Zahvaljujem, predsedavajuća.

Uvaženi ministri, gospođo Kisić Tepavčević, gospodine Ružiću, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas ovde raspravljamo o predlozima zakona o tri sporazuma, Sporazumu, odnosno Ugovoru sa kanadskom provincijom Kvebek u oblasti socijalne sigurnosti, Ugovor sa SAD o naučno-tehnološkoj saradnji, kao i Ugovor sa Ruskom Federacijom u vezi biljnog karantina i zaštiti bilja.

Govoreći o sličnim sporazumima ranije na sličnim zasedanjima i na sličnim raspravama, ja sam isticao da mi iz JS ovakve sporazume sagledavamo kao male korake u pravcu sve jačeg i sve snažnijeg integrisanja Srbije u međunarodne tokove kao male korake u pravcu saradnje Srbije sa čitavim svetom, kao male korake u tzv. tihoj diplomatiji. To su sve razlozi zbog kojih ćemo u danu za glasanje glasati za ove sporazum

Kao što sam rekao, svaki od ovih sporazuma jača međunarodnu poziciju Srbije i Srbija zadnjih devet godina ima zaista jednu izrazito snažnu diplomatsku aktivnost i ta snažna diplomatska aktivnost učinila je danas da je danas Srbija snažna, poštovana u Međunarodnoj zajednici, da se reč Srbije čuje i poštuje.

Ta diplomatska aktivnost dolazi do značaja nikada više možda nego danas, kada vidimo zadnjih mesec dana imamo, da tako kažem, poplavu raznih non pejpera, raznih pritisaka na državu Srbiju, a sve vezano za naš teritorijalni integritet i celovitost Republike Srbije. I u toj nekoj diplomatskoj aktivnosti mi iz JS smatramo da svi, država, ali i svi politički akteri, moraju dati svoj doprinos u toj borbi za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Republike Srbije, u toj borbi da Srbija bude ono što jeste i ostane snažna, da ostane svoja.

Naravno, Dragan Marković Palma i JS su godinama unazad davali neki svoj mali doprinos gradeći prijateljske veze u mnogim državama, kao što je, recimo, Egipat, koji je svakako važna zemlja Bliskog istoka i arapskog sveta, kao što su Turska i Austrija, koje su kao države vekovima unazad uvek imale svoje interese i bile prisutne na Balkanu, kao što su Rumunija i Bugarska, koji su naši važni susedi i, naravno, kao što je Italija, na primer, država iz koje, pored Nemačke, dolazi najviše investitora u našu zemlju.

Zaista smo tog stava da svi politički akteri na političkoj sceni Srbije trebaju da daju, u skladu sa svojim mogućnostima, neki doprinos jačanju pozicija Srbije u Međunarodnoj zajednici.

Međutim, svedoci smo da imamo na političkoj sceni Srbije jednu grupaciju, ja bih ih nazvao političkih fariseja i političkih štetočina, koji umesto da rade na jačanju pozicija Srbije, umesto da rade na stvaranju dobrih veza, oni prave štetu Srbiji, uništavaju svojim nastupima i dezavuišu sve ono što se u Srbiji pozitivno radi, jer njima ne odgovara Srbija kakva je danas, snažna, uvažena. NJima jedino odgovara Srbija koja je na kolenima. Zašto? Zato što ako je Srbija snažna i poštovana, oni su marginalne političke ličnosti u takvoj Srbiji. Ukoliko je Srbija slaba i na kolenima, jedino tada i na taj način oni mogu biti dovedeni od strane spoljnih faktora da budu bitni u našoj zemlji.

Setimo se samo jedne krajnje nepromišljene štetočinske inicijative Vuka Jeremića pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, koji je naneo veliku štetu našoj zemlji.

Setimo se, imamo, recimo, drugi slučaj, u vreme kada pre nekoliko godina italijanski ambasador u Jagodini kaže – dobrodošli u malu Italiju, upravo iz razloga želeći da kaže da ima dosta italijanskih fabrika i investitora koji su došli u Jagodinu, bivša ambasadorka Srbije u Rimu, gospođa Sanda Rašković Ivić, uvlači, naravno, svako ima svoj krug pokvarenosti, pa i Sanda Rašković Ivić, i ta gospođa uvlači počasnog konzula Srbije u taj svoj krug pokvarenosti, u to svoje blato, uvlači čoveka koji izuzetno poštuje Republiku Srbiju, koji je snažno i jako zastupao interese Republike Srbije u svojoj državi, u Italiji, koji je pravio mnogo i privrednih i političkih i svakih drugih kontakata između Italije i Srbije. Ali, to ne odgovara Sandi Rašković Ivić i ovim drugim farisejima. Zašto? Rekao sam njima ne odgovara snažna i poštovana Srbija, već im odgovara Srbija na kolenima, jer samo tada mogu biti važni.

Naravno, na taj način prave štetu jer jednog dobrog čoveka, jednog poštovaoca Srbije i ne samo poštovaoca, čoveka koji voli našu zemlju, koji voli naš narod, koji je zaista prijatelj naše zemlje, je morao da se distancira od takvog blata i takvog kruga pokvarenosti ljudi poput Sande Rašković Ivić, koja je, još jednom ponavljam, bila ambasador Srbije u Rimu i koja je svojim lažima opljunula i optužila, naravno lažno, ne samo Dragana Markovića Palmu, ne samo gospodina Veraldija, o kome pričamo, ona je opljunula i optužila i Srbiju i Srbe i srpski narod, i to bez trunke srama.

Nedavno sam postavio pitanje – zašto gospođo Sanda Rašković Ivić niste napravili službenu belešku, zašto niste poslali depešu Beogradu ako ste zaista imali ta saznanja o kojima ste pričali, odnosno o kojima ste lagali, odnosno zašto niste radili posao za koji ste primali platu? Da li ste bili opijeni rimskim trgovima, fontanama, mondenskim životom, pa niste imali vremena da radite svoj posao ili je sve ovo u stvari jedna izmišljotina u vašem krugu pokvarenosti?

Naravno, farisej nad farisejima u toj grupaciji je gospođa Marinika Tepić, koja optužuje srpski narod, stavlja svoj potpis i traži od ovog visokog doma da usvoji rezoluciju o genocidu u Srebrenici, želeći da optuži svakog građanina Srbije, želeći da optuži državu u kojoj živi, u kojoj ima sve privilegije, da stavi pečat svakom od nas, i našim budućim pokoljenjima, pečat genocidnog naroda, što, naravno, nismo, nikada nismo ni bili, niti ćemo biti.

Ta ista Marinika Tepić optužuje, naravno, gnusnim lažima, i Dragana Markovića Palmu i ljude oko njega i JS, izmišljajući lažne afere. Bili ste tokom ovih praznika čak i svedoci da je odmah na svoj tviter nalog i fejsbuk stranicu stavila kako se u Jagodini zastrašuju njihovi funkcioneri, pa im je obijen stan. Naravno da je na prijavu odmah izašla policija i utvrdila da nije bilo nikakvog obijanja stana. Ali, bez obzira, njoj ne valja srpska policija, ona ne veruje policiji, kao što pre nedelju dana nije verovala ni tužilaštvu. Zašto? Ona je farisej sama po sebi. NJoj ne treba ni policija, njoj ne treba ni tužilaštvo. NJoj ne treba ni sud. Ona sama istražuje, ona sama tuži, ona sama sudi i ona sama presuđuje, kao što su to radili fariseji i to znamo par hiljada godina unazad. Zato ih ja nazivam farisejima srpske političke scene.

Neće im to uspeti. Oni pokušavaju da optužuju. Oni sude, oni presuđuju. NJima nisu potrebni dokazi. NJima nije potrebna ni istina. Dozvoljeno je da slažu i da guraju te svoje laži kroz medije kao ultimativnu istinu.

Oni ne sude Draganu Markoviću Palmi. Oni ne sude aktuelnoj vlasti. Oni sude srpskom narodu, odnosno oni sude, ja bih to nazvao, Šumadiji, Timočkoj Krajini i svim drugim delovima Srbije gde je duboko ukorenjena srpska tradicija, srpska kultura, gde je ukorenjeno sve ono što je pozitivno, čojstvo i junaštvo, sve ono što se kroz istoriju gajilo i negovalo u srpskom narodu.

Oni takvu Srbiju preziru, časnu, domaćinsku, tradicionalnu, preziru je iz dna duše. Znaju da jedino ako unište to stablo u Šumadiji, to stablo koje su posadili i Karađorđe i Miloš Obrenović i svi drugi, koje ima jako čvrste korene i jako razgranato stablo koje pokriva čitavu Srbiju, jedino ako unište tu i takvu Šumadiju, tradicionalnu, dobru, snažnu, časnu, oni mogu da postanu koliko-toliko bitni na političkoj sceni.

Naravno, oni takvu Srbiju, rekoh, mrze, jer oni žele nešto sasvim drugo. Oni žele orvelovsku, mondijalističku, antiideološku i distopisjku Srbiju, Srbiju koja je sve suprotno od onoga što je bilo u zadnjih nekoliko vekova i što je srpski narod gajio i negovao. Oni žele, naravno, Srbiju na kolenima. NJima ne odgovara snažna Srbija, ali neće to proći.

Mi i država Srbija radimo tako što i dalje sarađujemo sa svetom, pratimo sve normalne civilizacijske tokove, ali danas Srbija i štiti sopstvene interese, tradiciju i kulturu. Žilava je Srbija. Duboki su kulturni i civilizacijski koreni da bi ih fariseji obesmislili i uništili.

Srbija je uvek bila svet, Srbija je uvek bila Evropa ali Srbija je, pre svega, uvek bila svoja. I kada je bila svoja bila je jaka. Kada je bila na kolenima nije bila poštovana i nije bila svoja.

