Hvala, predsednice uvažene kolege narodni poslanici, poštovani građani.

Naša poslanička grupa Novi DSS – POKS podneli smo po nekoliko amandmana na rebalans budžeta i sada ću nešto reći o amandmanu na član 1. i koristiću deo vremena poslaničke grupe.

Pre samih amandmana nekoliko opštih ocena koji se tiču rebalansa koji u stvari prestavljaju razloge zašto smo i podneli ove amandmane. Predviđamo drugačiju raspodelu rashoda druge prioritete prepoznajemo u odnosu na ove koji su dati rebalansu budžeta i najpre da kažem da je jako upadljivo da ne kažem da je i navalentno i preterano toliko opsesivno insistiranje na kilometrima, na kvadratima i drugim materijalnim po prirodi merama što je u redu jel tako svi smo zato da se Srbija razvija i da se gradi to nije sporno bilo bi dobro da nekada se u analizi tih kilometara i kvadrata navede koliko je za nekoliko godina ponovo ulagano u one investicije koje su nove rađeni?

Sa druge strane više se oslanjamo na statistiku nego na svakodnevni život, verujte da je to drugačije i statistika znamo kako je rađena i ranije neću da pominjem utemeljivače nekih obračuna jer su pokojni kada se to statistički uradi uvek je to dobro, ja se ne sećam statistike koja je rađena i da je nešto bilo loše što se tiče prosečno dobro nekih rezultata kako se to ujednačava taj prosek je vrlo interesantan, ali samo ću reći kada su plate u pitanju kakva vam je prosečna plata dobra i koliko ako su nam prosvetari ispod tog proseka. Na stranu to što se govori da će biti više, ali za sada je tako.

Sa druge strane još jedna opšta ocena sve se prestavlja kao čudo, a svi znamo da u državnim poslovima čuda ne postoje. Žrtve koje će građani podneti za neke investicije za koje vi smatrate da su prioritet i da su i da će u budućnosti doneti razvoj mada nema jasnih pretpostavki, jasnih ocena koliko će da li će te investicije biti održive? Prvenstveno mislim na nacionalni stadion i na sam EKSPO, dakle sam EKSPO ne na ove druge investicije. Još nam preostaje što se tiče te žrtve i uskraćivanja budžetskih korisnika, još nam preostaje da nas pozovete na radnu obavezu da radimo na tim objektima.

Što se tiče kreditiranja i zaduživanja neko je ovde računao da što se više zadužujemo to se više i razvijamo, pa što se onda još ne zadužujemo preko ovoga? I, te kredite će ljudi vraćati ako se ne zaustavi ili se ne uspori ova tendencija odlaska mladih ljudi u periodu radne i životne sposobnosti i u reproduktivnoj fazi na kraju krajeva kada nam odlaze mladi bračni parovi i mladi ljudi ko će ove kredite za 20 ili 30 godina vraćati? Ako nam je za desetak godina otišlo 500 ili 700.000 ljudi niko se ne raduje zbog toga, odlazili su i ranije da se razumemo, ali znate dobro da se ta tendencija promenila da je ranije odlazila najstarija generacija, odnosno srednja generacija da su najstariji ostajali, da su deca ostajala i da je srednja generacija ono što je zarađivala slala u našu zemlju Jugoslaviju, Srbiju i da je taj novac trošen ovde sada se ta tendencija menja mladi ljudi odlaze sa decom ili povlače sa sobom decu ili pak tamo zasnivaju porodice i ne vraćaju se ovde, to je daleko ozbiljnija tendencija od one ranije.

Generalno primedba i na način na koji se raspolaže javnim finansijama, budžetskim sredstvima možete vi da napravite budžet kakav napiše opozicija to nije uopšte sporno, ali se postavlja pitanje utroška. Znači, javnost je gotovo isključena sve više je tajnih ugovora pa vi niste skinuli tajnost sa Tadićevih ugovora koje ste obećavali pre nego što ste došli na vlast, a sada većina ugovora jeste obavijena velom tajne. Sve se radi po hitnom postupku takođe i procedure za dodelu poslova. I, nešto oko ovih budžetskih povećanja, povećanja plata, povećanje penzija, povećanje socijalnih izdavanja pri nadležnosti, povećanje subvencija za poljoprivredu itd. jesu to povećanja, ali su dobrim delom i usklađivanja ako se plata poveća za deset jedinaca, a troškovi porastu za deset jedinica onda je reč o usklađivanju ili ako troškovi porastu za osam jedinica onda je ostatak rast, a većina ide na usklađivanje.

Dalje, svih ovih godina, pa evo i ovaj rebalans, a videćemo kako će biti u budžetu za sledeću godinu, nikada nisu pomenute uštede. Da li je moguće da se na ovom budžetu u državi Srbiji nikad ništa ne može uštedeti? Da li je nekada pomenuta ušteda? Dva su osnovna obećanja bila 2012. godine, milijardu i 723 miliona na javnim nabavkama će se uštedeti i ukinuće se preko 100 agencija. Koliko danas ima agencija u Republici Srbiji? Da li je bar neka reformisana? Da li su neke spojene? Da li su sve uposlene? Koliko radnika su upošljavanje tada, koliko upošljavaju sada?

Ja se ni tada nisam slagao sa tim stavom da sve treba ukinuti, ali to je bilo vaše obećanje. Evo sada nemamo nigde informacije o tome. Uštede mogu da se naprave i na upravljanju javnim preduzećima. Često se izgovarate sa uvezenim problemima, da li je to inflacija, energetska kriza, ratovi u Ukrajini, po belom svetu itd. ali nikada nismo do sada čuli koliku štetu smo pretrpeli i koliko ćemo se njome baviti, koliko ćemo je osećati zbog upravljanja EPS-om, od Grčića. Nije mi poznato da je Grčkim uvozni artikal i ko mu je izdao deklaraciju i garantni rok da je on baš dobar da bude u tom trenutku. To nije od Boga, to je vaš izbor i trebalo bi da znamo kakve su posledice toga.

Nešto bih rekao i o jednom regionalnom projektu. Tu su i dva bivša predsednika opštine Smederevska Palanka, obojica Milojičići, sa obojicom sam radio na izgradnji regionalne fabrike vode za Veliku Planu i Smederevsku Palanku. Nas smo dvojica potpisali ugovor sa delegacijom EU i taj projekat je profunkcionisao. Dva meseca nakon smene vlasti pušten je u rad, danas je u blokadi i to ne danas, već unazad nekoliko godina, pet, šest godina. Govorilo se da je potrebno da bi bolje funkcionisalo politička kompatibilnost sa vlašću centralnom sada imamo i u Velikoj Plani i u Smederevskoj Palanci političku kompatibilnost. Koristim priliku da apelujem da dopis, pretpostavljam da je Velika Plana uputila, tu je i predsednik Skupštine, gospodin Marić, da se pozabavite time. Tu je i ministarka lokalne samouprave, tu je i bivši ministar lokalne samouprave, ministar poljoprivrede. Dakle, kako je moguće da posle tri, četiri godine se duguje za struju 300 miliona i da već postoji problem sa vodosnabdevanjem?

Velika Plana i Smederevska palanka umesto da budu primer na koji treba da se ugleda, donacija 100%, nula učešća lokalnih samouprava, nula učešće države i to je upropašteno. Znamo da u većini lokalnih samouprava ili nema uopšte vodosnabdevanja ili se vodosnabdevaju sa neispravnom vodom.

Šta još nedostaje u upravljanju finansijama? Inspekcijski nadzor. Da li vam je poznato koliko ima fiktivnih radnih mesta po lokalnim samoupravama? Ljudi ne dolaze na posao, samo primaju plate, a sigurno da toga ima i u državnoj upravi. Kako je moguće da je poreskoj upravi ispod radara proteklo da strani investitor „Goša“ šinska vozila pet godina nije plaćao doprinose u visini od pet miliona evra? Kako je moguće da ne promakne ispod radara kada neko duguje 3,5 dinara poreskoj upravi? Ko je plati tih pet miliona evra?

Nekoliko reči o amandmanu koji se tiče rashoda za poljoprivredu u najširem mogućem smislu. Najpre, kada se govori ovde o izdvajanjima za poljoprivredu, poprilično se neki osećaj odgovornosti i stida nameće, da ne iskoristim neku drugu reč, poljoprivrednim proizvođačima kako se to mnogo izdvaja itd. Da li se to nekad stavlja u odnos sa onim što poljoprivreda pruža budžetu ili samo ono što se daje. Dakle, ti poljoprivredni proizvođači valjda nešto i pružaju.

Kad govorimo o ulaganju u poljoprivredu da ne zanemarimo i ljude znamo kolike su poljoprivredne penzije. Predsednik je nedavno rekao da poljoprivredne penzije i nisu penzije, nego su to socijalne pomoći, parafraziram, nemojte da me držite za reč i da one negativno utiču na visinu prosečne penzije u Srbiji. Ako je tako onda i povećajte u određenoj meri da one pozitivno utiču na prosek ili ih svrstajte u socijalne pomoći, pa će automatski prosečna penzija biti veća.

