Poštovani predsedavajući, uvažena ministarko Popović, koleginice i kolege narodni poslanici, etičke dileme, kao i polemike oko kršenja etičkih principa jesu zapravo nešto sa čime se svi ljudi susreću u svom poslovnom okruženju.
Odstupanje od etičkih normi, nažalost, danas je sve izraženije, a moralne dileme sve su češće. Upravo danas ovim izmenama i dopunama koje su na dnevnom redu mi unapređujemo normativni okvir koji se odnosi na Kodeks ponašanja narodnih poslanika, ali takođe i na etičke principe prilikom vršenja javnih funkcija, odnosno prilikom vršenja funkcija javnih funkcionera.
Ono što bih posebno naglasila je da se ovi principi tiču sprečavanja sukoba interesa, zatim zabrane i ograničenja određenih aktivnosti, kao i svih drugih aktivnosti koje se odnose na obaveze prilikom izveštavanja o imovini, prihodima ili nekim drugim interesima koje javni funkcioneri mogu imati.
Jedna od bitnih odrednica demokratski orijentisanih parlamenata jeste i postojanje mogućnosti da se vodi parlamentarna diskusija ili parlamentarni dijalog, gde svaki građanin naše države može računati da će naći nekog ko govori u njegovo ime.
Zbog toga postupci narodnih poslanika i parlamentarni vokabular mora da bude čuvar dostojanstva ne samo nas narodnih poslanika koji govori i ne samo institucije parlamenta u kojoj govorimo, već moraju biti čuvari dostojanstva svih građana Republike Srbije koje u ovom visokom domu predstavljamo. Na taj način čuvamo dostojanstvo Narodne skupštine Republike Srbije i ne dozvoljavamo ono što je veoma važno, a to je da se položaj i uloga parlamenta na bilo koji način ili omalovaži ili potceni.
U prethodnih godinu dana bili smo deo efikasnog, racionalnog i produktivnog parlamentarnog rada, gde je predsednik Narodne skupštine Republike Srbije, koji je i po funkciji personifikacija parlamenta, na jedan poseban način, svojim znanjem i iskustvom, dao lični pečat vođenju najvišeg zakonodavnog i predstavničkog tela. Kao što se i pokazalo, može da bude i čuvar parlamentarnih sloboda, autoritet, ali i čuvar digniteta Narodne skupštine.
Na taj način svi zajedno u prethodnih godinu dana uspeli smo da očuvamo dostojanstvo Skupštine, ali i ono što je, po mom mišljenju, veoma važno, a to je da povećamo ugled narodnog parlamenta ne samo unutar naše zemlje, već i u interparlamentarnim aktivnostima u kojima smo učestvovali.
Usvajanjem Kodeksa ponašanja narodnih poslanika krajem prethodne godine, složili smo se ovde svi zajedno, da je neophodno radi očuvanja dostojanstva i političkog renomea narodnog parlamenta, neophodno da donesemo jedan akt koji će biti čuvar pristojnog ponašanja i rečnika, a samim tim da se ne može bez sankcije bilo šta izreći ili postupiti, a što će biti ispod granice, političkim žargonom rečeno, parlamentarnog fer pleja.
Kodeks ponašanja jeste garant pristojnog ponašanja, jeste garant pristojnog parlamentarnog vokabulara, ali takođe uspostavljamo jedan viši nivo političke kulture i na taj način utičemo na to da građani ne samo povrate poverenje u parlament, već i da povećaju poverenje koje imaju prema jednoj tako velikoj i važnoj instituciji od nacionalne važnosti.
Samim tim, takve postupke kao što su zloupotrebljavanje prava da se govori, ne samo kada su u pitanju neke nepristojne reči ili neki nepristojni postupci, već, naravno da je poželjno da se u Narodnoj skupštini debatuje i iznose argumentovani stavovi, bez obzira na partijske razlike i razlike koje možemo imati po pitanju ideologije, ali ono što ne sme da se dešava jeste da se to pravo i da se ta mogućnost na bilo koji način zloupotrebljava.
Kodeks ponašanja takve postupke sprečava i sankcioniše i na taj način postaje zaštitno sredstvo i delotvoran lek za sve one postupke koje možemo zvati i parlamentarna nekultura ili drugačije rečeno, na taj način može se prekoračiti standard neke dozvoljene prihvatljive komunikacije.
