| 25.11.2025. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2025. godinu |
usvojen
|
| 05.06.2025. | Odluka o izboru potpredsednika Narodne skupštine |
usvojen
|
| 05.06.2025. | Zaključak povodom predstavljanja Izveštaja Evropske komisije o Republici Srbiji za 2024. godinu |
usvojen
|
Hvala poštovana predsednice, uvaženi građani, svoje pitanje upućujem Vladi Republike Srbije jer smatram da je važno da se ovoj temi pristupi iz perspektive više sektora. Da li Vlada Republike Srbije razmatra mogućnost da se i u našoj državi uvede minimalna starosna granica za pristup društvenim mrežama za decu mlađu od 15 ili 16. godina?
U više država danas su u toku ozbiljne zakonodavne i regulatorne inicijative kojima se razmatrana zabrana ili strogo ograničavanje pristupa društvenim mrežama za maloletna lica. Australija koja je sprovela jednu od najozbiljnijih nacionalnih kampanja u ovoj oblasti već primenjuje minimalnu starosnu granicu od 16 godina i to od decembra prošle godine, a Indonezija od kraja marta meseca.
Kakva su evropska iskustva? Španija je najavila zabranu za mlađe od 16 godina, Grčka zabranu za mlađe od 15 godina od januara 2027. godine, Norveška radi na zakonskom rešenju sa granicom od 15 godina, u Francuskoj je ovaj zakon već usvojen i trebalo bi da stupi na snagu od 1. septembra ove godine, a u Ujedinjenom kraljevstvu takođe razmatraju mere.
O ovoj temi ozbiljno se govori i u Nemačkoj, a Vlada Slovenije je usvojila okvir za pripremu zakonskog ograničenja upotrebe društvenih mreža za mlađe od 15 godina. U Austriji i u Rusiji smatraju da je odgovarajuća starosna granica 14 godina i razmatraju se slični predlozi i procedure.
1/2 JJ/CG
Razlozi za ovakve mere koje na prvi pogled nekome mogu delovati strogo, pre svega su zdravstveni, razvojni i bezbedonosni. Relevantni izvori upozoravaju da se ne može zaključiti da su sadržaji na društvenim mrežama dovoljno bezbedni za decu i adolescente i da produženo i intenzivno korišćenje može biti povezano sa povećanim rizikom od anksioznosti i depresije posebno ako se maloletno lice izlaže mrežama u ranom dobu.
Takođe, postoji i ozbiljna stanovišta da su socijalno poređenje i stalno traženje eksterne potvrde kroz rangiranje na društvenim mrežama povezani sa lošom slikom o sebi, naročito ko devojčica, kao i da problematično korišćenje društvenih mreža kod dece i adolescenata raste.
Društvene mreže kod mladih često podstiču obrasce ponašanja koji se mogu okarakterisati kao zavisnički, a informacije koje su im dostupne su vrlo selektivne kroz filtrirano algoritamsko plasiranje sadržaja i tu je prisutna i validacija kroz lajkove, preglede i komentare.
U uzrastu u kojem se tek formiraju identitet, samopoštovanje i stabilnost, pre svega emocionalna, deca i mladi postaju naročito osetljivi na spoljašnje potvrđivanje, kao i na vršnjački pritisak. Upravo zbog toga ova tema je pitanje zaštite dece u razvojnim godinama.
Imajući sve ovo u vidu, mi iz Jedinstvene Srbije smatramo da bi Vlada Republike Srbije trebalo da ozbiljno razmotri ovo složeno pitanje, a posebno u saradnji sa Ministarstvom za brigu o porodici i demografiju koje već sprovodi sveobuhvatne mere iz oblasti porodične i dečije zaštite, kao i sa novoobrazovanim Savetom za prava deteta. Smatramo da je potrebno da se o ovoj temi otvori široka društvena rasprava i da se u narednom periodu formira jedna stručna radna grupa koja bi procenila potrebu za zakonskim ograničenjima pristupa društvenim mrežama za maloletna lica u Srbiji.
Smatramo da i ovaj pristup bio obziran i odmeren i da bi bio u najboljem interesu dece.
