Zahvaljujem, predsedavajuća.
Uvaženi ministre sa saradnicima, pred nama se danas nalazi set predloga zakona, odnosno izmene i dopuna zakona koji prate budžet za 2020. godinu, što ste malopre i obrazložili i ja ću se samo ukratko osvrnuti na Zakon o budžetu za 2022. godinu koji smo juče usvojili i koji je pre svega razvojni, jer je u uslovima oporavka privrede od posledica izazvanih pandemijom i te kako bilo teško planirati jedan ovakav budžet, razvojni budžet, a koji će istovremeno podmiriti sve potrebe našeg društva.
Naime, budžetom za narednu godinu predviđen je rast BDP-a od 4,5%, a vrlo je izvesno da će on biti i veći. Osim toga, penzije će biti veće za 5,5%, a minimalna zarada je povećana za čak 9,4%.
Složićete se sa mnom da su rizici za ostvarivanje ovakvih projekcija budžeta i dalje veliki i neizvesnost oko budućeg toka pandemije je ujedno i najveći rizik po projekciju rasta koji imamo u budžetu.
Međutim, to naravno ne znači da je projekcija nerealna, nego nas navodi na to da mi moramo da nastavimo život dalje, da planiramo svoje prihode i svoje rashode u skladu sa brojnim parametrima koje imamo na raspolaganju, a sve u skladu sa fiskalnom politikom države koja je do sada dala odlične rezultate.
Što se Zakona o budžetskom sistemu tiče, fiskalna politika koju vodi naša država u proteklih nekoliko godina omogućila je prostor za povećanje plata i zarada, ali i kapitalnih investicija kao osnovnom preduslovu razvoja privrede i uopšte životnog standarda stanovništva.
Ja ću pomenuti i to da je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno 482.000 osoba, što je najmanji broj nezaposlenih u poslednje dve decenije i u ukupnom iznosu rashoda države na plate i penzije ide čak 40%, što ni malo nije zanemarljivo. Ali, uprkos svemu tome, kretanja na tržištu radne snage, kako u privatnom, tako i u javnom sektoru, omogućila su planiranje rasta plata u 2022. godini kod korisnika budžetskih sredstava u iznosu od preko 7%.
Ja imam potrebu da pomenem i to da ovim izmenama, odnosno ovim planiranjem nisu obuhvaćena javna komunalna preduzeća koja su osnovna od strane jedinice lokalnih samouprava. Naime, u velikom broju javna komunalna preduzeća i pre primene Zakona o privremenom uređivanju osnovica za obračun i isplatu plata, zarade su bile znatno niže od prosečnih, pa je njihovo zamrzavanje na nivou iz 2014. godine samo dodatno ubrzalo već prisutan trend opadanja standarda zaposlenih u komunalnoj privredi.
Naravno, u međuvremenu je došlo do rasta minimalne zarade koju su javna komunalna preduzeća morala da primenjuju time što su iz sopstvenih sredstava dopunjavala do iznosa Zakonom predviđene, odnosno propisane minimalne zarade i dejstvo jednog ovakvog zakona trajalo je punih pet godina i ozbiljno je poremetilo ukupno poslovanje ovih preduzeća.
Osim toga, obavljanje komunalnih delatnosti ugroženo je i zbog toga što sve češće imamo slučajeve odlaska radnika pojedinih specifičnih struka. Mislim na vozače, na rukovaoce određenim mašinama, na majstore različitih profila i oni trajno odlaze iz komunalnog preduzeća i sve ovo kumulativno dovelo je do osipanja kadrova sa jedne strane, što u kombinaciji sa ograničenom masom za zarade koju kroz program poslovanja odobrava osnivač, situaciju čini još nepovoljnijom.
Ja ću vas podsetiti i na to da je 2014. godine, kada je počela primena malopre pomenutog zakona, minimalna zarada iznosila svega 18.400 dinara. Danas, nakon sedam godina, planirano je da minimalna zarada za 2022. godinu iznosi duplo više, a to je 35.000 dinara i to je za svaku pohvalu, ali lično mislim da je sada vreme da se država posveti problemu koji imaju javna komunalna preduzeća i komunalni sektor kako bi im omogućila razvoj u narednom periodu.
Ja ću samo pomenuti i to da je jedna anketa koja je sprovedena među članicama KOMDEL-a kao udruženje koje okuplja javna komunalna preduzeća na nivou Srbije, na uzorku od 48 preduzeća pokazalo da sa postojećom minimalnom zaradom od 183,93 dinara po radnom satu, čak dve trećine komunalnih preduzeća mora da dopunjuje iznos koji uplaćuje zaposlenima kako bi se ostvarila minimalna zarada i ovo je ogroman teret i za lokalne samouprave, ali i za javna komunalna preduzeća.
