Hvala, predsedniče.
Ja uvek dobijem pravo na repliku posle diskusije određenih kolega i skoro da ne bih ni replicirala, jer nema ovde, osim podizanja rejtinga ili bar potrebe da se to uradi, vi najlakše to radite kada pominjete ljude koji su bitni na političkoj sceni Srbije. Tako pomenete socijaliste, SNS, Milenko Jovanov i ja odgovaramo i to onda napravi od nekih ljudi kao narodnih poslanika kobajagi poslanike koji znaju šta rade. Spoljna politika vladajuće koalicije, vladajuće većine vrlo je precizno definisana. Predvodi je ozbiljan školovani diplomata gospodin Ivica Dačić i sada, kada imamo jedan sukob na ovoj drugoj strani, opozicionoj, sada bismo da nateramo građane Srbije da zaborave sporazum sa narodom.
Da li se seća neko sporazuma sa narodom? Ne sećam se da je to potpisivao ni Vučić, ni Dačić, ali jesu neki koji sede u parlamentu Srbije, neki koji ne sede u parlamentu Srbije, ali imaju svoje predstavnike, jer su tada bili široka koalicija za spas, spasenje ili šta god.
Dakle, uz respekt istorijskim faktima, uz respekt istorijskim jubilejima, uz respekt potrebi da nekad budete veći katolik od pape ili, na kraju krajeva, veći Ravnogorac od zvaničnih Ravnogoraca koji sede, takođe, kolege u ovim klupama, manite se tog puta i tih preskakanja prepona zahvaljujući SPS ili SNS. Mora da se nađe neki drugi metod. Ne možemo da gubimo dragoceno vreme. Treba da razgovaramo o amandmanima koji su na važne zakone podneti. Imaju uticaj pozitivan ili negativan, sva ova demagogija polupatriotska potrošena, ispričana samo nam gubi vreme i troši energiju i to zato što neko nema ni politiku, ni ideologiju, ima sam tako džumle da spakuje ono što nije moguće spakovati, kao i onaj savez Srbija, Crna Gora i Republika Srpska.
Svi mi imamo pravo na snove, samo moramo da budemo oprezni. Kada su oni realni, onda se mogu ostvariti ako ih podelimo sa svojim kolegama. Kada su oni nerealni, onda se moramo pomiriti sa činjenicom…