Ministre, predsedavajući, kolege, želim da ukažem na potrebu pojačanog nadzora kada je u pitanju zaštita reka u Srbiji.

Svedoci smo čestih ekoloških katastrofa prouzrokovanih odlaganjem hemijskog otpada u reke. Problem koji bi trebalo rešiti je i svakodnevna nekontrolisana eksploatacija peska iz korita reka, što utiče na pomor ribe. Dakle, trebalo bi preduzeti sve mere kako bi samo oni koji imaju dozvolu u kontrolisanom obimu koristili svoje pravo. Zato upućujem apel ministru za ekologiju da obrati pažnju na ovaj problem koji je svakodnevno javlja. Hvala.

Poštovana predsednice, kolege, dame i gospodo, predlažem da se odbije amandman Đorđa Vukadinovića.

Na početku ovog izlaganja odmah ću reći da SPO podržava izmene i dopune Zakona o ministarstvima. Za nas je važno što će Srbija dobiti novo ministarstvo za evropske integracije. Time šaljemo poruku gde vidimo Srbiju u budućnosti, pokazujemo jasno opredeljenje da ćemo se zalagati za usvajanje evropskih vrednosti, da želimo da budemo deo velike evropske porodice koja će nam pružiti šansu da kroz partnerski odnos, dakle, u saradnji sa Nemačkom, Francuskom, Italijom i da ne nabrajam dalje, branimo naše interese.

Uostalom, ekonomski jaka Srbija biće u stanju da se zaštiti od političkih aspiracija na Balkanu koje nas ugrožavaju. Najbolji odnosi sa velikim silama, Nemačkom na primer, daju nam mogućnost da budemo respektabilan politički i ekonomski faktor. Zbog toga, predlog da se oformi novo ministarstvo za evropske integracije ima podršku SPO.

Uostalom, mi se za to decenijama zalažemo i zbog borbe za Srbiju, na zapadu platili smo veliku političku cenu. Oporavak naše privrede, srpskog sela, borbe protiv siromaštva, bele kuge, prioriteti su naše države, a ne vidimo bolji način za rešavanje tih problema od koncepta koji je ponuđen u evropskoj agendi. Smatramo da su zadaci i poslovi novog ministarstva za evropske integracije od posebnog značaja za budućnost Srbije, pa je zato potpuno opravdano i celishodno da se ovakvo ministarstvo formira. Iskustva zemalja koje su novopridružene članice EU pokazuje da je model obrazovanja posebnog ministarstva za evropske integracije najbolji i najefikasniji. Poruka koju Srbija šalje formiranjem ovakvog ministarstva za nas je veoma važna i predstavlja potvrdu opravdanosti naše višedecenijske borbe.

Srpski pokret obnove stoga pozdravlja to što su poslovi koji se odnose na evropske integracije podignuti na najviši organizacioni i funkcionalni nivo u državnoj upravi, na nivo ministarstva.

Još jednom ću ponoviti da će SPO u danu za glasanje podržati izmene i dopune Zakona o ministarstvima. Hvala.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.
Član 12. kaže – javna preduzeća može ulagati kapital u već osnovana društva kapitala uz prethodnu saglasnost osnivača.
A onda nam u obrazloženju, gospodine Sertiću, a vi se u mišljenju Vlade žalite na naše obrazloženje amandmana, obrazlažete rečenicu „javno preduzeće može ulagati kapital u već osnovana društva kapitala uz prethodnu saglasnost osnivača“ sledećim rečima – članom 12. precizira se da javno preduzeće može ulagati u već osnovana društva kapitala, uz prethodnu saglasnost osnivača.
To bi bilo kao da mi pišemo amandman, recimo „briše se“, a u obrazloženje stavimo da predlažemo to zato što mislimo da treba da se briše ili zato što amandman treba da se briše.
Onda vi nama ste nezadovoljni, ako možete gospodine Orliću sa ministrom da ne razgovarate u vreme kada ja ne obrazlažem amandman, i onda ste vi sada nezadovoljni našim obrazloženjima, a u obrazloženju koje ste nam vi poslali, vi govorite da nešto predlažete zato što tako predlažete.
Mislim, prosto nemojte onda vi da ne ispunjavate ono što ovde zamerate narodnim poslanicima. Mi smatramo da smo dosta jasno obrazložili zbog čega mi smatramo da ceo zakon treba brisati.
Onda, naravno, da ako smatramo da ceo zakon treba brisati, predlažemo brisanje svakog njegovog člana. To vama nije dovoljno dobro obrazloženje, ali dovoljno je dobro ovo što, kako gospodin Atlagić kaže, ovo bezvezno što vi ovde nama pišete. Tako da, mislim prosto, ne možemo tako razgovarati.