Mi takođe pratimo rad vladinih platformi za dečiju zaštitu čiji stručni kadar obavlja jedan ozbiljan i vrlo savestan posao. Oni raspolažu informacijama koje se tiču digitalnog nasilja i na terenu sprovode jednu vrlo značajnu preventivnu aktivnost, kako sa decom tako i sa roditeljima, ali i sa nastavnim kadrom. Ipak, čini se da u javnosti nekako uvek nedostaje dovoljne i temeljne informisanosti o njihovom radu.
Dostupni podaci u vezi sa ovom problematikom UNICEF-a Instituta za mentalno zdravlje koji su radili istraživanja nesumnjivo ukazuju da su problemi na polju mentalnog zdravlja u najdirektnijoj vezi i sa digitalnim nasiljem. Ali, nama su potrebni podaci o posledicama koje prekomerno i prerano korišćenje društvenih mreža ostavlja na san, školski uspeh, vršnjačke odnose, socijalizaciju, internu sliku kod dece i mladih u Srbiji.
Smatram da je pitanje ograničenja i pojačanog nadzora korišćenja društvenih mreža za decu i mlade, pitanje koje treba da bude i na dnevnom redu našeg odbora, Odbora za prava deteta Narodne skupštine. Takođe, podsećam da je jedna inicijativa već u proceduri, Jedinstvena Srbija je podržava, to je inicijativa Fondacije „Uzmi knjigu“ koja se već javno zalaže za ograničavanje pristupa društvenim mrežama za mlađe od 15 godina.
Nadam se da ćemo o ovom diskutovati i verujem da o ovoj temi treba da razgovaramo bez ishitrenosti, ali bez nekog preteranog odlaganja, a kroz jednu širu razmenu mišljenja da bismo došli do najboljeg rešenja. Hvala vam.
2/1 VS/VZ 10.10 – 10.20
Zahvaljujem.
Uvažena predsednice, Jedinstvena Srbija smatra da je važno da o Predlogu zaključka koji je danas na dnevnom redu, kao i o samom Izveštaju Evropske komisije za Srbiju govorimo odgovorno i koliko je god moguće objektivno, bez obzira na razlike u mišljenjima.
Izveštaj Evropske komisije je bio dosta oštriji u nekim svojim segmentima u odnosu na prethodne izveštaje. Ipak, pitanje je koliko je zapravo on suštinski nepovoljan, jer se u većini pregovaračkih poglavlja konstatuje da je Republika Srbija ostvarila umeren ili dobar nivo pripremljenosti?
To je činjenica koja se uglavnom prećutkuje nekako u javnom prostoru. Izveštaji za Srbiju su mnogi i u parlamentu i u medijima dočekali u jednom krajnje zajedljivom tonu koristeći iz dokumenta pre svega ono što im odgovara. Sam Izveštaj sadrži i brojne objektivne analize, ali mi moramo da primetimo da postoje naznake o vrlo slobodnim interpretacijama pojedinih događaja, posebno u vezi sa blokadama i protestima, tako da ostrašćenosti ne manjka, a takođe i jednostranog pristupa.
Mi smatramo da je važno istaći da se napredak prepoznaje u mnogim oblastima, a posebno ekonomije, javne uprave, uvek se izuzetno povoljno ocenjuje naša finansijska stabilnost. Reformski proces u Srbiji postoji, on nije ni simboličan, ni deklarativan i reforme su stvarne i merljive i samo smo u najskorijem periodu unapredili zakonodavstvo izbornog procesa, zakone iz energetske oblasti, ojačali socijalnu zaštitu i konstantno radimo na usklađivanju zakonodavstva sa zakonodavstvom EU i pokazali smo spremnost da radimo i dalje.
Međutim, to ne znači da zaključak koji ćemo doneti beži i od kritika, jer postoje ozbiljni izazovi i pred nama je mnogo rada i Narodna skupština potvrđuje opredeljenje da se i u narednom periodu sa reformama nastavi.
Dragi građani, vi znate da je JS uvek podržavala i podržavaće članstvo u EU. Mi nismo pokazivali skepticizam, ali ni fanatizam, nastojali smo da imamo jedan realističan pristup i u samom Izveštaju se na više mesta, tačnije već u samom uvodu se bez ikakvog uvijanja navodi da će dinamika pregovora zavisiti od naše normalizacije odnosa sa Kosovom. Za njih je to Kosovo, za nas je Kosovo i Metohija.
