Poštovani predsedavajući, Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, odmah na početku želim u ime JS i u svoje lično ime da iznesem svoje i iskažem svoje najiskrenije saučešće porodicama svih žrtva nasilja, ne samo onog nasilja koje se desilo u „Ribnikaru“, u Duboni i Malom Orašju već svim žrtvama nasilja u Srbiji koje se desilo bilo gde i bilo kada.

Jedinstvena Srbija naravno ne podržava nasilje, prezire nasilje i uvek će se boriti protiv nasilja. Na veliku žalost našu umesto da nas ove strašne tragedije ujedine, da nas ujedine u borbi protiv tog nasilja, umesto da se napravi nacionalni konsenzus u borbi protiv nasilja desilo se da pojedinci taj trenutak slabosti i tuge čitavog društva, svih građana Srbije, iskoriste da bi pokušali da uberu politički poen za sebe po cenu da nanesu štetu državi Srbiji, da naprave štetu čitavom društvu i da dodatno podele građane Srbije.

Mogli smo čuti zahteve dela opozicije za formiranje neke tehničke Vlade, što nije ništa drugo nego pokušaj dolaska na vlast bez izbora. Mogli smo čuti zahteve za smenu pojedinih ministara, za smenu REM-a, tog nezavisnog regulatornog tela, a gde su u tim zahtevima deca, gospodo, gde su u tim zahtevima mere, predlozi mera za borbu protiv nasilja? Nema ih.

Nema ih, jer je baš briga te glasnogovornike zapada. Kažem – glasnogovornike zapada, jer smo na televiziji N1 mogli čuti da su to organizatori protesta, te stranke, taj deo opozicije, prozapadna opozicija. Znači, nema tih mera, jer to njima nije tema. Njima je tema, kako je rekao jedan od organizatora protesta protiv nasilja, da se oslobode Vučića i Rusije.

Oni imaju zahteve i ništa ih drugo ne interesuje. Ne interesuje ih jedna jako teška geopolitička situacija u kojoj se nalazi Srbija, ne zanima ih situacija na KiM, ne zanima ih neophodan dalji ekonomski rast i razvoj naše zemlje. Ništa ih to ne zanima jer oni samo hoće vlast, i to ne vlast osvojenu na demokratskim izborima, ne, to ih ne interesuje. Oni hoće vlast bez izbora, mimo narodne volje.

Hajde malo da se dozovemo pameti i razumu. Hajde malo da radimo za interese Srbije, a ne za interese jednog ili drugog pola moći. Srbija je mala. Srbija je na najnezgodnijoj geopolitičkoj poziciji. Srbija je jedino napredovala kada je bila svoja i kada se nije priklanjala ni jednom polu ili centru moći. Kome god od velikih da se priklonimo, ili će nas taj pojesti ili će nas onaj drugi uništiti. Znači, ni Rusija, ni kolektivni zapad, već samo i jedino i isključivo Srbija.

Prethodnih dana ovde u ovom domu, a i na ulici, moglo se videti kako se prstom upire, kako se po svaku cenu traži krivac za nasilje u državi. Najčešće se krajnje simplifikuje problem nasilja. A problem postoji. Problem nije nastao juče, nije nastao ni pre godinu dana, nije nastao ni pre 10 godina. Problem samim tim ne može ni da se reši jednim potezom čarobnog štapića, jer čarobni štapići ne postoje. Ako želimo da rešimo problem nasilja, moramo imati dovoljno odlučnosti, znanja, strpljenja i zajedništva, odnosno konsenzusa.

Ovaj problem nije teritorijalno vezan samo za Srbiju. Ovaj problem nagriza čitav svet, današnju civilizaciju. Imamo gotovo treći svetski rat u toku, imamo velike ekonomske, političke, energetske i svake druge krize. Imamo podele. Svet je podeljen danas. Imamo podele i u našem društvu, da se ne lažemo. Imamo jedan iscrpljujući životni tempo koji nam često uzima toliko vremena da nemamo vremena za prijatelje, za porodicu. Imamo tendenciju razaranja porodice, imamo pokušaje menjanja sistema vrednosti, tradicije i kulture, koji su vekovima stvarani na ovim prostorima. U takvoj situaciji normalno se stvara strah kod ljudi, a opšte je poznato da su strah i nasilje u srodstvu.

Već sam rekao da je problem kompleksan, pa je kompleksno i rešenje. Ono ne može biti univerzalno, kao što ni nasilje nije univerzalno. Rešenje mora biti krajnje personalizovano, jer je i nasilje personalizovano. Znate, u „Ribnikaru“ nije ubijao bilo koji trinaestogodišnjak. Ne, trinaestogodišnjaci to ne rade. Ljudi to ne rade. Uradio je trinaestogodišnjak sa imenom i prezimenom, dečak kome je falilo ljubavi ili mu je ljubav, nažalost, data na krajnje pogrešan način, ne vodeći računa o njegovom uzrastu, o njegovom psihofizičkom razvoju, o njegovim emotivnim, kognitivnim i drugim sposobnostima, bio je, nažalost, učen da koristi oružje, dato mu je oružje u ruke. Dečaku umesto toplog očinskog razgovora u kojem bi bio vaspitavan u skladu sa normalnim vrednostima, o tome da treba voleti svet oko sebe ili ljubiti bližnjeg svoga, kako je kome više volja, umesto odlaska na basket, fudbal, šetnju, izlet u prirodu sa čitavom porodicom, dato mu je oružje u ruke.

Da se o detetu, njegovom psihičkom stanju, sistemu vrednosti, nije vodilo računa, govori i činjenica da je danima na njegovom radnom stolu stajao njegov plan, a da niko nije našao za shodno da pogleda šta taj dečak ima na stolu i šta planira da uradi.

Meni je indikativna izjava da je dečak pred sam taj čin hteo da pozove majku. Zašto mi je to indikativno? Prosto, postavljam pitanje – zašto je odustao? Odustao je verovatno zato što je i ranije pokušavao na sličan način i bio je izignorisan, pa je odustao i ovog puta, jer je pretpostavio takođe da će biti ignorisan.

Zašto sve ovo pričam? Ljudi, zatajila je porodica. O tome su pričali mnogi poslanici ovde. O tome je pričao i Dragan Marković Palma, evo i ja. Porodica je zatajila i to je osnovni problem. Nijedan sistem na svetu u toj situaciji ne bi mogao da spreči ono što se desilo.

Radim u prosveti čitav svoj život. Imao sam na stotine slučaja vršnjačkog nasilja. Imao sam mnoge slučajeve porodičnog i svakog drugog nasilja. Jednostavno, nema tog obrazovnog sistema koji je mogao anticipirati, prevenirati i sprečiti ovaj događaj. Obrazovni sistem nije kriv. Zatajila je porodica kao osnovna ćelija svakog društva i moramo učiniti sve da osnažimo porodice, da društvo vratimo osnovnim tradicionalnim vrednostima, a da porodici vratimo ljubav, veru, nadu, sklad i mir. Samo u takvoj porodici deca će izrastati u dobre, poštene, brižne i pravične ljude.

Ne smemo dopustiti dalje urušavanje porodice, jer društvo je kao organizam. Ako je porodica osnovna ćelija svakog društva, onda je dovoljno da jedna ćelija postane maligna i metastaziraće po čitavom organizmu.

Zato sa ovim poboljšanjem uslova u kojima deca uče, a na tome se dosta uradilo u poslednje vreme, moraćemo se pozabaviti obrazovnim sadržajima, naročito kod dece u osnovnim školama. Mora se više sadržaja, pa možda i posebni nastavni predmet koji ćemo posvetiti domaćem, porodičnom vaspitanju, mora se povećati više časova fizičkog vaspitanja, o tome je govorila i moja koleginica Marija Jevđić. Mora se pojačati pedagoško-psihološki i vaspitni rad u školama.

Naša deca su dobra, ali sa decom se mora raditi više. Ali ne tako što ćemo im nametnuti samo još više sadržaja za učenje i pamćenje, već mora više vaspitnih sadržaja i pojačan vaspitni rad.

Mi danas raspravljamo o Izveštaju REM-a, zahtevu opozicije da se smene članovi REM-a, o medijima. Mi danas, nažalost, imamo medije koji jure za senzacionalizmom, jer se senzacionalizam najbolje prodaje. Trka za lajkovima, za čitanošću i gledanošću jeste ništa drugo nego trka za profitom. U eri interneta i elektronskih komunikacija, ogromna je konkurencija među pružaocima medijskih usluga. Novine kao mediji polako se gase, ali internet, taj beskrajni informacioni svemir, pruža nove neslućene mogućnosti. Medijska sfera se sve više oslanja na internet, radio odavno, a u novije vreme i televizija gube primat nad društvenim mrežama i televizije se takođe sele na internet.

Konkurencija u mediima je nikad veća. Promene u medijskoj sferi nikada brže i sve je teže pratiti medijske sadržaje, a kvalitet tih sadržaja je sve diskutabilniji. Otuda i praćenje medijskih sadržaja nije nimalo lako i regulatorna tela poput REM-a imaju sve teži zadatak.

Velika se galama diže protiv TV Pinka, Hepija, rijaliti programa i nasilja koje se može videti na tim televizijama. U redu, mogu prihvatiti i složiti se sa tim delimično. Više puta sam i sam u ovoj sali ukazivao na pojedine neprikladne sadržaje na ovim, ali i na nekim drugim medijima. Prekjuče se šetalo ispred RTS-a, jer navodno RTS ne informiše. Ne navodno, nego RTS ne informiše objektivno i istinito javnost. Pa i vi sami kolege znate da sam ovde u ovom domu više puta govorio kako mi iz JS imamo primedbe na izveštavanje RTS-a. Svi vi iz opozicije, svi do jednog ste deset puta više prisutni na RTS-u nego JS i Dragan Marković Palma.

Dragan Marković Palma nije gostovao šest godina na RTS-u, ali nikada nam nije palo na pamet da šetamo ispred RTS-a. Evo večeras 1200 ljudi iz čitave Srbije polazi za Grčku, za Hanioti u organizaciji Dragana Markovića Palme, a sve o trošku donatora. Baš me interesuje da vidim kakvo će biti izveštavanje RTS-a i baš me interesuje da vidim kakvo će biti izveštavanje drugih medija o tom događaju i o tim dešavanjima.