Poštovana predsednice, poštovana ministarko, kolege i koleginice, SPO će u danu za glasanje podržati ove izmene i dopune zakona. Govoriću o amandmanu na član 14.

Usaglašavanje naših propisa sa propisima EU, pogotovo kada je u pitanju oblast zaštite životne sredine, je više nego potrebna. Dakle, poslanički klub SPO misli da je bitnija dostupnost informacijama koje imaju značaj u primeni ovog zakona, nego podela posla. Informacioni sistem je formiran u saglasju sa principima koji važe u EU. Za izradu Nacionalnog godišnjeg izveštaja o stanju životne sredine u Srbiji koriste se podaci Agencije za zaštitu životne sredine, a oni se razmenjuju na evropskom nivou preko Evropske agencije za životnu sredinu. Da podsetim, mi smo pridruženi član Evropske agencije za životnu sredinu. Zato bi izdvajanje podataka, koji bi se posebno odnosio na AP Vojvodinu, bilo pogrešno, pogotovo što su podaci sa pokrajinskog nivoa dostupni Agenciji za zaštitu životne sredine, a da ponovim još jednom podaci su dostupni svim građanima Srbije.

Dakle, primena zakona adekvatno, na primer, kažnjavanje zagađivača, treba da bude zadatak. Naravno da bi administrativna poboljšanja mogla uticati na poboljšanje uslova za striktnu primenu zakona, ali mi u SPO ne vidimo da se to ovim amandmanom postiže. Hvala.

Poštovani predsedavajući, ministri, kolege i koleginice, javljam se u vezi sa amandmanom 52 na član 8. i trošiću vreme poslaničke grupe.
Srpski pokret obnove je još 2007. godine usvojio programsku deklaraciju o decentralizaciji i ravnomernom regionalnom razvoju. Dakle, SPO insistira na ravnomernom regionalnom razvoju, pa bi prihvatanje amandmana kojim bi se ugrozila realizacija projekta Evropske investicione banke u okviru zajma za opštinsku i regionalnu infrastrukturu bilo neprihvatljivo za naš poslanički klub.
Srpski pokret obnove podržava tekst Zakona o budžetu, kao i decentralizaciju Srbije i ravnomerni regionalni razvoj, pa bih još jednom ponovio da smatramo da bi prihvatanje amandmana koji u korist jačanja opštinske i regionalne administracije bilo pogrešno. Hvala vam.

