objasni odakle mu novac za skupocene satove, firmirana odela, cipele, kao i luksuzni stan na Vračaru. Dakle, Amir Bislimi, to ne kažem ja.
(Milan Lapčević, s mesta: Kakve ovo ima veze sa temom dnevnog reda?)
Molim vas, zamolite da se smire.
Takođe, nisam stigao da detaljno proučim azerbejdžanski sistem lokalne samouprave. Žao mi je što nisam. Pokušaću nešto više da saznam o tome. Pokušaću da saznam da li u Azerbejdžanu njihovi predsednici opština rade ono što rade naši neki predsednici opština. Nisam stigao da saznam da li njihovi predsednici opština troše desetine hiljada evra na pivo? I po neku limunadu, izvinjavam se. Ne znam da li azerbejdžanski predsednici opština rade to. Da li oni takođe stotine hiljada evra troše tako što uplaćuju novac u lokalne fudbalske klubove, pa onda preko keša izvlače te pare? Zaista nisam siguran.
Prethodni govornik je malopre i dosta se vremena potrošilo na temu nekih tuča, kako je u nekoj predizbornoj kampanji neko nekog tukao u nekom mestu. Ja znam samo za jednu tuču. Znam za tuču u Smederevskoj Palanci kada je tadašnji predsednik opštine, koji je danas prisutan ovde, nasrnuo na čoveka od 63 godine, pa je čovek dao izjavu da ga je rukama i nogama tukao.
Pričam iz razloga da konačno shvatimo zbog čega smo danas tu gde jesmo, kako su oni vršili vlast, kako su se odnosili prema ključnim pitanjima i to je razlog zašto smo danas u situaciji u kojoj jesmo. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, iz dosadašnje rasprave, koja traje već drugi dan, shvatili smo da je ova tačka veoma važna, tačka koja je na dnevnom redu. Rasprava koja je obeležila ove dane je ponovo po ko zna koji put sadržala neke stvari kojima prosto nije bilo mesta ovde. Ponovo su se čuli, po ko zna koji put, razni argumenti ili poluargumenti koji nemaju mnogo veze sa istinom, ali ako mene pitate, nemaju mnogo veze ni sa logikom, a ni sa zdravim razumom.
Najviše se govorilo o stanju u medijima, kvalitetu medija, cenzuri, rijaliti programima i slično. Onda se postavlja pitanje – a ko pregovara? Zaista, ko to nama pregovara? Oni koji su zapalili RTS? Je li oni koji su zapalili zgradu RTS-a, nakon što su zapalili zgradu Narodne skupštine? Da li nam oni prigovaraju, da bi došli na vlast, da bi izvršili puč, da bi mogli sa fantomkama i sa puškama da upadaju i da otimaju imovinu? Vole te fantomke pošto poto. Jel nam oni prigovaraju o cenzuri? Kojoj cenzuri?
Prethodni govornik je pokušao, dao neku insinuaciju da su se neke organizacije bavile cenzurom u Srbiji. Nikada nijedna relevantna organizacija. Nikada nijedna zvanična organizacija nije utvrdila da u Srbiji postoji cenzura, nikada nijedna. Nemojte da izmišljate. Jedina cenzura, prava cenzura koju ja znam, bila je ona u vreme „Sablje“, ona u vreme vanrednog stanja.
Ima tu jedan genijalac koji je juče hvalio „Sablju“, koji je hvalio vanredno stanje i tekovine „Sablje“, i nije ga sramota. Tada ste hapsili ljude, progonili ljude, zatvarali ljude, zatvarali medije. Genije, koliko ste uhapsili ljudi u „Sablji“? Koliko je oslobođeno? Koliko je presuda bilo? Koliko ste medija zatvorili u „Sablji“? Od marta pa do septembra te godine nije bilo ni skupštinskih prenosa, samo da vas podsetim, gospođo predsednice.
Primitivizam, estradizacija, vulgarizacija medijskog prostora, rijaliti programi, pa to su vaši produkti, pa to je nastalo u vaše vreme, pa to su vaši proizvodi. Na potpuno irealan način pokušavate nama danas da stavite u odgovornost to što je vaših ruku delo. U vaše vreme su nastali rijaliti programi i sve ostalo, čije posledice svi mi danas trpimo, ja se slažem, ali to je vaš proizvod. Kao što je u vaše vreme upravo bila najstrašnija cenzura, prava cenzura, medijski mrak, u pravom smislu te reči. Medijski mrak spinovanja, to su vaši proizvodi. Pre toga u Srbiji toga nije bilo. Spinovanje kao pojam nije postojalo, dok ga Đilas nije uveo. Partijske televizije, pa i to je vaš proizvod. Pa vi ste pravili partijske televizije. Na „Studiju B“ jednog sekunda nije mogla da se pojavi Srpska napredna stranka ili neka druga opoziciona stranka u to vreme. Potpuno mi je neprihvatljivo, gospođo predsedavajuća, da oni danas nama zameraju i da nam spočitavaju neke lekcije o nekakvoj cenzuri.