Ok, kažete - smetaju rijaliti. Hajde da razgovaramo o tome. O tome je govorio i predsednik Vučić. O tome treba razgovarati. Evo, „Pink“ je ukinuo Zadrugu, ali to ne sme biti selektivno. Onda nema rijalitija ni na jednoj drugoj televiziji, a ne samo na „Pinku“ i „Hepiju“. Dakle, nema ni na „N1“, „Nova S“ i na drugim televizijama.

U medijskoj sferi ne može biti selektivnog pristupa. Ako nema nasilja ne sme ga biti ni na „Pinku“, ni na „Hepiju“, ali, naravno, ne sme ga biti ni na „Nova S“ ni na „N1“. Ako nema nasilja na stranicama „Informera“, „Kurira“ „Srpskog telegrafa“, onda nema nasilja ni u „Danas“, ni u „NIN-u“, ni u „Novoj“, ni u „Vremenu“. Nema više ni snajpera, nema više ni meta, nema više Petričića itd.

Reći ćete da je ovo kod nas satira, pa onda dajte šlagvort i ovima drugima da kažu – pa, i ovo kod nas je satira. I nije satira i nije sve nasilje.

Znate, nema dvostrukih aršina, ili će biti univerzalnog pristupa, znači, neće biti selektivnog pristupa ili je sve politizacija.

Pa, gde ćete veću politizaciju, nego kada čujem, a evo i danas sam čuo i prethodnih dana sam to čuo da kažu da su „Pink“ i „Hepi“ nešto crno, najgore što se dešava u Srbiji, a verovatno su „N1“ i „Nova S“ televizije koje šire ljubav, hipi kulturu ili ko zna šta drugo. Onda je za takve verovatno Marko Vidojković Desanka Maksimović današnjice, a ne jedna bahata, nevaspitana, opskurna i blasfemična osoba kojoj je suština postojanje nasilje.

Slabo čujem i jako su mi nekako slabašne osude na Jovu Bakića. Ne mogu ga nazvati profesorom. Znate, biti profesor ne znači smo poznavati jednu naučnu oblast, biti profesor znači imati i puno vrlina i vrednosti, a kada neko kaže – da će nekog juriti po ulicama Beograda i da će neko plivati po Savi i Dunavu, svakako takvog čoveka ne mogu nazvati profesorom.

Šta je zatvaranje auto-puta nego nasilje nad slobodom kretanja. Šta je to kada pretite policajcem i šutirate kola građana Srbije nego nasilje i to sve uživo na „N1“.

Znači, ljudi, ako pričamo da nema nasilja, onda ne može biti dvostrukih aršina u slučaju nasilja, pa i u slučaju nasilja u medijima ili ćemo, postoji i drugi način, danas imamo svi 200 kanala, možemo birati šta nam je volja i pustiti tu slobodu izbora i to je naravno opcija.

Ili možda vi zagovarate maksimu „Quod licet lovi, non licet bovi“ ili - ono što je dopušteno Jupiteru, nije dopušteno volu. Tačnije, ono što vama dopuštate drugima ne dopuštate i dozvoljavate. Ako je to tako, gospodo, to otvoreno i kažite.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je svaki društveni dijalog lekovit, pa i dijalog na temu medija. Možemo i treba da razgovaramo. Uostalom, predsednik Vučić je i u petak na mitingu i sinoć na televiziji pozvao na dijalog i to je dobar državnički gest.

Hajte sada i vi pokažite makar malo političkog razuma i krenite u dijalog. Samo tako, uz dijalog i razumevanje, možemo doći do društvenog konsenzusa koji je Srbiji potrebniji više nego ikada. Pokažite sada makar trunku političke zrelost, izađite iz vaših šinjela, izađite iz vaših ideoloških ostrašćenosti i uđite u dijalog. To je jedni put koji može dovesti do nekog rezultata koji je dobar za Srbiju. Sve drugo je politikanstvo. Politikanstvom i ulicom nećete postići ništa, a posledice će biti loše po građane Srbije.

Srbija danas mora biti jedinstvenija više nego ikada i potrebniji je konsenzus više nego ikada.

Tražite smenu Bate Gašića sa mesta ministra policije? Za šta je to tačno odgovoran Bratislav Gašić? Zato što je kriminal u ovoj godini smanjen za 20% u odnosu na prethodnu godinu? Zato što je od januara do aprila 2023. godina 5.788 krivičnih dela, a u istom periodu prošle godine je bilo 7.205? Da ga smenimo zato što je beogradska policija rešila sva najteža krivična dela protiv života i tela, a izvršioci su podneti nadležnim tužiocima.

Uhapšen je policajac zbog ubistva u Priboju, uhapšen je masovni ubica iz Mladenovca, policija i policijski službenici maksimalno posvećeno rade svoj posao. Ministar Gašić je sve vreme bio sa policijom dok nije taj krvnik iz Mladenovca uhapšen. Uhapšeni su i njegovi otac i stric.

Šta je, ljudi, više policija mogla da uradi? Dajte mi jedan smisleni argument za ostavku Bratislava Gašića, a da to ne bude – Gašić je Vučićev i SNS-ov, a mi mrzimo i Vučića i SNS, pa samim tim hoćemo i ostavku Bratislava Gašića. Nemojte mi koristiti kao argument – smenimo Gašića da bismo oslabili Vučića. To nije mera borbe protiv nasilja, to je politikanstvo. Znate, tražite smenu. Budite iskreni prema sebi. Kažite otvoreno – mi hoćemo smenu Bratislava Gašića iz političkih razloga, a ne zbog realne odgovornosti. Recite – hoćemo smenu Gašića, Ružića, Vulina, REM-a, da bi izazvali što veći haos u državi, kako bi destabilizovali državu, kako bi preuzeli vlast bez izbora. Na taj način kao ljudi priznajte da politički zloupotrebljavate tragedije koje su nas sve zajedno zadesile.

Nema nikakve odgovornosti Bratislava Gašića, kao što nema odgovornosti ni Branka Ružića, ali prosveta je najosetljiviji sistem, radi se o našoj deci i imam razumevanje za njegov postupak.

Jedinstvena Srbija neće glasati, da znate, i to vam unapred kažem, za smenu Bratislava Gašića. Jedinstvena Srbija podržava poziv na širok društveni dijalog, Jedinstvena Srbija podržava formiranje velikog državnog pokreta, jer Jedinstvena Srbija se zalaže za ono što i njeno samo ime kaže i znači u njegovom najširem smislu – jedinstvo po svim važnim i elementarnim državnim i nacionalnim pitanjima.

Znate, još jedna stvar, nasilje se neće rešiti novim nasiljem. Nasilja ćemo se rešiti ako ga svuda i na svakom mestu osudimo, ako svuda i ličnim primerom pokažemo da nasilje nije prihvatljiv oblik ponašanja.

Drage kolege poslanici, lični primer je najbolji način da se rešimo nasilja. Razmislite o tome. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko Đedović sa saradnicima, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – Dragan Marković-Palma podržava i ovaj amandman, kao i prethodne amandmane koleginice Tomić, ali i podržava ovaj zakona u celini, kao što je to u raspravi u načelu i rekao naš predsednik Dragan Marković – Palma.

Mislim da je sada dobra prilika, gospodine predsedavajući, da vama, a i kolegama narodnim poslanicima, kao i ministarki Đedović, dam neku vrstu izveštaja ili obaveštenja, kako god hoćete, da smo koleginica Tijana Davidovac i ja ispred Odbora za privredu, regionalni razvoj, turizam i energetiku, u ponedeljak, 24. aprila učestvovali na međunarodnoj konferenciji u Stokholmu sa temom – Sigurnost i izazovi u energetskom snabdevanju EU.

Naime, celu tu konferenciju je organizovao parlament Švedske u okviru švedskog predsedavanja EU. Koleginica Davidovac i ja smo bili, da tako kažem, jedini smo od država kandidata za članstvo EU koji smo uzeli učešće u radu na toj konferenciji.

Jedan od osnovnih utisaka je bio taj da dok su predstavnici članica EU izražavali sve vreme veliku zabrinutost u vezi energetske situacije u svojim državama i u čitavoj EU, dok su Francuzi pričali o tome da će se još više i u još većoj meri osloniti na atomsku energiju i na proizvodnju atomske energije kako bi obezbedili svoju energetsku sigurnost, dok smo slušali Nemce koji više ne kritikuju tako žestoko ugalj kao što su ga kritikovali u prethodnih par decenija, gde smo slušali naše kolege iz evropskih parlamenata da govore da su cene energenata otišle previsoko i da izazivaju i socijalne, ali Bogami i makroekonomske probleme u njihovih državama, naše zadovoljstvo je bilo da smo mogli da kažemo na toj konferenciji da je elektroenergetska situacija u Srbiji u Republici Srbiji stabilna, da je snabdevanje stanovništva i kupaca uopšte električnom energijom redovno, da smo u decembru 2022. godine domaćom proizvodnjom pokrivali potrebe naše, da je naš elektroenergetski sistem stabilan i u prenosnom i u distributivnom sistemu je sve stabilno.

Zadovoljstvo je bilo reći da je naša zemlja popunila i skladište gasa u Banatskom Dvoru, ali i iznajmljeno skladište u Mađarskoj, da je i snabdevanje ovim energetskim izvorom stabilno.

Zadovoljstvo je bilo reći da je i, što se tiče naftnih derivata, obezbeđena dovoljna količina sirove nafte i naftnih derivata za nesmetano funkcionisanje u periodu od 38 dana. Bilo je zadovoljstvo reći i to da smo postigli cilj za 2020. godinu, a to je da u proizvodnji primarne energije obnovljivi izvori energije, o kojima sada pričamo, učestvuju sa 27%, da smo taj cilj postigli i da ćemo novom energetskom strategijom odrediti cilj za 2030. godinu.

Takođe je bilo zadovoljstvo reći da smo još 2021. godine napravili dobar zakonodavni okvir u oblasti energetike i rudarstva koji nam omogućava da stvorimo što veću energetsku nezavisnost, da radimo na toj energetskoj nezavisnosti. Inače, najčešće upotrebljavana reč bila je diverzifikacija i mi smo rekli da, kao država, radimo na tome. Pomenuo sam i gasni interkonektor sa Bugarskom koji će biti operativan 2024. godine i mnoge druge stvari.

Naravno, tema je bila i inovacije u energetskom sektoru i kako one da pomognu energetskoj stabilnosti država EU i koleginica Davidovac je tu pomenula i naše fondove koji pomažu inovacije i Institut „Mihailo Pupin“ i Beogradski univerzitet i drugo.