Zato, ove sporazume za koje ćemo glasati u danu za glasanje kao što sam rekao jesu dobri, jesu potrebni, jer Srbija je danas svet, jer Srbija je danas Evropa i Srbija danas jeste svoja. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija postavlja pitanje Vladi, premijerki, ministarki pravde, ministru policije, potpredsednici Vlade nadležnoj za rodnu ravnopravnost - zašto nadležni organi nisu reagovali na službenu belešku policijske stanice Vračar u vezi izjave Ive Đilas od 7. decembra 2014. godine, u kojoj Iva Đilas, bivša supruga Dragana Đilasa, je iznela tvrdnje o nasilničkom ponašanju Dragana Đilasa prema njoj i članovima njene porodice?

U toj službenoj beleški koju će vam moj kolega Vojislav Vujić podeliti stoji da je Dragan Đilas napao suprugu, bivšu suprugu i njenu majku, da je sišao otac Ive Đilas u želji da ih razdvoji, da ga je Dragan Đilas oborio na pod i udario zatvorenom šakom ili pesnicom. U toj belešci stoji da je mesec dana ranije Dragan Đilas pretio svojoj bivšoj supruzi Ivi Đilas, rečima - odrubiću ti glavu.

Da li institucije nisu reagovale možda zbog jedne rečenice koja se nalazi u toj službenoj belešci u kojoj se kaže da je Dragan Đilas silazeći niz stepenice posle tog događaja, rekao nekome - pozovi policiju. Zašto je zvao policiju? Da li je tim pozivom hteo da izvrši svoj politički i ekonomski uticaj i pritisak na nadležne organe da ne reaguju na ceo događaj?

Jedinstvena Srbija pita, ali i zahteva, da istražni organi po ovom događaju reaguju, jer mi smatramo da nasilje nad ženama ne zastarava kao i genocid? Sada taj tobože borac za prava žena, a u stvari dokazani nasilnik nad ženama, istura Mariniku Tepić, prave konferenciju za štampu sa lažnim svedokom i skrivaju lica i skrembluju glas. Mi smo mislili da ga skrivaju da se ne bi otkrilo da je njihov aktivista stranački, što jeste. Međutim, saznali smo da je to čovek kriminalac koji je šest puta hapšen, osuđivan, koji je po nalogu Dragana Đilasa upao u RTS ne da bi se bunio protiv medijske zastupljenosti,, već verovatno kako bi ponovo počeli da preprodaju sekunde Javnog servisa i zarađivali milione. Takvi ljude Dragan Đilas i Marinika Tepić stavljaju da im čuvaju leđa na konferenciji za štampu povodom drugog rođendana njihove stranke.

Razlika između Dragana Markovića Palme i Dragana Đilasa je u tome što je Dragan Marković Palma sam otišao u tužilaštvo da traži, zahteva i insistira da se postupa po navodima Marinike Tepić koju je neko dobro naučio da ne podnosi krivičnu prijavu, jer zato što nema dokaze, zato što što je sve laž, mogla bi da odgovara za lažno prijavljivanje. Dok kod Dragana Đilasa postoji službena beleška, postoje dokazi, postoje žrtve, postoje svedoci, a nije reagovano. Moje pitanje zašto?

Hvala, premijerka. Hvala, gospođo ministarka.

Čitav napad na Dragana Markovića Palmu nije ništa drugo nego početak političke kampanje Dragana Đilasa i Marinike Tepić kojoj su se pridružili i brojni drugi kvazi opozicioni političari, poput Sande Rašković Ivić koja je otvoreno slagala u vezi sa počasnim konzulom, profesorom Veraldijem.

Mi smo danas preko njegovog prevodioca Aleksandra Basarića došli do pisma, evo ovde i prevod, a imamo i original, do pisma koje je uputio gospodin Veraldi, ambasadoru Goranu Aleksiću, u kome demantuje da su mu podvođene bilo kakve devojke, da je bio sam u sobi i da bilo šta slično nije postojalo. On u tom pismu za Dragana Markovića Palmu čak kaže da je on osoba sa mnogo jakih ideja i domaćin.

Inače, do gospodina Veraldija je tada sedela Biserka Jakovljević, direktorka Centra za socijalni rad, ozbiljna žena, udata žena, majka troje odrasle dece, tako da sve što je Sanda Rašković Ivić rekla, u stvari nije ništa drugo nego gnusna laž i da je to deo najprljavije političke kampanje u istoriji srpskog višestranačja. Naravno, gospođa Sanda Rašković Ivić će to morati da dokaže na sudu.

Pitam gospođu Sandu Rašković Ivić, koja je tada bila ambasador u Rimu, zašto nije tada napisala službenu belešku o događaju o kome je govorila, za koji tvrdi da je bio? Zašto nije prijavila slučaj državi Srbiji za koju radi i u koju se toliko kune? Ili su je možda u tom trenutku, možda su je u tom trenutku opili rimski trgovi, fontane, mondenski život Rima, pa nije imala vremena da se bavi poslom za koji je plaćena.

Svi su se kao lešinari brže bolje bacili na Dragana Markovića Palmu, iako su znali da je sve laž, pa i Vuk Jeremić čiji su se troškovi tokom njegovih putovanja jednostavno skupo koštali građane Srbije.

Zamislite da su pred medijima optužili Ratka Stevanovića, gradonačelnika Jagodine, čoveka koji ima 78 godina, Petra Petrovića koji ima 70 godina, da su im podvođene devojke, porodičnim ljudima, domaćinima. Zaista ne mogu ništa drugo da kažem nego – strašno.

Sve je počelo jednostavnim pitanjem, ne samo Dragana Markovića Palme, već većine vas ovde u Narodnoj skupštini, većine poslanika, pitanje upućeno Draganu Đilasu – da li je stvarno zaradio 619 miliona evra i da li je platio pripadajuće poreze? Samo to, ništa više.

Pošto odgovora nema, moje sledeće pitanje Vladi i ministarki pravde, policije, predsednice vama, jeste da li su državni organi počeli da se bave ovim slučajem vezanim za milione Dragana Đilasa i dokle se stiglo sa tim predmetom?

Mislim da smo mi kao narodni poslanici u Skupštini rekli sve o tome i da bi nadležni organi morali da reaguju povodom toga. Hvala.

Uvažena premijerko, slažem se sa vama da i JS snažno veruje u institucije ove države i podržavamo i tražimo i zahtevamo od institucija ove države da se u svim pomenutim slučajevima radi najbrže i najefikasnije moguće.
Takođe se slažem sa vama da je strašna službena beleška i situacija o kojoj ste pričali i da je strašna situacija svih zaposlenih žena u javnom sektoru Jagodine, jer se pitamo kako reaguju ne samo te žene, nego kako reaguju i njihovi muževi, njihova deca koja idu u školu. Zamislite kako je Draganu Markoviću Palmi, koji je i sin, čija stara majka sluša te vesti, koji je i otac dva sina, koji je i svekar dve snahe, koji je i deda petoro unučadi koji su takođe školarci, koji idu u srednje i osnovne škole. Oni se igraju sa ljudskim sudbinama. Ovo je najgnusnija i najprljavija, najniža moguća politička kampanja otkad postoji višestranački sistem.
Pomenuti fariseji političke scene Marinika Tepić, Dragan Đilas, Sanda Rašković Ivić, Vuk Jeremić itd, u svojoj političkoj bezidejnosti i nemoći, u stvari nisu opozicija aktuelnoj vlasti, već postaju opozicija Srbiji i građanima Srbije. Oni su političke štetočine koje ne znaju ništa drugo da urade, osim da tužakaju i napadaju državu u kojoj žive, zarad nekog eventualnog dolaska na vlast, pritom tužakajući u evropskim i međunarodnim institucijama i stalno sapliću Republiku Srbiju. Zaboravljaju da su Srbiju ostavili pred bankrotom, a ignorišu činjenicu da je Srbija
danas lider ekonomski, politički u regionu, da je faktor stabilnosti u regionu. Ali ja ono što sam rekao više puta u ovoj Skupštini, evo i sada kažem – Dragane Đilase, provaljen si, narod te neće. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre Siniša Mali sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas govorimo o zakonima o elektronskom fakturisanju, o Predlogu zakona o izmeni Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalnim transakcijama, o Predlogu zakona o izmenama Zakona o osiguranju, kao i o Zakonu o registru administrativnih postupaka.

Svi ovi zakoni dodatno unapređuju državu Srbiju. Ovi zakoni dodatno unapređuju našu ekonomiju, unapređuju dodatno poslovni ambijent i način poslovanja u našoj državi.

Država Srbija je u zadnjih osam godina vidno i evidentno napredovala i o tome, i to su priznali i Evropa i svet. O tome smo mogli svedočiti i tokom jučerašnje posete Briselu i sve su to razlozi zbog kojih će poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržati ove zakone.

Da država Srbija značajno napreduje u svakom segmentu i u svakom pogledu, govori i činjenica da se Srbija danas nalazi na 19. mestu u svetu po rodnoj ravnopravnosti i da smo napravili napredak od čak 20 mesta.

O tome je govorila potpredsednica Vlade, ministarka i predsednica koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, prekjuče i taj napredak jeste rezultat ove vlasti, jeste rezultat aktuelne politike, politike koju podržava i Jedinstvena Srbija.

Da se mi zalažemo za rodnu ravnopravnost govori i činjenica da smo na najvišu političku funkciju koju ima Jedinstvena Srbija postavili upravo ženu, potpredsednicu Narodne skupštine, gospođu Mariju Jevđić. Znači, ovo je rezultat i napredak aktuelne vlasti, aktuelne politike.

I svakako nije nasleđe politike, ako je uopšte ima i ako je ikada imao Dragana Đilasa. Naprotiv, rezultat je ove vlasti.