Ja moram da kažem i to da ona jesu osnovana radi obavljanja poslova od opšteg interesa i od njihovog rada u direktnoj meri zavisi i kvalitet života u toj sredini i koliko god se gradovi i opštine trudili da uspostave ravnotežu, usled ograničenih sredstava opredeljenih lokalnim budžetom, ali i usled neusaglašenosti zakonskih propisa ili, prosto, nemogućnosti da se ti propisi sprovedu a da ne izazovu neke ozbiljnije poremećaje u poslovanju, oni sami ne mogu da pronađu balans. Zašto? Zato što se masa za zarade planira programom poslovanja na osnovu realizacije planiranog izvršenja usluga, a da bi se ta masa povećala, moraju se povećati i cene usluga koje komunalna preduzeća pružaju, što u krajnjem slučaju podrazumeva povećanje izdataka građana.
Složićete se sa mnom da to nije rešenje problema i da teret ne treba prevaliti na građane i upravo i uz tog razloga moramo usaglasiti propise i moramo se ozbiljno pozabaviti jednim ovakvim problemom u narednom periodu. Zato i apelujem na ministarstvo da sada, kada finansije to dozvoljavaju, kada imamo stabilizovane finansije i kada je javni sektor godinama unazad sagledavan u oblasti rasta zarada, mislim da je došlo vreme da taj rast prate i javno komunalna preduzeća.
Da se vratim na ostale zakone koje imamo na dnevnom redu. Pre svega, Zakon o porezu na dohodak građana koji donosi značajne izmene, pre svega one koje se odnose na rad poslodavaca, odnosno na olakšanje rada poslodavaca kroz povećanje neoporezivog iznosa zarade sa sadašnjih 18.300 dinara na 19.300 dinara mesečno, što znači da se smanjuje i osnovica poreza na zaradu, pa samim tim i iznos poreza po tom osnovu. Dakle, istovremeno se smanjuje i stopa doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5%, odnosno sa sadašnjih 11,5 na 11.
Na taj način obezbeđuje se manje fiskalno opterećenje prihoda koje fizička lica ostvare po osnovu rada, kao i smanjenje troškova poslovanja za poslodavce.
Ove izmene zakona svakako će doprineti borbi protiv sive ekonomije i njima je, osim predloženog povećanja neoporezivog iznosa zarade, planiran i niz nekih drugih izmena sa ciljem stimulisanja zapošljavanja kroz uvođenje nekih novih poreskih olakšica za zapošljavanje određenih kategorija.
Što se tiče izmena Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, a o tome smo dosta govorili. On donosi jednu važnu, dugo očekivanu izmenu, koja je obradovala brojne korisnike motornih vozila. Ovim izmenama vlasnicima vozila starijih od pet do 20 godina iznad 2.000 kubika biće omogućeno da plaćaju niži porez prilikom registracije vozila, a umanjenje za veću kubikažu idu dalje prema grupama starosti, pa tako od pet do osam godina umanjenje poreza će biti 25% umesto sadašnjih 15%, zatim, za vozila od osam do 10 godina starosti umanjenje ide na čak 40% umesto sadašnjih 25%, dok u grupi najstarijih od 10 do 20 godina umanjenje će biti čak 65%, umesto dosadašnjih 45%.
Ukoliko bi se to primenilo na ovogodišnje iznose, vlasnici četvorotočkaša najveće kubikaže platili bi nešto više od 60.000 dinara manje, odnosno 85.000 umesto nerealnih sada planiranih 146.000, što znači da od 1. januara 2022. godine, porez koji se plaća prilikom registracije neće se više obračunavati na osnovu kubikaže, već na osnovu godine proizvodnje i ovo je najbolji primer primene principa oporezivanja srazmerno ekonomskoj moći obveznika.
Što se uporednog prava tiče, odnosno država u okruženju, ovaj problem je različito rešen u tim zemljama. U zavisnosti od zemlje, u obzir se uzimaju ili radna zapremina ili snaga motora, u nekim slučajevima čak visina poreza zavisi od težine i dimenzija automobila. Takođe, sve važniji faktor u određivanju ove visine jeste i emisija ugljendioksida, pa se u nekim državama oporezivanje već dugo vrši samo na osnovu ove emisije, što će verovatno i nas u nekom budućem periodu i čekati onda kada se steknu uslovi za to.