Generalno, ono što mi treba da nastavimo dalje jeste da radimo na daljoj energetskoj stabilnosti naše zemlje, moramo da radimo na diverzifikaciji snabdevanja energetskim izvorima i da nastavimo da radimo onako kako smo radili i do sada. Jednostavno, naša zemlja je prethodnu tešku godinu, koja je bila šok za većinu u EU, prošla jako dobro. Mi imamo možda najniže cene energenata u Evropi, bar smo među zemljama sa nižim cenama i sve je to dobro, u stvari, i, zašto ovo sve pričam, sve je to od koristi za naše stanovništvo.

Da završim ovde, ne bih dalje mnogo da pričam o ovoj temi, prosto sam hteo da kažem da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije podržati i ovaj zakon i svih 28 tačaka o kojima smo pričali u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima. Hvala.

Poštovani predsedavajući, mogli smo maločas čuti jedan novi žanr bajki, to su horor bajke. To je postao manir poslaničke grupe da zastrašuju ljude izmišljajući razne priče, neistine i laži.

Ovom prilikom bi se osvrnuo na to se priča o nekoj novoj koaliciji i o stvaranju neke koalicije koja radi protiv srpskog interesa. Ja, prosto, kažem da je Jedinstvena Srbija uvek radila u interesu Srbije i da su stranke vladajuće koalicije te koje uvek govore i rade u interesu Srbije. Nisam siguran da je interes Srbije da se svrsta na bilo koju stranu, sem na srpsku stranu i nisam siguran da se Srbija svrstava na bilo koju stranu.

Ono što je sigurno, ministar rada Rade Basta koji je izašao kao predlog iz naše koalicije i iz moje stranke, mi smo se kao stranka jasno ogradili od političkih stavova koje je iznosio Rade Basta i to nisu stavovi JS. Ne znam šta bismo više mogli da uradimo od te jasne ograde od tih stavova.

Ono što je takođe bitno jeste da smo mogli sada da čujemo jednu priču, a ona pokazuje svo licemerje prethodnog govornika iz prostog razloga što smo mogli da ga čujemo i jutros na Šolakovoj televiziji. Mogli smo čuti i novinara koji je razgovarao jutros na Šolakovoj televiziji sa njim koji je rekao – vi ste najprisutniji političar na našoj televiziji. On se naravno složio sa tim i rekao da njemu to pripada, jer je na predsedničkim izborima zaradio celih 4%.

Tako da on govori o nekim neprincipijelnim koalicijama, a najprisutniji je na televiziji koja u stvari zastupa politiku koju on najviše kritikuje. Hvala.

Kako gospodin Obradović zamišlja demokratiju mogli smo videti sada. On bi to ljude kao šahovske figure sklanjao sa table, stavljao na tablu. Ovo je demokratska zemlja. Postoje procedure po kojima se neko i bira i razrešava uz vođenje računa o stabilnosti političkoj, ekonomskoj i svakoj drugoj u državi.

O tome kako Dveri zamišljaju demokratiju mogli smo videti za vreme referenduma, odnosno veče nakon uspešno sprovedenog referenduma gde jedan njihov aktivista u Jagodini kaže – ajmo sada da kažemo da su rezultati ovakvi i ovakvi. Naveo je i procente kakvi njima odgovaraju kako bi izazvali nezadovoljstvo i nerede u čitavoj zemlji.

Tako ono zamišljaju glasanje, tako oni zamišljaju referendum, tako zamišljaju demokratiju, štelovanjem podataka, izmišljanjem priča, izmišljanjem činjenica, itd.

Evo, ja ću vam reći sada, gospodine Obradoviću, u ime poslaničke grupe JS, JS nikada neće glasati za uvođenje sankcija Rusiji. Jel vas je to zadovoljilo.

Idemo dalje. Pričate o ambasadama i da ambasade upravljaju. Pa, vas su bar tri puta uslikali u Američkoj ambasadi, gospodine Obradoviću, i o tome postoje podaci. Ne znam šta je sporno sa tim? Zašto se vi sada bunite i nekome spočitavate ambasade, a vi ste redovni posetilac svih zapadnih ambasada, između ostalog?

Na kraju krajeva, ako hoćete, nisam vas video na prijemu u Ruskoj ambasadi pre jedno dva meseca, kada su obeležavali Dan narodnog jedinstva. Niste bili, a kunete se u tu istu Rusiju.

Da vam kažem još nešto. Pričate o tome da nema grada da JS, pomenuli ste još neke druge stranke, non-stop izlaze u koaliciji i nema grada gde nisu ostvarili rezultat, nema izbora republičkih gde su ostvarili samostalni rezultat. Ja vas pitam to isto, ali za grad. Ne morate republiku. Vi nemate mesto gde niste izašli u koaliciju.

Vi nemate mesto gde ste ostvarili rezultat iole vredan, iole vredan pažnje.

Tako da, ko će se pokriti ušima na kraju reći će građani Srbije.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas smo u prilici da biramo po četiri kandidata za članove VSS i VST. To pravo Narodnoj skupštini dato je po članu 7. Zakona o Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva i mi imamo danas pred nama predlog nadležnog Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu. Imamo predlog osam kandidata za VSS i osam kandidata za VST od kojih mi treba da izaberemo četiri kandidata. Ovo je jedan od poslednjih koraka u procesu reformi pravosudnog sistema, kojim se između ostalog ovaj visoki Dom razvlašćuje od obaveze biranja nosioca pravosudnih funkcija.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije je ovaj proces od samog početka podržavala i poslanička grupa Jedinstvena Srbija - Dragan Marković Palma će i danas učiniti sve da uspešno završimo ovaj proces.

Ovim procesom želeli smo da povećamo stepen nezavisnosti nosioca sudijskih funkcija i samostalnosti tužioca, odnosno hteli smo da popravimo pravosudni sistem. Čini mi se da smo u tome i uspeli.

Mnogo puta sam već u ovom domu govorio da i najsavršeniji sistem zavisi pre svega od ljudi koji čine taj sistem. U ovom konkretnom slučaju, zavisi od svakog pojedinačnog nosioca pravosudne funkcije, od svakog pojedinačnog sudije, od svakog pojedinačnog tužioca, od njihovih stručnih, moralnih, ljudskih i drugih kvaliteta.

Francuski pisac i pravnik Anri Bordo rekao je: „U pravosuđu uvek postoji neka opasnost. Ako to nije zakon, onda su to sudije“. Rikofer je rekao da zakoni vrede onoliko koliko vrede ljudi koji su pozvani da sprovode te zakone. Rajačić kaže da zakoni ne zavise od onih koji ih donose, već od onih koji ih sprovode. Čuvena je izreka Frensisa Bejkona, koji je rekao: „Jedna nepravedna presuda napravi više zla, nego mnogi nepravedni postupci“.

Zato je od danas velika odgovornost na VSS i VST, odnosno velika je odgovornost na ljudima koje ćemo danas birati kao članove tih tela i od toga kako će oni birati i selektovati sudije i tužioce zavisiće, i to će biti ključ uspeha ovih pravosudnih reformi koje privodimo kraju.

Naravno da dobar sudija, onaj koji je dao zakletvu da će suditi po zakonu i pravdi, onaj koji je posvećen svom poslu, koji drži do sebe i do svog posla, koji je stručan, taj je bio i do sada, jeste i danas i biće u bilo kakvom drugom sistemu, nezavisan. Ovi drugi nisu bili, nisu ni danas, neće ni biti nezavisni.

Mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je nezavisno sudstvo centralni postulat demokratskog poretka zasnovanog na vladavini prava. Mi smatramo da sudska nezavisnost nije i ne sme biti vrednost za sebe, odnosno da se ne sme posmatrati kao privilegija jedne grane državne vlasti ili kao privilegija nosioca sudijskih funkcija, već jedino i isključivo kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Da bi se u potpunosti ostvario taj cilj – nezavisno, nepristrasno sudstvo bazirano na temeljima poštovanja i zaštite ljudskih prava i sloboda, neophodno je da tome svoj doprinos daju i najviše je neophodno da svoj doprinos daju same sudije svojom stručnošću, osposobljenošću, posvećenošću itd.

U ova dva dana rasprave, juče i danas, mogli smo čuti kritičare ovog procesa reformi pravosudnog sistema i ustavnih reformi, ali ja zaista njima moram da postavim, tim kritičarima, pitanja. Da li smo 16. januara 2022. godine sproveli referendum o ustavnim promenama? Jesmo. Da li smo na tom referendumu imali rezultat da je 60% izašlih građana glasalo za ustavne reforme u oblasti pravosuđa? Jesmo. Da li je Narodna skupština Republike Srbije 9. februara 2022. godine proglasila Akt o promeni Ustava Republike Srbije i Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava Republike Srbije, Skupština kao odraz narodne volje? Jesmo. Da li je ta ista Narodna skupština, odnosno mi u ovom sazivu, da li smo, nakon toga, izglasali neophodne prateće pravosudne zakone po kojima, između ostalog, biramo kandidate za VSS i VST danas? Jesmo.

Znači, sve je urađeno u skladu sa narodnom voljom, odnosno sve je urađeno u skladu sa većinskom voljom građana Srbije, a vi i dalje kritikujete to. Vi kritikujete većinsku narodnu volju, vi koji se kunete u demokratiju, a osnovni postulat demokratije jeste da je volja većine neprikosnovena, a nas koji poštujemo tu volju većinu nazivate nedemokratama, autokratama i kako sve ne. Ja se izvinjavam, ali zaista imam problem sa takvim vašim logičkim zaključivanjem.

Da li ste svesni da svakom svojom kritikom vi direktno pljujete u lice svakom građaninu Srbije koji je slobodno i jasno izrazio volju da se ovaj čitav proces sprovede, a posle se čudite što nemate glasove na izborima.

Ja lično ne poznajem ni jednog od ovih kandidata. Razgovarajući sa članovima svoje poslaničke grupe znam da ni oni, niko ne poznaje ni jednog od ovih kandidata za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, tako da ćemo kao poslanička grupa Jedinstvena Srbija – Dragan Marković Palma glasati isključivo rukovodeći se ličnim biografijama kandidata i njihovim postignutim rezultatima u dosadašnjem radu.

Kada govorimo o izboru Saveta DRI, mi iz Jagodine i mi iz Jedinstvene Srbije odlično poznajemo gospodina Pejovića. Retko koji grad i retko koja stranka imali su toliko prilika da ugoste DRI i njene zaposlene. Mi naravno, nemamo problem sa tim. Nešto smo mi naučili od njih, nešto su oni naučili od nas.