Naravno da Draganu Đilasa ne odgovara napredak Srbije, ne odgovara mu stabilnost, ni politička, ni ekonomska, njemu jedino što odgovara jeste da Srbija bude dobar ambijent za poslovanje njegove lične kompanije. Zato je Dragan Đilas sa svojom svitom, sa svojom gospođom laži, osmislio aferu Draganu Markoviću Palmi pod plaštom borbe za prava žena. A, ko je taj koji vodi tu borbu za prava žena? Ko je Dragan Đilas?

Ovde u rukama imam službenu belešku koja je napravljena 7. decembra 2014. godine u Policijskoj stanici Vračar, gde je izjavu dala i potpisala bivša supruga Dragana Đilasa, Iva Đilas.

Ja neću, jer nisam ni Dragan Đilas, ni Marinika Tepić, čitati sve detalje ove službene beleške, ali ono što je jako bitno i što moram da pročitam, jer govori o tom borcu za prava žena i za rodnu ravnopravnost, kaže – da su 6. decembra 2014. godine, negde oko 21 čas, Dragan Đilas je napao svoju suprugu, bivšu suprugu, svoju bivšu taštu i kada je došao bivši tast da ih razdvoji on je oborio i pesnicom udario svog bivšeg tasta, nekadašnjeg tasta i kako stoji u službenoj belešci, s leđa ga je udario, oborio na pod, zadao mu zatvorenom šakom, pesnicom udarac u predelu glave i to sve pred našom ćerkom. Neću reći ime.

Nastavili su da se rvu po podu. Ja i majka smo pokušali da ih razdvojimo, a onda sam istrčala na hodnik zgrade i pozvonila kod komšija kako bi nam pomogli, ali niko nije otvorio vrata.

Jedan vrlo važan detalj ove izjave – Dragan je tada izašao iz stana i dok je silazio ka vratima zgrade čula sam ga kako nekome kaže, pozovite policiju.

Postavljam pitanje Đilasu, zašto je zvao policiju, kako bi sprečio reakciju policijske stanice, nadležne policijske stanice i nadležne policijske uprave. Da li je i tu koristio svoj uticaj političku i ekonomsku moć, kao što je koristio dok je bio na vlasti, i stekao ogromno bogatstvo?

Druga stvar jako važna u ovoj izjavi koja je inače za mene jako potresna i koja govori o jednom strašnom šikaniranju i fizičkom i psihičkom maltretiranju žena, jeste da je rečenica u izjavi i to jedna od poslednjih rečenica u izjavi, kaže – pre mesec dana, znači mesec dana pre tog događaja, mi je pretio tako što mi je rekao - odrubiću ti glavu. Ja sve ovo nisam prijavljivala, ali sada sam nakon svega veoma zabrinuta za svoju bezbednost, bezbednost roditelja i dece. Nije mi poznato na kojoj adresi živi Dragan Đilas i broj koji koristi. To je jako važno, jer taj čovek time što nije dao svoju adresu i mesto stanovanja, bivšoj supruzi, između ostalog i to govori o nekom svom odnosu prema ženama.

Jel vidite, taj kao što vidimo, dokazani nasilnik, pokušava sebe da stavi na čelo kolone borbe za prava žena. Kao što vidimo iz ove službene beleške, on svoj uticaj ne koristi samo za sticanje bogatstva, već i zataškavanje ovakvih afera, i maločas smo postavili pitanje, da li je policijska uprava nadležna i ostali organi, tužilaštvo itd. reagovali na ovu službenu belešku i ako nije, zašto nije reagovalo?

Dragan Đilas i njegov pinokio ili gospođa Laž, juče su iskoristili poziv koji je policijskoj upravi u Jagodini uputila gospođi Laž, kako bi napravili politički rijaliti, odnosno kako bi napravili politički skup i miting u Jagodini. Na tom skupu dovezli su negde oko 150 ljudi, od tih 150 ljudi, bilo je samo 8 iz Jagodine, 8 od 80 hiljada stanovnika Jagodine.

I to pre svega govori kome Jagodinci veruju i govori o tome gde se nalazi istina u celoj ovoj izmišljenoj aferi, jer ko bolje zna istinu od stanovnika Jagodine? Od tih 8 gle čuda, jedan je bio čovek, čiji je brat trenutno u zatvoru upravo zato što je optužen za pedofiliju.

To vam sve govori. Dovezli su na desetine automobila i minibus iz Beograda, pre svega, ali znamo da je bilo i iz Bora, Smederevske Palanke, Paraćina, Ćuprije, bilo je 150 ljudi, to je maksimum koji su oni mogli da okupe, naravno, dovozeći sa strane i još jednom kažem, osam Jagodinaca od 80.000.

Naravno, na tom skupu koji se održao i koji su organizovali u vreme korone, a samo da vas podsetim da pre 15 dana su isti ti optuživali Dragana Markovića Palmu, što je sa maskom pevao u avionu, a politički skup može, naravno i nije nikakav problem.

Gospođa laž je otišla u Policijsku upravu, dala je iskaz i po onome što smo mogli čuti po njenom izlasku ono što je ona izjavila, ona u tom iskazu nije rekla ništa novo. Iste stare poznate laži, izmišljotine na račun Dragana Markovića Palme, na račun zaposlenih u javnom sektoru i u javnim preduzećima, na račun grada Jagodine.

Zašto Dragana Markovića Plamu? Zato što je domaćin, tradicionalista koji drži do tradicionalnih vrednosti i tradicionalne kulture, zato što mu je porodica svetinja, zato što je sve ono što nije Dragan Đilas.

Marinika Tepić je po izlasku iz Policijske uprave u Jagodini izjavila da ona ima neke svedoke, ali da se neće pojaviti, jer želi da ih zaštiti, jer želi da zaštiti njihovu privatnost, jer sumnja u državne organe Republike Srbije.

Pogledajte tu apsurda. Ta ista Marinika Tepić je pre nekoliko dana rekla - neću da Tužilaštvo u Jagodini bude nadležno, jer će biti pod pritiskom Dragana Markovića Palme, a onda kada je Apelaciono tužilaštvo u Kragujevcu prebacilo taj predmet u Kraljevo, e onda joj ne valja ni Kraljevo, ne valja joj verovatno ni Beograd, jedino što joj valja možda jeste Cirih, Zanzibar, Mauricijus ili ne znam gde su sva ta egzotična mesta.

Naravno, svedoka nema, jer da ih ima Marinika Tepić bi dala krivičnu prijavu protiv Dragana Markovića Palme. Evo, ja pitam - zašto Marinika Tepić nije dala krivičnu prijavu protiv Dragana Markovića Palme? Hoćete da vam kažem zašto? Zato što nema svedoka, zato što nema žrtava, zato što nema nikakav dokaz, zato što su sve ovo prazne priče. Ako bi dala krivičnu prijavu, ta gospođa laž bi kasnije bila optužena za lažno prijavljivanje.

Ona ima, naravno, dobre advokate. Dragan Đilas može da plati najbolje advokate i oni su je savetovali da ne da krivičnu prijavu. Ali, ja posle opet postavljam pitanje kako ta ista gospođa laž misli da tužilaštvo pokrene postupak ako nema svedoka, ako nema žrtava, ako nema ničega? Kako tužila onda može da pokrene postupak? Ona traži posebnu zaštitu za svedoke, nije sporno, ali kako ako ona ne kaže ko su svedoci? Kome će tužilaštvo dati posebnu zaštitu, onog koga nema, onog koga ne poznaje, NN licu? To u našem pravosuđu ne postoji, dame i gospodo? A ko su svedoci Marinike Tepić?

Ja sam prošlog puta ovde govorio o Branislavu Radosavljeviću, pokazivao sam slike, fotografije, da se radi o aktivisti stranke Dragana Đilasa, koji je, kako se vreme odvija bio vrlo aktivan u tim političkim aktivnostima zadnjih godina, sada znamo da je vrlo aktivan na Voždovcu, da se borio protiv nekih stvari u podavalskom kraju itd, ali osim što je politički aktivista mi smo kasnije saznali.

Gospodin Branislav Radosavljević je šest puta hapšen, pet puta 2008. i jednom 2009. godine, najviše na teritoriji Policijske stanice Zvezdara, ali i na teritoriji Policijske stanice Vračar, po osnovu dela 221, najčešće krađa automobila.

Taj čovek se 2010. godine iselio iz Beograda, pobegao iz Beograda, pa je živeo jedno vreme prvo u Jagodini, pa je iz Jagodine otišao u Suboticu, pa se vratio ponovo u Jagodinu da bi na kraju 2019. godine, dobio zaštitu prvo Vuka Jeremića, čiji je član stranke bio, a kasnije i Dragana Đilasa. Znači, radi se o čoveku koji ima kriminalni dosije. To je taj Marinikin svedok, dame i gospodo.

Sanda Rašković Ivić, pre četiri dana kaže – lično sam videla kako devojke igraju uz šipku. Preksinoć demantuje to sve i po onom dobrom maniru, našeg dobrog poznatog pesnika, Matije Bećkovića kaže – reče mi jedan čovek.

Znači, nije ni prisustvovala, nije ni videla, nego priča o nečemu što se desilo pre deset, jedanaest godina, navodno se desilo, a što je čula od nekog čoveka.

Dobila je vrlo pametno pitanje u toj emisiji u kojoj je gostovala od jednog gledaoca, koji, svakako nije naklonjen ni Jedinstvenoj Srbiji, ni našoj politici. Pitao je – zašto, gospođo Sanda Rašković Ivić ste ćutali deset, jedanaest godina. Naravno, odgovor je bio nikakav. Ćutala je.

Sve je ovo jedna vrsta političke harange i političkog rijalitija koji pravi čovek koji je doveo rijaliti u Srbiju, znači Dragan Đilas i sve je ovo, rekao bih, početak jedne političke kampanje pred predstojaće lokalne izbore za grad Beograd, republičke i predsedničke izbore, kako se najavljivalo.