Poštovani članovi Vlade, poštovani predsedavajući, kolege i koleginice, u ime SPO izneću stavove u vezi sa planiranim budžetom za 2016. godinu. Na početku izlaganja želim da naglasim da će naš poslanički klub u Danu za  glasanje podržati predloženi tekst zakona o budžetu.
U vremenu dramatičnih geopolitičkih dešavanja, Srbija se našla na raskrsnici između istoka i zapada. Možda je suvišno pominjati, ali nije na odmet, upravo zbog podeljenosti našeg društva, da se SPO najsnažnije zalaže za put Srbije u EU. Zbog toga nam je veoma važno strateško opredeljenje ove Vlade za nastavak reformi koje su i uslov za članstvo u EU, ali koje su i potreba da bismo sanirali posledice prošlosti, prouzrokovane razarajućim devedesetim i neodgovornim odnosom prema državi DOS-a i njegovih partija naslednica.
O našem političkom položaju i stavu zemalja članica, naročito najjačih evropskih zemalja, kada su reforme u pitanju, najbolje svedoči rezolucija kojom izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister poziva Evropski savet i Evropsku komisiju da se u pregovorima sa Srbijom otvore poglavlja 32 i 35 do kraja ove godine. Poglavlja 23 i 24 mogla bi biti otvorena početkom naredne godine. Mekalister takođe pozdravlja i učinjeno na unapređenju poslovnog ambijenta, smanjenje budžetskog deficita, donošenja novog Zakona o radu. Izvestilac je pohvalio sprovođenje dogovora iz Brisela. Takođe je pohvaljen odnos Srbije prema migrantskoj krizi.
Da bismo nastavili reforme, trebalo bi usvojiti budžet za sledeću godinu koji je isplaniran u saglasnosti sa zahtevima MMF-a i sa potrebama same države. Planirani rashodi su, prema stručnim procenama, na približno istom nivou kao i ove godine. Planirani budžet ispunjava osnovni zadatak fiskalne strategije, dakle, nastavak procesa fiskalne konsolidacije kroz zadržavanja određenih mera uvedenih u prethodnom periodu, uz selektivno i odmereno popuštanje sa restrikcijama kod penzija i plata u javnom sektoru.
Osnovni cilj fiskalne konsolidacije u srednjoročnom periodu je smanjenje deficita i zaustavljanje rasta javnog duga. Fiskalne mere koje su uvedene ranije u cilju fiskalne konsolidacije dale su rezultat u 2015. godini. Imajući u vidu da će deficit koji će biti ostvaren do kraja sledeće godine biti na nižem nivou nego što je to bilo dogovoreno sa MMF-om, niži deficit u 2015. godini rezultat je ne samo ušteda napravljenih na rashodnoj strani već i poboljšane naplate prihoda, čime je otvoren prostor da se bolja naplata nastavi i u 2016. godini.
Uspešno sprovedene mere fiskalne politike i poboljšani uslovi poslovnog i investicionog okruženja tokom 2015. godine omogućili su stvaranje osnove za stabilan i održiv rast BDP-a u narednim godinama. Potrebno je ponovo reći da su troškovi budžeta za 2016. godinu planirani na nivou izdataka iz 2015. godine, čime se čuva fiskalni prostor, obezbeđen boljim rezultatom od planiranog u 2015. godini. Time se pokazuje da reformske mere i racionalizacija u javnom sektoru imaju za cilj smanjenje deficita javnih finansija i javnog duga.
Srpski pokret obnove zna da su pojedine ekonomske mere i pojedini politički koraci nepopularni, ali se zalaže za njih jer su u isto vreme u interesu države i u interesu čak i onih građana koji ih ne podržavaju. Zato čvrsto evropsko opredeljenje premijera ima punu podršku SPO.
Dakle, da ponovim još jedanput, SPO će glasati za usvajanje predloženog zakona o budžetu. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo, kolege i koleginice, pre godinu dana postavio sam pitanje u vezi sa decentralizacijom i ravnomernim regionalnim razvojem. U međuvremenu dobio sam odgovor od ministra privrede da je u toku izrada nacionalnog plana regionalnog razvoja, kojim će se definisati osnovni prioriteti. Sada pitam da li se razmišlja o formiranju stručnog tela koje bi se bavilo ovim problemom? Proces regionalizacije i decentralizacije je jedan od najbitnijih za oporavak Srbije, za oživljavanje najsiromašnijih opština. Ravnomerni regionalni razvoj ujedno znači i stvaranje boljih uslova za život u nerazvijenim delovima Srbije, što je i osnova za stvaranje uslova da bi se povećala stopa nataliteta.
Podsetiću na neke bolne činjenice. Srbija svake godine izgubi po jednu varošicu od 30.000 stanovnika. Ukoliko se nastavi ovaj trend, za 50 godina biće nas milion i po manje, a za 250 godina možda nećemo postojati kao narod. Prosek starosti naših ljudi u Srbiji je 41,2 godine, što nas svrstava među najstarije narode u Evropi, ali i u svetu. Demografi kažu da nam tek predstoji dramatično smanjenja broja stanovnika. U Srbiji danas ima skoro 1,7 miliona ljudi starijih od 60 godina i 1,25 miliona starijih od 65 godina. Razlika između umrlih i rođenih u narednom periodu biće sve veća. Trenutno je ona 30.000, a procenjuje se da bi se ta brojka za deceniju ili dve mogla popeti na čak od 50.000 do 60.000.
Istraživanje Društva demografa Srbije pokazalo je da u Srbiji negativan prirodni priraštaj ima 158 opština, dok visok prirodni priraštaj od 9,6 do 11,8 promila ima samo Preševo, Novi Pazar i Tutin. U Srbiji su uopšte smanjenjem broja stanovnika najviše stradala planinska sela. Najteža situacija je u seoskim sredinama oko Priboja, Prijepolja, Nove Varoši, Kosjerića, Bajine Bašte. Prema podacima Zavoda za proučavanje sela, u narednih deceniju i po čak 700 sela će nestati, jer su u njima ostali da žive uglavnom starci.
Da dalje ne nabrajam porazne podatke, verujem da smo svesni činjenica koje nam jasno govore da je ovo veliki problem, za čije rešavanje nam je potrebno posebno angažovanje. Hvala vam.