Upravo oni koji najstrašnije optužbe svakog dana, na svakom mestu, najmonstruoznije optužbe lansiraju i najgnusnije laži iznose o Aleksandru Vučiću i članovima njegove porodice, svaki dan, na svakom mestu i nikada im dlaka sa glave nije falila zbog toga. Niko ih pipnuo nikad nije zbog toga, a svaki dan lažu, na svakom mestu. Ja čitam sve dnevne novine. Vrlo dobro znam kolika je zastupljenost koje stranke i u „Blicu“ i u „Novostima“ i u „Politici“ i u „Danasu“ i u ostalim medijima.
Stanje u medijima. Stanje u medijima nije savršeno, naravno da nije savršeno. Ni, ja nisam zadovoljan sa stanjem u medijima. I ja imam zamerke. Više bih voleo da se neki mediji bave nekim, kako oni to kažu, istraživačkim novinarstvom, da se postavi pitanje kako to da samo jedan ili dva medija možda u državi je pokrenulo, odnosno usudilo se da postavi pitanje – odakle Božoviću pare da zimuje na Maldivima? Imamo jedan svetli primer medija koji je jedini smogao snage da pita – Balša, odakle ti, majstore, pare da zimuješ na Maldivima za 1.500 evra? Jedini medij je to pitao. Da se vidi da mediji postave pitanje dokle se stiglo sa slučajem Heterledn. Da li se bavi još neko time? Osim što Pajtić izbegava da se pojavi na ročištu, pobegne kada je ročište. Da vidimo ko je otimao novac namenjen za decu sa smetnjama u razvoju, ko je krao pare od dece. Jel treba da vas podsećamo kako je to izgledalo? Jel treba da vas podsećamo kako je izvršeno renoviranje Heterlenda? Time treba mediji više da se bave. To su moje zamerke na stanje u medijima, dakle. Da svi vide kako su se zidali pašnjaci po Vračaru.
Samo da završim u jednoj rečenici.
Zahvaljujem, gospođo predsedavajuća što ste mi dozvolili da privedem govor kraju.
Samo u jednoj rečenici. Izražavam nadu da će Narodna skupština izabrati dobre kandidate za Savet REM i SNS će podržati najbolje kandidate od onoga što je ponuđeno. Zahvaljujem.
Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Moram da kažem da nemam ni četiri ni pet primanja, imam jedno jedino primanje narodnog poslanika koje je prijavljeno uredno Agenciji za borbu protiv korupcije…
(Balša Božović, s mesta: Zašto sada replika?)
Dakle, želeo bih samo da istaknem zbog građana Srbije, da nemam ni četiri ni pet primanja, da imam jedno primanje narodnog poslanika koje je uredno prijavljeno Agenciji za borbu protiv korupcije, ali ponovo je prethodni govornik izbegao volšebno da odgovori na pitanje odakle mu novac. S tim, što moram da kažem, to je u njegovom interesu. U njegovom je interesu da to objasni zato što su mu građani Srbije već dali nadimak. Njegov nadimak je vojvoda od Maldiva i vrlo dobronamerno mu savetujem da objasni, ali i da prenese svojim kolegama, dakle, vojvodi od Hajnikena, koga trenutno nema u Skupštini, vojvodi od pašnjaka, vojvodi od Briona, a vojvodu od pašnjaka bi i mogao da pitam odakle mu novac za sat od 35.000 evra koji nosi i to nije tajna. Naravno, i najnovija vojvotkinja od Strazbura koja nam tamo u Strazburu pravi neke smicalice, ne nama kao SNS već državi Srbiji, što samo govori o njima. Zahvaljujem.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi predstavnici Visokog saveta sudstva, uvaženi predstavnici Državnog veća tužilaca, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku svog izlaganja želeo bih da kažem da podržavam predloge koji su danas na dnevnom redu. Dakle, podržavam sve kandidate koji su danas predloženi za sudije, koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, kao i kandidate za zamenike javnog tužioca i ne sumnjam uopšte ni u biografije, ni u vaš odabir, ni u sistem kriterijuma, ni u sistem ocenjivanja.