Sledeći je Zakon o budžetskoj inspekciji. Iako su Zakonom o inspekcijskom nadzoru i Zakonom o opštem upravnom postupku u značajnoj meri uređena procesna pitanja koja su bitna za obavljanje poslova budžetske inspekcije, sama sadržina granice i ovlašćenja u vršenju inspekcijskog nadzora u poslovima budžetske inspekcije neophodno je urediti novim zakonom. I analizom kapaciteta budžetske inspekcije unutar gradskih, odnosno opštinskih uprava i jedinica lokalne samouprave, utvrđeno je da je tokom 2018. godine bilo 87, odnosno 2019. godine 81, da bi 2020. godine bilo 83 angažovanih budžetskih inspektora, dok je na republičkom nivou taj broj samo 17, što ukazuje na jasan trend opadanja broja budžetskih inspektora, a to se posredno odražava i na broj obavljenih inspekcija, ali i na kvalitet rada, jer je prosto nemoguće da sa smanjenim kapacitetima, na način na koji je ona danas organizovana, kvalitet rada bude na nekom zavidnom nivou. Iz tog razloga su izmene, odnosno donošenje ovog novog zakona u potpunosti je opravdano.
To znači da ovaj zakon omogućava centralizaciju budžetske inspekcije koja ima za cilj da poveća ne samo prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru, što je i više nego neophodno ako uzmemo u obzir da je prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru na republičkom nivou u toku 2020. godine bio 4,86, na nivou autonomne pokrajine 3,3, dok je prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru na nivou jedinica lokalne samouprave bio svega 2,65.
Još jedna stvar koju je bilo neophodno izmeniti i koja opravdava donošenje ovog zakona jeste i taj da se njima predviđa da budžetski inspektor može biti samo lice koje ima stečeno visoko obrazovanje iz naučne oblasti ekonomske ili pravne nauke u trajanju od najmanje četiri godine, što znači da će poslove budžetskog inspektora ubuduće moći da obavljaju samo ona lica koja imaju uskostručno obrazovanje neophodno za obavljanje ovog jednog specifičnog inspekcijskog nadzora.
Ovaj zakon dalje uređuje i postupak prinudne naplate rešenja budžetskog inspektora, pri čemu se pravi jasna razlika u nadležnostima za izvršenje naloga za prinudnu naplatu u zavisnosti od toga da li je nadzirani subjekat uključen u konsolidovani račun Trezora ili ne. Predložena je, takođe, odložena primena ovog zakona od 1. januara 2023. godine, kako bi se do tada donela podzakonska akta za njegovo sprovođenje, a i kako bi se sprovela centralizacija budžetske inspekcije, za šta svakako treba vremena.
Sledeći zakon jeste Carinski zakon, koji trenutno važi, iz 2018. godine. On je u velikoj meri usaglašen sa Carinskim zakonom EU. Međutim, otvaranjem pregovaračkog Poglavlja 29, koje se odnosi na Carinsku uniju, došlo je do izmena Carinskog zakona u EU, pa se samim tim javila potreba za usaglašavanjem našeg zakona sa njime.
Predloženim izmenama pojednostavljuje se sam administrativni postupak, i to tako što se umesto dosadašnjeg roka za odlučivanje carinskog organa po zahtevu za zaštitu prava intelektualne svojine od 120 dana smanjuje na 30, koji je određen Zakonom o opštem upravnom postupku. To će nesumnjivo dati jedan pozitivan efekat na privredu, u smislu kraćeg roka za odlučivanje po podnetom zahtevu.
Za kraj imam izmenu i dopunu Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, kojim se uvodi upravljanje ljudskim resursima koje je zasnovano na kompetencijama sa ciljem jačanja kapaciteta pokrajinske i lokalne uprave.
Osnovu za izmenu ovog zakona čini okvir kompetencije zaposlenih u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave, na čijoj se izradi radi još od 2019. godine.
Strategija reforme javne uprave prepoznala je potrebu unapređenja kadrovskog planiranja i administrativnih kapaciteta uprave kao nosioca reformi javne uprave uopšte. Niz rasprava koja je održana na temu nacrta izmena i dopuna Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave imao je veliki značaj. U tom smislu, odražava se na celokupni sistem i funkcionisanje pokrajinske i lokalne samouprave.
Javna uprava se nalazi u procesu digitalizacije i uvođenja programa E-uprave u organe i institucije i pokrajine, ali i jedinica lokalnih samouprava, tako da uvođenje jednog ovakvog programa elektronske uprave ne predstavlja samo unutrašnju kadrovsku reorganizaciju, već predstavlja jedan segment koji će omogućiti bolju funkcionalnost, ali i efikasnost u radu organa i službi.
Budžet kao razvojni dokument koji je naša politička partija i poslanička grupa podržala, kao i prateći zakoni o kojima danas razgovaramo, u potpunosti su u skladu sa programom SDPS. Zato ćemo mi u danu za glasanje podržati sve danas predložene zakone. Zahvaljujem.