Ovo je, mogu slobodno reći, najprljavija politička kampanja Dragana Đilasa i njegove bratije. Svi su se juče skupili u Jagodini, i Dragan Đilas, i gospođa laž, Borko Stefanović, Veselinović, i svi ti veliki političari su se skupili juče u Jagodini, veliki opozicionari, uspeli su da dovedu jedva 140 ljudi iz čitave Srbije i da nađu osmoro ljudi, ali slovima i brojem osmoro ljudi iz Jagodine.

Naravno, taj rijaliti koji oni prave, jer to nije bilo davanje izjave, već je to bio politički miting i politički skup, jeste manir političkog delovanja onoga ko nema politiku, ko nema program, ko nema ideju, već mu je samo haos, nered i ulica jedini izlaz na kraju njihovog tunela, da bi mogli da se dočepaju onoga što im je krajnji cilj, a to je da se dočepaju vlasti.

Kao što sam prošli put rekao to kažem i danas. Poručujem Draganu Đilasu – provaljen si, neće te narod i možeš da radiš šta god hoćeš, narod te, jednostavno neće.

Gospođa laž juče kaže – tražimo da svedoci svedoče onlajn, da svedoče zamaskirani kao što je bio zamaskiran i skremblovan onaj njihov lažni svedok, a vidimo, stranački aktivista Branislav Radosavljević. Zašto? Postoje drugi metodi zaštite. Zašto onlajn? To je politička igra gospođe laž i njenog poslodavca Dragana Đilasa, a sve u cilju da se čitav taj pravni, da tako kažem, postupak uopšte i ne počne.

Nije njihov cilj da zaštite žrtve, jer žrtava nema, već je njihov cilj da na kraju pošto nema žrtava, nema svedoka, nema dela, tužilaštvo kaže – odbacujemo i zatvaramo predmet, nema od toga ništa. Pa, da onda oni upru prst u isto to tužilaštvo, a samim tim upru prst i u državu Srbiju i kažu – evo, pravosuđe štiti Dragana Markovića Palmu. Pravosuđe štiti ljude na vlasti. To je jedina njihova izlazna strategija iz cele ove priče i celog ovog lonca i ovih pomija koji su oni zamešali sami.

E pa neće biti tako. Mi ćemo insistirati do samog kraja. Do samog kraja ćemo insistirati da se ove činjenice rasvetle.

Nećemo se pozivati na zastarelost postupka, jer nama je u cilju da se dokaže istina, jer istina je na strani Dragana Marovića Palme, a na strni Dragana Đilasa, Marinike Tepić, odnosno gospođe laž i cele te bratije je laž i godinama unazad oni samo ređaju laž za lažom. Formiraju i prave neke lažne afere. Tužakaju se pred međunarodnom zajednicom i žale i optužuju državu Srbiju kako bi samo naudili Srbiji, jer njima prosperitetna Srbija, kakva je danas, nikako ne odgovara.

Još jednom, sve je ovo politički rijaliti tvorca rijalitija u Srbiji Dragana Đilasa i, još jednom kažem, teško ženama koje Dragan Đilas brani.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o izboru članova Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija.

Mi iz JS ćemo svakako glasati za ovaj predlog, jer kao stranka koja drži do pravde i prava, svakako želimo da obezbedimo najkorektnije moguće uslove Đilasovom Pinokiju, Mariniki Tepić, dok bude izdržavala zasluženu kaznu zbog izgovorenih gnusnih laži na jučerašnjoj konferenciji za novinare.

Gospođa laž, kako možemo nazvati pomenutu Đilasovu glasnogovornicu, a sebe smatram da pratim politiku još iz svojih studentskih dana, jako davno, i da znam da je ovo bila jedna od najogavnijih i najgnusnijih konferencija za štampu u novijoj istoriji, srpskog višestranačkog sistema, je iznela toliko ogavnih laži, gnusnih laži, uvreda, obmanula je i uznemirila javnost i građane Srbije, da takvo ponašanje, da takav manir političke borbe ne sme i neće ostati nekažnjen.

Takav manir političke borbe mora se kazniti i zato je danas u 9 časova predsednik JS, Dragan Marković Palma, sam, svojom voljom otišao u Tužilaštvo i tražio i zahtevao da da izjavu i zahtevao da Tužilaštvo i nadležni istražni organi i sudski organi u najkraćem mogućem roku rasvetle sve navode sa konferencije koju je održala gospođa laž, Marinika Tepić.

Ona je na toj konferenciji za novinare pokazala i video snimak tzv. svedoka, pod znakom navoda, a ja tvrdim lažnog svedoka i pokazaću vam vrlo brzo zašto tvrdim lažnog svedoka, kome su zamaglili lice, kome su skrembovali glas, ali su tvrdili da je to svedok koji je radio za Dragana Markovića Palmu, da je to svedok koji je radio, kako oni kažu, zabranjenom hotelu „Alfa“ u Končarevu i koji će izneti činjenice šta i kako je rađeno u tom hotelu gde je on, navodno, prisustvovao tim događajima.

Da je to lažni svedok, mi smo se posle te konferencije za štampu malo pozabavili time i molio bih kameru da zumira ove fotografije, može se videti iz sledećih slika.

Ova slika, ova fotografija je deo slike sa konferencije za štampu na kojoj se vidi sat tzv. insajdera, odnosno svedoka kojim se diči Marinika Tepić.

Istražujući, mi smo našli sliku čoveka sa istim satom. Evo, možete videti ovde, molim kameru da zumira. Onda smo, istražujući dalje, došli do sledeće slike, to je slika, pogledajte čoveka u plavom džemperu sa crvenom trakom koji je snimljen u tom videu. To je taj lažni svedok koji je izneo najogavnije i najgnusnije laži na račun Dragana Markovića Palme, Jagodine, žena u Jagodini, itd.

Ispod možemo videti sliku čoveka u istom tom plavom džemperu sa crvenom trakom po sredini, kako se krevelji i kliberi zajedno sa Draganom Đilasom i Borkom Stefanovićem, na konferenciji upriličenoj povodom dve godine postojanja Đilasove stranke.

Vidimo da se radi o istom čoveku. Čak Đilas, koji je poznato da ima jako puno para, i da je, dok je bio na vlasti, radio za sebe, za razliku do Dragana Markovića Palme, koji je radio za narod, nije našao za shodno da tom čoveku plati ili kupi drugi džemper da ga preobuče.

Evo tog čoveka ovde na slici, pored Marinike Tepić, pored Đilasovog Pinokija, ili gospođe „laž“, molim kameru da zumira. Koji je taj čovek?

Taj čovek se zove Branislav Radisavljević, i na ovoj slici ovde možete videti ovde kako radi kampanju za Đilasovu stranku na Trgu Republike, a anti kampanju jednog funkcionera gradske vlasti u Beogradu. Ko je taj čovek?

Branislav Radosavljević je čovek koji je rođen u Beogradu, koji živi u Beogradu, Branislav Radosavljević je čovek koji je do pre možda godinu dana bio član stranke Vuka Jeremića, Narodne stranke i možemo ga videti ovde za ovim pultom kako vodi kampanju za tu stranku, to je čovek koji je bio u stranci Vuka Jeremića, i radio kampanju za bojkot, evo ga takođe zaokružen pored samog Vuka Jeremića, i to je čovek koji je zajedno sa potpredsednikom stranke Vuka Jeremića, gospodina Jovanovićem prešao ili se preprodao, kako god hoćete u stranku Dragana Đilasa i tog čoveka, evo ovde zaokruženog na Konferenciji za štampu, Dragana Đilasa, povodom dve godine postojanja te njegove famozne stranke.

Taj čovek je u toj svojoj izjavi, između ostalog rekao da se plaši i da zato nije izašao u javnost ranije i taj čovek je rekao da ga je strah i da je zato zamagljeno lice i da mu je skremblovan glas, ali na ovoj fotografiji možemo videti da taj čovek ima sve sem straha, jer je jedan od onih koji je upao nasilno sa testerom u javni servis u zgradu RTS. To i takve akcije, ne sprovodi neko ko ima strah i ko se plaši.

Zato smo rekli da je to lažni svedok, da on nije svedok, odnosno je funkcioner, Đilasove stranke, i ovo je sve jedno najgnusnije i najgore zamešeteljstvo jedne političke partije i jednog čoveka, koji pledira da vodi državu, koji pledira da vodi narod, ali na način što će taj narod obmanjivati i lagati, kao što ga je obmanjivao, i lagao dok je bio na vlasti.

Na toj konferenciji za štampu, ovaj lažni svedok je rekao da radio u hotelu „Alfa“, čiji je vlasnik, kako on tvrdi, Dragan Marković Palma. Godine 2010. i 2011. hotel Alfa je tada bio u vlasništvu pokojnog Radovana Vasića Brzog, jednog od najvećih i najboljih privatnih preduzetnika u gradu Jagodina. Nakon njegove smrti vlasništvo je nasledio njegov sin Vladica Vasić. Dragan Marković Palma nema nikakve veze sa vlasništvom tog hotela, to je jedna stvar. Znači, nije radio za Palmu, ako je uopšte i radio tamo.

Drugo, ni godine nisu pogodili, jer je hotel „Alfa“ otvoren 2012. godine. Znači, 2010. i 2011. godine, svakako niko nije mogao da radi u tom hotelu.