Oko još izdvajanja za poljoprivredu prozborio sam sa ministrom i van sale oko ovih izdvajanja sada za 17.000 i to je u radu, ali samo da vas podsetim to je dogovoreno prošle godine čini mi se u oktobru mesecu.

Gospođa predsednica je bila predsednica Vlade i bila je ministarka druga, sada je gospodin Martinović, pa je to trebalo da se realizuje odmah nakon izbor Vlade, pa smo imali konstituisanje, pa smo imali izbor Vlade i sad smo došli na kraj septembra meseca rebalans, pa ćemo imati sada zakon, koji će biti, čuli smo od ministra juče da će uskoro biti zakon o izmenama Zakona o podsticajima, pa ćemo nakon toga imati konkurs, pa je prošla jesenja setva 2023. godine, pa je prošla prolećna setva 2024. godine, pa dolazi i proći će u međuvremenu jesenja setva 2024. godine. Morate da shvatite da takva odstupanja i takva odugovlačenja stvaraju veliki problem poljoprivrednim proizvođačima. U redu je to i za pohvalu što se redovno isplaćuju ove subvencije i po grlu i za mleko, itd, to već ide kvartalno, itd.

Što se tiče najboljih cena ili boljih cena, to je isto u redu, da ne ulazimo sad, nemamo ni vremena, neko je to već pitao, juče, prekjuče, kako smo odabrali ove artikle da to budu bolje ili najbolje cene, kako niste odabrali one najskuplje, pa da one budu jeftinije. Kako je moguće da ste napravili jeftine cene za ove proizvode, a što ne napravite bolju cenu za gorivo, što ne napravite bolju cenu za struju, što ne napravite bolju cenu za komunalne troškove, što ne napravite bolju cenu za javni prevoz? I, kako je moguće da naši prehrambeni proizvodi, proizvedeni u Srbiji, su jeftiniji na primorju, turističkim mestima u Crnoj Gori, nego što su u centralnoj Srbiji, šta je razlog? Ne kažem ja da je to vaša namera i da je to vaše delo, ali trebalo bi se i time pozabaviti.

Ovaj rebalans takođe se naslanja i na budžete ranijih godina i takođe može da se oceni kao budžet koji je u određenoj meri rezervisan za privilegovane ljude, da li su oni po političkoj partijskoj liniji, da li su oni po rodbinski ili kumovski, to sad više nije važno, ali nisam primetio da na sve ove dobre mere u poljoprivredi, na primer, podsticaj za razvoj preduzetništva, nisam primetio nikoga ko je vama blizak da se bavi nekim tržišnim poslovima, da se bavi privređivanjem na tržištu roba, na tržištu usluga, proizvodnje, a da to nije naslovljeno na javne finansije.

I, kad kažem da ovaj budžet ne obezbeđuje jednakost građana navešću samo jedan primer. Jeste da to rade lokalne samouprave. Kako je moguće da besplatne udžbenike dobijaju deca u Beogradu, a da ne dobijaju van Beograda? Kako je to moguće? Zašto se to ne reši sistemski? Zašto se dopušta da Beograd daje, a ne uzima se u obzir činjenica da druge lokalne samouprave nemaju mogućnost da to daju.

Evo, sa time bih završio ovo obrazloženje. Sednice Skupštine gospođo predsednice mislim da je ovo od konstituisanja 6. februara, dvadeseti dan kako Skupština radi. Nemate prava apsolutno nikakvog da kritikujete opoziciju da na bilo koji način opstruiše rad Skupštine. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, Predlog ovog zakona nakon usvajanja izmene Zakona o lokalnim izborima predstavlja drugi popravni ispitni rok, ako tako mogu da kažem, da bi se dobila prelazna ocena za izbore koji su već zakazani i da na tri-četiri nedelje od održavanja izbora, u svakom slučaju nakon raspisivanja, menjamo izborno zakonodavstvo, kako bismo omogućili da, s jedne strane, vlast ima pokriće zato što će određene, ako tako mogu da kažem, kredibilne opozicione stranke učestvovati, a naravno, oni će imati pokriće zašto učestvuju na ovakvim izborima.

Postoji i treći subjekt, međunarodna misija, o kojoj ću takođe nešto reći naknadno.

Ovaj dijalog koji ste vodili, postavlja se pitanje o čemu se uopšte razgovaralo? Razgovaralo se o poštovanju zakona, odnosno o nepoštovanju zakona. Da li je propisano na koji način treba da funkcioniše Javni medijski servis? Da. Da li su propisana pravila korišćenja, konzumiranja, ako tako mogu da kažem, privilegije nacionalnih frekvencija? Jeste. Da li se poštuje? Ne poštuje se. Da li je neko sankcionisan? Nije sankcionisan. Šta želite izmenama zakona tu da popravite?

Dalje, li građani imaju Ustavom zagarantovano pravo da budu informisani, i to ne na bilo koji način? Imaju pravo. Da li su informisani? Nisu na pravi način informisani. Da li je neko sankcionisan? Nije sankcionisan.

Po Zakonu o prebivalištu, koji je u stvari kršenje Zakona o prebivališta, jeste uzrok koji dovodi sada do ovakvih poteza da od tri nedelje od održavanja izbora, što ne znam da li se negde desilo, ali dobro, sigurno da smo po mnogo čemu prvi, pa i ovo sigurno će se uklopiti u taj mozaik da ćemo biti prvi i po ovome. Sigurno će se to negde izučavati kao fenomen.

Postavlja se pitanje kako smo mi uopšte došli do ovoga da u toku izbornog procesa menjamo izborno zakonodavstvo. To sigurno nije od Boga i sigurno da je neko rukodelovao ovde i da posle tri i po decenije od kako je dopušteno, ako tako mogu da kažem, a dopušteno je zato što su se vlasti tada protivile političkom pluralizmu da posle 35 godina, a sada slobodno mogu da kažem na osnovu ovih poteza da je ovo suton demokratije, znači, nešto što jeste predvorje kraja demokratije.

Šta je demokratija na koju se svi ovde zaklinju, a najviše vlast? Demokratija podrazumeva pravila. Demokratija podrazumeva procedure koje treba da budu poznate svima unapred. U najvišem smislu treba da štiti pojedinca od drugih, a treba da ga štiti i od države, od institucija, od zloupotreba zato što država raspolaže silom.

Da li su ta prava zagarantovana? Pa, nisu zagarantovana. U prvom redu izborno pravo građana na izbor, na slobodu izboru jeste prekršeno. Građani koji imaju bilo kakav vid ili oblik zavisnosti od vlasti najpre nisu bili slobodni da biraju da li će uopšte glasati, da li imaju slobodu da glasaju ili da ne glasaju, a ako moraju već da glasaju, ajde da vidimo i za koga ćeš glasati. Sada smo došli u novu fazu koja u stvari predstavlja uzrok zbog kojeg danas razmatramo izmene ovog zakona, da neki pojedini građani, naravno, ne svi, nemaju mogućnost ili pravo da biraju slobodu da biraju gde će glasati, čak ni gde će biti prijavljeni sa prebivalištem.

Kada govorimo o tom Zakonu o prebivalištu, ljudi, pa da se podsetimo. Pa, da li je moguće da je sporno u našem društvu, čak i u našim institucijama, čak i od strane najviših državnih organa, čak i inokosnih organa, da je sporno da neko može da ima jedno prebivalište po zakonu? Pa, promenite zakon, pa predvidite da može da ima više prebivališta i onda to ne bi trebalo da bude sporna činjenica.

Znači, zbog zloupotrebe Zakona o prebivalištu mi smo došli u ovu situaciju da menjamo Zakon o jedinstvenom biračkom spisku, a Zakon o jedinstvenom biračkom spisku nije uzrok. Dakle, zloupotreba Zakona o prebivalištu. A ko je zloupotrebljavao? Pa, onaj ko ga sprovodi.

Dakle, službenici koji treba da provere da li neko ispunjava uslove da promeni prebivalište. Na taj način, gospođo predsednice Skupštine, može neko da se prijavi na vašoj adresi, jel tako, da ode i ako službenik to zloupotrebi, znači, to je moguće, ili na mojoj ili na adresi bilo koga od nas prisutnih da se prijavi i službenik to zloupotrebi i kaže – evo, pored Ane Brnabić na toj adresi živi još 20, 30, kako ih većina ovde zove, fantomskih birača. Nisu to fantomski birači, to su birači koji su zloupotrebom prava na prebivalište i tog zakona dobili mogućnost da budu prijavljeni na nekoj adresi, pitanje je da li oni svi uopšte znaju.

Šta je posledica ovih pregovora koje ste vodili? Posledica je i međunarodna misija. Ljudi, mi smo došli u situaciju da posle 35 godina političkog pluralizma imamo međunarodne misije koje razmatraju, prvo, imali smo za prošle izbore međunarodnu misiju u Kralja Milana, nismo svi prisustvovali tim sastancima i nismo u tome učestvovali, kao pripremu za izbore. Drugu misiju je vodio gospodin Dačić, kao predsednik Skupštine tada, u ovoj zgradi, i sada posle izbora imamo ponovo međunarodnu misiju, koja takođe traži od nas.