Mi iz Jedinstvene Srbije čak smatramo da treba uvećati broj izvršilaca u DRI kako bi pokrili čitavu teritoriju Srbije podjednako, sve lokalne samouprave podjednako, sve političke stranke podjednako, sve institucije i ustanove i privredne subjekte podjednako. Zato smatramo da to nisu do sada bili u stanju, jer nemaju dovoljno izvršilaca. Evo mi pokrećemo tu inicijativu da se poveća broj izvršilaca u DRI.

Kada govorimo o izboru četiri člana Komisije za zaštitu prava u principima javnih nabavki, smatramo da je ta Komisija i njen rad važan, jer je institut javnih nabavki nešto što je veoma važno u poslovanju preduzeća, ustanova i institucija. Baš zato mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da je potrebno da unapredimo Zakon o javnim nabavkama i da tim promenama konačno stanemo na put onim, kako ih ja zovem, dežurnim smetalima, odnosno onim stalnim dežurnim učesnicima u postupcima javnih nabavki koji nemaju bonitet, koji nemaju reference, ali koji se stalno i redovno iz ličnih interesa žale na postupke javnih nabavki i tako opstruišu sam postupak javnih nabavki i štetno utiču na privredne procese, na funkcionisanje privrednih subjekata, ustanova i institucija. Svako ko prati proces javnih nabavki jednostavno zna o čemu govorim.

Kada govorimo o Zaštitniku građana, moja koleginica Zagorka Aleksić je više govorila o tome i svakako da ćemo mi podržati predložene predloge.

Kao što rekoh, poslanička grupa Jedinstvena Srbija – Dragan Marković Palma će za članove Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva glasati na osnovu njihovih dosadašnjih biografija i dosadašnjih rezultata u radu. Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, maločas smo mogli čuti i videti da Zeleni nisu zeleni zato što su ekološki osvešćeni, već su Zeleni zeleni jer nemaju pojma o životu i mogli smo čuti gomilu laži, neistina i paušalnih ocena.

Oni ne dave samo Beograd, oni bi da pridave sve gradove u Srbiji, čitavu Srbiju i građane Srbije i ja bih se samo osvrnuo na to i prosto pitam sam sebe, iskren da budem, šta oni imaju protiv nasipanja puteva, protiv građenja vrtića, popravljanja, renoviranja škola? Šta imaju protiv budžetske rezerve koja je inače praksa u Republici Srbiji? To se uvek radi na kraju godine i nije u pitanju samo jedan grad, već su u pitanju svi gradovi i to je nešto što je po zakonu i što je u skladu sa pravilima koja su postavljena u našoj zemlji. Znači, oni imaju protiv toga što se radi po propisima i zakonima ove zemlje, ali zaista opet imam protiv da to iznose i takve paušalne ocene iznose oni koje finansira Haki Abazi, čovek šiptarski lobista, albanski lobista, koji finansira tu sada već političku grupaciju i svakako ne finansira tu političku grupaciju da bi oni ovde zasađivali sadnice, drveće, kako bi popravljali ekologiju naše zemlje, već upravo zbog toga da rade ono što i rade, a to je stalno da optužuju, pritiskaju i rade protiv države Srbije i ovu inače tešku političku situaciju koju imamo čine još težom i nanose veliku štetu našoj državi.

Hvala.

Ovako, Jagodina ima kanalizaciju, i ne samo Jagodina, nego i okolna naselja. Jagodina ima sistem za prečišćavanje otpadnih voda, Jagodina ima regionalnu deponiju. Jagodina je u prethodnih nekoliko godina izmenila sve cevi i kompletan vodovod u gradu i ugradila nove ekološke. Jagodina ima nov sistem za snabdevanje vodom koji obezbeđuje dovoljno vode Jagodini u narednih dvadeset godina i ima pijaću vodu najvećeg mogućeg kvaliteta.

Tako da, vi ekolozi nemate potrebe da uzimate Jagodinu kao primer za bilo šta. Pomenuli ste i vrtiće, Jagodina nema liste čekanja u vrtićima. Jagodina ima sređene sve škole. Tako da, apsolutno nema, jednostavno, pogrešan primer ste uzeli. I ono što sam maločas ovde čuo, a zaista se slažem sa tim, očigledno da ste vi Zeleni samo zbog dolara. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministri, gospodine Vučeviću, uvaženi ministri, gospodine Vučeviću, gospodine Vesiću, Mihailoviću, dame i gospodo predstavnici nezavisnih regulatornih tela, koleginice i kolege narodni poslanici, JS će u danu za glasanje podržati sve tačke predloženog dnevnog reda od Zakona o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika, preko bilateralnih sporazuma do ugovora finansijskih koji tretiraju, omogućavaju praktično dalje razvijanje naše infrastrukture.

Kada govorimo o izveštajima nezavisnih regulatornih tela mi iz JS imamo ozbiljne primedbe na rad pojedinih tih institucija, ali imajući u vidu značaj i važnost tih institucija kao kontrolnom i korektivnog faktora u danu za glasanje podržaćemo i te izveštaje.

Kada govorimo o bilateralnim sporazumima Srbije sa partnerskim državama naravno da ti bilateralni sporazumi ne spadaju u one strateške velike sporazume, ali u trenutku kada je Srbija izložena ogromnom spoljnopolitičkom pritisku, u trenutku kada se vrši pojačani atak na suverenitet i integritet naše države svaki od ovih sporazuma predstavlja jedan mali diplomatski uspeh.

Jedinstvena Srbija smatra da Srbija mora da nastavi da radi na svom političkom snaženju kako unutrašnjem, tako i spoljnom. Kada govorimo o unutrašnjem mislim na stvaranje što većeg i jačeg političkog jedinstva među građanima Srbije i o tome smo govorili na posebnoj sednici na KiM i ovom prilikom želim da se zahvalim predstavnicima mađarske i bošnjačke nacionalne manjine koji su dali značajan doprinos tom jedinstvu i što tada tom prilikom Dragan Marković Palma reče – još da se samo mi Srbi složimo i biće po tom pitanju sve u redu. Kada govorimo o političkom jačanju Srbije, mislimo tu i na jačanja spoljnopolitičke pozicije Srbije i stvaranje što boljih političkih odnosa, ne samo sa tradicionalnim političkim prijateljima, već iznalaženje i što širih zajedničkih interesa sa onima koji baš nisu toliko naklonjeni Srbiji.

Taj proces se mora nastaviti i intenzivirati i u narednom periodu, moramo praviti što bolje odnose, i nalaziti zajedničke interese na najširem spoljnopolitičkom planu. Samo tako možemo stvoriti bolju poziciju u borbi za očuvanje naših elementarnih, osnovnih, nacionalnih i državnih interesa. Otuda svaki, pa i ovi najmanji diplomatski pomaci kakvi su ovi bilateralni sporazumi naravno dobiće podršku nas iz Jedinstvene Srbije.

Kada govorimo o finansijskim ugovorima vezanim za infrastrukturne radove u Srbiji, naravno, da će Jedinstvena Srbija i njih podržati. Konkretno radi se o finansijskim ugovorima za izgradnju brze pruge Beograd – Niš, i izgradnju, odnosno osnaživanje našeg rečnog saobraćaja. Vi ste ministre Vesiću, rekli da izgradnjom brze pruge Beograd – Niš vozovi će iz Beograda do Niša stići za sto minuta. Znači, u Jagodinu iz koje ja dolazim kao narodni poslanik, stići će za nekih pedeset minuta i to je manje vremena, nego što se danas može stići automobilom auto – putem. To je jedan od benefita, ali ne i najvažniji, naravno, da će i Jagodina koja je pionir u dovođenju stranih investicija postati grad koji je još privlačniji za investiranje, i ne samo Jagodina, već i Smederevska Palanka, Velika Plana, Ćuprija, Paraćin, Niš. Svi ti gradovi će izgradnjom brze pruge biti privlačniji za investiranje.

Nije to jedina stvar, osnažićemo i našu trgovinu, jer prevoz robe brzim prugama učiniće da i naš trgovinski bilans, trgovinski bilans gradova kao što je Jagodina, koji je pozitivan bude još bolji i još snažniji. Kada govorimo o našim plovnim putevima, ja znam, mišljenja sam i Jedinstvena Srbija da zaista Srbima ne treba ratna mornarica, jer nemamo more, ali nam zaista treba trgovačka flota snažna, dobre luke na našim rekama jer su Dunav, Sava i Tisa naše unutrašnje more. U tom smislu izgradnja novih kapaciteta na lukama kao što su Bogojevo, Sremska Mitrovica i Prahovo, dodatno poboljšanje plovnog puta na Tisi, dodatno će osnažiti našu privredu, ne samo rečni saobraćaj, već i čitavu privredu, jer će olakšati trgovinu sirovinama, i drugom kabastom robom, i jednostavno to su ugovori koje ćemo mi kao stranka i poslanička grupa podržati.

O izveštajima nezavisnih regulatornih tela i drugim pitanjima na dnevnom redu, više će moje kolege iz poslaničke grupe, ja ću se ovde danas usredsrediti više na odluke o izmenama i dopunama Odluke o upotrebi vojske i drugih snaga odbrane u multinacionalnim operacijama van granica Republike Srbije. Mi iz Jedinstvene Srbije ćemo ovu odluku podržati, jer je predlog dobar, a dobar je iz više razloga.

Prvo, radi se o učešću naše vojske u međunarodnim mirovnim operacijama, što je u skladu sa našom proklamovanom politikom mira, sa politikom poštovanja međunarodnog prava i politikom poštovanja teritorijalnog suvereniteta svuda u svetu. Već sam ovde rekao da primer naše južne pokrajine Kosovo i Metohije ne može biti „sui generis“ samo je bilo pitanje trenutka ko će, gde će, i kada će taj primer i taj postupak učiniti ponovo. Srbija mora insistirati na poštovanju međunarodnog prava i da svako narušavanje istog, svako narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta bilo gde i bilo kada Srbija mora osuditi.

Tu je negde odgovor kolegi koji je maločas rekao, da država Srbija izbegava da se odredi prema međunarodnom pravu i prema poziciji u trenutnom sukobu između Rusije i Ukrajine. To je jedna neistina iz prostog razloga što je Srbiji međunarodno pravo prva linija odbrane sopstvenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta i otuda mi moramo da nastavimo kao država upravo to da činimo i da radimo, da se ponašamo u skladu sa svim međunarodno pravnim normama kako bi na taj način sačuvali sopstveni teritorijalni integritet i suverenitet.