Poštovani ministre, poštovana predsednice, kolege i koleginice, poslanička grupa SPO DHSS u danu za glasanje podržaće predložene izmene i dopune Zakona o policiji jer je namera ministarstva da se unapredi sistem bezbednosti.
Živimo u državi koja je snažno osetila posledice ratova 90-tih i koja se suočava sa mnogim istinama koje su bile od strane bivših režima prikrivane. Sukobi na prostoru nekadašnje Jugoslavije reflektovali su se na Srbiju tako da je porasla stopa kriminala, a mnoge generacije su vaspitavane na mržnji prema svojim susedima. Oružje doneto sa ratnih žarišta takođe je povećalo stopu rizika.
Danas mi gradimo Srbiju koja pruža ruku pomirenja susedima, koja je okrenuta budućnosti i poslednji napad na premijera prilikom komemoracije žrtvama u Srebrenici neće pokolebati jedino ispravno opredeljenje i politiku mira. Veoma je bitno zbog celokupne situacije da se zna da se u Srbiji svi mogu osećati zaštićeno, da naša država neće dozvoliti ekstremnim grupama ili bilo kome drugom da ugrozi bezbednost ljudi koji im se ne sviđaju zbog svoje nacionalne ili verske pripadnosti.
Stvoriti šansu za siguran život u uređenom društvu gde je zakon dovoljno jak da se izbori sa globalnom pretnjom terorizma, mržnjom, idejama o tome da se silom može nešto postići jedan je od najvažnijih zadataka ove države. U jednom delu zakon se menja da bi se sprečilo organizovano delovanje i stalo na put zajedničkom cilju pojedinih ekstremnih grupa da vrate Srbiju u stanje iz 90-tih.
Svedoci smo da su te grupe dobro organizovane i da nasiljem pokušavaju da spreče modernizaciju našeg društva, da se suprotstave politici pomirenja, da se suprotstave našim naporima da postanemo deo EU i da stvorimo uslove za bolji život na ovim prostorima. Stručna rešenja angažovanih na rešavanju ovih bezbednosnih problema trebalo da imaju podršku javnosti i parlamenta.
Bezbednosni rizici iz dana u dan se umnožavaju jer je veliki deo savremenog sveta u ratu. Srbija je tranzitna stanica mnogima koji beže od sukoba, od loših uslova života u svojim državama.
Opet bih nešto rekao o nasleđenim problemima. Kriminalne grupe, njihove vođe i članovi ne biraju sredstva kako bi došli do novca prodajom narkotika ili nekim drugim nezakonitim radnjama. Pre i posle 5. oktobra neki od njih su postali nedodirljivi. Da podsetimo da smo mi zemlja u kojoj je izvršen atentat na premijera Zorana Đinđića. Mi smo zemlja u kojoj je ubijen njen bivši predsednik Ivan Stambolić. Mi smo zemlja u kojoj su ubijeni Slavko Ćuruvija, Dada Vujasinović, Milan Pantić, sudija Nebojša Simeunović. Mi smo zemlja u kojoj je dva puta pokušan atentat da Vuka Draškovića. Na Ibarskoj magistrali ubijena su četiri visoka funkcionera SPO. Ubijeni su mnogi članovi naše stranke, premlaćivani i svi nalozi za ubistva i prebijanja političkih neistomišljenika, novinara, sprovodili su se preko zvaničnih državnih organa.
Dakle, reforme su nužnost i SPO podržava. Reorganizacija Direkcije policije koja se tiče i Poglavlja 24 iz pregovaračkog procesa za cilj ima usklađivanje našeg sistema bezbednosti sa sistemima bezbednosti zapadnih zemalja i podizanja standarda na polju efikasnijeg funkcionisanja i delovanja politike. Terorizam je jedna od najvećih pretnji po bezbednost čitavog sveta. Niko se više ne oseća sigurnim. Naša policija samo kroz saradnju sa policijama drugih zemalja može da pruži adekvatan odgovor kako bi obezbedila sigurnost svojim građanima.
U tom smislu je potrebno kroz strukturne reforme uskladiti delovanje naše policije sa standardima EU. Još jednom ponavljam da će poslanički klub SPO i DHSS u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona o policiji. Hvala vam puno.