Skandal je i za mene poražavajuće kao građanina ove zemlje da na tim sastancima ili čak ne na sastancima, čak i da nije na sastancima, da se uopšte vode sa ambasadorima bilo kakve konsultacije po pitanjima, unutrašnjim pitanjima. I izborno zakonodavstvo, izborni proces i sva pravila koja uređuju taj proces, jesu unutrašnje političko pitanje. Ona su propisana Ustavom, propisna su sistemskim zakonom i mi sada pravimo izuzetke od tih pravila.

O samoj dopuni zakona, sada se ipak pristaje i predviđa, dakle, to je kao neka opšta norma koja će važiti za ubuduće za sve izbore, da morate da biste imali aktivno i pasivno biračko pravo, da morate imati najmanje šest meseci prebivališta u određenoj jedinici lokalne samouprave. Međutim, ako se ne spreči zloupotreba Zakona o prebivalištu, onda će neko se prijavljivati pre šest meseci, prijaviće se u mesecu nakon toga, i opet ćemo imati zloupotrebu. Šta time rešavamo? Ako se neko prijavio na nezakonit način mesec pre izbora, znači, moći će da se prijavi i sedam meseci pre izbora.

Sada imamo specijalnu odredbu koja se tiče samo izbora za 2. jun ove godine, gde sada se razdvaja aktivno od pasivnog biračkog prava i čak taj rok jeste gotovo 12 meseci, odnosno, tamo jul 2023. godine. Dakle, oni koji su nakon tog datuma promenili prebivalište, neće moći da glasaju. Kolege su ovde govorile, čak i iz opozicije, iz vlasti, su govorili da sigurno ima građana koji su na zakonit način i sa zakonitim namerama promenili prebivalište, biće uskraćeni, ne da glasaju, moći će da glasaju, ali će morati da odu u onu lokalnu samoupravu odakle su došli, ako su promenili prebivalište i bili pre toga u Srbiji.

Izuzetak sada na ovaj izuzetak jeste što e odbornici, odnosno kandidati za odbornike ne podležu ovom ograničenju i sada oni će moći kao pasivno biračko pravo će moći da koriste bez obzira na ta ograničenja.

Dalje, bez obzira što je ovaj predlog potpisala grupa opozicionih poslanika, ovo jeste zajednički predlog vlasti i dela te opozicije. Dobro, vi to i ne krijete, nije moguće ni sakriti. Rečeno je da je to rezultat nekih pregovora koji su vođeni, podsetili smo se kako su to tekli, da ste potrošili vreme, i to malo vremena što je bilo od izbora 17. decembra do juna, do održavanja izbora, znači, pola godine gotovo se vode neki pregovori, simulira se neki dijalog i na kraju smo došli do ovog, kako bih rekao, rešenja koje ništa ne rešava.

Mi ćemo ponovo imati pregovore kada ovi izbori prođu. Ponovo ćemo imati i prigovore na izborni proces, ponovo ćemo imati međunarodnu misiju, ponovo ćemo razgovarati o izbornim uslovima. Dakle, to su sve razlozi zašto ne treba prihvatiti ovaj predlog i sada je kasno da se bilo šta promeni.

U prilog ovog obrazloženja zašto ne treba prihvatiti ovaj razlog, priložio bih diskusiju gospodina kolege Milenka Jovanova i priložio bih diskusiju koleginice Paunović, koji su naveli razloge, u stvari, zašto pristaju da glasaju za ovaj razlog, a to bih mogao ja da pridružim ovom obrazloženju kao razloge zašto ne treba glasati. Hvala vam na strpljenju.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažene kolege, mi danas, mesec i po dana, nakon konstituisanja Skupštine, umesto da smo izabrali Vladu, kada je neko maločas pitao ko je zadužen, ne znam, za neki resor, ovde su se poslanici smejali, a u stvari smejemo se Skupštini, jer posle mesec i po dana nije birala Vladu. Valjda je to bio, predsednice Skupštine, najpreči posao koji je trebalo da uradi skupštinska većina i vi kao predsednica Skupštine, jer smo u međuvremenu od predsednika Republike čuli da je određen ili poveren mandat gospodinu Vučeviću. Ne znam zašto to niste uradili i dopustili ste da prvi zakon i početak rada ove Skupštine obeleži zakon po hitnom postupku, zakon o izmeni Zakona o lokalnim izborima.

Mi predlažemo da se ovaj član briše i to po hitnom postupku i to sada pravdate tobože nekom željom da se nekome izađe u susret, ovde opoziciji, da bi oni mogli lakše da se snađu na izborima i da bi možda mogli da postignu bolji rezultat.

Niste dali ni jedan dokaz na svim ovim nastupima koje ste imali u ovom procesu pregovaranja, a koji je prethodio predlogu ovog zakona o izmenama Zakona o lokalnim izborima da je to neka vaša želja. Ja ni jednog trenutka nisam shvatio da ste vi razumeli da je potrebno da se ovo uradi, već ste to predstavljali kao želju, eto, spremnost, mi ćemo to da učinimo, eto, ja sam nova predsednica Skupštine i ja ću dokazati da sam za pregovore i, naravno, tu su neke preporuke i sada je pitanje šta je veći razlog.

Bez obzira što se vi upirete i svih ovih meseci, od 17. decembra, da pokažete ili dokažete ili opovrgnete optužbe za neregularnost izbora u mnogo čemu sa dokazima koji su nesporni, ali se slažem sa vama.

Te optužbe i ti dokazi koji su pruženi nisu prošli ni ocenu tužilaštva, nisu dobili sudski epilog, pa da bismo danas mogli da razgovaramo o njima, pa da kažemo – da, ovo jeste bila osnovana optužba, ovo nije bila, itd. Dakle, to sada pošto nije prošlo ocenu tužilaštva, niti se tužilaštvo time bavilo, a videli smo kako se i gospođa Dolovac krije od novinara, dakle, od zainteresovane javnosti, ako tako mogu da kažem, i to ni manje, ni više, nego traži zaštitu visokog društva, visoko diplomatsko društva na nekom skupu.

Šta je u stvari prethodilo ovom procesu i Predlogu ovog zakona? Prethodile su ostavke 65 predsednika opština ili gradonačelnika nakon što su najavljeni parlamentarni izbori za 17-i ili su već bili raspisani nije to sad toliko ni važno, a vi ste nedavno kada je opozicija zatražila od vas da nađete način da se izbori u svih preostalih 90 ili 100 opština održe istovremeno kad i beogradski, uključujući i gradske opštine Beograda, rekli – pa, kako mi možemo to da isposlujemo? Pa na način kako ste to uradili i u jesen 2023. godine i onda postoji prosto dokaz da ste vi na to uticali, na te ostavke, a dokaz je što je Vlada Republike Srbije, na čijem ste vi čelu bili, imenovala privremene organe i u privremene organe ste stavili ljude, odnosno na čelo privremenih organa ste stavili ljude koji su vodili lokalne samouprave, pa evo vam primer Šapića, Velike Plane i svih dugih lokalnih samouprava.

Dakle, zašto ste stavili neposlušne predsednike opština, gradonačelnike koji su vas doveli u nezgodnu poziciju da sada imamo raspolućenu Srbiju kada je u pitanju održavanje lokalnih izbora u Srbiji? Gde to u svetu na koji se ugledate, ili sa kojim sarađujete ili nas terate da se ugledamo, gde to na svetu postoji da se na ovakav način održavaju izbori u lokalnim samoupravama?

Dalje, kod promene prebivališta, niz dokaza je ovde izneto, vi to ne prihvatate zato što kažem nema sudski epilog, ali šta će vam veća potvrda kada od najviših državnih funkcionera više puta smo mogli čuti - pa, šta moguće je imati dva prebivališta. Ako je moguće dva, onda je moguće i četiri. Sve što je moguće više od jednog, dakle ne mora da bude samo i dva i to je dokaz, odnosno to je način na koji vi pokušavate da prikrijete te manipulacije.

Naravno, da su ti izbori iznuđeni u jesen 2023. godine, odnosno u zimu 2023. godine i da je to bilo u funkciji beogradskih izbora. Niz dokaza je podneto i ti ljudi koje predvodite u Beograd jednog dana će odbiti da se vrate iz Beograda i to je još jedan doprinos pražnjenju Srbije.

Koje su posledice ovog procesa? Prvo, pregovori koji su vođeni i ti pregovori su, koliko ja vidim iznuđeni. Predsednica Skupštine i predsednica Vlade istovremeno, to još uvek ne znamo, šta je više, je prihvatila da organizuje pregovore, sigurno ne zato što smatra da to treba i imali smo i takođe i međunarodnu misiju. Međutim, to ne treba da vas iznenađuje, jer ću vas podsetiti da smo međunarodnu misiju imali za prethodne izbore i to na dva koloseka. Jedni pregovori koji su organizovani u Narodnoj skupštini u organizaciji tadašnjeg predsednika Skupštine, gospodina Dačića, a drugu smo imali u Kralja Milana takođe u zgradi Narodne skupštine sa međunarodnim predstavnicima.

