Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri sa saradnicima, poštovane kolege poslanici, današnja skupštinska rasprava odnosi se na set finansijskih zakona čije sprovođenje treba da se reflektuje pozitivno, pre svega, na privredni sektor. To su najpre dopune Zakona o osiguranju depozita i dopune Zakona o Agenciji za osiguranje depozita.
Kao što smo čuli u obrazloženju ministra, njihova primena treba da doprinese odgovornom upravljanju sredstvima Fonda za osiguranje depozita i Fonda za zaštitu investitora.
Drugi set zakona jesu sporazumi o zajmovima kod inostranih banaka za energetski sektor. Prvi se odnosi na modernizaciju sistema za opepeljivanje TENT A, a drugi na realizaciju regionalnog programa energetske efikasnosti u prenosnom sistemu električne energije, čiji će korisnik biti JP „Elektromreže Srbije“. Obe ove investicije treba da doprinesu efikasnijem radu energetskog sektora, ali i efikasnijem sprovođenju mera zaštite životne sredine, na šta nas obavezuju i propisi EU.
Najpre bih se osvrnula na dopune dva usko povezana zakona, na Zakon o osiguranju depozita i Zakon o Agenciji za osiguranje depozita. Kao što se vidi, predložene dopune ovih zakona su komplementarne i predstavljaju usklađivanje odredbe Zakona o osiguranju depozita sa Zakonom o Agenciji za osiguranje depozita. Izmene se odnose na unapređenje modela upravljanja sredstvima Fonda za osiguranje depozita i sredstvima Fonda za zaštitu investitora.
Sredstva ovih fondova se, po važećim zakonima, drže na posebnim računima kod Narodne banke kako bi bila dostupna za korišćenje za zakonom utvrđene namene. Dok su na čekanju za korišćenje, kako bi se zaštitila i uvećala, ona se ulažu u korisne finansijske transakcije, tako se dinarska sredstva ulažu u dužničke hartije od vrednosti, koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije, a devizna sredstva se ulažu u strane hartije od vrednosti ili u strane banke koje daju najpovoljnije kamate. Ovo čini Narodna banka na osnovu ugovora i po odobrenju Agencije za osiguranje depozita.
Međutim, kako je sve prisutnija politika stranih banaka na zapadu, i to u evrozoni, da ne daju više pozitivne kamate na čuvanje deviznih sredstava, već naprotiv mnogi naplaćuju čuvanje inostranih deviznih sredstava na svojim računima. U tom slučaju se naša sredstva ne bi uvećavala za iznos pripisane kamate, već smanjivala za iznos negativne kamate za čuvanje sredstava.
Dakle, ako se bankarska kamata na deponovana devizna sredstva u inostranstvu zameni naknadom za deponovanje i čuvanje deviza, onda za deponenta nastaje trošak, a ne dobitak. Kako bi se ovaj problem rešio i smanjili gubici našeg novca, Vlada i Ministarstvo finansija, dopunama ova dva zakona predlažu zaštitu naših sredstava kojima raspolaže i upravlja Agencija za osiguranje depozita.
Zaštita se obezbeđuje na način što će se u slučaju uvođenja negativnih bankarskih kamata na inostranom bankarskom tržištu devizna sredstva kojima raspolaže Agencija moći da ulažu, ne samo u dinarske, već i u devizne dužničke hartije od vrednosti koje izdaje Republika Srbija ili Narodna banka Srbije.
Jedno ovakvo rešenje, koje je predloženo, predstavlja fleksibilan model čijom primenom se postiže brže reagovanje na promene bankarskih politika inostranih banaka, kao i potpuno adekvatnu zaštitu kroz sprečavanje smanjenja novčanih sredstava kojima upravlja Agencija za osiguranje depozita zbog negativnih kamatnih stopa u stranim bankama.
U tom smislu, nesporno je da su dopune dva navedena zakona jedan dobar korak ka još odgovornijem upravljanju sredstvima Agencije, odnosno pre svega sredstvima naših poreskih obveznika.
Kada su u pitanju sporazumi o zajmovima, koji su na dnevnom redu, htela bih da istaknem da su u pitanju razvojni krediti čijim sredstvima će se unaprediti jedan od nosećih sektora ekonomskog razvoja Srbije, a to je energetski sektor. Srbija ima ozbiljne energetske resurse i oslanja se na domaću proizvodnju, pa i na izvoz, raspolaže proizvodnim kapacitetima koji su u prethodnom periodu obezbeđivali energetsku stabilnost zemlje, čak i u veoma otežanim uslovima proizvodnje. O tome se ovde dosta govorilo, zapravo, ministar je u nekoliko navrata objasnio vrednost svega toga.
Energetika je sektor koji zahteva stalno održavanje i modernizaciju i razvoj, dakle to podrazumeva i jedno ozbiljno investiranje. Energetski proizvodni sistemi, kao što su hidrocentrale i termoelektrane, ali i prenosni sistemi zahtevaju neprekidna ulaganja kako bi se proizvodnja povećala i bila bezbedna. Razvoj koji podrazumeva modernizaciju samo radi povećane proizvodnje, već i radi štednje ograničenih prirodnih resursa i njihovog efikasnog korišćenja.