Na toj konferenciji za štampu, gospođa laž, ili „Đilasov pinokio“, je rekla, izjavila, da se Dragan Marković Palma krije iza žena, iza suknje. To naravno, nije tačno. Znam ja šta je on mislio na izjavu zamenice gradonačelnika Marije Jovanović, i na izjavu gospodina Dragana Markovića Palme, da će je tužiti sve žene zaposlene u Skupštini grada Jagodina i u javnom preduzeću. I uplašila se, naravno, toga, ali to je njena stvar, jer je ona bacila pomije i niz najgnusnijih uvreda na sve žene zaposlene u javnom sektoru u Jagodini, i njihovo je pravo da je tuže za to, jer žele da sačuvaju svoju čast. Ali, svakako, nije istina da se Dragan Marković krije iza toga, jer Dragan Marković je sam danas svojevoljno otišao u Tužilaštvo. Dragan Marković Palma je u 10.00 časova, danas sam u Skupštini grada lično održao konferenciju za štampu. A, onaj ko se krije iza Marinikine suknjice jeste upravo Dragan Đilas. Sve vreme on istura tu gospođu laž, tog svog pinokija, koji iz dana u dan obmanjuje građane uznemirava javnost, i iznosi najgnusnije laži protiv pojedinaca, koji su uspešni, koji rade u korist naroda i za narod.

Time nanose veliku štetu i građanima Srbije i državi Srbiji i tom maniru političke borbe, jednom za svagda mora da se stane na put.

Dragan Đilas je ovom konferencijom za štampu hteo, i nama je to jasno, da skrene pažnju sa činjenice da su mu otkriveni tajni računi u mnogim egzotičnim zemljama. Hteo je da skrene pažnju sa činjenice da je otkriveno da je za vreme svoje vladavine radio, pre svega, za sebe. Hteo je da skrene pažnju sa svih afera koje potresaju njega i njegovu stranku.

Dragan Đilas mora da shvati da postoji mera i način političke borbe. Očigledno da Draganu Đilasu više ništa nije sveto. Kako mi onda da verujemo u njegove lažne suze koje je lio pre godinu dana, oplakujući sudbinu, kada je on dozvolio, odnosno ne da je dozvolio, nego isturio svoju gospođu laž, Mariniku Tepić, da ona iznese najgnusnije laži protiv čoveka koji je i sin i čija staramajka, takođe, može videti te vesti, koji je i suprug, čija žena takođe supruga sa kojom živi u braku, skladnom, već više od 40 godina, što nije slučaj sa pomenutim, da iznese najgnusnije laži o ocu dva sina, da iznese najgnusnije laži o svekru, da iznese najgnusnije laži o dedi petoro unučadi. Znate, ta deca više nisu mala.

Onda se zapitate koliko može biti licemeran neko ko kada je on u pitanju lije gorke krokodilske suze, a onda bezočno, mučki, na najgori mogući način, sa najgnusnijim mogućim lažima taj isti Dragan Đilas napada ljude koji su čitav svoj politički vek, da tako kažem, proveli radeći za narod.

Tu je jedna od razlika između Dragana Markovića Palme i Dragana Đilasa. Dok je Dragan Đilas bio na vlasti je radio za sebe, Dragan Marković Palma, živi za akcije koje se tiču naroda i Dragan Đilas ovom konferencijom za štampu neće sprečiti da se i dalje radi za narod Jagodine, za narod Srbije, da se vodi računa i briga o siromašnima, o trudnicama, o porodiljama, da se vodi računa o svojim građanima, da im se obezbedi besplatni prevoz, da se obezbedi besplatno letovanje za učenike, da se vodi računa o poljoprivrednicima, da se vodi računa o lekarima, koje smo do pre par dana vodili u Egipat, i vodićemo i dalje, i 1000 u Grčku, i ponovo ćemo voditi stotinu u Egipat u oktobru, i niko nas neće zaustaviti u tome, pogotovo ne Dragan Đilas i njegova gospođa laž.

Zato, samo jedno mogu da poručim Draganu Đilasu. Dragane Đilasu, ti si provaljen. Provaljen si, ali ne samo od nas iz JS, nego, pre svega, odavno, ali odavno si provaljen od naroda, narod je video ko si, video kako radiš, šta radiš na vlasti, vidi kako bezočno lažeš. Iz tog razloga narod ti nikada više neće dati poverenje. Džabe novci, džabe bogatstvo, ali narod te neće.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu raspravljamo o razrešenju predsednice Prekršajnog suda u Negotinu po osnovu odlaska u penziju, o razrešenju predsednika Osnovnog suda u Kruševcu koji je odlukom VSS imenovan za predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu, kao i odluku o razrešenju predsednice Osnovnog suda u Novom Pazaru koja je u međuvremenu izabrana za sudiju Višeg suda u Novom Pazaru.

Član 74. stav 3. Zakona o sudijama kaže da odluku o razrešenju predsednika suda donosi Narodna skupština kao najviši zakonodavni organ ove države koji to pravo crpi iz volje naroda koji je glasao za ovu i ovakvu Skupštinu.

Naravno Poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ove predloge, kao što smo i više puta isticali da se zalažemo za samostalnost i nezavisnost nosioca sudijskih funkcija i ne samo zato već smo govorili i govorimo da se zalažemo pre svega za osnaživanje kapaciteta našeg pravosuđa kako bi odgovorilo izazovima današnjice, izazovima informatičkog društva, informatičke ere u koju smo zagazili, izazovima današnjice kada značaj društvenih mreža sve više i sve brže raste i danas kada imamo situaciju da novinarstvo i mediji sve manje jesu neutralni i nezavisni i, kako bih rekao, objektivni, a sve više drže neku stranu, jednu ili drugu u nekoj ideologiji ili politici.

To smo mogli videti i na izborima u SAD, gde su mediji otvoreno podržavali jednu ili drugu stranu, ali mislim da mi u Srbiji smo to najbolje mogli videti u vreme pripreme svetske javnosti za nelegalno i besomučno bombardovanje Srbije od strane NATO pakta tokom 1999. godine. Negde je od tada to postalo možda i najbrutalnije, da tako kažem i krenulo je od tada da se ponavlja i u nekim drugim situacijama vezano za neke druge države.

Naime, ta praksa da se prvo pripremi javnost i plasira lažna vest koja će biti opravdanje za poteze koje preduzima taj koji plasira lažnu vest. Setite se Račka, setite se izbegličkih kolona pod znakom navoda i kampova na severu Makedonije i Albanije, setite se Markala. Sve su to bili unapred izrežirani događaji, koji su uz veliku medijsku manipulaciju doveli do strašnih posledica rata i bombardovanja.

No, tada još nisu postojale društvene mreže. Njihovom pojavom i njihovom sve značajnijom ulogom, plasiranje lažnih vesti nikada nije bilo lakše, nego što je to danas. Nikada veći značaj nisu imale društvene mreže nego danas u vreme pandemije Kovida 19, kada su stanovnici širom sveta u borbi protiv pandemije, a u skladu sa zahtevima držanja fizičke distance, često zaključani, zatvoreni u svojim domovima i njihove društvene aktivnosti, socijalne aktivnosti, jer čovek je pre svega društveno i socijalno biće, preneli su na društvene mreže i na platforme za „onlajn“ komunikaciju.

Sve to ima naravno dobrih strana, ali priznaće te, nikada lakše nego i nikada više nego danas nema prostora za plasiranje lažnih vesti. To je posebno danas, u vreme pandemije i masovne imunizacije, posebno osetljivo pitanje koje se tiče zdravlja ljudi i nacije. Svedoci smo sve agresivnijeg i sve drskijeg nastupa ljudi koji šire lažne vesti i koji šire paniku kod ljudi, sve u cilju podrivanja procesa imunizacije u borbi protiv pandemije Kovida 19. Ti ljudi idu toliko daleko da čak i negiraju i postojanje samog virusa i to u trenutku kada danas od posledica Korona virusa u svetu je umrlo preko 2,8 miliona ljudi, a u Srbiji 5.270 naših sugrađana.

U ovoj situaciji, pitanje antivakserskih aktivnosti na društvenim mrežama, ne može biti samo zdravstveno pitanje, obzirom da širenjem lažnih vesti, širenjem panike, sejanjem mržnje i besa prema onima koji su se vakcinisali ili prema onima koji planiraju da se vakcinišu, oni podrivaju proces imunizacije, a samim tim i borbu protiv pandemije.

Arturo Grafi je svojevremeno rekao - znanje i pravda govore, a neznanje i nepravda urliču. Dok mi sve vreme govorimo jezikom nauke, jezikom argumenata, apelujemo na uvažavanje naučnih činjenica, oni urliču sve vreme, ne dajući nijedan argument i svesno kršeći pravo i šireći nepravdu. Čak sam sklon zaključku da pozadina toga nije njihovo neznanje, već svesno i namerno širenje predrasuda, a znamo da ništa nije dalje od istine od predrasude, čak je i neznanje bliže istini od same predrasude.

Zato, podrivajući napore naše države, Ministarstva zdravlja, medicinskih radnika da sačuvaju živote ljudi, ovi ljudi čine svesno štetu ovom društvu i krše zakon. Naime, ja sam nedavno rekao da ovi ljudi svojim delovanjem na društvenim mrežama, širenjem lažnih vesti i panike, povređuju Krivični zakon u delu protiv javnog reda i mira, član 343, ali sam siguran da krše i druge članove Krivičnog zakona, koji su vezani za očuvanje, odnosno ugrožavanje zdravlja i bezbednosti ljudi.

Zato je naše pravosuđe danas na posebnom ispitu, jer smatram da je krajnje vreme da lica koja sprovode ove društveno krajnje štetne i opasne aktivnosti budu procesuirani da se kazne, jer samo na taj način možemo suzbiti ovu krajnje negativnu društvenu pojavu.

Ovaj moj apel na pravosudne organe nije pokušaj uticaja na samostalnost i nezavisnost nosioca pravosudnih funkcija, jer nosioci pravosudnih funkcija jesu samostalni i nezavisni danas u Srbiji u svom radu, ali nosioci pravosudnih funkcija ne smeju i ne mogu pod plaštom nezavisnosti biti otuđeni od ovako krupnih društvenih pitanja i problema. Sudije nisu sudije nekog imaginarijuma, oni su sudije države Srbije i građana Srbije koji su ih birali za nosioce pravosudnih funkcija.

