Hvala kolega Krkobabiću. Pravo na repliku. Aleksandar Jovanović.
Izvolite.

Sad ste već preterali, kolega Jovanoviću.
Imam pun sistem, izazvali ste replika koliko god hoćete.
Ana Brnabić, pravo na repliku.
Izvolite.

Pravo na repliku Stefan Krkobabić.

Vreme, kolega Krkobabiću. Hvala vam.
(Aleksandar Jovanović: Replika.)
Ako mi obećate da ćete odgovoriti gospodinu Krkobabiću.
Izvolite.

Pravo na repliku, ministarka.
Izvolite.

Hvala, ministarki nema više prava na repliku.
Reč ima kolega Miroljub Albijanić.
Izvolite.

Kolega, Albijaniću samo jedan momenat, ja vas molim.
Da li zaista mislite da iko išta čuje? Svi u glas govorite, ali dozvolite da li ima ili nema šta da čuje predmet naše odluke.
Ja vas molim zaista ću početi da kažnjavam.
Nastavite kolega, Albijaniću.

Kolega Albijaniću, moram da priznam da ste jedini dobili aplauz sa obe strane sale, čestitam.
Da li još neko od ovlašćenih predstavnika želi reč?
Miroslav Aleksić. Izvolite.

Pravo na repliku, predsednik poslaničke grupe Milenko Jovanov.

Hvala.
Pravo na repliku, predsednica Skupštine Ana Brnabić.
Izvolite.

Reč ima ministarka Đedović Handanović. Izvolite.

Gospođo Đedović, samo jedan momenat, da probam da zamolim kolege.
Vaš ovlašćeni predstavnik je zaista briljirao 20 minuta. Dozvolite ministarki da odgovori, a i njemu koji će umeti u vaše ime.
Ja razumem vaše nevaspitanje, ali sve teže mi je da ga podnesem u ovim okolnostima. Dozvolite ženi da završi svoje izlaganje. To će ostaviti prostor da se onda javite za reč.
Izvolite, ministarka.

Poštovani građani i građanke Srbije, uvažene kolege, ovaj performans je bio kraj za danas, vidimo se sutra u 10.00 časova.

U ime Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, ovo je resorni odbor, zato sam se javila, partijski ćemo polemisati kasnije, nismo, nažalost, na odboru koji se smatra i jeste resorni za ovakav zakon imali priliku da čujemo ovakvo obrazloženje predloga zakona. Bili smo uskraćeni, uz respekt i zahvalnost potpisnicima zakona koji su do samog kraja ostali na sednici odbora, nismo bili privilegovani da do samog kraja sednice odbora imamo prisutnu i ovlašćenu predstavnicu, tako da smo na osnovu onoga što smo pročitali imali bezbroj pitanja koja su ostala bez odgovora.

Istini za volju, optimizam je bio veliki pod okolnostima da smo očekivali plenarnu sednicu i mogućnost da u plenumu dobijemo odgovore na pitanja koja se tiču ovog zakona i njegove neprimenjivosti, ja bih rekla, njegove štetnosti po građanke i građane Srbije i po samu državu Srbiju.

Suštinski, ako se to posmatra sa pozicije struke, uz jednu apsolutnu napomenu, zarad građanki i građana Srbije koji ovo gledaju, mi jesmo ljudi koji su dobili poverenje građana Srbije na izborima, ali nismo nikako stručna lica koja bi ovim pitanjima trebala da se bave.

Ista je situacija bila i na odboru. Tamo sede političari, vrlo spremni da jedni druge, figurativno to kažem, uhvate za grlo, ali nimalo stručni da se bave ovako osetljivom temom. Neki od nas nisu imali dovoljno hrabrosti da paušalne ocene daju, ali smo zasigurno videli da utemeljenja, pre svega, u Ustavu nema. Tu je koleginica Milica potpuno u pravu. Da bismo razgovarali o tome da je neko ustavno pravo građanina Srbije ugroženo, moramo imati papir koji decidno potvrđuje da je to tako.