Ovo što se sada dešava jeste posledica postepenog navikavanja na nedostatak javnosti rada. Do 2012. godine smo se svi borili kao opozicija da se objavi ugovor sa Fijatom. Danas imamo desetine ugovora koji su obavijeni velom tajne i ta to smo se navikli, navikli smo se na postepenu promenu prebivališta u funkciji lokalnih izbora.

Šta više je potrebno, koja preporuka je jača od člana 12. Ustava koji kaže da je državna vlast ograničena pravom građana na autonomiju i na lokalnu samoupravu i da pravo građana na autonomiju, pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu jedino podleže oceni ustavnosti i zakonitosti.

Način na koji vi vodite vašu stranku je vaša stvar, ali način na koji vodite institucije nije samo vaša stvar.

Pored ovih preporuka sada pokušavate ovde da nam nametnete malo vi malo deo opozicije tzv. ODIHR dioptriju, da sve to treba da gledamo očima odnosno dioptrijom ODIHR-a i da treba da se rukovodimo samo tim preporukama.

Ja mislim da mi zapostavljamo ovde činjenicu da smo po sličnom stanju kršenja konstantnog kršenja zakona i zloupotrebe od strane vlasti. Ovde se govori o ispunjenju dva uslova, a sigurno čak i ovaj zakon koji promenite ni na koji način neće doprineti poboljšanju izbornih uslova i šta je jedini način da iz svega ovoga izađemo? Da vi iznađete način da vratite u stanje koje je bilo pre vas održavanje lokalnih izbora istovremeno. Dakle, ne postoji država na koju se ugledate u kojoj se izbori održavaju na ovakav način.

Ovaj moj amandman će imati kratak domet, ali verujte ni ovaj zakon koji usvajate neće mnogo duže trajati. Hvala.

Zahvaljujem.

Član 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Predsednice, molim vas, dopustili ste svađu ovde o svemu i svačemu subjekata na temi današnje sednice oko koje se slažete potpuno, pa vas molim da ovaj igrokaz prekinete, da sprovedete glasanje. Lepo vi koji ste posvađani, sprovedite glasanje, izglasajte zakon, pa da se razilazimo. Hvala.

Da, zahvaljujem gospodine predsedniče, poštovane kolege narodne poslanice i narodni poslanici, gospodine ministre. Dosta ćemo vremena utrošiti na raspravu o razrešenju ministra privrede čije je razrešenje predložila predsednica Vlade i bilo bi dobro i red, da je predsednica Vlade bila prisutna i jedan komentar koji je možda bio na mestu dok je bio prisutan ministar Milićević, ali eto, mogu i sada ga iznesem, da je možda to i bio dogovor da i koalicija SPS, Jedinstvena Srbija na ovoj temi ne samo kao predlagač ovog ministra kada, predloga kandidata za ministra kada je birana Vlada, da podele teret u ovoj skupštinskoj debati, ali u svakom slučaju to je bila obaveza predsednice Vlade, da prisustvuje predsednica Vlade, nedavno kada smo raspravljali o inicijativi, odnosno zahtevu za razrešenje ministra unutrašnjih poslova, rekla – da joj niko neće postavljati, ni menjati ministre, a pošto je kao glavne krivce i smetala glavna u radu Vlade, mada to nije objasnila na koji način utiče na rad Vlade označivši opoziciju i strane službe, pošto ovde u pitanju nije opozicija i pretpostavljam ni strane službe, ali imamo inicijativu koalicionog partnera.

Takođe, gospodin Milićević kao predstavnik Vlade u obrazlaganju ovoga zahteva za razrešenje ministra Baste, dosta je vremena utrošio ili posvetio ako tako mogu da kažem objašnjavajući narodnim poslanicima kakav je to organ Vlada, kako ona funkcioniše, koja je njena uloga i opšte o poziciji Vlade u pravnom sistemu? Pa, sam hteo da ga uputim na, mada mislim da to gospodinu ministru Selakoviću, s obzirom da njegovo obrazovanje i nivo obrazovanja nije potrebno, ali eto, tako je počela rasprava, pa, mi ministar neće zameriti da ga uputim na ministra Milićevića na član 4. Ustava koji kaže da je pravni sistem jedinstven, da podrazumeva podelu vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, da odnos sve tri grane vlasti počiva na ravnoteži i na međusobnoj kontroli i takođe, na Zakon o Vladi, gde Zakon propisuje da Vlada je ta koja utvrđuje i vodi politiku Republike Srbije, da vlada zastupa Republiku Srbiju, da u okviru svojih nadležnosti je samostalna, da je takođe, odgovorna Narodnoj Skupštini za sprovođenje politike i da o tome treba da podnosi Izveštaje.

E, sada kako bih vam rekao dosta toga smo čuli što je u prilogu ovome što ću reći, da ovaj naš pravni sistem niti počiva na podeli vlasti, niti daleko bilo na nekoj ravnoteži se zasniva odnos svih grana vlasti, a pogotovo ne na međusobnoj kontroli.

Ova država je pre 30 i više godina bila jednopartijska država i ponekad pomislim da je u takvom jednopartijskom sistemu i ako nemam razloga da ga branim, tada sam bio maloletan i da ga napadam i da ga osporavam, da je možda u nekim trenucima bilo lakše povući jasniju granicu između partije i države, nego što je to moguće danas. I, to pokazuje jedno odsustvo sistema upravo suprotno od onoga što je govorila premijerka sve ovo vreme braneći u prvom redu ministra unutrašnjih poslova da sistem nije zakazao, ako sistem nije zakazao znači da sistem postoji. Mnogo dokaza je dato da taj sistem ne postoji, Vlada je birana po merilima tog sistema kako ga premijerka vidi, ona je pod funkcionisala po merilima tog sistema Vlada je po mnogo čemu pod subordinacijom u odnosu na predsednika Republike, to se ni ne krije smatra se da to tako treba i da je to dobro i sada šta imamo za posledicu imamo predlog od strane premijerke, odnosno zahtev za razrešenje ministra privrede koji ste birali po koalicionom principu što ništa nije sporno Vlada je koaliciona, nije jedina i nije to jedina praksa, nije to praksa jedina u Srbiji.

Međutim, još tada kada je birana Vlada ceneći stanje srpske privrede njen položaj u regionu, globalne uticaje na koje se često pozivate, a koji realno postoje u većoj ili manjoj meri, neodgovorno je bilo takav izazov prepustiti kandidatu čije razrešenje se danas predlaže.

Sada, ako pođemo od toga da umesto podele vlasti, ravnoteže i međusobno kontrole imamo centralizam vlasti, mislim da neće uopšte biti važno ako tako bude funkcionisala i u buduće, ko će biti kandidat za novog ministra privrede. Odsustvo sistema jeste i to da još uvek nemamo ministra prosvete. Na primer, kada govorimo o ovom sastavu Vlade, da ne unosimo u diskusiju ovde neke druge nivoe vlasti, nemamo informaciju da li je u roku od 15 dana od podnošenja ostavke upućen predlog predsedniku Skupštine za izbor novog ministra, tu informaciju nemamo. Čuli smo neke izjave od predstavnika, prvog potpredsednika, možda i predsednice Vlade, da se predlažu neki kandidati, da ih čak ima i više, ali zakon je jasan, treba da imamo kandidate u roku od 15 dana od prestanka mandata i već je trebao da bude izabran ministar prosvete.

Što se tiče samog predloga za razrešenje koji je upućen narodnim poslanicima, sasvim neuobičajeno, neko od mojih kolega, prethodnih govornika su to istakli, da je kao prilog zahtevu za razrešenje koji je potpisala predsednica Vlade, koji je inače štur u obrazloženju, priložena je inicijativa koju je potpisao gospodin Dragan Marković kao predsednik JS, koja je i preuzela na neki način i tim aktom, a i današnjim diskusijama, preuzela odgovornost u dometu njihovog predloga.

Sam taj predlog pokazuje prirodu ove vlasti i tehnologiju vladanja. Dakle, nije uobičajeno i čudo je da su stručne službe to dozvolile, da do narodnih poslanika dođe uopšte jedna inicijativa stranačka, bilo koje stranke, u konkretnoj situaciji to je JS, dovoljno je bilo da predsednica Vlade podnese zahtev i bilo je poželjno da u obrazloženje stavi ono što nije želela da stavi, a što je JS u svojoj inicijativi navela.

Što se tiče tog obrazloženja, ono je sasvim šturo, citiram – zbog postupaka, iznošenja u javnost stavova koji su suprotni državnoj i nacionalnoj politici koju sprovodi Vlada. Dakle, bez navođenja konkretnih razloga, a u obrazloženju se takođe navodi da su inicijativu podneli JS, podržala ili već kako na neki način SPS. Danas smo čuli od ministra Milićevića da je prvi potpredsednik, gospodin Ivica Dačić to usmeno podržao. Sasvim je bilo dovoljno da prvi potpredsednik sa ministrima u Vladi, koje je predložila ova koalicija, naravno poslanička grupa inicira kroz institucije takvu smenu i to bi sasvim bilo dovoljno.