Kada je reč o drugoj tački dnevnog reda, odnosno o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korupcije, korupciju najjednostavnije ili narodski rečeno možemo zvati i "praksu podmićivanja" koja iako je karakteristična za savremena društva i smatra se problemom savremenog društva, zapravo postoji od pamtiveka, sa kojom se ne samo Srbija susreće, već i sve zemlje u svetu u većoj ili manjoj meri.
Najjednostavnije je možemo definisati kao korišćenje javnog položaja odnosno kada državni službenik ili javni funkcioner, pored delokruga svog posla, ulazi u neke nedozvoljene radnje koje mu mogu obezbediti određenu ličnu korist.
Poznato je da su se još i stari Atinjani suočavali sa ovom pojavom, ali ono što je posebno zanimljivo jeste da su čak i oni imali skup pravila koja su bila upravo usmerena ka tome da tu pojavu, negativnu društvenu pojavu, suzbije ili spreči. Iz toga možemo izvesti zaključak da je borba protiv korupcije stara onoliko koliko i sama korupcija.
Upravo zbog toga sam mišljenja da je korupcija proces na kome stalno treba insistirati, koji ne sme stati i koji se ne može završiti. Jer, ukoliko čak i preventivno ne delujemo, ne možemo očekivati da se korupcija ne pojavi u bilo kom mestu, na bilo kom nivou, u većoj ili manjoj meri.
Ta borba ne sme da bude deklarativna, ta borba ne sme da bude ni politička floskula, ona mora da bude iskrena i odlučna borba za ono što se zove javni interes, a posebno mi, narodni poslanici, u ustanovi koja je nacionalni parlament, od izuzetne važnosti, moramo da se borimo kroz više uloga koje imamo. Jedna od njih je zakonodavna uloga i moramo da insistiramo na tome da donosimo dobre, zdrave i kvalitetne zakone, koji će imati i antikoruptivne mere.
Takođe, moramo da budemo oprezni i prilikom nekih odredaba koje mogu možda biti malo i preteške ili preoštre za određene javne funkcionere. Tu bih istakla primer koji se tiče odbornika u lokalnim parlamentima, jer su možda za njih prevelike obaveze po pitanju, recimo, ili preoštra je ta klasifikacija da ne mogu da budu članovi saveta mesnih zajednica. Ovo je problem posebno u ruralnim sredinama, u mestima koja imaju manji broj stanovnika i vrlo retko nailazimo na to da imamo mnogo ljudi koji zapravo i žele da se bave iskreno tim lokalnim problemima koji jesu od egzistencijalnog značaja za naše predstavnike, a bitan im je taj nivo lokalne vlasti, odnosno nivo vlasti koji je najbliži našim građanima.
Važna je i kontrolna uloga koju Narodna skupština ima u sprečavanju korupcije. Tu mislim pre svega na sprečavanje pranja novca, nadzora nad radom Vlade, ali i nadzorom nad trošenjem javnih finansija. Ne treba mnogo obrazlagati koliko je borba protiv korupcije važna za našu privredu, koliko čuva naš novac, ali koliko je važna za naš put ka članstvu u EU. Mada, po mom mišljenju, možda i najvažnija od svih stavki jeste koliko je bitna za građane Republike Srbije, svakog od nas pojedinačno, jer na taj način štitimo blagostanje naših građana i utičemo da sačuvamo dobrobit svih građana Republike Srbije.
Složili smo se ovde danas više puta da je korupcija jedan globalni fenomen, fenomen na koji nije imuna ni jedna država, ali složili smo se takođe da je obaveza svake države prema svojim građanima da se protiv takvog fenomena konstantno bori, na svim nivoima i samo na taj način gde ćemo donositi upravo dobra zakonska rešenja, dobru zakonsku regulativu i samo tako možemo pomoći da se korupcija ako ne iskoreni, onda svede na neku minimalnu meru.
Na kraju, podsetiću samo na ono što je Šarl Monteskje rekao u 18. veku - Svaki čovek koji ima vlast, ima i sklonost da je zloupotrebi i nastaviće da je zloupotrebljava sve do onog trenutka dok ne naiđe na granice.
Poslanička grupa SPS će podržati ove izmene i dopune koje su danas na dnevnom redu i uvažena ministarko Popović, imate našu podršku, podršku socijalista, za uspostavljanje granica svima onima koji žele ili imaju nameru da zloupotrebe bilo koju funkciju koju obavljaju.
Takođe, to je naše iskreno opredeljenje. Želimo da iskoristimo jednu ovako veliku anomaliju kao što je korupcija i samim tim, doprinesemo da parlament kao jedna važna institucija bude ključni partner Vladi Republike Srbije u borbi protiv korupcije. Zahvaljujem.