Ne.
Ja sam samo pokušala da shvatim.
Kolega pre mene je očigledno propustio šansu da govori o svom amandmanu, pa je govorio o vašem, kolega Rističeviću.
Bilo kako bilo, javila sam se i dok je tekla rasprava o visini takse za RTS, ali niste primetili moju prijavu, a i propustili ste da shvatite da imam pravo na repliku, pošto je socijaliste pominjao govornik. Ali, nema veze, pretpostavljam da nas je sve zajedno stigao umor od ovog besmisla. Kada to kažem, potpuno svesno govorim.
Ukoliko nas u ovom trenutku slušaju pripadnici bezbednosnih snaga, pretpostavljam da se jako raduju. Ono što mene šokira, a imam dosta dugo pamćenje, jeste - odakle ova naknadna briga za pripadnike snaga bezbednosti? Ja, nažalost, pamtim neko vreme kada su pripadnici snaga bezbednosti, neposredno po okončanju ratova, brutalno slati u prevremene penzije, pa su ljudi sa 30 godina na silu penzionisani, pa su izručivani tribunalima, pa su optuživani za ratne zločine i tako dalje i tako redom.
Ne vraćam se ja na to vreme zato što mislim da ga je bilo ko zaboravio, nego zato što ne mogu da shvatim da u ovoj fazi kada napokon imamo zakon koji možda nije idealan, ja se potpuno slažem, o njemu treba razgovarati na različite načine, ali ne selektivno, ne politikantski, iako je donet kad je donet i kažete da ima svoje mane.
Pažljivo sam slušala obrazloženja svih amandmana koje ste podneli, pošto SPS nije imala amandman na ovaj zakon, jer zaista mislimo da je važno da pre svega ti ljudi spokojno žive i da znaju da su im porodice zbrinute i ovo je sigurno samo jedan mali deo koji će biti obuhvaćen. Sigurna sam da mora država Srbija da izdvoji više i sredstava i posvećenosti pre svega za ove ljude. Ali, banalizacija na način da li će oni moći da prime nekog rođaka, pa neće moći ako je rođak bolestan, pa, ja vas molim, vređa intelekt svih građanki i građana Srbije, svih nas koji smo u sali i svih ljudi koji su potencijalno konkurisali, iako, slažem se potpuno, nisam ni ja bila najsrećnija tom varijantom brzi prsti. Možda ja ne razumem do kraja, nije ni važno.
Hajde da danas, ako bar imamo dovoljno savesti, kažemo - dobro, ove izmene zakona jesu važne. Sigurna sam da je dolazilo do zloupotrebe, to je tako u maniru nas. Sigurna sam da su izmene zakona napisane sa jednom velikom dozom svesti da li se desila zloupotreba? Sigurna sam da je bilo nepravde u toj raspodeli koja se dogodila i da je ovo način da se ipak neke stvari poprave. Hajde da u tom kontekstu razgovaramo i ubuduće, ne zloupotrebljavajući ove ljude ili bar ne tražeći da im se dopadnemo bez argumenata.
Potpuno se slažem s jednim amandmanom i žao mi je što on možda nije naišao na razumevanje, a to je da posebni uslovi postoje za sve one pripadnike koji su povređeni, ne daj bože ranjeni ili ne daj bože stradali, naročito u ovim okolnostima kada nam se to, potpuno je neočekivano, dešava u miru usred Srbije.
Ja sam gotovo ubeđena da ćemo o ovim pripadnicima razgovarati i ubuduće, da je ovo samo jedan od izmena zakona i da ćemo pre svega opredeliti malo više sredstava, što nije lako, i znam da budžet Republike Srbije ne može da podnese sve ono što bi bile želje svih nas za sve ugrožene ljude. O tome je govorio moj kolega Uglješa Marković u načelnoj raspravi, koje su sve to kategorije koje bi trebalo da budu obuhvaćene ovakvim jednim benefitom, da ja kažem, ili kako god, pomoći države koju zaslužuju zato što stoje na nekom braniku koji ne vidimo, u priličnom smo luksuzu u odnosu na sve njih.
Čvrsto verujem da ta ideja neće da ostane na ovoj polemici koja se dogodila u Skupštini i očekivala sam nekako glasniju priču od onih koji nam se zaklinju kako su ultralevičari i borci za neka jednaka prava. E, meni se čini da su ove izmene zakona baš to, težnja da se dođe do jednakih prava ili bar do one pravilne i pravedne raspodele kome od pripadnika, pod okolnostima da to ne mogu biti svi, treba da pripadnu ovi stanovi po daleko povoljnijim cenama. Da li tržišna cena, i o tome se ovde govorilo, jeste visočija od one početne u prvoj verziji zakona? Pa, jeste, i logično je da jeste, jer se situacija na tržištu, i to dramatično, promenila od 2018. godine do danas, pa je sasvim očekivano, ali je ipak cena od 1.200 do 1.600 evra po kvadratu u odnosu na aktuelne cene u državi Srbiji, ja bih rekla, više nego povoljna i prihvatljiva.
Socijalistička partija Srbije će svakako u danu za glasanje podržati ovaj zakon, i tome sam govorila i u načelnoj raspravi, smatramo ga iznad svega važnim kada je u pitanju ovaj dnevni red, za nijansu manje važnim od deklaracije o kojoj smo takođe govorili i radovaću se da u svim nekim budućim vremenima kao odgovorni poslanici, evo, baš na ovakav način razgovaramo o predlozima zakona, pa da imamo i amandmane koji su iz redova opozicije očigledno smisleno napisani i kao takvi prihvaćeni. Ovo pokazuje da u svima nama postoji još uvek, iako se ne ostavlja takav utisak, jedna doza svesti da govorimo o važnim temama u ovom parlamentu. Hvala vam.
Ovo pokazuje da u svima nama postoji još uvek, i ako se ne ostavlja takav utisak, jedna doza svesti da govorimo o važnim temama u ovom parlamentu.