Međutim, ima zašto je dobro što je JS podnela ovu inicijativu, jer ona na neki način razotkriva pravu prirodu ovog zahteva za razrešenje. Jedinstvena Srbija je navela konkretne razloge i to dva razloga. Zato što se ministar Basta zalagao za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i drugi razlog, poziv ministrima da se pridruže protestima protiv nasilja.

Sada, kako bih vam rekao, i tu bi se šta moglo dodati, njegov poziv da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji nije se desio prekjuče, već ima više meseci i davno pre početka protesta protiv nasilja. Do duše, i tada JS je reagovala, koliko se sećam, tako što se ogradila od te izjave, međutim nije bilo inicijative da razrešenje, u prvom redu predsednice Vlade. Tu njoj stavljam na teret, jer je tu bilo sasvim dovoljno da tada podnese zahtev ili da bar ministar objasni svoju izjavu ili da povuče izjavu i da se izvini ili već šta da učini. Tada je JS reagovala, ali niko drugi iz vlasti nije.

Sada kada je ministar Basta pozvao ministre da se pridruže građanima a protestima, onda smo se setili o tog zahteva za uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji i naravno, to je nekome zasmetalo.

Da dam jedan zaključak sa tim razlozima. Dakle, očigledno da poziv da se uvedu sankcije Rusiji, što je suprotno zvaničnoj politici Vlade Republike Srbije, nije bio dovoljan razlog za razrešenje, obzirom da ministar nije odstupio od poziva koji je uputio vlastima u Srbiji, a i sam pripada vlasti, član je Vlade, nosilac jedne od najviših funkcija u Republici Srbiji, da bi smo došli do toga da se njegovo razrešenje traži tek kada je pozvao da se ministri pridruže protestima građana.

Da budem iskren, nije uobičajeno da ministri to rade, ne samo u ovoj Vladi, niti bilo gde, ne znam ni kako bi izgledalo da pola Vlade učestvuje na protestima, bez obzira da li su opravdani ili nisu. U konkretnoj situaciji jesu sigurno, jer znamo šta je iniciralo proteste, nije uobičajeno da ministri to rade, ali i to nije sporno. Nije sporno da Vlada na to reaguje.

Međutim, ova inicijativa na neki način koje je potpisala predsednica Vlade nas ne uverava, izaziva određene sumnje. Mislim, da ministar koji je tiho izabran previše se burno razrešava, od njegovog izbora nismo imali nikakve koristi, ali se nadam da od njegove smene neće imati nikakve štete. Vama gospodine ministre, i celoj Vladi da vodite računa da u narednom periodu ne dođete, a samim tim i Srbija da ne dođe na pozicije stavova, ovih stavova zbog kojih razrešavamo ministra Bastu.

Što se tiče rezultata rada Vlade u delokrugu nadležnosti Ministarstva privrede, ako neko u ovoj sali uopšte veruje ili smatra da ministar čije se razrešenje predlaže ima ikakve zasluge za dobre rezultate ili odgovornost za bilo kakve posledice, ipak da nešto prokomentarišemo da budemo u temi.

Najčešće se ističe obim stranih investicija i naravno sve posledice koje su nastupile u prvom redu mislim na povećanje broja zaposlenih, odnosno smanjenje broja nezaposlenosti, smanjenje broja nezaposlenih ima više u pravaca. Povećan je broj zaposlenih, to nije sporno, nećemo sada ulaziti u relativizaciju. S druge strane, veliki broj građana radno sposobnih napustilo je našu državu. Naravno, u međuvremenu je došlo promene metodologije. To sada nije toliko ni važno, ako postoji pozitivna tendencija. Podjednako je dobro ako i 200.000, a nije 400.000, ali bolje da je 400.000 nego 200.000.

Hteo sam da kažem da je jako važno, nikad nismo čuli informaciju, evo nedavno nam je bio i ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, umesto da smo takve informacije mogli da dobijemo ili imali prilike da pitamo. Koliko je od tih ljudi koji su zaposleni u prethodnih, ne znam, desetak godina sa kojima se vlast hvali, koliko je zaposleno u javnom sektoru, koliko je zaposleno u državnoj upravi, lokalnoj samoupravi, u agencijama, javnim preduzećima? Sigurno da je u nekim oblastima bilo i potrebe, ali ranijih godina postojala je metodologija, postojali su kriterijumi koji su jasno propisivali broj zaposlenih kada su u pitanju lokalne samouprave.

Bilo bi interesantno kada pravimo neka poređenja, a predsednica Vlade uživa da to radi, naravno, to radi na način na koji ona smatra da treba i da možda i veruje u sve to, naravno, mada mislim da radi tendenciozno bilo bi dobro da znamo i te podatke da kažemo. Evo, državna uprava, lokalna samouprava, javna preduzeća i tako dalje, imali su toliko zaposlenih, sada imaju manje. Pa, da kažemo da smo negde uštedeli. Mislim da tu nemamo čime da se pohvalimo, ali dobro, biće prilike da i o tome nešto čujemo.

Kada govorimo o stranim investicijama, koje su takođe u isto vreme i neselektivne i selektivne. Kada kažem da su neselektivne, o tome sam govorio više puta i ranije, koliko je to važno, zato što nam izmiču kontroli, neki procesi, a da država iz budžeta izdvaja veliki novac. Ovde ističemo pozitivne tendencije, a da nekako zanemarujemo i izbegavamo da govorimo o lošim posledicama i tendencijama koje se dešavaju, njih nije moguće uvek predvideti. Nije moguće u potpunosti i sprečiti, ali je dobro da se za njih zna i dobro je da se njime bavimo.

Govorimo o izdvajanju za otvaranje radnih mesta stranim investitorima, to se tako kaže i to je u redu, niko ovde nema ništa protiv, mnogo toga je rečeno, od nešto protiv stranih investicija, ali ima puno slučajeva da ima privilegovanih investitora, osim što država neselektivno izdvaja neki novac. A kada kažem neselektivno, znači, ne radimo po sistemu ko se javi, ne vodimo računa šta su naši prioriteti, šta je najprofitabilnije i šta su ciljne neke delatnosti koje bi država želela da na poseban način podstiče, možda čak i više nego što sada radi.

S druge strane selektivne su zato što u eksploataciji kasnije, u periodu korišćenju tih sredstava mnogi investitori ne izmiruju obaveze prema ovoj državi, prema budžetu. Govorio sam o nekoliko slučajeva, neću ih sada pominjati, neki investitor je od 2012. godine do 2017. godine ostao dužan budžetu pet miliona eura. Pa, kada smo imali suicidne događaje u toj fabrici, onda je predsednike Republike, tada kao predsednik Vlade išao da smiruje.

Šta se desilo? Država je preuzela na sebe obavezu da poveže staž. Pazite, na koje način? Tako što se država odrekla svojih prihoda. Sada, postavlja se pitanje, što nije za Ministarstvo privrede, to je za Ministarstvo finansija, ali ako je Vlada kolektivni organ. Pa, na koji način je poreska uprava propustila da neko ne plaća godinama, ne plaća doprinose? Imamo slučaj bivšeg „Perkona“ u Velikoj Plani, dve, tri godine nisu plaćani doprinosi i investitor otišao, ljudi ostali bez plata, bez doprinosa, ne plaćeni komunalni troškovi, a država izdvaja neki novac. A da bi već u novembru mesecu prošle godine, još u novembru mesecu prošle godine u rebalansu Vlada Republike Srbije proglasila određeni broj privrednih društava za firme od posebnog interesa za Republiku Srbiju, da su neki u međuvremenu zatvorene, da su u novembru mesecu dobili novac za prevazilaženje teškoća u poslovanju.

Tako da o svemu tome bi trebalo voditi računa, mislim da čak i da je prepušteno ministru ili dopušteno ministru privrede bilo kojem, pa i ovom čije se razrešenje sada traži, da bi imao što šta da radi, ali mislim da se sigurno time nije bavio.

Znači, nemamo nadzor nad sprovođenjem zakona i nemoguće je da ministar dobar, a da Ministarstvo bude neuspešno ili da ministar bude loš, a da automatski Ministarstvo loše. Zašto? Zato što ministarstvo ne čine samo ministri i državni sekretari, imamo stručne službe, imamo karijerne ljude koji tu rade godinama, koji poznaju propise, koji prate propise, koji znaju kako sistem funkcioniše, ako hoćemo to da uvažimo.

Što se tiče značaja smene ministra Baste nešto je značajnija od njegovog izbora, značajan zbog toga što možemo da kažemo otvoreno građanima da jedan od dva razloga zbog kojih se razrešava jeste njegov poziv da se uvedu sankcije Ruskoj Federaciji što je suprotno politici Vlade i siguran sam da će Vlada u svom mandatu istrajati u tom stavu i da neće doći na te pozicije.