Drugo, sve ove mirovne misije su u skladu sa našoj proklamovanom politikom vojne neutralnosti i sve ove mirovne misije nisu deo misija nijednog vojnog saveza.

Treće, možda i najvažnije, sve mirovne misije pokazuju svu sposobnost naše vojske da odgovori postavljenim zadacima i da naša vojska ničim ne zaostaje za vojskama ekonomski mnogo snažnijih država nego što je Srbija. Zato Jedinstvena Srbija podržava sve napore i aktivnosti u smeru daljeg snaženja naše vojske, jer je naša vojska garant očuvanja vitalnih državnih interesa, naša vojska je važan faktor odvraćanja od pokušaja nametanja prava sile nad silom prava i danas u vreme velikih geopolitičkih turbulencija, u vreme kada se nad čitavim svetom nadvila opasnost od globalnog sukoba, u vreme kada se svet ubrzano naoružava, u vreme kada se suspenduju sporazumi o kontroli naoružavanja, u vreme kada naši susedi ulažu ogroman novac u oružje i naoružavaju se, u vreme kada separatisti u našoj južnoj pokrajini se naoružavaju i stvaraju mimo bilo kog zakona i sporazuma neke bezbednosne snage, jedini pravi odgovor države Srbije i država Srbija nema bolji odgovor nego što je jačanje naše vojske.

Naravno, ovde je bilo i kritičara tog procesa snaženja naše vojske. Nažalost najjači i najglasniji kritičari snaženja jesu ljudi koji su nekada nažalost ničim zasluženo bili na čelu naše vojske, pa su svojim postupcima oslabili našu vojsku do nivoa koji je željen ne za Srbiju, već za sve ostale sem za Srbiju.

Naravno bilo je i ovde danas kolega koji su kritikovali taj proces snaženja, ali moram da postavim pitanje, kako ćemo braniti naš teritorijalni integritet, naše građane širom Srbije? Kako ćemo i čime ćemo odvratiti Kurtija od namere da napadne naše građane na severu KiM? Tako što ćemo, kao što je kolega Jovanov rekao, otići sa gitarama i pevati Kurtiju „Giv pis of čense“, naravno da ne. Jeste on nosio u mladosti dužu kosu i imao taj neki hipi izgled, ali Aljbin Kurti nikada, pa ni tada nije bio zastupnik mirovne politike. Naprotiv, nije Aljbin Kurti bio u našim zatvorima zato što je pušio travu i što je glumio Džona Lenona. Ne, Aljbin Kurti je sve vreme od svog početka političkog delovanja do danas bio najekstremniji činilac na albanskoj političkoj sceni. To moramo imati na umu.

Naravno, postoje ovde ljudi, moram da kažem, kolege u ovom parlamentu koji su i pored svih ti činjenica išli kod Aljbina Kurtija i govorili kako se sa njim može dogovoriti, kako sa njim može da se odgovara, ali ja samo kažem to je jedna neodgovorna politika. Jednako neodgovorna je i politika kvazi patriota i ekstremista koji svojim otvorenim pretnjama rukovodstvu države slabe poziciju ne rukovodstva države, već same države, same Srbije. Oni bi hteli da Srbija ne razgovara ni sa kim, oni bi hteli da se Srbija konfrontira sa svima. Oni bi hteli u krajnjoj liniji da Srbija bude aktivni činilac ovog konflikta koji se polako širi svetom. Oni traže od Srbije obe strane u konfliktu, a to je da se svrstamo na jednu stranu i to baš na onu stranu za koju oni rade.

Ta politika ne samo da je neodgovorna, već je i glupa, samim tim i opasna. Srbija mora i može izabrati samo jedan put, a to je srednji put, srpski put, odnosno put razgovora i saradnje. Zato mislim da država Srbija, čitava Vlada mora da nastavi da jača našu vojsku, jer tako ćemo jačati državu Srbiju, sačuvati stabilnost i mir u našoj zemlji, jer tako stvaramo uslov za ekonomsko snaženje naše države i činimo Srbiju boljim mestom za život naših građana. Zato Jedinstvena Srbija će podržati i ovu odluku i podržaće sve tačke dnevnog reda, jer Srbija nema drugi put, do svoj srpski put. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, uvažena ministarko, gospođo Popović, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su 32 tačke dnevnog reda. Odmah na početku da kažem da će poslanička grupa JS glasati za svih 32 tačke dnevnog reda.

Naravno, prve su na dnevnom redu tačke, odnosno set tačaka iz oblasti pravosuđa. Tih 11 zakona predstavlja, da kažem, jedan od završnih koraka u procesu reformi pravosudnog sistema.

Da podsetim pojedine kolege narodne poslanike, ali pre svega i građane Republike Srbije, većinskom voljom građana Republike Srbije na referendumu 16. januara, građani su usvojili amandmane na Ustav Republike Srbije iz domena pravosuđa.

Tom većinskom voljom, mi smo ovde 9. februara, u ovoj sali, prisustvovali proglašenju Ustava Republike Srbije u koji su inkorporirani i ti amandmani, odnosno te izmene koje su volja većine građana.

Ovih 11 zakona jesu direktan proizvod većinske volje građana koji su tu volju izrazili na referendumu 16. januara prošle godine. Iz tog razloga JS smatra jedino normalno i jedino logično da svi mi ovde zajedno glasamo za ove zakone.

Dakle, JS sigurno je bila uz većinsku volju građana i poštovala većinsku volju građana. Mislim da je jedino ispravno i normalno da svi ovde glasamo za ove zakone, poštujući većinsku volju građana Republike Srbije.

Naravno, tih godinu dana iskorišćeno je da se vodi vrlo široka javna rasprava, intenzivna, konstruktivna, širom Srbije. Osnovna ideja ovih reformi jeste da se u oblasti pravosuđa omogući potpuna nezavisnost sudija i što veća samostalnost tužioca.

Naravno, ovo jeste i jedna od obaveza Republike Srbije u pristupnim pregovorima sa EU koja stoji u akcionom planu u Poglavlju 23, ali je pre svega ovaj proces dobar za građane Srbije, jer će građani Srbije brže i lakše ostvariti svoja prava pred sudovima.

Naravno, kao krajnji proizvod ovih reformi doći će i do povećanja sigurnosti kapitala, do povećanja direktnih stranih investicija, novih radnih mesta, većeg životnog standarda građana, a što se sudija i tužilaca tiče, sudije će dobiti nezavisnost, a tužioci samostalnost.

Izbor tužioca i sudija izmešten je iz Narodne skupštine Republike Srbije i dat je u nadležnost, prebačen je u nadležnost Saveta, odnosno Visokog saveta pravosuđa i Visokog saveta tužilaštva. To bi trebalo da bude jedna od garancija da naše pravosuđe ubuduće neće biti podložno raznim neželjenim uticajima, da li političkim, da li od strane ekonomskih i svakih drugih centara moći.

Narodna skupština koja je do sada birala sudije i tužioce u nekom narednom periodu biraće isključivo istaknute pravnike, i to po četiri istaknuta pravnika za svaki od saveta. To što je dobro u celoj ovoj priči, ti istaknuti pravnici neće moći biti članovi i aktivnosti političkih stranaka.

Mi sada ovde pravimo dobar sistem, ali ja sam više puta u ovoj sali, pa moram i danas da ponovim, rekao da i najbolji sistem zavisi najviše od ljudi koji čine taj sistem, u ovom slučaju od nosilaca pravosudnih funkcija. Znači, od sudija i od tužilaca.

Siguran sam da najveći deo i danas sudija i tužilaca koji su položili zakletvu da će suditi po zakonima Republike Srbije, koji su stručni, odgovorni, časni, koji su posvećeni svom poslu, oni su i bili i danas jesu i biće i sutra nezavisni.

Oni pojedinci, kojih je na svu sreću malo, a koji su se više vezali za lične ili politički interes, naravno da nisu ni bili, nisu ni danas, a neće biti ni u ovom sistemu sutra slobodni i nezavisni jer nisu vezali svoj položaj za zakone, za društvene norme, opšte prihvaćene društvene norme, već su vezali za lični ili politički interes.

Zato je uloga Saveta, Visokog saveta sudstva, Visokog saveta tužilaštva u ovom slučaju ogromna jer će od njihove selekcije, pre svega od njihove selekcije zavisiti i kakvo će nam pravosuđe biti i da li će ove reforme uspeti ili neće.

Iskreno, verujem da je ovo dobar put i da ćemo na ovaj način dobiti kvalitetnije i bolje pravosuđe.

Mi iz JS smatramo da principi sudske nezavisnosti predstavljaju centralni postulat demokratskog društva i poretka zasnovanog na vladavini prava, ali smatramo da sudska nezavisnost međutim nije i ne sme se smatrati kao privilegija jedne grane državne vlasti ili nosioca sudske funkcije, već kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Da se vratimo na proces ovog zakona. Ja zaista moram da kažem da je Venecijanska komisija pohvalila ovaj proces i ove zakone i kaže, citiram – imaju potencijal da donesu značajne pozitivne promene u sudskom pravosuđu i tužilaštvu.

Takođe, i to je pre svega pohvala vama, gospođo Popović, jeste da su izvestioci Venecijanske komisije Regine Kiner i Martin Kujer izjavili da imaju odličnu i konstruktivnu saradnju sa vama i vašim ministarstvom u radu na ovom zakonskom paketu.

Primena ovih zakona treba da počne danom formiranja saveta, što bi trebalo da se desi u narednom periodu i nadam se da će do kraja godine i građani Srbije već osetiti sve boljitke donošenjem ovih zakona.

Ono što želim da kažem, koliko je pravda važna, možda najbolje govore reči Martina Lutera Kinga, koji je rekao – nepravda bilo gde jeste pretnja po pravdu svuda i to možemo možda najplastičnije videti na primeru Srbije i narušavanja njenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Naime, nepravda koju je kolektivni zapad učinio prema Srbiji i našoj južnoj pokrajini, prema kolektivnom suverenitetu i teritorijalnom integritetu danas je pretnja pravdi svuda u svetu i nije samo pretnja pravdi svuda u svetu, već je nažalost pretnja po opstanak čovečanstva.

Naime, ta tvrdnja kolektivnog zapada da je Kosovo sui generis samo je slabašno opravdanje za najgrublje narušavanje međunarodnog prava, odnosno narušavanje našeg teritorijalnog integriteta i suvereniteta.