Bez obzira na sve, na napretke u određenom broju poglavlja, bez obzira na poglavlja gde se naš napredak tj. naša pripremljenost kritikuje, naš pristup EU u ogromnoj meri zavisi od pitanja koja prevazilaze klasične reforme. To su, naravno, pitanja usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU, jednostavnije rečeno uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji i pitanja naše južne pokrajine.
9/2 TĐ/IR
Mi podržavamo principijelni stav predsednika Republike i naše Vlade o ne uvođenju sankcija Ruskoj Federaciji, a pitanje Kosova i Metohije za nas nije samo glavno državno pitanje, već i pitanje nacionalnog opstanka.
Što se tiče normalizacije odnosa Beograda i Prištine, za albansku stranu normalizacija podrazumeva samo i isključivo priznanje, tako da mi nećemo upadati u te terminološke zamke, niti ćemo im to priznanje omogućiti, a za srpsku stranu normalizacija podrazumeva dijalog, razgovore, traženje rešenja, jačanje institucija, vraćanje na zaboravljeni Briselski sporazum i svi su pokazatelji da albanska strana nema niti volje, niti spremnosti, ni kapaciteta da takav dijalog vodi.
Kada je reč o spoljno-političkom usklađivanju, Srbija vodi samostalnu i odgovornu politiku koja je u skladu sa interesima, ali i iskustvom i ovo društvo, osim nekih njegovih delova, nije zahvatilo trenutno najpopularnije evropsko stanje, a to je rusofobija. Kažem stanje, jer to je nešto što odavno prevazilazi sve što bi se moglo označiti kao političko.
Odluka da se ne uvedu sankcije Ruskoj Federaciji je odluka da se i dalje razvijaju odnosi na svim nivoima sa Ruskom Federacijom i nije izraz neprijateljstva prema EU, niti pak nekog romantičarskog zanosa prema Rusiji, već je izraz suverene procene šta je u ovom trenutku najbolje za Srbiju. U tom smislu, ovaj zaključak je važan, jer poručuje da Srbija ostaje posvećena evropskim integracijama, ali ne po cenu odricanja od prava da samostalno odlučuje o ključnim državnim pitanjima.
Izveštaj pominje i antievropsku retoriku. Ona zasigurno postoji kod pojedinih učesnika političkog života, jer ovo je zemlja u kojoj su politički akteri slobodni da izražavaju svoje mišljenje, ali to mišljenje ne ugrožava dominantnu i vrlo artikulisanu volju, da iskoristim termin, iz zaključka da se nastavi sa evropskim integracijama.
Što se tiče činjenice koja pokazuju istraživanja da iz godine u godinu imamo blagi, ali vrlo konstantan pad poverenja u EU, tu se postavlja pitanje odgovornosti same Unije. Zašto kod građana imamo trend opadanja podrške evropskim integracijama? Možda kada se bude konačno otvorio taj klaster tri imamo neko vraćanje poverenja, i to ne bi bio samo proceduralni pomak, već jedan signal da se trud Srbije vrednuje, ali poslednja informacija je da se to otvaranje za sada neće dogoditi, a nemamo čak ni okvirno vreme.
Smatramo da je Srbiji potrebna EU, ali zaboravljamo da je i Uniji potrebna Srbija koja garantuje političku stabilnost zapadnog Balkana, koja je ključna zemlja kada je u pitanju bezbednost i kontrola migracija, Srbija koja je logistička investiciona tačka za brojne evropske kompanije.
Kažu – ima i boljih kandidata od Srbija, spremnijih. Neka bude, svaka čast na trudi, mi nećemo da budemo maliciozni, ali ne smemo da zaboravimo da je razlika, pre svega, u pristupu i da te zemlje nemaju teritoriju otetu od strane albanskih separatista. Sa ovim ću zaključiti.
