Hvala predsedniče.
Dobro je da ste mi dozvolili da se vratim na svoje mesto, da mogu da repliciram, jer inače je bila vrlo atraktivna SPS dok sam ja predsedavala. To valjda tako treba. To je tako politički korektno. To je tako kulturno.
Zašto je ministar Branko Ružić podneo ostavku? Pitao je prvu damu SPS-a, citiram jedan kolega. Pre svega, hvala vam za taj status prve dame, nemamo mi tu kategorizaciju među socijalistima nikad, mogla bi da budem možda prva drugarica, ali ne i dama tako kako me vi vidite.
(Srđan Milivojević: Kao, Mira.)
Mislite da je Mira bila dama, kolega Milivojeviću? Ona je bila drugarica, protiv toga ste se borili onomad, pred peti oktobar. Kako ste to zaboravili?
To nije tema o kojoj sam želela da govorim, iako se uvek kada nemamo argumenata setimo Mire Marković i Slobodana Miloševića i to je čudo jedno koje traje trideset godina. Kada nema argumenata, kada nema politike, kada treba pričate prazne priče, onda se vratimo trideset godina u nazad, pa i modele koje koristimo danas stari su tačno trideset godina, ako ne i trideset i neku.
Dakle, ministar Ružić koga ste, podsetiću vas, sa svih televizija, čak i ovih koje zovete režimski, pozivali da podnese ostavku kao jedino rešenje za situaciju koja se desila u „Ribnikaru“, odlučio da svojom ostavkom reši situaciju. Onda smo došli da u parlamentu razgovaramo šta možemo svi zajedno da uradimo i sveli se na jeftine, političke prozivke pojedinca, spočitavnje koje kakvih karakteristika, bez grama stida, bez grama srama.
Na kraju, borba protiv nasilja, znate kako rezultira, uvažena gospodo, moja diskusija na ovu temu nije nikoga, ne uvredila, nego rekla jednu ružnu reč. Komentari na Tviteru, ljudi koji su vaše pristalice, su užasni. Nema ovde reakcije koja je izazvana, ovde postoji princip i mantra da svako ko ne misli onako kao vi ništa ne valja i najgori je na svetu i može biti okarakterisan i doveden na najcrnje grane. Hvala vam.