Nepravda učinjena Srbiji danas jeste ključni argument da to drugi čine bilo gde u svetu i bilo je pitanje dana kada će neko potegnuti za tim argumentom i krenuti da vrši nepravdu širom sveta. Umesto sile prava, pribeglo se pragu sile.

Ako ne možemo da utičemo, ali moramo stalno da insistiramo na poštovanju međunarodnog prava, možemo da uradimo i uredimo kako treba naš pravosudni sistem. Bar kod nas u Srbiji neka sila prava nadvlada pravo sile i u tom smislu Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj set zakona.

Drugi set zakona se odnosi na finansije i infrastrukturni razvoj naše zemlje. Jedinstvena Srbija će i taj set zakona podržati. Zašto? Ovih dana smo, prekjuče, juče, pričali o poziciji Srbije i pričali smo o tome da jedan od odgovora na trenutnu situaciju, a o tome je pričao i predsednik Vučić, mora biti između ostalog i dalje jačanje naše ekonomije, privrede, BDP, spoljno-trgovinske razmene, životnog standarda, jačanje socijalne nejednakosti, monetarne i druge politike. To je što Srbija radi dobro već 10 godina i mora da nastavi danas. U tom smislu i ovi zakoni jačaju našu infrastrukturu. Samim tim, podstiču direktne strane investicije, nova radna mesta, životni standard i zato ćemo podržati ovaj set zakona.

Na kraju, treći važan set zakona jesu bilateralni sporazumi Srbije sa EU i brojnim državama. Oni po svojoj sadržini nisu svakako, strateški sporazumi, ali u trenutku kada je Srbija izložena velikom spoljno-političkom pritisku, u trenutku kada se vrši dodatni atak na naš suverenitet i teritorijalni integritet, svaki od ovih sporazuma jeste mali diplomatski uspeh.

Naime, Srbija mora da traži što više prijatelja u svetu i ovo je jedan od načina da nađemo najmanji zajednički interes sa svima u svetu. Naravno, glasaćemo i za ove odluke o izboru stalnih članova RIK, jer je to u skladu sa Zakonom o izboru narodnih poslanika, članom 18, glasaćemo i za sve odluke Odbora, tako da, JS u danu za glasanje podržaće sve 32 tačke ovog dnevnog reda. Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine, gospodine Orliću, poštovani ministre Martinoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Jedinstvene Srbije će u danu za glasanje podržati sve tačke ovog reda, mada smo iskreno razmišljali o tome šta da radimo u vezi prve dve tačke, naročito u vezi Predloga zakona o privremenom uređivanju načina naplate takse za javni medijski servis.

Naime, mi iz Jedinstvene Srbije imamo mnogo primedbi na rad RTS-a, odnosno javnog servisa, posebno na njegovu uređivačku politiku, a posebno na uređivačku politiku informativnog programa. Moram da kažem da poslednji put kada je Dragan Marković Palma gostovao na RTS-u, to je bilo 27. februara 2018. godine, u devet sati uveče u emisiji „Upitnik“, i to upravo sa jednim kolegom, narodnim poslanikom iz opozicionih redova koji se juče žalio kako nema pristup RTS-u, a istine radi, pre nedelju dana je bio na tom istom RTS-u. Naravno, postavljam pitanje po kojem kriterijumu se određuje ko će gostovati i koliko na javnom servisu?

Mi iz Jedinstvene Srbije nismo baš za to da se javni servis finansira iz džepova građana, iz budžeta Republike Srbije i iz sopstvenih prihoda, ali svesni smo ekonomske krize, svesni smo činjenice da se na Srbiju vrši ogroman pritisak, ali i svesni važnosti da građani imaju potrebe da imaju javni servis, mi ćemo podržati i te tačke dnevnog reda.

Naime, mi smatramo da javni servis nisu ni Bujošević, ni Stefanović, da javni servis nije njihova dedovina. Na kraju, mi smatramo da i oni podležu Zakonu o radu i da je krajnje vreme da odu u penziju.

Znate, imate u visokoškolskim ustanovama profesore emerituse. Profesor emeritus je ugledni, redovni profesor fakulteta, univerziteta, koji i pored toga što je u penziji, bude angažovan zbog potrebe visokoškolske ustanove. I to je poznato. Ali, prosto nisam znao da postoje novinari, direktori i urednici emeritusi.

Apropo priče opozicije da nemaju pristup javnim servisima, ja moram da kažem da je najveća diskriminacija javnog servisa, odnosno RTS-a upravo prema JS. Objasniću i zašto.

Na primer, osim toga što sam rekao da je zadnji put gostovao 27. februara 2018. godine, Dragan Marković Palma je bio jedini srpski političar koji je januara 2017. godine bio na inauguraciji Donalda Trampa. Primljen je od strane kongresmena Roberta Aderholta, gradonačelnice Vašingtona Mjuriel Bauzer. Bio je jedan od četiri govornika na sastanku organizacije "Sister Siti Internešnal", najveće organizacije pobratimskih gradova na svetu, gde je prisustvovalo 400 gradonačelnika. Imao je sastanak sa predsednikom Privredne komore Vašingtona Vinsentom Orindžom. Posetio je, naravno, i srpsku crkvu u mestu Potomak kraj Vašingtona i imao sastanak sa najuglednijim i najistaknutijim članovima naše dijaspore u Vašingtonu, koje Bogu hvala ima i koji su uvek radi da se stave u funkciju države Srbije. Naravno, tada je dobio i nagradu Nikola Tesla od istoimenog udruženja.

Ali, o tome na RTS-u ni jedan jedini sekund. Tek kada smo zvali urednika, on je pustio, ali ne Palmu, već Nenada Zafirovića, da napravi sažetak te posete. A mi tamo nismo predstavljali JS, već državu Srbiju i zastupali, branili državne interese.

Mi iz JS smo, na primer, i Dragan Marković Palma, naravno, pre šest i po godina prvi započeli obnovu saradnje dve inače tradicionalno prijateljske države Egipta i Srbije. Inače, kao što znate, Egipat je jedna od najvećih, najuticajnijih država Bliskog Istoka, koja ima tržište od 110 miliona stanovnika. Prvo smo krenuli saradnju sa regijom Crvenog mora, tadašnjim guvernerom Ahmedom Abdalahom, koji je inače veliki prijatelj Srbije i srpskog naroda. Zahvaljujući njemu i Draganu Markoviću Palmi, oformljen je privredni forum Srbija - Egipat i održano je niz sastanaka privrednika dve države kako bi prijateljske odnose pretvorili u privrednu saradnju. Osim sa regijom Crvenog mora, imali smo, otpočeli smo saradnju i sa regijom Giza i tamošnjim guvernerom, Giza ima 10 miliona stanovnika. Zatim, bili primljeni kod ministarke Gade Šalabi. U parlamentu Egipta, a svakako najvažnije i najnovije, stvorili smo odličnu saradnju i sjajne odnose sa regijom Južni Sinaj i tamošnjim guvernerom Kaledom Fudom, koji je svakako posle predsednika Sisija jedan od najuticajnijih političkih figura u Egiptu.

Nama tamo nije bila tema turizam, već sveukupna privredna saradnja i tako je počeo izvoz srpske robe na to tržište. Naravno, kasnije je predsednik Vučić, sastavši se sa predsednikom Sisijem, tu saradnju podigao na viši nivo, kao i Ivica Dačić. Ali, o tim našim aktivnostima u Egiptu u Drugom dnevniku RTS-a ni jedan jedini sekund.

Više puta smo vodili sa nama i lekare iz 35 gradova i opština, te heroje borbe protiv kovida. Ni o tome ni sekund u Drugom dnevniku RTS-a, iako je sa nama bila i kamera i novinar RTS-a, ali ni jedan jedini sekund u Drugom dnevniku.

Svake godine smo vodili i vodimo i vodićemo minimum 2.000 ljudi u Grčku, poljoprivrednike, lekare, prosvetne radnike. Imamo odlične kontakte u toj nama bratskoj državi. Uostalom, letos je po Draganu Markoviću Palmi jedna ulica dugačka 6,5 kilometara dobila ime. To je u Grčkoj, kada su u pitanju stranci, za života gotovo nemoguća misija. Nikada u našim aktivnostima u Grčkoj ni jedan jedini sekund u „Drugom dnevniku RTS“. Palma bude nagrađen, dobije najviše priznanje SPC, orden Svetoga Save prvog reda, ni jedan jedini sekund u drugom dnevniku RTS.

Šta god da smo radili, vodili smo državotvornu politiku, rukovodili smo se državnim interesima i interesima građanima Srbije, a ne stranačkim i drugim partikularnim interesima. I nedavna stranačka skupština Jedinstvene Srbije u „Drugom dnevniku RTS“ je bila celih, verovali ili ne, sedam sekundi. Istine radi, ima nas u emisiji „Šta radite bre“, ali mi za to moramo da imamo baš, baš značajan događaj da bi se tamo pojavili. Zbog takve uređivačke politike mi smo jako nezadovoljni, ne RTS-om, već pre svega novinarima i urednicima i meritusima, Bujoševićem i Nenadom Lj. Stefanovićem. Još jednom kažem, nisu oni RTS i naravno da smo za to da dođu mladi ljudi, stručni ljudi, nove snage koje će dati novu energiju.

Kad ovo kažem morate nam dati za pravo da mi znamo šta je televizija i da mi znamo šta je uređivačka politika. Mi iz Jedinstvene Srbije imamo mnogo primedbi na rad Javnog medijskog servisa. Primedbe imaju i sve druge političke stranke. To što svi imamo manje ili veće primedbe, možda i jeste pokazatelj nezavisnosti Javnog medijskog servisa. Kažem nezavisnosti, ali to ne znači da mi iz Jedinstvene Srbije ne treba da se borimo kao parlamentarna stranka koja ima osam poslanika u parlamentu Republike Srbije, koja ima odbornike u preko sto gradova širom Srbije za bolji status. Jedinstvena Srbija na RTS je jako slabo zastupljena. To svakako nije narušavanje te nezavisnosti već jedna pravedna borba.

Zašto ćemo pored svega glasati za ove tačke dnevnog reda? Vidite, mi smo se opredelili da umesto državne, svojevremeno smo se opredelili, televizije formiramo javne medijske servise. To je u skladu sa našim opredeljenjem, da je naš put put evropskih integracija. Javni medijski servis je mnogo puta u svom radu pokazao da je potreba države i da je potreba građana države.