Ubeđen sam da ćemo danas izabrati dobre kandidate na ove funkcije, uprkos tome što su predstavnici nekih stranaka, mahom stranaka bivšeg režima, danas imali neke zamerke. Ako mene pitate, to su bile potpuno neosnovane zamerke. Ali, imali smo priliku da čujemo opet, odnosno da vidimo opet neki selektivni pristup tome. Dakle, uporno zaboravljaju u svojoj kritici da se osvrnu na jedan period, na jedan vrlo važan period, period 2009, 2010. godine, kada su sprovodili taj reizbor sudija, kako oni to kažu – reformu sudstva. Podsetiću vas da je Venecijanska komisija tu reformu sudstva ocenila kao katastrofalnu.
Znam da stanje u pravosuđu nije sjajno, možda nije najbolje u ovom trenutku, ali s obzirom šta smo nasledili, s obzirom kakav devastiran sistem pravosuđa smo nasledili, mislim da smo na dobrom putu da napravimo jedan efikasan i dobar sistem pravosuđa i da vratimo poverenje građana u sudstvo.
Podsetiću opet, Venecijanska komisija je utvrdila da je reforma pravosuđa bila katastrofalna 2009. godine. Opet moram da postavim pitanje – kad smo već ulazili u meritum, da li su kriterijumi bili dobri, da li je sistem ocenjivanja bio dobar, zašto nismo se setili nekog ranijeg perioda kada je reč upravo o tim kriterijumima i o tom i takvom ocenjivanju, ali dok je vlast u zemlji vršila jedna druga stranka koja se danas podelila u nekoliko frakcija, a tada je bila jedna stranka i predvodila, odnosno činila svu vlast u ovoj zemlji?
Ispred mene imam dokument koji smo nekoliko puta i čitali, ali zbog građana Srbije ne bi bilo loše da se prisetimo kako je to izgledalo u njihovo vreme. Ispred mene je dokument koji su potpisali predsednik opštinskog odbora jedne stranke, pogađajte, verujem da svi pretpostavljate o kojoj je stranci reč, dakle, u pitanju je DS, pa predsednik opštinskog odbora DS Slavoljub Mitov, ali i predsednik Skupštine opštine tada Vlasotince Srđan Šušulić su potpisali jedan dokument gde su kandidati tadašnji za sudije i tužioce karakterisani i ocenjivani. Oni koji su okarakterisani u ovom dokumentu kao okoreli neprijatelji DS, pretpostavljate da nisu izabrani, oni koji su okarakterisani kao prijatelji, kao članovi, kao simpatizeri, sigurni glasači DS, oni su, naravno, reizabrani, pa je to izgledalo ovako.
Neću sada navoditi imena, ali jedan od kandidata, predsednik suda od 2000. godine, lomio se između DS i DSS, prevagnuo trenutni interes, te se smatra DSS-ovcem. U principu pošten, ali nekomunikativan i nepreduzimljiv, zaslužuje šansu. To je bila jedna od preporuka i glavnih razloga zbog čega je neko bio izabran za sudiju ili ne. Onda sledeći kandidat, kaže – simpatizer, supruga član DS, pošten, vredan, sa strane gledano nekorumpiran, desetak godina unazad pruža svu pravnu pomoć DS. Verovatno najbolji u sudu. Ambiciozan, zaslužuje da napreduje. Zainteresovan za apelacionog sudiju u Nišu. Nesporan. Za sledećeg kandidata kaže: povučen, miran, vredan, verovatno pošten, iskusan, simpatizer stranke, nezainteresovan za politiku, bivši socijalista, sarađivao bez pogovora, nesporan. Onda ide sledeći, kaže – miran, pravedan, povučen, pošten, apolitičan. Jedina mana – suprug bivši predsednik JUL-a. Sada apolitičan, nespornih sudskih kvaliteta. Onda ima, e, ovo je dobro. Kaže – kandidat taj i taj, izvršni sudija, ali bez autoriteta. Kaže – pošten, ali neupotrebljiv zbog alkohola, i sam se nada penziji. Pa su tako isto preporuke davane i za javne tužioce u Vlasotincu. Pa je za zamenika opštinskog javnog tužioca rečeno da od osnivanja je simpatizer stranke, siguran glas, pošten, nekorumpiran, nedovoljno preduzimljiv i u senci tužioca. Upotrebljiv, nesporan za zamenika osnovnog javnog tužioca u Vlasotincu.