Mi iz JS smatramo da principi sudske nezavisnosti predstavlja centralni postulat demokratskog društva i poretka zasnovanog na vladavini prava, ali smatramo da sudska nezavisnost međutim nije i ne sme se smatrati kao privilegije jedne grane državne vlasti ili nosioca sudske funkcije, već kao institucionalno sredstvo za zaštitu ljudskih prava i sloboda.

Samim tim, sudije moraju štiti u skladu sa zakonom najbolji interes građana i naroda koji su ih birali na te položaje. Kao što je zdravstvenim radnicima primarni zadatak danas borba protiv pandemije, tako sudijama danas mora biti primarni zadatak borba protiv svih onih koji podrivaju sve napore državnih organa i institucija u borbi za očuvanje zdravlja i života ljudi.

Nema danas važnije borbe od borbe protiv pandemije, jer borbom protiv pandemije mi se borimo i za brži oporavak naše privrede, za očuvanje radnih mesta, za zaštitu životnog standarda stanovništva, za veće plate i penzije, za otvaranje novih radnih mesta.

U toj borbi moramo učestvovati svi, svi moramo dati svoj doprinos kako bismo pobedili ovu pošast 21 veka i ne smemo dopustiti ovim koji sede sa strane da nas zlurado i zajedljivo sapliću u tim našim nastojanjima i naporima.

Zato sa ovog mesta pružam svu podršku nosiocima pravosudnih funkcija da daju svoj doprinos ovoj borbi na način što će beskompromisno, brzo i efikasno u skladu sa postojećim zakonskim propisima stati na put štetočinskom delovanju ovih neodgovornih i zluradih pojedinaca.

Ovo brzo i efikasno ne mislim samo na presuđivanje u prvom stepenu, već i na odlučivanje u drugom stepenu, po žalbama. Zašto? Jer borba protiv pandemije Kovida 19 jeste svojevrsna borba i sa vremenenom. Najgore što se može deseti jeste da presude koje donesu u osnovnom ili prekršajnom sudu budu vraćne od strane apelacije, kao što se to dešava u slučajevima pretnji najvišim državnim funkcionerima i njihovim porodicama u poslednje vreme.

Zato sam rekao na početku da moramo osnažiti kapacitete našeg pravosuđa kako bi ono odgovorilo zahtevima današnjice, zahtevima informatičkog društva, digitalizacije društvenih mreža, kako bi se izborili protiv lažnih vesti i širenja panike.

Najvažniju ulogu u tome imaju sudije. Dobar sudija, onaj koji je položio zakletvu da će suditi po pravdi i zakonu, a koji je posvećen svom poslu, stručan i veran zakletvi koju je dao i ako poštuje opšte prihvaćene vrednosti u društvu, taj sudija je bio, jeste i biće samostalan i nezavistan i poštovan u društvu.

Oni pojedinci kojih je na sreću jako malo, koji u svemu gledaju svoj lični ili politički interes, nisu bili, niti će biti nezavisne sudije, jer su svoj položaj vezali za lični ili neki drugi interes, a ne za zakon i pravdu i za interese društva i države čije su sudije.

Uveren sam da danas pravimo dobar izbor, odnosno danas razrešavamo sudije koje su uglavnom otišle na više funkcije, očigledno zahvaljujući svom dobrom i kvalitetnom radu.

Mi ćemo, nadam se da će i oni ovaj apel i ovu našu želju da se uključe u borbu za što bržu, bolju i kvalitetniju borbu protiv pandemije Kovida 19 razumeti kao apel u pravcu koristi svih građana Srbije. Zato će Jedinstvena Srbija u danu za glasanje glasati za ovaj Predlog i podržati svaki sličan predlog. Hvala.

Uvažena predsedavajuća, gospodine Marinoviću sa saradnicom, predstavnici Visokog saveta sudstva, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas ovde raspravljamo o izboru zamenika Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zamenika koji će biti zadužen upravo za zaštitu podataka o ličnosti, zamenika koji će se baviti pitanjem koje je veoma važno pitanje današnjice, pitanje koje…

Ja bih vas molio, predsedavajuća, ako mogu da diskutujem. Razumem da sam između dve vatre.

Razumem ja ovo kao jedan skupštinski pluralizam i svako ko optužuje da je ova Skupština jednoumna, silno greši.

Ovo je sve demokratska argumentacija i sve to razumem.

Rekoh, biramo zamenicu Poverenika koja će biti zadužena za pitanje zaštite podataka o ličnosti, pitanje koje je veoma zahtevno i kompleksno u današnjoj eri informatičkog društva, u današnjoj eri digitalizacije, u današnjoj eri gde svi veliki državni sistemi grade i prave velike informacione sisteme koji su puni raznih podataka o ličnosti i gde je zaštita tih podataka ključno pitanje današnjice i pitanje kojim se, na kraju krajeva, vi kao Poverenik i buduća zamenica koju ćemo birati, i mi iz JS ćemo podržati taj vaš predlog, naravno, to je pitanje koje je veoma važno i kojim se treba baviti u narednom periodu.

Naravno, kako se razvija informatičko društvo, kako se povećava broj korisnika interneta, tako se povećava i dostupnost podataka, ali samim tim, povećava se i mogućnost zloupotrebe tih podataka i zloupotreba podataka o ličnosti u stvari predstavlja svako delanje nezakonito i neovlašćeno korišćenje podataka o ličnosti kojima ličnost je pretrpela ili trpi neki gubitak ili neku štetu.

Naravno, kako sve više svet ulazi u informatičko društvo, kako idemo u eru digitalizacije, kako se povećava broj korisnika i interneta i sve veći broj velikih informacionih sistema i baza podataka, tako se povećavao i problem zaštite podataka o ličnosti, pa se samim tim pojačavala i zakonodavna aktivnost kako u Evropi, tako i kod nas. Pa, mi imamo puno tih pravnih akata koji tretiraju ovu oblast, počev od Konvencije o zaštiti ličnosti u odnosu na automatsku obradu podataka Saveta Evrope, poznata Konvencija 108. Imamo, recimo, i Povelju EU koja u svom članu 8. jamči i garantuje bezbednost podataka o ličnosti. I, naravno, 2016. godine EU je donela niz pravnih akata, od kojih je najvažnija opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti.

Naravno, želeći da idemo u toku sa svetom, mi smo doneli prvi zakon na tu temu 2008. godine, koji je krenuo sa implementacijom 2009. godine, ali želeći da upodobimo našu zakonsku i pravnu regulativu sa evropskom i svetskom, mi smo doneli drugi zakon 2018. godine i on je krenuo sa implementacijom avgusta meseca 2019. godine.

Da je ovo važno pitanje, i vi ste sami rekli da su svi zakoni koji se donose u obavezi da se usklade sa Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti. Mi smo ovde već donosili neke zakone koji se tiču velikih baza podataka, kao što je nedavno bio Zakon o socijalnoj karti. Znamo da se u raznim državnim institucijama i ministarstvima grade, prave i koriste ogromne baze podataka, kao što je JIS - jedinstveni informacioni sistem u prosveti, u obrazovanju, da ne pominjem e-upravu kao verovatno najveću bazu podataka u našoj državi. Mi znamo da Zakon propisuje tačne procedure kako se tu vodi računa o zaštiti podataka o ličnosti.

Međutim, ono što je takođe veliki i ne sumnjam da ti veliki informacioni sistemi vode računa i da se tu poprilično dobro štite podaci o ličnosti. Naravno, nema nigde idealnih situacija, ali generalno mislim da je tu situacija poprilično dobra i nadam se da će te se složiti sa tim.

Ono što je bitno jeste da je zaštita podataka na internetu, na društvenim mrežama još uvek veliki problem današnjice. Naime, imamo situaciju da svaki pretraživač, od „Gugla“ preko „Jahua“ i bilo kojih drugi pretraživač, to je opšte poznato, čuva apsolutno sve podatke o svojim korisnicima. „Gugl“ tačnije i preciznije devet meseci, „Jahu“ čuva podatke o svojim korisnicima i njihovim aktivnostima 90 dana. To znamo svi mi koji koristimo te pretraživače. „Gugl“ to ne krije. On nam i jednom mesečno šalje mejl u kome stoji koliko smo sati proveli na internetu, koje smo sve lokacije obišli u toku tih mesec dana.

Jednostavno, ono što je moje pitanje, možda prema vama, jeste da li su i te velike kompanije, kao što su „Gugl“, „Jahu“ itd. prilagodile svoje poslovanje u Srbiji našim zakonskim okvirima, odnosno da li su i oni vama odredili predstavnike koji će se baviti tim pitanjem i sarađivati sa vama, kao sa nezavisnim regulatornim telom?

Ono što je bitno jeste da su socijalne mreže fenomen današnjice, da je sve više korisnika socijalnih mreža, ali je i sve više različitih tih društvenih i socijalnih mreža. Naročito danas, u vreme pandemije Kovida-19, kada se dobar deo sveta zaključao, kada imamo lokdaun u mnogim državama, kada imamo situaciju da smo, kao što je pre neki dan i gospodin Marković ovde diskutovao, dobar deo naše mlade populacije zatvorili, jer ne idu u škole, pohađaju tzv. onlajn nastavu zato što nema izlazaka, jer su svi ugostiteljski objekti, objekti zabave i kulture zatvoreni. Ta naša mlada populacija je okrenuta onda društvenim mrežama, internetu. To ima i dosta pozitivnih, ali i jako, jako, puno negativnih implikacija. Prosto, trebalo bi možda pričati i o tome koliko se podaci na društvenim mrežama štite. Tu je situacija od društvene mreže do društvene mreže različita.

