Hvala uvaženi predsedavajući, poštovani ministre, gospođo Mihajlović, poštovani državni sekretari, gospodine Trifunoviću, gospođo Damjanović, dame i gospodo narodni poslanici, uprkos tome što je malobrojno prisustvo poslanika nekih stranaka bivšeg režima, što govori o njihovom odnosu prema ovom vrlo važnom, rekao bih, zakonu, Zakonu o planiranju i izgradnji, zakonu o kome se dosta priča u javnosti svo ovo vreme i zakonu koji je vrlo potreban, čak neophodan Srbiji, ali to govori o njihovom odnosu, govori o njihovoj zainteresovanosti o ovoj temi, ali ja ipak mislim da treba da nastavimo ovu raspravu.
Ono što je dobro, dobro je što je javna rasprava koja je trajala više od četiri meseca bila iscrpna i konstruktivna, a imali smo i mogućnosti i prilike da se upoznamo sa svim ključnim argumentima za i protiv ovog predloga zakona.
U ovoj oblasti imamo velike probleme koji se ispoljavaju kroz sporu, komplikovanu i neefikasnu proceduru za dobijanje potrebnih dozvola, nedostatak potpune pravne sigurnosti i nerešene pravno-imovinske odnose, nedostatak potrebne planske dokumentacije i planskih akata, velike i potpuno nerealne troškove za dobijanje građevinskih dozvola koji se u Srbiji, kako smo i čuli, po nekoliko puta veći nego u nekim zemljama EU.
Sve je to rezultiralo tom tužnom činjenicom da je Srbija u ovom trenutku na 186. mestu po brzini izdavanja dozvola za izgradnju, kao i da postupak izdavanja dozvola traje u proseku čak više od 260 dana. Neko je od kolega spominjao primer Makedonije, kao zemlje u okruženju koja se nalazi na 89. mestu i to je, ja mislim, podatak koji govori sasvim dovoljno u prilog ovoj tezi.
Sve je to dovelo do toga da sektor građevinarstva u Srbiji padne na jako niske grane, kako ste i sami malopre rekli gospođo Mihajlović, kao i to da je broj izdatih građevinskih dozvola danas manji nego što je to bio slučaj u 2008. godini. Što je najgore, ne pokazuje nikakav stepen rasta, odnosno ne pokazuje nikakve znake oporavka.
Mislim da ne moram da ističem koliko je to pogubno za Srbiju, za privrednu sliku Srbije, zato što je građevinarstvo, građevinski sektor uopšte nešto što predstavlja privredni zamajac, zamajac privredne aktivnosti i motor ekonomskog rasta i motor privrednog razvoja u Srbiji. To su sve stvari koje moramo da promenimo, ako mislimo da poboljšamo ukupan privredni ambijent. Iz tog razloga moramo usvojiti ovaj zakon.
Nesumnjivo je da predloženi zakon pripada grupi reformskih zakona, odnosno da predstavlja nastavak reformskih mera koje Vlada Republike Srbije predlaže. Želeo bih samo da istaknem neke od pozitivnih efekata za koje smatram da će ovaj zakon da proizvede.
Ovaj zakon uvodi značajne olakšice za investitore i te olakšice se ogledaju u ubrzavanju postupka za dobijanje građevinskih dozvola, na koje će se od sada čekati do 28 dana, ali i u pojednostavljenju same procedure uvođenjem jednošalterskog sistema, kao i činjenicom da će nadležne državne službe, kako smo i čuli, preuzeti na sebe tu obavezu da se prikupi sva potrebna dokumentacija i to po službenoj dužnosti.
Šta smo do sada imali? Imali smo činjenicu da je investitor morao da obija pragove, da je morao da ide od šaltera do šaltera, da gubi i vreme i novac da bi pribavio sve potrebne saglasnosti, dozvole i ostalu dokumentaciju, a po novom zakonu sve će to moći da se obavi na jednom mestu, na jednom šalteru i čak ukoliko naiđe na problem te vrste, moći će da podnese tužbu i da pokrene postupak za naknadu štete, kod nadležnog organa.
Ono što je takođe jedan benefit, jeste uvođenje jednog organa, odnosno jedne službe gde će se sprovoditi objedinjena procedura za izdavanje lokacijskih uslova i građevinske dozvole i prijave radova i, konačno, upotrebne dozvole i svih ostalih dokumenata koje izdaju imaoci javnih ovlašćenja.
Uvođenjem institucije registra objedinjenih procedura, kao i registratora kao ovlašćenog lica koje vodi registar, što nalazimo u članu 8v ovog predloga zakona, prekida se sa dosadašnjom praksom neažurnosti i nedostupnosti informacija o toku postupka izdavanja dozvola i direktno doprinosi na taj način smanjenju potencijalne korupcije.
Ovim zakonom predviđaju se i razna smanjenja troškova u vidu naknade doprinosa za uređenje gradskog zemljišta, to je ono što mi u Beogradu zovemo taksom, odnosno naknadom za gradsko građevinsko zemljište, kao i kriterijumi i maksimalni iznosi za tu naknadu.
Ono što smatram da je dodatna pogodnost za investitore, to je što će investitor od sada moći da plaća na rate tu naknadu ili će dobiti umanjenje ako se odluči da to plati jednokratno.
Nemam dodatnih pitanja za vas, gospođo ministre, ali ono što bih naglasio, a kako ste i sami nekoliko puta do sada istakli, da je najbitnije da ovaj zakon dobije potpunu i istinsku primenu, jer ukoliko primena ovog zakona bude potpuna i istinska, jasno je da ćemo pospešiti građevinsku inicijativu, da ćemo unaprediti privredni ambijent, samim tim privući nove investitore, što posle stvara dodatna radna mesta, a sve u cilju podizanja ukupnog privrednog rasta u Srbiji. Hvala.