Ovo je, dame i gospodo, slika i prilika kakvo je stanje u sudstvu bilo i kakvo smo stanje u sudstvu nasledili. Ovo je klasičan primer kako je jedna stranka, dok je vršila vlast u zemlji, sprovodila reizbor sudija, odnosno tu, kako oni kažu, reformu pravosuđa. Članstvo u političkoj partiji, tada vladajućoj DS, bilo je sve na svetu.
Srpska napredna stranka, sa premijerom Aleksandrom Vučićem, čini svakodnevne napore. Taj posao nije lak u odnosu na to šta ste nam ostavili, ukupno stanje u društvu, mislim, da Srbija postane moderna i uređena evropska zemlja. Današnjim predlogom odluka koje ćemo danas, nadam se, usvojiti, odnosno sutra u danu za glasanje, činimo dodatni napor, preduzimamo korake da Srbija to i postane, da se vrati poverenje naroda i građana Srbije u pravosudni sistem, da sudstvo postane nezavisno i da podignemo nivo kvaliteta rada u Srbiji.
Pozivam vas da u danu za glasanje podržimo ove predloge. Zahvaljujem.
Zahvaljujem.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena gospođo ministre, predstavnici Ministarstva, moram da budem potpuno iskren i da priznam da sam se ponadao, možda je to pomalo i naivno, da u ovom mandatu nećemo imati praksu predlaganja gomile amandmana sa tekstom „briše se“. Sada vidim da je moja nada bila uzaludna, da ćemo verovatno imati takvu praksu i u ovom mandatu, uprkos tome što smo čuli sve argumente i od resornog ministra, ali i od svih ostalih učesnika u ovoj raspravi, koja traje već evo drugi dan.
Naravno da predlažem da se odbije ovaj amandman. Potpuno sam saglasan sa obrazloženjem Vlade Republike Srbije koje nam je dala u svom mišljenju. Ponavljam da smo svu moguću argumentaciju već čuli. Ali, ono što nismo čuli, nismo čuli zašto da obrišemo član 1. ovog zakona? Zbog čega bi brisali? Zašto da obrišemo predviđena smanjenja, da bismo imali više novca za trošenje u lokalnoj samoupravi, da bismo u Smederevskoj Palanci umesto 343 piva pili hiljadu piva ili koliko već je dovoljno piva, da bismo umesto 457.000 dinara trošili milion dinara na reprezentaciju? Da li je zbog toga? Da li je to razlog?
Od vas odgovor nismo čuli. To je trebalo da nam kažete, gospodine Milojičiću, zašto da obrišemo ovaj član? Predložili ste amandman – član 1. briše se. Ja pitam – zašto da ga obrišemo, da bismo imali novca za izvlačenje preko fudbalskih klubova, preko fudbalskog kluba Jasenica, da možemo tokom mandata da uplaćujemo novac fudbalskom klubu iz opštinskog budžeta, iz tog istog budžeta da uplaćujemo, a posle preko keša da izvlačimo isti taj novac na razne donacije, sponzorstva itd? Da li je to intencija vašeg amandmana – briše se? Da li je to razlog? Zašto da brišemo 1. član? Jeftinije je da građani vas obrišu na sledećim izborima.
Zahvaljujem, predsedavajuća.
Vidite, prethodni govornik je ponovo namerno izbegao da nam da odgovor na pitanje zašto da obrišemo ovaj amandman. Umesto toga počeo je da prosipa neku jeftinu demagogiju. Protiv toga nemam ništa. To je legitimno sredstvo u političkoj borbi, ali moram da postavim pitanje koje sam malo pre smetnuo sa uma – da li je možda sponzorstvo i druženje sa starletama jedan od dodatnih razloga zbog čega se bori, pa je „Alo“ još davno pisao kako je Radoslav Milojičić Kena, šef centralnog izbornog štaba DS i predsednik opštine Smederevska Palanka, i bivša učesnica rialitija, neću da spominjem ime i prezime, kako se zajedno provode, kako zajedno izlaze, kako se druže, troše novac. Moram da postavim pitanje – da li je u pitanju novac opštine Smederevska Palanka ili privatni novac? Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajuća.
Uvažena gospođo ministre, uvaženi predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, odmah na početku svog izlaganja želim da istaknem da ću podržati i današnja zakonska rešenja, odnosno ove predloge koji su danas na dnevnom redu, a mislim da smo do sada čuli sve one argumente i razloge, kao i pozitivne efekte koji će ovaj zakon proizvesti u ovoj raspravi koja, evo, traje već dva dana, prvenstveno od resornog ministra, gospođo Brnabić, ali i od kolega poslanika mahom vladajuće većine.