Imamo situaciju npr. „Tvitera“ koji je u nekom svom začetku 2011. godine, dobio nalog suda u Americi da otkrije podatke o svojim korisnicima koji su učestvovali u aferi „Vikiliks“. „Tviter“ je to tada odbio, pozivajući se na Prvi amandman, ali vidimo da kako je rastao broj korisnika „Tvitera“ da je, naročito se to pokazalo u predsedničkoj kampanji u Americi, „Tviter“ ograničio i slobodu govora, naročito onih predstavnika čija se politika kosi sa politikom menadžmenta ove društvene mreže. Sa druge strane, dozvoljavaju i govor mržnje i pojavu i plasiranje lažnih vesti. To možemo videti i ovde u Srbiji. Na sreću, u Srbiji svega 10,5% ljudi koristi ovu društvenu mrežu, ali vidimo da je na njoj prisutno jako puno lažnih vesti, neistina i neproverenih i netačnih informacija o pojedincima.

Ono što je interesantno, jedno istraživanje o zaštiti podataka na "Fejsbuku" koju je radio jedan univerzitet u SAD, gde su napravili algoritam čija je svrha bila pokušaj pronalaženja ličnih karakteristika korisnika "Fejsbuka" na osnovu liste njihovih prijatelja. To je istraživanje pokazalo da se samo 5% ljudi setilo da zaštiti listu svojih prijatelja, da je u tom istraživanju 58% korisnika objavilo koji su univerzitet pohađali, 42% je pokazivalo radno mesto, 35% interesovanja, a 90% omogućilo pristupe informacijama o svom prebivalištu. Na taj način, putem društvenih mreža, zlonamerni mogu da iskoriste i te kako privatne podatke o ličnosti.

Mislim da biste tu vi kao Poverenik za zaštitu informacija o ličnosti mogli nekom medijskom propagandom, medijskim nastupom, akcijom da uradite mnogo više na edukaciji. Možda i u saradnji sa Ministarstvom prosvete ili sa nekim drugim ministarstvima da uradite više na edukaciji zaštite privatnih i ličnih podataka na društvenim mrežama, naročito kada su mladi ljudi u pitanju, jer smo videli, nisu česti, Bogu hvala, strašne primere zloupotrebe ličnih podataka mladih ljudi, mladih lica na društvenim mrežama.

Naravno, zaštita podataka puno zavisi od internet provajdera koji praktično imaju sve podatke o ponašanju na internetu. Oni vam dodeljuju vašu adresu, IP adresu i, na osnovu vašeg ponašanja, oni mogu videti sve. Zakon ih, Bogu hvala, ograničava, ali se tu opet postavlja pitanje - u kojoj meri se zakon poštuje i primenjuje?

Ja ne bih samo o zaštiti privatnosti i podataka na internetu. Mi imamo situaciju da su, nažalost, softver i hardver za špijuniranje sve jeftiniji i sve pristupačniji. Nažalost, svedoci smo da se najviši državni funkcioneri u ovoj državi, ali ne samo u ovoj državi, nego u čitavom svetu, nezakonito, neovlašćeno, nemoralno prisluškuju. Mislim da je ovo jedna situacija gde vi, kao jedno nezavisno regulatorno telo, ne možete sami izaći na kraj sa tim. Naravno da sa tim ne može da se bori ni samo Ministarstvo unutrašnjih poslova, ne mogu ni samo bezbednosne službe, negde mnogo toga zavisi, i sam sam svedok ovih dana, od spremnosti pravosudnih organa da procesuiraju te sve zloupotrebe vezane za zaštitu privatnosti, vezane za zaštitu podataka o ličnosti, vezane za plasiranje lažnih vesti o pojedincima.

Mislim da je to deo države i društva i sistema o kome treba posebno pričati. Tu ću se nadovezati na izbor sudija. Naravno, i taj predlog ćemo u danu za glasanje podržati, ali ono što je bitno jeste da naš pravosudni sistem obezbedi dobre, kvalitetne kapacitete, da se izbori sa tim velikim problemom današnjice zvanim zaštita podataka o ličnosti.

Naravno, u danu za glasanje, i jedan i drugi predlog, poslanička grupa JS će podržati i želimo tim kandidatima puno uspeha u daljem radu. Hvala.

Hvala. Replika pre sve u pozitivnom smislu.

Apsolutno kao neko ko čitav život radi u prosveti i obrazovanju prepoznajem značaj aktivnosti u planu edukacije mladih ljudi vezanih za zaštitu podataka o privatnosti ličnosti i ne samo toga, o značaju opšte ponašanja i kulture ponašanja na internetu jer je ta kultura ponašanja na internetu deo jedne opšte kulture danas i to je nešto što je svakako jako važno i imaćete našu podršku u tom smislu i ne samo načelnu, već i operativnu.

Ono što sam hteo takođe da kažem jeste, vi ste pomenuli Fejsbuk koji vas je ignorisao u prethodnom periodu i zaista moram da kažem da poznajem dobro materiju, da je ponašanje te kompanije kada je u pitanju Srbija, a i mnoge zemlje van EU, da tako kažem, u najmanju ruku, neprihvatljivo jer njihov centar koji je zadužen za Srbiju je, ako se ne varam, u Poljskoj. Svaka vaša primedba, svaka vaša težnja da nešto predočite, da ukažete na neke loše pojave ili bilo šta negativno što se dešava na toj društvenoj mreži dobija automatski odgovor – sve je po našoj regulativi, sve je po našim pravilima i vi do pre nekoliko godina je bilo malo drugačije. Imali su oni ovde neke svoje predstavnike i mogli ste da reagujete na određene situacije. Međutim, nekoliko godina unazad njihovo predstavništva, ako se ne varam, za Srbiju je u Poljskoj i podržavam vas. Insistirajte na tome da komunicirate sa tom i sličnim kompanijama kako bi svoje poslovanje, da se ne lažemo, svi oni posluju ovde u Srbiji, upodobili sa našim zakonima i regulativom. Hvala vam.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, uvaženi članovi Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana na društvenim mrežama čini mi se više nego ikada možemo biti svedoci pojačane aktivnosti neodgovornih, rekao bih, i zlonamernih pojedinaca, antivaksera ili kako već sebe nazivaju, koji šire po društvenim mrežama i ne samo po društvenim mrežama lažne vesti, šire paniku, ja bih rekao, i usmeravaju svoju mržnju i bes prema onima koji su se vakcinisali ili koji žele i imaju nameru da se vakcinišu.

Na društvenim mrežama inače šire razne lažne vesti, ali ovo o čemu večeras pričam moramo odvojiti uobičajenih lažnih vesti, jer se direktno tiču zdravlja i života ljudi. Naime, pozivima ljudima da se ne vakcinišu, jer će, kako kažu, citiram „vakcinisanjem će postati laboratorijski miševi na kojima se izvode eksperimenti o da ljudi ne umiru u stvari od Kovida 19 već od nečega drugog“ jesu zaista opasni pozivi koji će koštati živote mnogih ljudi.

Na svoju veliku žalost sam poznavao na desetine i desetine ljudi koji su preminuli od posledica Kovida 19. U gradu iz koga dolazim svakoga dana po neko izgubi život zbog Kovida 19. Pre nekoliko dana, pre nedelju dana, čak osam osoba u jednom danu. Svakako da mogu da razumem da se neko ne slaže sa političkim mišljenjem našim, da neko navija za neki drugi tim, ali zaista ne mogu da razumem tu vrstu neodgovornosti, neozbiljnosti i rekao bih zlonamernosti.

Naime, ja bih čak rekao da je ovaj poziv da se ljudi ne vakcinišu i ovo širenje panike u stvari ništa drugo nego krivično delo protiv javnog reda i mira koje u Krivičnom zakoniku u članu 343. glasi – ko iznošenjem ili pronošenjem lažnih vesti ili tvrđenja izazove paniku ili teže narušavanje javnog reda i mira ili osujeti ili značajnije omete sprovođenje odluka i mera državnih organa ili organizacija, koje vrše javna ovlašćenja, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom.

Stav 2. ovog člana zakona kaže – ako je delo iz stava 1. učinjeno putem sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina.

Ne vidim ovde ministra policije, ali evo možete vi predsednice Vlade ili ministarka pravde da odgovorite – kada će se početi sa primenom ovog člana zakona i kada će se stati na put ljudima koji neodgovorno, neozbiljno pokušavaju, ne da ruše državu, nego pre svega da sruše zdravlje naše nacije?

Uvažena predsednice Vlade, uvaženi ministre, apelujemo već godinu dana, godinu i jače. Što više mi apelujemo na ljude da uvažavaju struku, da se vakcinišu, da poštuju mere toliko su ovi uporniji na društvenim mrežama.

Zato podržavam stav ministarke pravde i podrška za taj dopis tužilaštvima nadležnim kako bi reagovali i krenuli da procesuiraju te neodgovorne i neozbiljne ljude. Hvala.

Moje sledeće pitanje je upućeno ministru Selakoviću i možda ministarki Matić.

Naime, od sedmog do 13. marta ove godine, Dragan Marković Palma je vodio delegaciju, u kojoj sam i ja bio član, koja je putovala u Egipat i tamo smo imali sastanke sa guvernerom regije Crvenog mora, generalom Amrom Hanafijem, sa guvernerom regije GIZ-a, regija koja ima više od deset miliona stanovnika, generalom Abdulahom Hafezom i sa poslanicima u senatu Egipta, a naravno i sa zamenicom ministra turizma, gospođom Gadom Šalabi.

Zamenica ministra turizma je pokazala otvorenost za jačanje saradnje u oblasti turizma i to u oba pravca, kako povećanja broja turista iz Srbije u Egiptu, ali je takođe izrazila želju da se poveća značajno broj turista koji bi dolazili u Srbiju. Naime, Egipat je zemlja od 106 miliona stanovnika, pa neka i 50 hiljada njih godišnje dođe veoma bi značilo Srbiji.