Poštovani ministre, poštovana predsednice parlamenta, kolege i koleginice, u skladu sa zahtevima i standardima EU da se država povuče iz vlasničke strukture u medijima danas se pred poslanicima se nalaze izmene i dopune zakona koji suštinski ne menjaju zakon. Naša poslanička grupa glasala je za zakon, pa će podržati i izmene i dopune istog zakona. Ovde je po sredi pokušaj da se onima koji su olako shvatili pravne norme usvojene u parlamentu da još jedna šansa kako bi pristupili procesu privatizacije.
Juče je održana sednica Odbora za kulturu i informisanje i predlog izmene i dopune zakona je podržan. Nijedan poslanik, odnosno član nadležnog odbora nije bio protiv podrške ovim izmenama i dopunama zakona u načelu. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući, poštovane kolege, poštovana gospođo Brankice Janković, na početku svog kratkog izlaganja, najpre ću Neveni Petrušić zahvaliti za predan rad u svom petogodišnjem mandatu, jer je izgradnja institucije poverenika u ovoj oblasti delovanja značajna za državu koja razvija svoje institucionalne demokratske kapacitete.
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti je samostalan, nezavisan i specijalizovan državni organ u čijoj je nadležnosti zaštita od diskriminacije i unapređivanje ravnopravnosti.
Ustav Srbije garantuje jednakost ljudima i svakome zabranjuje da prema ljudima postupa nejednako, odnosno da ljude stavlja u nejednak položaj na osnovu bilo kog njihovog ličnog svojstva. Dakle, posao poverenika je iskorenjivanje svih oblika diskriminacije i ostvarivanje pune ravnopravnosti, u svim oblastima društvenog života.
Naša prošlost, vreme tranzicije, porušilo je moralne vertikale. Iz ratova 90-ih izašli smo dezorijentisani. Najdrastičniji su bili primeri verske i nacionalne netrpeljivosti i sukoba. Sveopšta nacionalna histerija rezultirala je i sveopštim posrnućem i udaljila nas od principa savremene zapadne civilizacije.
Zato je obaveza ovog parlamenta, a teret naše i generacija iza nas još veći, mnoge ideje koje se najbolje vidi kod mladih, kako nekakvo pravo može da ti da sila ili bolje reći nasilje, kako oni pogrešno misle – preživeli su ratove i ostali u svesti do dana današnjeg, pa je potpuni otklon od tog nasleđa više nego potreban.
Stvaranje modernog društva, spremnog da se pridruži EU, kao neko ko iskreno veruje u najviše standarde demokratije, trebalo bi da bude cilj.
Značajno je i to što će Poverenik ponovo biti žena, zbog važnosti rodne ravnopravnosti. Sećam se da su koristeći slične argumente pre pet godina pojedinci iz ovog parlamenta osporavali izbor Nevene Petrušić, a sada žale zbog njenog odlaska.
Stoga želim puno sreće i uspeha u budućem radu Brankici Janković, koju će u Danu za glasanje Poslanički klub Srpskog pokreta obnove i Demohrišćanske stranke Srbije podržati. Hvala vam.