Međutim, mi smo u ovoj raspravi gospođo predsednice slušali i o nekim drugim stvarima. Slušali smo o nekim stvarima kojima nema mesta u ovoj raspravi, slušali smo o nekim stvarima koje nisu tačka ovog dnevnog reda. Pa, bilo je tu i kritika, vrlo dobronamernih kritika, bilo je dobronamernih sugestija, bilo je dobrih stvari, i to je ono što je dobro.
Ono što nije dobro, to je što su se po ko zna koji put čule ovde neke neosnovane optužbe, čula se kritika bez ikakve argumentacije, čula se gomila neistina, od, da kažem nekih kolega koji su na vrlo neodgovoran način, predstavnika, mahom predstavnika bivšeg režima, u njima prednjači jedna.
I ja mogu da ima razumevanja, kritika je nešto što može da proizvede neki pozitivan efekat. Kritika je nešto što može da urodi plodom, da donese nešto dobro, ali prethodni govornik, govornik koji je govorio pre ministra je sve samo ne neko ko ima moralno, a i svako drugo pravo da nam danas drži neke lekcije.
Kada nam lekcije drži neko ko je ojadio svoju lokalnu samoupravu, neko ko je uništio Smederevsku Palanku. Neko ko je devastirao sve što je moglo da se devastira u toj opštini, onda je to za mene vrhunsko licemerje i potpuno je neprihvatljivo. On koji je ostavio nenormalne dugove. Nenormalne dugove u toj opštini. On koji je bukvalno ojadio taj gradić, koji je ostavio taj grad i bez struje i bez vode, kako smo čuli. I bez struje i bez vode. Pa, idi plati struju. Idi plati struju, građani Smederevske Palanke čekaju da odeš i da platiš struju.
Gospođo predsedavajuća, postavljam pitanje, ko će da plati račune koji su ostali za vreme predsednikovanja gospodina Milojičića. Ko će da plati te račune? Idi plati struju. Pa, su i novine pisale, Blic je ove godine pisao da je većinu institucija zbog dugovanja nadležni već isključili. Isključena je voda i u Narodnom muzeju, i u Istorijskom arhivu, i u turističkoj organizaciji i nikome ništa. Ko će da plati te račune?
I, on danas lementira ovde nad nekom tužnom tobože sudbinom Smederevske Palanke. On se brine za Smederevsku Palanku i da li će ova preraspodela sredstava koja je predviđena ovim zakonom da utiče na to. A kako se ponašao dok je bio na čelu Smederevske Palanke tako što je 457 hiljada dinara trošio na litre piva, kafe, sokova u kafanama i tako dalje, 457 hiljada dinara u svom omiljenom kafiću „Atrijum“ u Smederevskoj Palanci, nenamenski bez javne nabavke, utrošena su novčana sredstva u iznosu od 457 hiljade dinara, opštinskim novcem. Zašto? Za pivo? Sto trideset i pet flaša piva „Tuborga“, 143 „Hajnikena“, 13 limunada. Da li je to posao predsednika opštine? Da li je to briga za sredstva koja se umanjuju sada ovim zakonom?
Ne bih želeo da ponavljam sve ono što su prethodni govornici danas isticali, sve ono što je danas rečeno u pozitivnom smislu kada je reč o pozitivnim efektima koje će ovaj zakon da proizvede, ali treba naglasiti zbog građana Srbije nekoliko najznačajnijih elemenata.
Još jednom, najvažnije je da korekcija procenata preraspodele sredstava koje ovaj zakon predviđa, dakle, opštinama 74% umesto dosadašnjih 80%, gradovima 77% umesto dosadašnjih 80% i Gradu Beogradu 66% umesto dosadašnjih 70%. Da je to mera fiskalne konsolidacije. Dakle, nije u pitanju puka štednja već mera fiskalne konsolidacije.
Treba svakako istaći i da je Fiskalni savet pozitivno ocenio to što će se taj novac, dakle, ovih 4,8 milijardi dinara o kojima pričamo danas, dakle, vratiti u budžet i da to nikome ništa nije oteto, već je novac koji će se vratiti u budžet, a posle toga posebno opet prebacivati transferima lokalnim samoupravama, po projektu i po potrebi. Ovo je samo još jedan korak u nizu ka krajnjem cilju koji smo uspostavili, a to je makro-ekonomska stabilizacija.
Moram da pomenem još dva ključna koraka, a to je reforma realnog sektora, odnosno reforma javnih preduzeća, kao i rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju. Nadam se da ćemo do kraja godine i završiti. Hvala vam.