Ono što je ona navela kao prepreku u tom procesu saradnje jeste izuzetno komplikovana i dugotrajna procedura dobijanja vize za egipatske državljane. Naime, juče smo ovde, samo u maloj sali ovog doma, imali sastanak grupe prijateljstva Srbija-Egipat kome je između ostalog prisustvovao i Nj.E. ambasador, gospodin Alguvejli i on je takođe istakao taj problem u procesu privredne saradnje i procesu saradnje u oblasti turizma.

Moje pitanje, naravno svesni smo naših obaveza u procesu pristupanja EU i naše obaveze se odnose, između ostalog, i na vizni režim prema trećim zemljama, ali moje pitanje je da li možemo iznaći način da olakšamo tu proceduru, da građani Egipta mogu dobijati na brže i efikasnije neke grupne vize za koje bi garantovalo eventualno Ministarstvo turizma Egipta ili turističke organizacije Egipta ili turističke agencije i da na taj način pomognemo i pospešimo saradnju, turističku saradnju između naše dve države? Hvala.

Govorio sam o viznom režimu, nisam govorio o oslobađanju od viznog režima, o uspostavljanju bezviznog režima između Egipta i Srbije, već sam govorio pre svega o pojednostavljenju procedure uz neke garancije sa druge strane, kako egipatski državljani ne bi čekali 20 ili čak 40 dana za dobijanje vize, što komplikuje taj proces uspostavljanja turističke saradnje.
Verujte mi, vi ste, ministarka Matić, rekli da više naših turista ide u Egipat. Tako je, ali koliko se mi divimo crvenom moru, pustinjama i piramidama, verujte, dolazili su i kod nas u Jagodinu u uzvratnu posetu naši prijatelji iz Egipta, oni se jednako dive našim rekama, našim šumama, našim planinama. Kada vide sneg na Kopaoniku i Tari, to je za njih jedan prizor koji ih oduševljava. Verujte mi da bi rado dolazili i egipatski turisti u Srbiju. Još jednom kažem, to je zemlja sa 106 miliona stanovnika. Neka njih 50.000 godišnje dođe u Srbiju, to je velika stvar za turizam u Srbiji i turističku ponudu.
Tako da, moj apel je bio u pravcu da se nađe rešenje koje neće narušiti naš vizni režim, koje neće narušiti naše obaveze, a opet negde naći model i modus da se pojednostavi dobijanje viza za egipatske državljane. Hvala.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi danas pričamo o tri amandmana na zakon o kome smo pričali u načelu u utorak, o Zakonu o klimatskim promenama.

Ta tri amandmana su tehnička i vezana su za detaljnije preciziranje teme, odnosno materije koju tretiraju. Sama činjenica da je Vlada i nadležno ministarstvo prihvatilo taj amandman i da će ti amandmani postati sastavni deo ovog zakona govore o tome da su amandmani bili svrsishodni.

Ja sam u utorak rekao da ćemo mi iz JS podržati ovaj zakon u Danu za glasanje jer je to jedan dobar zakon koji tretira ne samo sadašnjost, već i budućnost naše zemlje.

Naime, Frensis Bejkon je svojevremeno rekao - Priroda će biti poražena samo ako poštujemo njene zakone. Odnosno, svaki put kada čovek pomisli da može da ignoriše zakone prirode, priroda mu žestoko uzvrati. Naravno, u prirodi ne postoji odmazda ili kazne, već postoje posledice i klimatske promene uzrokovane antropogenim faktorom upravo jesu posledica preterane, prekomerne emisije gasova sa efektom staklene bašte, a ne neki hir ili odmazda prirode.

Naravno, ovde bih citirao jednu mudru izjavu ili misao Crvenog Oblaka, poglavice Sijuksa, naroda koji su svakako znali da žive u skladu sa prirodom, a to je da onda kada čovek bude posekao i poslednje drvo, kada bude ulovio i poslednju ribu, kada bude zagadio i poslednju reku, tek tada će shvatiti da ne može da jede novac. Naravno, mi ovde moramo naći neku meru, neki sklad između privrednog rasta i razvoja i očuvanja životne sredine.

Mi iz JS zaista smatramo da je jedan od najvažnijih prioriteta Srbije danas naravno privredni razvoj i napredak, ali takođe smatramo i da je očuvanje životne sredine jedan od prioriteta. Takođe smatramo da ova dva prioritetna cilja ne moraju i ne treba da budu suprotstavljeni jedni drugima.

Ovaj zakon upravo treba da stvori pravni okvir, da obezbedimo privredni razvoj, a da pri tome ne ugrozimo kvalitet životne sredine, ali takođe stvara i pravni okvir da čuvanjem prirodne sredine ne zaustavimo i ne ukočimo privredni razvoj.

Osim mera smanjenja emisije gasova sa efektom staklene bašte o kome sam pričao u utorak, naravno da jedan od važnih elemenata borbe protiv klimatskih promena jeste i očuvanje šuma.

Naime, šume jesu najveći potrošač ugljen-dioksida, najzastupljenijeg gasa sa efektom staklene bašte i naravno najveći proizvođači kiseonika. Šume su posle pustinje najzastupljeniji ekosistem na našoj planeti, u kopnenom delu naše planete. One danas zauzimaju prostranstvo negde oko četiri milijarde hektara ili 28% ukupne kopnene površine naše planete.

Što se tiče Srbije, pošumljenost je negde oko 29-30%, a prostorni plan Republike Srbije definiše da bi optimalno bilo negde oko 41% šumskih površina.

Ono što je bitno reći je da su istraživanja pokazala da bukova šuma, koja je kod nas i najzastupljenija, godišnje osim što da negde oko 9,6 tona suve mase po hektaru, daje i četiri tona kiseonika po hektaru godišnje i zato je jako važno očuvati naše površine pod šumom. Naravno, godinama, decenijama i vekovima unazad šume su sečene svuda u svetu, što za potrebe stvaranja novog poljoprivrednog zemljišta, što za potrebe ogreva, što za potrebe gradnje itd, tako da se danas u svetu godišnje poseče negde oko 16 miliona hektara šuma. Danas je u Evropi šumski kompleks smanjen za 70%, u Brazilu za 40%, a, recimo, na Filipinima za 30%.

Čitajući putopise iz davne prošlosti kroz Šumadiju, kroz Srbiju, gde su rekli da danima karavani prolaze kroz šume i ne vidi se sunce od gustih krošnji, svesni smo da danas ta situacija nije takva i da je potrebno voditi računa o očuvanju i proširenju šumskog fonda.

Možda tu negde mi iz Jedinstvene Srbije vidimo i šansu kroz pošumljavanje, i to ne samo kroz pošumljavanje ono što je obaveza i što radi „Srbijašume“ i država, već kroz neku vrstu društvenog aktivizma. Nažalost, moram da primetim da se danas društveni aktivizam najčešće sveo isključivo na politički aktivizam i u tom smislu, nažalost, mi pokrete gorana, izviđačke pokrete i ekološke pokrete imamo sve manje, odnosno ekološki pokreti su se sve češće transformisali u političke organizacije, odnosno umesto društvenog aktivizma bavili su se političkim i aktivizmom koji je samo deo tog društvenog aktivizma.

U tom smislu, ministarka, možda ne bi bilo loše da vaše ministarstvo u saradnji sa, na primer, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, napravite neku akciju kojom ćete podstaći škole da osnivaju i organizuju učenike i đake u one nama dobro poznate izviđače, da stvaraju neke ekološke sekcije i organizacije i da se bave pošumljavanjem. Ali, zaista ne bismo efekat imali samo time što bismo pošumljavali naše površine, već bi pre svega imali efekat u tome što bi povećali tu ekološku svest među našim mladim generacijama, među učenicima. Ta ekološka svest nam je svima preko potrebna ako vidimo prizore i scene koje možemo videti u vreme poplava ili nakon poplava naših reka, na branama, gde vidimo gomilu otpada, plastičnih flaša, itd.

Nije samo ugljendioksid jedan od tih gasova sa efektom staklene bašte, tu je i metan. On nastaje ne samo sagorevanjem fosilnih goriva, javlja se i na neuređenim deponijama, u poljoprivredi i na mnoge druge načine se emituje u atmosferu.

Zato što je obrazovanje deponija po nekim najsavremenijim tehnologijama jako važno za smanjenje, između ostalog, i emisije metana, mi smo, recimo, u Jagodini 2008. godine, u saradnji sa „Porr-om“ napravili regionalnu deponiju na lokaciji Gigoš, kapaciteta 1,5 milion tona otpada i time smo znatno poboljšali ekonomsku situaciju ne samo u Jagodini nego u čitavom regionu. Mi tu nećemo stati. Mi sada planiramo da izmestimo i staru deponiju, koja se nalazi blizu predgrađa Jagodine i time ćemo učiniti Jagodinu ekološki dobrom sredinom.

Mi imamo i sistem za prečišćavanje otpadnih voda koji ćemo sada unaprediti zbog svoje zastarelosti, tako da se zaista trudimo kao sredina da poboljšamo kvalitet životne sredine da on bude na jednom evropskom nivou.

Ekologija podrazumeva da živimo u skladu sa prirodom i da negujemo i čuvamo prirodu i prirodne zakone. Što se tiče tih gasova sa efektom staklene bašte, moram da primetim da se u Srbiji godišnje odbaci oko 900 hiljada tona hrane, na primer, da od toga 500 hiljada tona bude na deponijama, a da ta hrana, taj otpad hrane pravi na godišnjem nivou emisiju gasova sa efektom staklene bašte koliko ih pravi za godinu dana i šest do sedam hiljada vozila na motorni pogon.

Ekologija je zaista važna tema današnjice, ne samo u svetu već i kod nas, i zbog važnosti te teme, zbog važnosti ovog zakona, zbog kvaliteta ovog zakona, mi iz Jedinstvene Srbije ćemo u danu za glasanje podržati i ovaj zakon, u koji su inkorporirani i ovi amandmani o kojima danas pričamo, tako da računate na našu podršku. Hvala.