Dame i gospodo, predsedavajući, poštovane kolege, postoje najave prištinskih vlasti da bi crkva Hrista Spasa, koja se nalazi u Prištini, mogla biti srušena zbog, navodno, nepostojanja dozvola, tj. urbanističke dokumentacije. Te najave koje se odnose na ovaj pravoslavni hram moraju se primiti ozbiljno i trebalo bi na njih adekvatno odgovoriti jer je dokumentacija proverljiva i ona postoji, kao i svedoci, učesnici koji poznaju istoriju gradnje ove svetinje.
Arhitekta prof. Spasoje Krunić projektovao je crkvu Hrista Spasa u Prištini. U rešenju kojim je dozvoljena gradnja, u kome se navodi broj katastarske parcele u Prištini, Sekretarijat za urbanizam, građevinarstvo i zaštitu životne sredine grada Priština izdao je 15. februara 1999. godine dozvolu za izgradnju hrama Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Prema ovom dokumentu, dozvoljava se izgradnja hrama Hrista Spasa u Prištini, na adresi ulica Valjevska br. 4.
Zbog odlučnosti prištinskih vlasti da se crkva sruši, molimo predstavnike Ministarstva pravde, jer se u okviru tog ministarstva nalazi Uprava za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama, da se maksimalno angažuju kod međunarodnih institucija, kako bismo zaštitili ovaj verski objekat.
Konkurs za projektovanje ovog objekta raspisan je 1991. godine, a pravo realizacije stekao je jedan od najistaknutijih članova SPO profesor Spasoje Krunić. Ovaj uvaženi profesor Arhitektonskog fakulteta na raspolaganju je Ministarstvu da posvedoči o okolnostima gradnje ovog hrama.
Ponavljam, ovo je veoma bitno, konkurs za projektovanje je raspisan 1991. godine, a gradnja je počela 1992. godine. Crkva je građena zbog potrebe pravoslavnog življa, s obzirom da je tada Priština bila najveći srpski grad na Kosovu i Metohiji, a u tom gradu postojala je samo jedna crkva. Opstrukcija lokalnih vlasti dovela je do toga da se dozvola dobije tek 1999. godine. Ne sumnjajući da će Ministarstvo preduzeti ili da je već preduzelo potrebne korake, nadamo se da će međunarodne institucije reagovati i zaštititi ovaj verski hram. Hvala vam.

Poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice, imam pitanje za ministarku Kori Udovički. Ceneći njenu stručnost i biografiju, smatram da je dovoljno kadra da se upusti u rešavanje strateških zadataka, a i ovaj koji ću danas izneti u parlamentu u formi pitanja je jedan od tih zadataka koji se nalaze pred nama.
Činjenica je da je SPO još 2007. godine usvojio Programsku deklaraciju o decentralizaciji Srbije i da nam je ova tema dugo u programskom smislu na dnevnom redu i da smo promovisali snagom argumenata ovu ideju u parlamentu, evo, već osam godina. Ipak, desila se jedna loša stvar, jer je naša zalaganja za decentralizaciju nakaradno prekopirao pre nekoliko godina G17 plus, koji se preimenovao u URS, pa je jedna dobra ideja na pogrešan način eksploatisana. Pitamo ministarku da li postoji strategija kojom bismo razradili temu decentralizacije Srbije?
Srpski pokret obnove je predlagao da teritorijalna organizacija Srbije počiva na ekonomski razvojnim oblastima. Međutim, ni to nije dovoljno ukoliko opštine ne postanu osnovne ćelije uprave građana koji bi bili vlasnici dohotka, koji ostvaruju i koji bi odlučivali o razvoju svojih sredina. Pored imovine, građevinskog zemljišta, šuma, opštinama bi pripadalo i pravo na koncesije, prihod od zakupa poslovnog prostora ili od poreza na imovinu na svojoj teritoriji. Nama je najbliži slovenački model.
Sredstva iz fondova EU bila bi prevashodno upućivana u najnerazvijenije oblasti Srbije. Kao što Evropa insistira na ravnomernom razvoju unutar svoje unije i kao što se vodi računa da se pomogne manje razvijenim zemljama i oblastima iz fondova, tako će i projekti oživljavanja najsiromašnijih delova Srbije dobijati prednost u finansijskim injekcijama koje budu stizale sa zapada. Na taj način bismo stimulisali žitelje najzabačenijih i gotovo iseljenih delova Srbije da ostanu na svojim ognjištima. Selo i poljoprivreda motor su oporavka Srbije i ja se nadam da imamo snage da se kao država izborimo sa lošim nasleđem loše politike koja se vodila 90-tih, pa i posle 5. oktobra.
Poslanički klub SPO i DHSS daje punu podršku značajnim iskoracima u donošenju teških, ali preko potrebnih odluka, kako bismo oporavili državu i nadamo se da će ministarka Kori Udovički imati razumevanja za naše predloge i da će ih uzeti u razmatranje. Hvala vam.