Što se tiče glasanja za ministra njegovog razrešenja sami ste se birali, sami se i razrešavajte. Mi smatramo da je rešenje u vanrednim parlamentarnim izborima.

Nemojte nam govorite, to je ministar Milićević rekao, premijerka isto često govori, izvolite dogovorite se vi u opoziciji da li ćete izbore obavestite nas, obavestite predsednika. Nemamo mi šta da se dogovaramo međusobno. Državu vode državni organi, predsednik, Vlada, većina u Narodnoj skupštini, opozicija ima svoje stavove.

Evo, kako vidite sa ovim razrešenjem kako lepo usaglašavate disonantne tonove unutar vladajuće koalicije, to je vaša obaveze, ako hoćete da imate Vladu i u narednom periodu, da imate većinu, jer bez podrške JS, ove koalicije, nema ove Vlade, ali nigde ne piše da opozicija mora da ima usaglašene stavove, nego meni se čini da kao što deo opozicije nije za izbore, da ni vi niste za te izbore, ali dobro, kad budete želeli do njih će sigurno doći i smatramo da vlast treba da se menja na izborima. Netačno je da bilo ko ozbiljan smatra da vlast treba da se menja na ulici.

Vlast ne treba da se menja na ulici silom, ali vlast ne treba i ne sme da se čuva silom, da ne pominjemo ovde neke lokalne samouprave. Bilo je tu poprilično nasilja, sve je to pretočeno u neke skupštinske većine i formirana je neka prvobitna akumulacija svih pozicija i sada svaki pokušaj da se bilo šta promeni, proglašava se za nasilje. Eto, tako. Hvala što ste me saslušali.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, uvažene koleginice narodne poslanice, uvažene kolege narodni poslanici, pre nego što pređem na diskusiju o predloženom dnevnom redu o nekim tačkama dnevnog reda, izraziću nadu da će biti ispoštovan dogovor sa današnjeg sastanka ili najava, kako god hoćete, o održavanju sednice Narodne skupštine o KiM i to o aktuelnim temama, kako god ko da interpretira zbog javnosti ili se pozicionira u odnosu na tu sednicu, to ne treba da bude važno, bar meni nije.

Prosto smatram da Narodna skupština, uz sve saveznike, uz sve prijatelje koje imamo, sigurno može da bude najjači oslonac pregovaračkoj poziciji Republike Srbije u tom procesu.

Dakle, što se tiče izbora istaknutih pravnika za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva, proanaliziraću taj postupak kroz nekoliko ciljeva koji su postavljeni i ovde proklamovani od strane predstavnika predlagača, vezano za pravosudne zakone koji su usvajani nedavno, mislim krajem februara meseca. Nekoliko je ciljeva najvažnijih: samostalnost sudstva, nezavisnost tužilaštva, efikasnost sudstva i tužilaštva i naravno javnosti rada. To je u isto vreme bilo i svojevrsno priznanje predstavnika predlagača, da trenutno stanje u pravosuđu, mislim na sudstvo i tužilaštvo nije takvo, dakle, nit je samostalno, niti je nezavisno, niti je efikasno, a da naravno nismo razgovarali o uzrocima i posledicama, bez pozivanja na bivše režime ili bivši režim.

Bilo bi dobro da smo razgraničili koji su uticaji i koji su razlozi za poražavajuću statistiku kada je u pitanju broj predmeta, kada je u pitanju prosečna dužina toka postupaka pred sudovima i onda bismo mogli da znamo koliko je na to uticao nedostatak materijalno-tehničkih sredstava, s jedne strane, koliko je uticao nedostatak, a to smo imali prilike da čujemo od predstavnika predlagača, nedovoljan broj nosilaca sudskih i tužilačkih funkcija i mogli bismo da znamo, naravno, koliko je to, s druge strane, posledica i nekog nerada, a da nam je poznato da u prethodnih nekoliko godina nije bilo velikog broja slučajeva da su sudije razrešavane zato što nisu radile ili nisu savesno radile.

Što se tiče javnosti rada, mogu da kažem da je javnost izbora istaknutih pravnika za Visoki savet sudstva i Visoki savet tužilaštva maksimalno javan, počev od raspisivanja konkursa, preko snimanja sednica Odbora, javnog slušanja itd, a da s druge strane, ironičan sam, rad Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, onako kako je uređen zakonima koji regulišu njihov rad i njihovo uvođenje, znatno manje garantuje javnost rada kada je u pitanju njihov rad, a da bi bilo daleko bolje da je njihov rad više javan, a manje tok postupka, ili makar na isti način.

Takođe, kada je u pitanju javnost tzv. tajnih podataka ili podataka iz postupaka koji se ne odvijaju pred licem javnosti, oni su i te kako dostupni i javniji su nego svi postupci koji se vode pred licem javnosti.

Dalje, kada je u pitanju izbor istaknutih pravnika, dosta se govorilo i na Odboru i na Skupštini prilikom usvajanja ovih zakona o tzv. neprimerenom uticaju, iako smo tada govorili, većina kolega iz opozicionih klupa, opozicionih poslaničkih grupa, da uticaj ili postoji ili ne postoji. Ne treba praviti razliku i uvoditi tu kategoriju, a da niko ne zna šta to znači "neprimerenog uticaja", što znači da primereni uticaj može da znači, dakle, ne da znači, nego može da znači, da neki vidovi, neki oblici primerenog uticaja mogu da postoje i da se oni mogu tolerisati u određenim situacijama.

Da budemo krajnje otvoreni, kada je u pitanju uticaj na samostalnost sudova i svih pravosudnih organa, mislim i na nezavisnost tužilaštva, oni mogu da budu koruptivne prirode, a mogu da budu i političke prirode, tako da se podrazumeva u ovoj i u svakoj narednoj vlasti da opozicija nije ta od koje preti opasnost da bi mogla da utiče na samostalnost ili na nezavisnost ili da bi mogla da vrši čak i primereni uticaj, da ne govorimo o neprimerenom uticaju.

U tom smislu, članovi Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, mislim konkretno sada na istaknute pravnike, na neki način su pripremljeni na taj vid primerenog uticaja kada se on bude ispoljavao i ako se bude ispoljavao.

Istini za volju, na neki način, sa izvesnom dozom ironije, da kažem da ova dva zakona o Visokom savetu tužilaštva i o Visokom savetu sudstva ne članovima ovih saveta, mislim na istaknute pravnike, već građane na neki način štite od njihove zavisnosti ili od potpadanja pod neprimereni uticaj time što ograničavaju njihov izbor na jedan mandat. Tako da, ukoliko budu želeli, to mogu da koriste kao zaštitni mehanizam, da nemaju mogućnost da budu izabrani još jedanput i da u tom smislu ne moraju da grade i da ulažu u stvaranje utisaka dopadljivosti vlasti koja tada bude birala ponovo, da mogu da se biraju na još jedan mandat.

Još nešto da dodam kada su u pitanju uloge Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva, odnosno istaknutih pravnika, kao garanti samostalnosti sudstva i nezavisnosti tužilaštva, da čak i ako budu radili u najboljoj veri, ukoliko se striktno budu držali zakona, ukoliko budu dostojno obavljali ulogu članova i odupirali tom primerenom uticaju, ako tako mogu da kažem, pošto neprimereni je zabranjen, da će ta uloga biti ograničena zbog nedovoljne, odnosno ograničene finansijske nezavisnosti sudova i tužilaštva.

Čuli smo od predstavnika predlagača da nedostaje para, osim da se plate povećavaju nosiocima pravosudnih funkcija u skladu sa inflatornim kretanjima, da one neće biti bitno povećavane, nema čak ni para za izjednačavanje plata nosioca sudskih funkcija u prekršajnim sudovima sa sudovima opšte nadležnosti zbog aranžmana sa MMF-om, pa ćemo videti kada će se to promeniti.

Nekoliko reči o kandidatima.

Za osam mesta, četiri u Visokom savetu sudstva i četiri u Visokom savetu tužilaštva, konkurisalo je 30-ak kandidata ukupno, od toga neke su prijave bile neblagovremene, neke su bile nekompletne, dakle, tri do četiri kandidata za jedno mesto, što smatram da je mali broj kandidata iz cele Srbije, jer za neko mesto pripravničko ili činovničko u sudu ima čak i veći broj kandidata. Šta to pokazuje? Zašto nismo imali veći broj kandidata? Jedan od razloga može da bude nedovoljno poverenje u ulogu istaknutih pravnika u ova dva saveta i njihovu mogućnost da samostalno, odnosno nezavisno obavljaju svoju dužnost.

Na sednicama Odbora bilo je dosta reči, kritičkih, pohvalnih i negativnih i u odnosu na ove kandidate, posebno sada govorim o ovima koji su danas predloženi Narodnoj skupštini od strane Odbora, da nisu dovoljno istaknuti pravnici, da u Srbiji ima, ako tako mogu da kažem, istaknutijih pravnika i verujem da sa time mogu svi da se slože. Ali što se tiče procedure, možemo da se složimo da je bilo osnovanih kritika kada je u pitanju javnost u postupku donošenja ovih zakona, ali što se tiče postupka za konkurs za istaknute pravnike i konkurs je bio javan, rekao sam, dosta toga je najavljivano, tako da ko je želeo mogao je da se javi, i oni istaknutiji ili najistaknutiji pravnici, ako tako mogu da kažem, su na neki način, time što nisu konkurisali, sveli izbor Narodnoj skupštini ili možda i komisiji koja će od predloženih kandidata birati istaknute pravnike.