U vreme epidemije korona virusa Javni servis je stavio svoje resurse za potrebe snimanja i izvođenja nastave na daljinu na svom Trećem kanalu i na svojoj platformi „RTS planeta“. Na hiljade nastavnih jedinica je snimanom tom prilikom i od početka pandemije, pa sve do kraja i do početka redovne nastave, te nastavne jedinice koje su snimane na RTS i bile na Trećem kanalu RTS i na „RTS planeti“ su bile od velike koristi učenicima naših osnovnih i srednjih škola.

Javni medijski servis razlikuje se od komercijalnih medija po tome i što emituje i one sadržaje koji su od društvenog interesa, ali ne izazivaju toliku medijsku pažnju da bi bili komercijalno isplativi, kao što su recimo: naučni program, obrazovni program, sadržaji od značaja za negovanje tradicije, kulture, jezika svih naroda, nacionalnih manjina i religijskih grupa. Upravo je to ono za šta se mi iz Jedinstvene Srbije zalažemo.

Javni medijski servis putem svojih regionalnih centara širom Srbije omogućava građanima Srbije, ne samo da čuju vesti iz različitih krajeva, već da plasiraju svoja privredna, sportska, kulturna i druga dostignuća. Upravo je to jedan od načina da se pruži, da tako kažem, podsticaj ravnomernom regionalnom razvoju za koji se svi zalažemo. Mi iz Jedinstvene Srbije se zalažemo da se ti sadržaji koji prave regionalni centri širom Srbije imaju veću zastupljenost, da ne bude samo priloga u emisijama poput „Srbija danas“ i ponekada u „Jutarnjem programu“, već da imaju i mnogo veću programsku zastupljenost. Građani širom Srbije imaju pravo da budu jednako informisani i jednako zastupljeni u programskoj šemi, kao i građani Beograda, Novog Sada i drugih velikih gradova.

Javni medijski servisi u svetu su tekovina modernih demokratskih država, takva je i Srbija. Mi iz Jedinstvene Srbije znamo koliko je važna pravovremena, blagovremena i pre svega istinita informacija i najoštrije osuđujemo širenje laži i dezinformacija. Upravo u tome i vidimo ulogu javnog servisa.

Kažem, iako Dragan Marković Palma nije gostovao na RTS, ponavljam od 27. februara 2018. godine, poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sve tačke ovog dnevnog reda. Ovo bi ujedno bio i odgovor na diskusiju prethodnog govornika, da nisu samo predstavnici opozicije nezadovoljni. Ima nezadovoljstva i među onima koji učestvuju i participiraju u vlasti, ali postoji razlika. Mi svoje nezadovoljstvo pokazujemo ovde, gde mu je mesto, u Narodnoj skupštini Republike Srbije, u Srbiji, u svojoj zemlji, za razliku od pojedinih koji za svoje nezadovoljstvo odu i pokažu u Evropskom parlamentu, u raznoraznim evropskim i drugih institucijama. To je osnovna, ali vrlo važna i bitna razlika. Hvala.

Poštovana potpredsednice gospođo Paunović, poštovani potpredsedniče Vlade Republike Srbije ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, evo danas, kao i prethodna tri dana rasprava o budžetu, mogli smo u diskusijama mnogih narodnih poslanika iz redova dela opozicije čuti puno toga o svemu i svačemu, a tako malo o budžetu, još manje o pratećim finansijskim i fiskalni zakonima, još manje o Sporazumu između Srbije i Mađarske, a svakako najmanje o izboru sudija.

Jednostavno smo bili svedoci pokušaja da se nametnu sve druge teme o navodnom nepoštovanju Poslovnika, o navodnim dvostrukim aršinim, afere izmišljene, a sve to u cilju opstrukcije rada parlamenta sa jedne stvari, dobijanje jeftinih političkih poena sa druge strane i opet, sa treće strane, kako bi poslanici vladajuće većine potrošili najveći deo vremena, braneći se od napada i laži, umesto da promovišu uspehe u vođenju države i ekonomije.

Mogli smo u ova četiri dana videti pristalice tzv. volterovske politike, koji zapravo smatraju da je politika veština da se laže u pravi čas, a taj pravi čas za njih je svaki čas.

Gospodo draga, nikada nije pravi čas da se vodi politika onako kako je Volter doživljavao, a pogotovo ne danas, kada imamo svetsku političku krizu izazvanu kreiranjem novog svetskog poretka. Ta politička kriza je izazvala veliku svetsku ekonomsku krizu čiji vrhunac još uvek nismo sagledali i možemo samo da se nadamo da neće dostići razmere ekonomske krize koja se desila 1929. godine i trajala do Drugog svetskog rata.

Ta kriza se, naravno, uvozi i u našu zemlju i tu krizu koriste mnogi spolja kako bi završili prljav posao u našoj zemlji. Pa, nemojmo, dame i gospodo, i mi to da radimo našoj zemlji. Poslednje što treba Srbiji je da, pored svih pritisaka spolja, trpi pritiske i iznutra.

Ono što je pre neki dan rekao i Dragan Marković Palma, a što su pominjali i svi naši državnici, predsednik Vučić i Dačić i svi ostali, jeste da je Srbiji potrebno preko jedinstvo.

Verujte mi, nemojte ovo shvatiti kao jeftin politički trik, jer to zaista nije namera, ali danas Srbija kao nikada do sada mora biti jedinstvena.

Koliko vas je pomenulo Kosovo i Metohiju tokom prethodnih četiri dana diskusije o Kosovu i Metohiji? Koliko vas je predložilo – hajde malo da odvojimo više sredstava za projekte u Mitrovici, Zubinom Potoku, Ranilugu? Premalo, gospodo.

Mnogo vas je pominjalo nacionalni stadion i diskutovali ste po principu ili – ili, u stilu šta će nam novac da trošimo na nacionalni stadion kada možemo usmeriti sredstva, pa sad, neki su rekli u socijalu, drugi su pričali o obrazovanju, treći su pričali o zdravstvu, četvrti su pričali o lokalnim projektima, peti o kulturi.

Naravno, ja znam da svako od vas ima neku ciljnu grupu i njoj se obraća, ali kada sakupimo sve te želje nije dovoljno novca ni za deset nacionalnih stadiona da bi se sve te želje sprovele u delo.

S druge strane, mi ne razmišljamo u kategorijama ili – ili, veći i – i. Mi hoćemo i nacionalni stadion, hoćemo i veću socijalnu pravdu, hoćemo i bolje obrazovanje i još bolje zdravstvo. Hoćemo i još više kulture i svega ostalog.

Nacionalni stadion je neka vrsta promocije sporta. Na njemu će se naši najbolji sportisti, reprezentativci predstavljati i nastupati. On će biti neki simbol zdravog života, taj simbol koji će usmeriti mlade na zdrav život, odvojiti ih od droge, cigareta, alkohola.

Jedinstvena Srbija nikada neće glasati za legalizaciju droga. Nikada nećemo unositi cigarete u skupštinsku salu, ali zato hoćemo uvek i ličnim primerom i svakako drugačije da promovišemo sport i zdrav život, jer je to put kojim treba da idu mladi ljudi. Zato još jednom apel – hajde makar malo da probamo da izađemo svi zajedno iz stranačkih šinjela.

O budžetu. Predlog budžeta pred nama uzeo je u obzir činjenice koje su nepobitne, a to je da nam u uslovima velike ekonomske krize raste BDP, da će ove godine preći 60 milijardi evra, da su javne finansije stabilne, da je svaki ekonomski indikator pozitivan i stabilan.

Pokazalo se da je naša ekonomija otpornija i žilavija od drugih. Direktne strane investicije će ove godine preći četiri milijarde evra i gde ćete bolji pokazatelj stabilnosti naše ekonomije i sigurnosti kapitala u državi Srbiji.

Dinar je stabilan, devizne rezerve visoke, 17,7 milijardi evra. Zlatne rezerve, takođe nikad veće. Nezaposlenost nikada manja, zaposlenost nikada veća. To, naravno, ne znači da nam u ružičnjaku na svakom koraku cvetaju ruže i da je sve idealno, ali ljudi, imajte na umu još jednom da je svetska ekonomska i politička kriza, da je danas opasnost od upotrebe nuklearnog oružja veća nego u vreme Kubanske krize 1962. godine. I zapamtite da tu situaciju i tu krizu, još jednom da ponovim ono što sam rekao na početku, da tu krizu mnogi koriste da nama dodatno nanesu nepopravljivu štetu po pitanju našeg nacionalnog integriteta i suvereniteta.

Jedinstvena Srbija se slaže sa proklamovana tri stuba budžeta, sa jedne strane povećanje životnog standarda građana i mi smo već pričali o tome, povećanje penzija sada 9%, u januaru 12,1%, kumulativno 20,8%. Povećava se i minimalna zarada na preko 40.000 dinara, da će plate u javnom sektoru biti povećane za 12,5% itd. Sve je to dobro.

Drugi stub jesu kapitalne investicije. I tu je jako važno, još jednom napomenuti, jer građani moraju to da znaju. Ja znam da svi ovde u sali to znaju dobro, da je od ukupnog budžeta 6,8% odvojeno za kapitalne investicije, da ni jedna investicija nije zaustavljena, da se ni od jednog projekta nije odustalo i to je jako važno, jer će sve to činiti Srbiju još poželjnijom za investiranje i dodatno će ojačati našu privredu na svaki način.

Treći stub, energetika. Tu je bilo danas dosta polemike. I ne samo danas, nego i tokom ovih dana i rasprave. Mnogi bu bacali drvlje i kamenje na EPS, ali ljudi, da li je neko od vas pročitao vest da jedna Francuska, koja nikada nije uvozila struju, da jedna Francuska, koja proizvodi 63.236megavata samo u nuklearnim elektranama, od nuklearne energije i da učešće nuklearne energije u proizvodnji struje je 75,2%, da oni uvoze struju? Jednostavno, ekonomska kriza, politička kriza, ujedno i energetska kriza i svi imaju probleme, pa ih imamo i mi.

Neko je rekao da Srbija nikada nije uvozila struju. To, naravno, nije tačno. Uvozili smo uvek struju.

S druge strane, niko nije rekao koliko je povećanja potražnja za električnom energijom u Srbiji zahvaljujući brojnim investicijama, novim fabrikama, novim preduzećima, novim privrednim subjektima i da je ta potražnja znatno veća i ne samo zbog toga, već i zbog same činjenice da je životni standard u Srbiji povećan.