Poštovani ministre, poštovana predsednice parlamenta, poštovane koleginice i kolege, više od dve decenije nije se ovom pravnom materijom, mislim na Zakon o oružju, niko bavio. Prolazile su vlade, smenjivali su se ministri i Ministarstvu unutrašnjih poslova, ali na ovo veoma važno pitanje niko nije obraćao pažnju.
Menjaju se okolnosti, tj. menjale su se i stvarale potrebu uređenja ovog pravnog zakonskog prostora. Zakon o oružju je veoma važan zbog specifičnosti perioda koje smo proživeli u poslednjoj deceniji 20. veka, a važan je i uopšte. Posledice i dan danas u neku ruku živimo.
Nesreća, žrtve, ratna žarišta uticali su na generacije koje su odrastale u ambijentu svakolike krize i depresije, a ratna događanja reflektovale su se i na ulice Beograda i ostalih srpskih gradova. Oružje je postalo lako dostupno, a idoli mladih, ratni profiteri, kriminalci, trgovci drogom, oružjem, ljudima. Procenjuje se da je oružje u Srbiju ilegalno ušlo više od pola miliona komada.
Zbog toga je zadatak rešavanja ovog problema teži. Takva nam je prošlost i ne možemo je menjati. Danas, na dnevnom redu, pred poslanicima nalazi se zakon čiji je cilj suzbijanje kriminala. Preciznije se određuje ko može nositi, odnosno posedovati oružje.
Nadam se da će ovaj zakon imati uticaja u suzbijanju porodičnog nasilja, kao i u suzbijanju izliva nasilja na ulicama, incidentnih situacija koje su neretko od smrtnog ishoda.
Dakle, sport, kolekcionarstvo i jasno definisani kriterijumi, precizno definisanje uslova koje propisuje novi Zakon o oružju, ujedno su usklađivanje zakona sa evropskim standardima što se reguliše ili propisuje i Šengentskim sporazumom.
Osvrnuo bih se i na izmene i dopune Zakona o protivpožarnoj zaštiti. Za poslednjih pet godina, dakle, od kako je usvojen postojeći zakon do danas, uočena je potreba da se uspostavi efikasnija kontrola koja podrazumeva veći stepen bezbednosti objekata, pre svega sa ugostiteljskom namenom, ali i kontrola bezbednosti objekata koji služe nauci, kulturi, fizičkom vaspitanju, obrazovanju.
Srpski pokret obnove u danu za glasanje podržaće predloge Ministarstva unutrašnjih poslova, jer smatramo da se njima povećava nivo bezbednosti i korak po korak stvaraju uslovi za smanjenje stope kriminala.
Srbiji je preko potreban red u oblasti bezbednosti pogotovo kada se ima u vidu da se nalazimo na putu tranzita svetskih i evropskih kretanja i da gotovo svi putevi vode preko Srbije.
Zato cenimo napore da se izmenama zakonskih regulativa poboljša bezbednosni ambijent. Dakle, poslanički klub Srpski pokret obnove, Demohrišćanska stranka Srbije, podržaće predloge Ministarstva unutrašnjih poslova u danu za glasanje. Hvala.