Svi kandidati ispunjavaju formalne uslove, to nije sporno. Kod većine preteže lična ambicija, i to isto ne mora da bude mana, ukoliko je sve drugo u redu, dok za neke može da se zaključi da su pozvani da konkurišu na raspisanim konkursima. Što se tiče odgovora na pitanja koja su postavljale kolege poslanice, posebno u pogledu reakcije na eventualne pritiske, odnosno na eventualne uticaje, kako to zakon kaže, koje bi trpeli, većina, odnosno niko od ovih predloženih, možda neki koji nisu predloženi Narodnoj skupštini su jasno rekli da bi se tome oduprli, dok kod ovih koji su predloženi gotovo da niko to nije rekao.

Odbor je omogućio Skupštini da vrši izbor od ovih izabranih kandidata. Tako da, ukoliko Skupština izabere istaknute pravnike od predloženih kandidata oni neće morati prolaziti te traume da će ih birati komisija.

Na kraju krajeva, smatram kako god se ne slagali sa zakonskim rešenjima, kako god da se ne slagali sa procedurama, sa uslovima, oko dileme šta se podrazumeva pod istaknutim pravnikom, u svakom slučaju smatram da je bolje da ih izabere Narodna skupština i da oni na neki način osećaju obavezu i da imaju, kako bih rekao, i veće samopouzdanje nego da ih bira komisija, ukoliko Skupština dvotrećinskom većinom to ne bude uradila.

Ti proklamovani ciljevi o kojima se govorilo prilikom razmatranja i predlaganja ovih zakona o Visokom savetu sudstva i Visokom savetu tužilaštva trebalo je, na neki način, da budu i kvantifikovani. Mi smo imali jedno opisno stanje, ovako, da to nije dobro, da je to sve posledica nekih bivših vlasti, ali trebalo je da govorimo i o broju predmeta. Trebalo je da govorimo i o prosečnom toku trajanja predmeta, da govorimo o broju zaposlenih, o proceni novih predmeta koje ćemo imati i da, na neki način, sa novim procedurama možemo da postavimo neke rokove, pa da se onda nađe neka junačka ekipa u nekom sudu u Srbiji, poput lekara u niškom zdravstvenom centru, koji su radili 100 dana i uspeli su da smanje listu čekanja ili da je svedu na nešto što je prihvatljivo i što zadovoljava potrebe građana.

Sa ovim rešenjima će sigurno biti zadovoljna Venecijanska komisija, biće zadovoljna i evropska administracija, to je sigurno. Koliko će građani biti zadovoljni, to ostaje tek da vidimo u budućnosti.

To znači da u Srbiji moraju biti garantovana bezbednost građana, mora biti garantovana sigurnost njihove imovine. To znači da ovi zakoni i svi pravosudni organi moraju obezbediti građanima pravo na suđenje u razumnom roku, da u Srbiji ne sme biti Savamale dva i da ne sme biti tragova bespravno sagrađenog objekta na Kopaoniku, da okončanjem postupka ne sme biti Jovanjice, nove Jovanjice, ili ako je, kao što to neki političari pričaju, dobar projekat, ako se nakon toga ispostavi da je dobar, onda ga treba razvijati širom Srbije.

Ne sme se dopustiti i ne sme proći bez reakcije tužilaštva da gradonačelnik grada Beograda opravdava koruptivne delatnosti i inicijative svog najbližeg saradnika. Ne sme biti nepotizma i mora biti bitno ko je krao, a ne, na kraju krajeva, ko je saznao za nekoga da je krao.

Što se tiče izbora Saveta DRI i članova Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, nekoliko reči. Državna revizorska institucija kontroliše zakonito i namensko trošenje javnih finansija. Mi smo od gospodina Pejovića čuli, saslušali izveštaj. To je skup statistički podataka o aktivnostima koje smo imali i to je u redu. Međutim, bilo bi dobro da smo od tako jednog iskusnog čoveka i čitave te ekipe čuli kakve su tendencije u kontroli utroška javnih finansija. Ovde se pre desetak godina govorilo, doduše politički, da se na javnim nabavkama, da nestane milion, milijardu i 723 hiljade ili miliona, kako već, ne znam, na javnim nabavkama, a bilo bi dobro da smo čuli sada od DRI da li je to sada više ili manje. Ako je manje, onda bismo mogli da kažemo da efekti te kontrole imaju značaj.

Zašto vam govorim kakve bi procedure mogle da se upotrebe kao kaznena politika i zašto vam o tome govorim? Po izveštajima DRI vidimo da se sredstva obilato i obimno nenamenski troše, to nije sporno, kao i da većina završi u pogodbama u prekršajnim postupcima i da se dalje nastavlja sa nenamenskim utroškom sredstava.

To je, takođe, pitanje i za budžetsku inspekciju i uvođenje materijalne odgovornosti za štetu koja je prouzrokovana kršenjem pravila budžetskog poslovanja.

Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki uglavnom sprovodi žalbeni postupak, i to kada ga ima, i to na odluku o izboru ponuđača. Međutim, nakon potpisivanja ugovora svedoci smo da se odstupa od predmeta ugovora, posebno mislim da se odstupa od obima ugovorenog posla, da sve to košta višestruko dodatnih finansija, da se rokovi višestruko produžavaju i da to sve predstavlja naknadno izigravanje pravila javnih nabavki, a o kvalitetu da i ne govorimo.

Evo, za ovaj početak hvala. Toliko.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedniče, koleginice i kolege narodni poslanici i predstavnici izvršne vlasti, gospodine generale, predstavnici regulatornih kontrolnih tela, DRI, 26 tačaka imamo na jednoj sednici. Siguran sam da se većina prisutnih koji su izveštavali iz Skupštine danas o radu u 2021. godini neće naljutiti zato što neće biti obuhvaćeni analizom izveštaja. Ja ću se samo na jedan osvrnuti, na Izveštaj Fiskalnog saveta, ali pre toga i gospodinu Vesiću, ministru koji ispoljava na sednici jednu zavidnu radnu agilnost, ako tako mogu da kažem, mada u replici ga je gospodin Pejović možda i nadmašio, možda zato što se oseća lično povređen i ne treba da unosite emocije.

Nije problem za mene ako vaš sin radi bilo gde, i u EPS-u ili RTS-u, ali ako radi kao revizor, veoma sam zainteresovan i voleo bih da javnost zna šta je radio kao revizor i kakvi su njegovi nalazi kao internog revizora. To je daleko važnije od toga da li je vaš sin.

Gospodin Vesić, kako bih rekao, možda ne u odnosu na sve poslanike, možda u nekoj polemici sa kolegom sa kojim je bio u istoj stranci nekada, pa smo prisustvovali svojevrsnoj ostavinskoj raspravi, da i onaj ko je otišao iz kuće i onaj ko je ostao, niko ne želi da se prihvati nasleđa. I to nije tema za ovu sednicu. Mislim da to treba da se raspravi na nekom drugom mestu.

Sada, kada govorite o tome da ima onih koji nisu za to da se Srbija razvija, siguran sam da u ovoj sali niko nije protiv razvoja Srbije i vi, bez obzira što ispoljavate tu radnu agilnost, ako tako mogu da kažem, i što imate sve instrumente, evo, imaćete i usvojen sporazum o obezbeđivanju sredstava ili dela sredstava ili većeg dela sredstava, govorim o železničkom koridoru, i da imate i podršku i da će on biti izglasan, ali nekako, kako bih vam rekao, kao da vam fali podrška i opozicionih poslanika, a imate dovoljnu podršku, pretpostavljam da će glasati, pretpostavljam da ne tražite tu podršku zato što sumnjate da će većina to izglasati, tako da, mislim, i taj manir nije primeren niti ministru, niti ovoj sednici, razgovorima o ovim temama.

U svakom slučaju, postoje kritički tonovi. Vi ste u poziciji da sve znate o ovim projektima, sve znate o konstrukciji finansiranja. Govorili ste ovde o rokovima, mislim desetak godina da ste pominjali da će se sve ili neke faze završiti. Nemojte da mi zamerite, nisam taj deo propratio, ali ste pominjali neke rokove. Upoređivali ste odnos poslanika u Skupštini Kraljevine Srbije, kneževine, jel da, kraljevina je od osamdeset druge godine. I sada to uopšte nije važno. Daleko je važnije da vi tu svoju radnu agilnost i podršku koju imate i finansijsku konstrukciju usmerite da taj posao bude završen u roku, da podstičete konkurentnost koja nedostaje.