Srbija je posvećena očuvanju makro ekonomske stabilnosti, i to je stav i mišljenje svih relevantnih međunarodnih institucija između ostalog, to je i precizan citat, iz izveštaja Evropske komisije. Dokumenta, inače sastavljenog u najmanju ruku, krajnje ostrašćenog, međutim, kada je u pitanju finansijski deo koji se zasniva na brojčanim i egzaktnim podacima, tu nema mnogo prostora za slobodne interperetacije pa su morali da priznaju da Srbija vodi doslednu i odgovornu fiskalnu politiku, zasnovanu na održivosti javnih finansija, kontroli deficita i postupnom smanjenju javnog duga. Tako se i budžet Republike Srbije za 2026. godinu temelji na očuvanju makro ekonomske stabilnosti. Prethodne godine, donele su globalne izazove i krize, a tekuća godina i dodatnu nestabilnost u domaćim prilikama pre svega zbog blokaderske aktivnosti, ipak zahvaljujući doslednoj ekonomskoj politici Srbiji, i dalje beleži rast uz stopu nezaposlenosti od 8.5 posto, što predstavlja najniži nivo do sada i to su činjenice.
Jasno je da su aktuelne blokade i međunarodna neizvesnost ostavile određene posledice, ali nisu zaustavile pozitivne ekonomske tendencije.
Poštovani građani, budžet zadržava snažnu orijentaciju ka poboljšanju životnog standarda građana i odgovorno vođenoj socijalnoj politici. Nastavlja se i povećanje penzija i plata, što je od ogromnog značaja, tu su i ulaganja u kapitalne projekte koje čine okosnicu ovog budžeta. Činjenica je da Srbija ostaje jedina zemlja zapadnog Balkan sa investicionim kreditnim rejtingom, nastavlja se trend smanjenja infalcije, a posebna pažnja posvećena je mladima kroz povoljne kreditne linije, zahvaljujući kojima je više od 5 hiljada mladih do sada, obezbedilo svoju prvu nekretninu. Imajući u vidu smanjeno investiciono poverenje koje je globalni trend kao i unutrašnje izazove, osnovni ciljevi fiskalne politike, ostaju stabilnost i odgovornost. Fiskalni savet uz jednu dozu opreza, pa i kritike u svojoj analizi ipak daje u načelu jednu solidnu ocenu predloga budžeta. Mi smatramo da budžet za 2026. godinu, predstavlja kombinaciju snažnih ulaganja, socijalne odgovornosti i dugoročnog planiranja usmerenog ka povećanju kvaliteta života građana.
Što se tiče izbora, za novog poverenika za ravnopravnost, mi ćemo glasati za gospodina Antonijevića, jer smatramo da kandidata poseduje iskustvo u oblasti zaštiti ljudskih prava i u pogledu njegovog dosadašnjeg delovanja, u javnosti, on se pokazao kao jedan kritički nastrojen, posebno prema pojedinim nosiocima vlasti, ali ipak mi mu dajemo poverenje jer je pokazao jednu meru i određeni nivo kompetencije, i nepristrasnosti. Očekujemo da ovu instituciju predstavlja na način koji će pre svega štititi interes građana, a ja kažem da ima pošten i fer odnos prema svima.
Pred nama je i predlog izmena i dopuna Zakona o udžbenicima, koji nosi poseban značaj za obrazovni sistem Republike Srbije, jer se njime jasnije uređuje oblast udžbenika, kao jedan od temeljnih komponenti, vaspitno obrazovnog procesa. Čini se da je nastojanje da udžbenici ne budu samo tehničko nastavno sredstvo, već jedan važan činilac kulture, vrednosti, tradicije koje oblikuju generacije.
Mislimo da je važno da obezbedimo da učenici uče iz sadržaja koji odražavaju istorijske činjenice, kulturu i vrednosti sopstvenog naroda.
Ne možemo da se složimo sa kritikama koje se ne zasnivaju na nekoj valjanoj argumentaciji, već na strahu od indoktrinacije ili na tvrdnjama da ova kategorija udžbenika, prosto nije potrebna.
Očekujemo da će izrada ovih udžbenika zaista biti poverena stručnim licima koja su pored znanja pokazala i objektivnost u radu, te da će upravo ta objektivnost nadvladati ostrašćenost ideološke zamke kojima smo naročito skloni kada je reč o istorijskim interpretacijama.