Ovde govorimo o pravu na život u zdravoj sredini, ekološku sigurnost itd. Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku nije pred sobom imao nikakvu ekspertizu tog tipa, nikakvu studiju koju je npr. izradio Rio Tinto, pa je ona pogrešna. Dakle, razgovarali smo o predlogu zakona koji je očigledno, to danas čujem, toga dana nisam znala, kao ni kolege koji su članovi odbora, posledica stava jednog broja ljudi koji su verujem stručni, ne poznajem ih i ne dovodim u pitanje njihovu stručnost, ali opet ovo je jedan jako mali procenat koji je nametnuo svoj stav o kome smo slušali bezmalo skoro tri sata obrazloženje, uključujući i njihove biografije ili bar jednog dela njih.

Dakle, za odbor koji se smatra resornim, ovaj zakon je neprihvatljiv i glasali smo protiv njega, kao što molim sve kolege narodne poslanike i narodne poslanice da se i u danu za glasanje izjasnimo protiv ovog zakona, sa puno svesti da bi zaista glasanjem za napravili ozbiljnu štetu.

Druga tvrdnja koja ne stoji, iako ćemo u plenumu razgovarati o svim detaljima koji su zaista nejasni, govoriću i sa pozicije nekoga ko je predsednik poslaničke grupe SPS, zato što imamo svest da treba snositi odgovornost za sve postupke koji se dešavaju danas, pre 10, 15, 20 godina, ali je nerazumljivo da se tvrdi da za sprovođenje ovog zakona nisu potrebna budžetska sredstva. To je nešto što je za mene bilo ozbiljna dilema, jer ja nisam pravnik, ali jesam ekonomista, ukoliko bismo ukinuli jedno zakonsko pravo, podsećam, koje smo nekome dali 2006. pa 2011. godine overili tu svoju odluku, onda bi to nesumnjivo značilo da u konkretnom slučaju kompanija Rio Tinto ima pravo da donošenjem jednog ovakvog zakona tuži državu Srbiju i dovede nas do faze da troškovi takvog procesa budu visoki.

To je moja pretpostavka za koju sam sigurna da ima utemeljenje, iako čujem dobacivanje da to nije tako. Mi možemo da tumačimo šta god želimo. O predlogu ovog zakona ćemo, za koji tvrdim da je loš, razgovarati sigurna sam u naredna dva ili tri dana. Što se tiče Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku, ovo je zakon protiv kog treba glasati i koji treba odbaciti. Hvala.

Više pojašnjenje, da budem potpuno iskrena, zarad građana Srbije, koje danas svesno uvodimo u jedno stanje konfuzije ili bar imamo takvu želju.

Istina je, gospođo Brnabić. Dragan S. Jovanović je precizno rekao – želeo bih samo da primetim još da po pitanju brisanja članova 14. i 15. koji su, tačno je, omogućili eksploataciju, odnosno monopol nad eksploatacijom litijuma kompaniji „Rio Tinto“, da budemo potpuno iskreni.

Socijalistička partija Srbije, koja je manjinski podržavala Vladu Vojislava Koštunice, razumela je važnost finansijskog profita. Tačno je, lepo ste rekli, 20 miliona u startu, kako je rečeno, i nekih 120 za koje se procenjuje da će biti profit Republike Srbije, po tvrdnjama resornog ministra. To je 2006. godina.

Godine 2011. Socijalistička partija Srbije imala je resornog ministra do marta te godine. U martu te godine dogodila se rekonstrukcija Vlade, gospodo. Tom rekonstrukcijom je rudarstvo izmešteno i prebačeno u Ministarstvo za ekologiju i njime je od novembra nastavio da upravlja gospodin Dulić.

U vreme kada je donet drugi zakon, 2011. godine, koji se takođe vrlo ticao „Rio Tinta“, rudarstvo je izmešteno iz energetike, gde je inače stalno i bilo. I istina je, 1998. godine dozvoljena su istraživanja, ne litijuma, gospodo, nego kapaciteta države Srbije. Litijum je samo jedan od pronađenih rudnih bogatstava Srbije.

Prema tome, ako mi danas, a ja sam maločas u ofu čula i da sam plaćenik „Rio Tinta“ ja, i to od strane onih koji su mahali sa 20 miliona i sa 120 potencijalnih miliona. Srbija te miliona, istina, nije videla, ali neko drugi možda jeste.