Poštovani ministri, poštovani predsedavajući, kolege i koleginice, odmah ću reći da će poslanički klub SPO i DHSS podržati predloženi budžet.
Srbija se nalazi u teškoj ekonomskoj situaciji jer su nasleđeni dugovi politike – lako ćemo. Reforme jesu teške ali za to možemo zahvaliti prethodnim vladama koje nisu htele da ih sprovedu na vreme.
Budžet Srbije, pljačkanje burazerskim privatizacijama, tajkunskim monopolom nad svih privrednim granama u zemlji, privilegovanim poslovnim statusom koji su imali biznismeni bliski partijama na vlasti, potpisivanje međunarodnih poslovnih ugovora na štetu Srbije, pa čak i stvaranjem kanala za izvlačenje novca pod firmom patriotizma.
Danas se pred poslanicima nalazi konsolidacioni budžet. On omogućava zaustavljanje rasta deficita, obezbeđuje nužnu štednju na rashodnoj strani kako bi trogodišnji proces konsolidacije bio uspešan i kako bi se ušlo u drugu fazu reformi što podrazumeva sređivanje javnih preduzeća i dovršavanje procesa restrukturiranja.
Budžet ne zanemaruje kapitalne izdatke, čime se, istovremeno sa konsolidacijom, nastoji održati investicioni ciklus, odnosno stvaraju se uslovi za investiranje u infrastrukturu.
Istovremeno, ovaj plan budžeta je transparentniji nego što su bili dosadašnji. Budžet je pažljivo planiran tako da ne bude suviše restriktivan, kako bi se očuvala tražnja i ekonomska aktivnost. Sve u svemu, ovaj budžet održava reformski i proinvesticioni kurs ekonomske politike.
Srpski pokret obnove ne može biti protiv ekonomske politike, koja im je nužnost, ma koliko ona bila nepopularna. Ovakva fiskalna politika i reforme upravo dobijaju podršku najvažnijih međunarodnih finansijskih institucija, MMF-a i Svetske banke.
U ovom parlamentu više nema nijedne stranke, nijednog poslanika koji je antievropskog opredeljenja. Utrošeno je mnogo napora na putu ka EU, a zapadne sile o nama su počele ozbiljno da razmišljaju tek kada smo potpisali Briselski sporazum. Primena tog dokumenta je uslov svih uslova.
Srpski pokret obnove smatra da politika građenja spoljnopolitičkog partnerstva, uvažavanja na kojem insistira premijer, ne sme da se ruši iluzijama pojedinaca koji su izvan Vlade, da se kosovsko pitanje može rešavati drugim predlogom, na drugačiji način, jer se time rizikuje da se sve do sada sagrađeno poruši. Bez primene Briselskog sporazuma, ove reforme i žrtve biće uzaludne. Samo izgrađen odnos poverenja i partnerstva sa zapadnim silama stvara mogućnost ekonomskog oporavka, a Srbiji su potrebni investicije sa zapada, donacije, evropski fondovi. Zato Srpski pokret obnove podržava reformski kurs kojim je Srbija hrabro krenula politikom dogovora sa Evropom kada su najbolnije teme u pitanju.
Na poslednjim izborima, učestvujući na listi Aleksandar Vučić – Budućnost u koju verujemo, Srpski pokret obnove, zajedno sa Srpskom naprednom strankom promovisao je programske ciljeve koji podrazumevaju podršku predloženim reformama. Hvala vam.

Dame i gospodo, poštovani ministri, poštovana predsednice, poštovane kolege i koleginice, govoriću o Predlogu zakona o potvrđivanju Evropske konvencije o zaštiti audio vizuelnog nasleđa.
Ovaj zakon se donosi radi potvrđivanja Evropske konvencije o zaštiti audio vizuelnog nasleđa, koji je usvojio Savet Evrope u Strazburu 8. novembra 2001. godine.
Ratifikacija konvencije predstavlja veoma važan segment u cilju postizanja uspešne harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU iz oblasti audio vizuelne politike kojom se prvenstveno ostvaruje zaštita nacionalnog audio vizuelnog nasleđa, kao posebno važnog vida umetnosti koji svedoči o našoj istoriji.
Ostvarujući na profesionalan i stručan način očuvanje i dostupnost izuzetno bogatog kinematografskog fonda, Jugoslovenska kinoteka kao ključna nacionalna institucija, čuvar našeg kinematografskog i audio vizuelnog blaga, pored dosadašnjeg profesionalnog rada i ostvarenog ugleda u krugovima evropskih arhiva, ratifikacijom ove konvencije dobija legitimitet i postaje referentna institucija u mreži arhiva evropske zajednice, što predstavlja izuzetno uspešan korak na putu euro integracija Republike Srbije na polju audio vizuelne politike i očuvanja audio vizuelnog nasleđa. Hvala.