Znate, opet kažem, nije nigde idealno, pa ni u EPS-u, ali molim vas, budimo bar malo realni. Imamo dovoljno gasa, imamo dovoljno nafte, snabdevanje je redovno i normalno i sada u vreme energetske krize država kao svoj prioritet opet normalno je da stavi energetiku.

Sve ovo što sam naveo, sve ovo što sam pričao maločas, desiće se i dešava se uz jaku kontrolu deficita koji je projektovan na 3,3%, a opet je projektovan sa rezervom zbog velike energetske krize, zbog velikih poremećaja i skokova cena energenata. Realno trebao je da bude 1,9 ali je ta rezerva ostavljena da bude na 3,3 i ja se nadam da će i energetska i politička i ekonomska kriza se završiti, pa onda možemo u drugoj polovini sledeće godine raditi rebalans i reći - projekcija će biti 1,9, onoliko koliko je realno. Nadam se, ali svako ko je ozbiljan i odgovoran mora da ostavi prostor i rezervu za to.

Naravno, uz to, uz sve ovo što smo naveli, uz kontrolu deficita, tu je i kontrola javnog duga, koji je i danas daleko ispod „Mastrihta“ i koja pokazuje odgovornu ekonomsku politiku.

Voleo bih da smo ovih dana iskoristili ovu priliku da mnogo ozbiljnije i na analitičniji način razgovaramo o ovoj ozbiljnoj temi, kakav je budžet za narednu godinu, sa mnogo više politike, a sa mnogo manje politikanstva.

Ono što bih još rekao, pošto ću iskoristiti vreme ovlašćenog, nije tema amandman, ali ću pomenuti sporazum sa Mađarskom samo kratko, iz prostog razloga što danas smo svedoci da imamo nikada bolje bilateralne odnose sa državom Mađarskom. To je nešto što se ne podrazumeva samo po sebi. To je nešto u šta je uložen veliki trud, veliki rad, želja, volja, strpljenje, tolerancija, kompromis. Znate, teško je izgraditi dobre odnose, još teže ih je očuvati, a vrlo lako ih je narušiti.

Zato ne razumem neke diskusije koje su se vodile i ovih dana, ali i na prethodnom sazivu sednice, gde se kritikuje podizanje spomenika žrtvama iz Drugog svetskog rata itd, jer osetljiva je to tema i može lako da nanese štetu bilateralnim odnosima. Ja zaista ne mislim da su ti komentari bili maliciozni, ali da su bili malo neodgovorni zaista smatram.

Da završim, da zaključim, znači, JS će u danu za glasanje podržati i budžet i prateće ekonomske zakone i sporazume i kadrovska rešenja koja su predložena ovoj Skupštini.

Još jednom apelujem na veće jedinstvo nacionalno i na veće saglasje. Hvala.

Poštovani predsedavajući, prosto u ovih četiri dana govoreći o budžetu slušali smo svakakve paušalne odredbe, tipa reče mi Raša iz Velike Moštanice, čuo sam to od njega i slično. Nisam reagovao, ali zaista sada kao neko ko se bavi obrazovanjem i prosvetom morao sam da reagujem. Maločas je mladi cenjeni kolega pričao o tome kako u prosveti više od 50% zaposlenih radi na određeno vreme i kako su plate prosvetnih radnika ispod prosečnih plata u Srbiji.

Razumem mladog kolegu, on je bio u obrazovanju tako što je pohađao osnovu, srednju školu i fakultet, i čuo sam da je bio sjajan i čestitam mu na tome zaista, ali jedno je to, a drugo je baviti se obrazovnim sistemom i obrazovanjem. Kao neko ko je od 1993. godine u obrazovanju, kao radnik i kao neko ko radi u obrazovanju, a od 2006. godine kao neko ko se bavio obrazovnom politikom, odgovorno tvrdim da nisu tačni ni jedan ni drugi podatak.

Naime, podatak da je 50% radnika u obrazovanju na određeno vreme nije tačan. Kod mene u delokrugu moje odgovornosti, školska uprava u Jagodini koja pokriva Pomoravski okrug, taj procenat je manji od 15% i taman je toliki da je dovoljan da u našim planovima ne proizvede nepoželjne, neželjene tehnološke viškove i stavi zaposlene radnike u obrazovanju u jednu nezgodnu poziciju i ne izazove bilo kakav haos. Znači, postoji nešto što su planovi i postoji nešto što mi u obrazovnoj politici planiramo kada su u pitanju kadrovi u obrazovanju i zaista taj podatak ne da ne stoji, nego nije tačan.

Pri tome, mladi kolega, koji je zagovornik zapada i zapadne ideologije, treba da zna da za razliku od našeg obrazovnog sistema u većem delu obrazovnih sistema na zapadu ne postoji institut stalnog radnog odnosa u prosveti, već se stvaraju ugovori.

Koristiću i vreme ovlašćenog.

Hvala, predsedniče.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, ja da nastavim ono što sam pričao, prosto me je ta diskusija mladog kolege jednostavno isprovocirala, da tako kažem, da reagujem.

Osim toga što nije tačna ta tvrdnja da 50% zaposlenih u obrazovanju radi na određeno vreme, ja sam podsetio na kraju prethodnog izlaganja da na zapadu u većini obrazovnih sistema i ne postoji institut rada na neodređeno vreme, već je najčešće to rad po ugovoru za tekuću nastavnu ili obrazovnu sezonu. Tako da, ta tvrdnja ne stoji.

Druga stvar je bila tvrdnja da prosvetni radnici primaju plate ispod proseka u Republici Srbiji, što takođe odgovorno tvrdim da nije tačno i da ne stoji i da plate prosvetnih radnika rastu, kao i ostalih u javnom sektoru. Naravno da se kao neko ko se bavi obrazovnom politikom zalažem za što bolji status prosvetnih radnika u društvu, naravno da smatram da treba da prosvetni radnici imaju i bolji status u društvu i naravno da smatram da prosvetni radnici takođe treba i da podele sudbinu čitavog društva, ali ta tvrdnja da prosvetni radnici primaju platu ispod proseka jednostavno ne stoji i nije tačna.

Takođe, mladi gospodin bi trebao da zna i da dođe i da obiđe škole u Srbiji koje danas izgledaju bitno drugačije nego što su izgledale pre 10 i 15 godina, da je i u najudaljenijim izdvojenim odeljenjima osnovnih škola u najudaljenijim selima doveden internet, da su sve škole sređene.

Evo, ja pozivam da dođe u našu Jagodinu, da obiđe bilo koju školu u Jagodini i da vidi kako izgledaju te škole, kako su te škole sređene, u kakvim uslovima rade učenici, đaci i deca, da vide u kakvim uslovima rade prosvetni radnici i da onda na osnovu toga, na osnovu tog uvida zasnuje i svoj sud o stanju u obrazovanju i u prosveti.

Mi u Jagodini prosvetne radnike nagrađujemo, učenike nagrađujemo jer 90% nagrađenih oktobarskim nagradama jesu najbolji đaci koji su postigli najbolje rezultate u radu, u školi, na takmičenjima i to im je prvi zarađeni novac od 50.000 dinara. Mi prosvetne radnike i učenike vodimo na putovanja, učenici idu besplatno na more, četvrti i osmi razred i završne godine srednje škole. To je negde briga i o prosvetnim radnicima i o učenicima. Učenici moraju da imaju najoptimalnije uslove za rad, da imaju kvalitetnu IT ili IKT opremu, kako god hoćete, da imaju čiste, zdrave učionice, tople učionice, tople škole i to smo sve mi uradili u prethodnih 10, 12 godina.

Još jednom kažem, dođite, ja ne znam, dođite kod mene u Pomoravski okrug, pa ću vas voditi bilo gde da vidite. Tako da, ja razumem mladog gospodina, on jeste bio, zaista sam proverio, bio je dobar đak i dobar student, ali mi zaista dobre đake i studente nagrađujemo, pa im onda kada završe fakultet damo posao, da prvo nauče šta znači raditi u kolektivu, raditi u društvu, ne dajemo im baš da odmah krenu da se bave politikom i da im prvi posao bude politika.

Poštovani predsedavajući, sve tvrdnje koje je izneo mladi gospodin, a vezane su za prosvetu, za stanje u obrazovanju, za status prosvetnih radnika i đaka jednostavno nisu tačne. Hvala.

Poslanička grupa Jedinstvene Srbije zaista ne može da prihvati ovaj amandman. Mislimo da je i sam pokušaj da se taj amandman ovde u Skupštini prikaže i da uđe u predlog zakona o budžetu neprihvatljiv, prosto iz razloga što je onaj ko je podneo taj amandman pokazao kakav odnos ima prema privredi i pokazao je šta je radio sa privredom dok je bio na vlasti.

Naime, u vreme vladavine Demokratske stranke, čiji je prethodni govornik bio član, i vlast, privreda je uništena, preduzeća su zatvarana. Naša privreda je ostala bez 500 hiljada radnih mesta i svakako da nije ni kompetentan da predlaže amandmane, niti da priča o privredi. To što on kaže da je ministar privrede kik bokser i snažna ličnost, onako ironično, i da će on ojačati privredu, ne znači ništa. Jer, Rade Basta ima i ogromno privredno iskustvo, a to što je sportista samo je plus.

Ono što je bitno jeste da smo mi danas u situaciji da nam privreda jača, da imamo privredni rast čak i u vreme korona pandemije, da imamo privredni rast i u vreme ove velike svetske energetske krize, u vreme kada su pokidani svi lanci snabdevanja naša privreda pokazuje izuzetno veliku vitalnost. Da je to tako, govori nam i sve snažnije direktne strane investicije i sve veći iznos iz godine u godinu direktnih stranih investicija, što pokazuje kakva je ovde investiciona i privredna klima.

Da nam privreda radi, govori i to da imamo povećane prihode i da zbog tih povećanih prihoda najvećim delom i radimo ovaj rebalans budžeta i pričamo ovih dana. Da nam bolje privreda radi, govori i to što će po prvi put penzije biti povećane iz sredstava PIO fonda, što znači da nije iz budžeta već iz sredstava PIO fonda, što opet govori o tome da imamo povećani broj obveznika a da imamo smanjeni broj korisnika.

Sve su to pokazatelji koji nam govore da jednostavno prethodni govornik nije u pravu i da nema prava na malicioznost i na takvu vrstu ironije. Hvala.