I ako ove novine štite nacionalni interes, ni u jednom delu ne ugrožavaju interese bilo koje manjinske nacionalne zajednice. Naprotiv, podstiču ih jer je cilj očuvanje kulturnog i jezičkog nasleđa svih koji žive u Srbiji.
Smatramo da su ciljevi ovih izmena i dopuna Zakona usmereni isključivo ka očuvanju državne samostalnosti u obrazovnoj politici nacionalnog i kulturnog nasleđa i suvereniteta u obrazovanju. Zaista verujemo da je namera predlagača bila jedan vrednosni konsenzus, a ne dalja polarizacija.
Mislimo da sa jednim velikim oprezom mora da se pristupi temama, kao što su osmanski period na ovim prostorima, Prvi i Drugi svetski rat, masovna stradanja Srba, Jevreja i Roma u Jasenovcu, raspad Jugoslavije i ti ratovi koji su usledili i zločinačka NATO agresija 1999. godine.
Mi očekujemo da budući autori udžbenika pristupe ovom poslu sa jednom velikom odgovornošću, vodeći se principima istine koristeći savremene metode i trudeći se da zaista zainteresuju učenike za teme od nacionalnog značaja.
Naša poslanička grupa smatra da je intencija ovih izmena i dopuna vrlo jasna, a to je težnja ka uspostavljanju jednog balansa između onoga što se označava kao tradicija i onih aspekata modernosti koji su u današnjem vremenu neminovni.
Međutim, jako je važno da naglasimo da nije svaka modernost sama po sebi progres. Danas je jako moderno u kvazi građanstvu ignorisati jasenovačke žrtve, umanjivati ih. Nažalost postalo je vrlo in prezirati svetosavlje i uopšte sve što je u vezi sa nasleđem Svetog Save.
Sa druge strane imamo i neke druge ekstreme, pa imamo jednu skupinu koja deluje u cilju blaćenja lika i dela Vuka Karadžića, verovatno verujući da je slavenoserbski bolji izbor za nas.
Evo, neka ova tri primera budu konkretni i najočigledniji primer nečega što je nacionalni interes i što treba svakako zaštiti u udžbenicima.
Hvala.
Zahvaljujem se, predsednice. Zagorka Aleksić, članica Odbora za prava deteta. Meni je drago što je proces izrade ove strategije zamišljen kao jedan inkluzivan proces, procesi što će naš Odbor imati prilike, nadam se, da učestvuje u izradi strategije, to jest u samom nacrtu. Kada govorimo danas o nasilju nad decom, mi često, često se fokusiramo, tako mi se čini, na sajber nasilje, ali i na vršnjačko nasilje. Ipak, ne smemo da zaboravimo da se nasilje nad decom često, često odigrava u porodičnim uslovima, tako da to nekako ne treba prevideti i zato očekujem da će ova strategija imati jedan sveobuhvatan karakter.
Analiza postojećeg stanja, to ste rekli da je prva faza, a to bi zaista trebalo da donese podatke gde se do sada grešilo, a koji su procesi, koji su, koje su radnje i koji su, koji su dokumenti koji su bili zaista svrsishodni i koji su donosili rezultate. Moje pitanje za Ministarstvo, ali i za stručnjake koji su danas sa nama, ukoliko se budu uključili u raspravu, a nadam se da hoće, kako vi vidite na novi trend koji nije prisutan samo u Evropi, već i u svetu, a to je zabrana društvenih mreža ili neko nadziranje dece na društvenim mrežama mlađih od šesnaest godina, jer smo imali priliku da vidimo da je ta preporuka u oktobru bila i u Evropskom parlamentu. Mislim da je oktobar mesec prošle godine, da se, dakle, njihova preporuka je bila da se za mlađe od šesnaest godina dozvoli korišćenje društvenih mreža samo u prisustvu, to jest uz dozvolu roditelja, pa me zanima kako vi vidite na ovaj, na ovu situaciju. Hvala
(Beograd, 09.11.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 130000.00 | RSD | 03.08.2020 - |
| Odbornik | Skupština grada Beograda | Grad | Mesečno | 10000.00 | RSD | 20.06.2022 - |