Ono što je važno jeste reći da je nezaobilazna i briga o zaštiti životne sredine, jer je poznato da energenti, pogotovo proizvodnja i upotreba uglja predstavljaju faktor rizika za zdravlje životne sredine, pa i za ljude. Sporazumom o zajmu koji je potpisan između „Elektromreže Srbije“ i Nemačke razvojne banke treba da se obezbede kreditna sredstva u visini od 15 miliona evra za realizaciju obaveze iz regionalnog programa energetske efikasnosti u prenosnim sistemima.
Primarni cilj ovog programa je obezbeđenje nacionalne energetske bezbednosti Republike Srbije, kroz obezbeđenje bezbednog i efikasnog prenosnog sistema. Konkretno, ovo bi značilo da će se ovim zajmom vršiti zamena dotrajale mreže nižeg naponskog nivoa od 220 kv, sistemom koji je mnogostruko većeg kapaciteta i višeg naponskog nivoa, odnosno od 400 kv.
Razvojni cilj ovog programa, u suštini, jeste doprinos održivom ekonomskom razvoju Republike Srbije usklađivanjem prenosnih sistema sa osnovnim postulatima energetske efikasnosti, ali i doprinos globalnoj zaštiti klime putem smanjenja emisije ugljendioksida. Finansiranjem ovog programa, od nacionalnog i regionalnog interesa, omogućiće se i transnacionalni prenos električne energije na velikim rastojanjima i to uz minimalne gubitke. Na taj način će se spajati energetska tržišta istočne i zapadne Evrope. Ono što je najvažnije ova investicija će garantovati sigurno i stabilno snabdevanje domaćih potrošača dovoljnim količinama kvalitetne električne energije.
Kada je u pitanju drugi sporazum, odnosno Sporazum o zajmu zaključen sa Nemačkom razvojnom bankom, zajmoprimac je JP „Elektroprivreda Srbije“, a iznos zajma je 45 miliona evra. Republika Srbija takođe daje garancije u korist Nemačke razvojne banke, a sredstva zajma će biti upotrebljena za projekat modernizacije sistema za opepeljivanje TENT A.
Cilj ovog projekta je rekonstrukcija sistema za prikupljanje, transport i odlaganje pepela i šljake u TENT A. Nije tajna da je to, pre svega, najveća termoelektrana u Republici Srbiji, sa najvećim obimom proizvodnje, a samim tim i sa najvećom emisijom pepela i šljake. Postojeći sistemi će biti rekonstruisani, tako da se dobije unapređenje performanse za postupak opepeljivanja, a sve u skladu sa međunarodnim standardima zaštite životne sredine.
Razlozi za rekonstrukciji nalaze se u nameri da se dobije pouzdan tehničko-tehnološki sistem kojim će se pepeo, šljaka i gips iz ovih blokova TENT deponovati, uz zadovoljenje uslova zaštite životne sredine, a time i zaštite zdravlja stanovništva. Novim tehničko-tehnološkim rešenjima sprečiće se raznošenje pepela vetrom, nedozvoljeno zagađivanje podzemnih i površinskih voda, pre svega reke Save, sprečiće se zagađenje okolnog tla, kao i rešavanje otpadnih voda koje su u sistemu opepeljivanja.
Rekonstrukcijom će se, takođe, obezbediti ispunjenje zahteva, kako domaće, tako i evropske zakonske regulative iz oblasti zaštite vazduha, vode i zemljišta. Da podsetim, da je usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa komunitarnim pravom, ali i prakse u sektoru zaštite životne sredine jedan od važnih uslova za članstvo u EU. Konkretno govoreći, rekonstrukcijom sistema za odlaganje pepela i šljake, odnosno primenom nove tehnologije za odlaganje pepela, drastično će se smanjiti uticaj odlaganja pepela na kvalitet površinskih i podzemnih voda, a zagađenje vazduha biće smanjeno na prihvatljiv nivo. Dakle, primeniće se ekološki poželjnije i prihvatljivije tehnološko rešenje.
Imajući u vidu kakve sve posledice po zdravlje građana koji žive u obodu termoelektrane, kao i po zdravlje prirode može proizvesti pepeo i šljaka iz te termoelektrane, smatram neophodnim rekonstrukciju postojećih sistema za otpepeljivanje koji ipak počiva na zastarelim tehnologijama.
Sa druge strane, ne treba uopšte zanemariti činjenicu da je pepeo iz termoelektrana značajan resurs koji se može koristiti u građevinarstvu, gradnji puteva i u druge svrhe te je procena da ovaj resurs vredi čak milijardu evra.
O ekološkom aspektu opepeljivanja će šire govoriti moj kolega Ivan Karić, a u kontekstu efekta koje očekujemo nakon realizacije projekta za koji se uzimaju zajmovi kod Nemačke razvojne banke potvrđujem da će poslanička grupa SPS podržati ratifikaciju ova dva sporazuma jer se radi o razvojnim projektima u oblasti energetike.
U danu za glasanje poslanička grupa SPS podržaće i ove sporazume, ali i ostale zakone o kojima je parlament raspravljao na ovoj sednici. Hvala vam.