Ja pretpostavljam da na proceduru izbora izvođača nećete izgubiti mnogo vremena, s obzirom na izmenu Zakona o javnim nabavkama, s obzirom da se kod Komisije za zaštitu prava ponuđača pretpostavljam neće ni prijaviti neko da osporava taj izbor, ali dobro, pretpostavljam da to možda može da bude i najpovoljnije.

Vodite računa o kvalitetu, vodite računa o garancijama izvođača radova, jer smo bili u prilici da čujemo od ministara da li u ovoj ili prethodnoj Vladi, svejedno, ili prethodnim vladama, da se na gradilištima, dakle, direktno sa gradilišta imamo izveštavanje da se kasni sa radovima i da postrojavaju tu izvođače ili podizvođače radova. Ja pretpostavljam da postoje neke garancije bankarske, kad neko kaže – ja dobijam avans 50%, 10, 20, svejedno koliko, da ne kažem 100%, da on nema kao baš da može da radi šta hoće i koliko hoće, već da ga obavezuju i preuzeta sredstva, da ga obavezuju i rokovi, a uz to da treba kontrolisati i kvalitet radova.

Zašto vam ovo sve govorim? Sve su ovo razlozi zašto narodni poslanici koji nemaju informacije o svemu ovome o čemu vi imate i kojima raspolažete nisu spremni da daju podršku, a vi ste dužni da to sprovedete i da o tome vodite računa.

Takođe, govorili ste da od 1976. godine do 2012. godine, čini mi se, nijedan, odnosno nula kilometra ste rekli je izgrađeno, ali pretpostavljam da je nula i plaćeno. E, sad, vi vodite računa da ne bude plaćeno više kilometara nego što je urađeno. Razumete o čemu vam govorim?

Što se tiče Izveštaja Fiskalnog saveta, o njemu ću govoriti zato što nema ni vremena da se o svim izveštajima govori, ali on na neki način ima i krovni, kako bih rekao, iz mog ugla gledanja, iz našeg ugla gledanja, ima krovni značaj zato što pojedini delovi izveštaja koje smo imali prilike danas, čije obrazlaganje smo imali prilike da saslušamo, da su neki nalazi u tim izveštajima posledica nalaza i ocena koje smo mogli da pročitamo u Izveštaju Fiskalnog saveta za 2021. godinu.

Neko je pomenuo maločas da, mislim da ste vi podneli u martu 2022. godine izvešaj i sada smo, bezmalo, u martu 2023. godine, mnogo se toga izdešavalo. Mislim da ste radili u toj godini nekih 11 izveštaja, ocena u 2021. godini. U međuvremenu, šta imamo? Imamo završni račun za 2021. godinu? Pa, imamo vašu naknadnu ocenu, ako tako mogu da kažem, tog završnog računa. Dakle, nešto što nije sadržano u ovom vašem Izveštaju, jer vi ste ga podneli kada niste imali završni račun za 2021. godinu i naknadno ste sačinili ocenu.

S druge strane, usvojen je budžet za 2022. godinu. Imali smo rebalans za 2022. godinu, jedan rebalans, jel tako, krajem 2022. godine i usvojili smo budžet za 2023. godinu. Dakle, mnogo toga se izdešavalo u tom, da kažem, budžetskom životu, mnoge odluke su donete, a mi sada ne možemo da se ograničimo samo na ovaj izveštaj. Čak i predsednik Fiskalnog saveta danas u obrazlaganju izveštaja, na moju žalost ili građana Srbije, tako mogu da kažem, je rekao da neke zamerke, primedbe, kada su u pitanju ocene za 2021. godinu da se, nažalost, ponavljaju i u 2022. godini, a procenjuje se na osnovu usvojenog budžeta i u 2023. godini, osim, ne znam, oko vanrednih pomoći, to je, barem, predsednik Fiskalnog saveta rekao da ne očekuje da će ove godine biti, makar na način kako su one neselektivno isplaćivane u 2021. godini.

Sada kad govorimo o ulozi Fiskalnog saveta, na neki način, uzimajući u obzir ono što je moglo da se čuje prilikom javnog istupanja vas kao predsednika i vas kao članova Fiskalnog saveta o pojedinim izveštajima koje ste davali i ocenama koje ste davali, da smo imali poprilično oštre kritike izvršne vlasti, što, ako nije zabranjeno. Na kraju krajeva i vi ste naveli u izveštaju, ovome koji danas razmatramo, nepoštovanje od strane ministarstva, mislim da ću čak i da citiram, od strane Ministarstva finansija, Ministarstva rudarstva i energetike i, čini mi se, Kancelarije za javna ulaganja. Mislim da to piše u izveštaju, dakle, nepoštovanje.

U Zakonu o budžetskom sistemu u odredbama kojima je ustrojen Fiskalni savet, njegove nadležnosti, njegove odgovornosti itd. stoji da su državni organi dužni da dostavljaju sve informacije, izveštaje, podatke, ja sada parafraziram to, koji su od značaja za rad Saveta. Jer vi ako ne raspolažete relevantnim podacima, pogotovo ako ne raspolažete u datom trenutku, a to je takođe navedeno kao primedba u Izveštaju za 2021. godinu, da vi ne možete da sačinite ni relevantan, da kažem, pouzdan izveštaj ako ne raspolažete podacima.

S druge strane, tamo postoji jedna odredba u Zakonu o budžetskom sistemu, ukoliko vam neko ne dostavlja izveštaje ili podatke ili informacije, da se Fiskalni savet može obratiti Narodnoj skupštini. Meni nije poznato, iz Izveštaja nisam video, možda mi je promaklo, ali vi me ispravite, mislim da se niste obratili Narodnoj skupštini sa zahtevom da vam preko Vlade, odnosno ministarstava ili institucija drugih organa koji ne dostavljaju podatke da to obezbedite.

Tako da, kako bih vam rekao, ove vaše primedbe činjenično stoje, ali način na koji ih iznosite mislim da ima i određenu dozu strahopoštovanja, ne znam kako ćete to da razumete, ali to je prosto moj utisak.

Što se tiče samog budžeta Fiskalnog saveta, jedno pitanje samo imam. Tamo je došlo u nekom trenutku do prepakivanja, ako tako mogu da kažem, u budžetskom smislu, plata, sa zarada na 6.000.000 dinara u usluge po ugovoru, da su usluge po ugovoru uvećane sa 10 na, mislim, 16,5 a za toliko su umanjena sredstva za plate. Tu je čak i, mislim, za jednog radnika smanjen broj. Ako sam dobro razumeo, ovde se postavlja pitanje ako ukupno od izdvajanja za plate i doprinose i usluge po ugovoru, to je četrdesetak miliona dinara, ako je 16 miliona dinara, to četrdesetak posto izdvajate za usluge po ugovoru i ako se to svake godine ponavlja, pa, zašto se ne jačaju kapaciteti Fiskalnog saveta? Zašto to ne tražite, ako već smatrate da treba? Znate, 16 miliona u odnosu na 25, to je 63%, 65%, dakle, 2/3 u odnosu na ono što je vama dato i opredeljeno za plate i za doprinose, nek je 25 miliona dinara, na sve to 16 miliona dinara, dakle, 60 i nešto posto u odnosu na taj iznos ide na usluge po ugovoru.

Da li ste tražili da se odobri broj, pretpostavljam, da se tu angažuju stručni ljudi, stručne službe u radu Fiskalnog saveta, pa ako je to potrebno svake godine zašto ne preteže u značajnoj meri izdvajanje za plate, redovne plate, jer jedan od ciljeva zbog kojih je i osnovan Fiskalni savet zakonom jeste da se stara da fiskalna politika bude predvidiva, pa ako rad Fiskalnog saveta nije predvidiv u tom smislu, ne znam na koji način možemo da se staramo i o predvidljivosti fiskalne politike. Pored te predvidljivosti važna je i javnost rada i odgovornost. Dakle, od svega onoga zbog čega je osnovan Fiskalni savet to izdvajam.

Iz ovih ocena koje ste vi dali u Izveštaju za 2021. godinu možemo da se složimo, ako ne u potpunosti, onda u pretežnoj meri, odsustvo javnosti rada ili transparentnosti, kako vi to kažete, nepredvidljivost, takođe, posebno mislim u odnosu na tekuću budžetsku rezervu, na kazne i penale, na subvencije itd, dakle, striktno se držim onoga što ste vi naveli u izveštaju, a na kraju ću dati neku ocenu i šire od ovih ocena, neusklađenost sa fiskalnim pravilima, ne poštovanje uloge Fiskalnog saveta, dakle, kroz uskraćivanje, kašnjenje ili uskraćivanje podataka koje ste tražili i, takođe, što trošenje budžetskih sredstava u velikoj meri jeste pod oznakom poverljivo ili strogo poverljivo. Mislim da ste čak te izraze iskoristili u izveštaju.

Tekuća budžetska rezerva za više od 190 miliona evra je probijena. Penali i kazne 150 miliona evra i pri tome, ako pođemo od toga za šta se troši tekuća budžetska rezerva, dakle, ili se budžet loše planira ili se loše izvršava ili je možda i jedno i drugo. To bih isto voleo da nešto više o tome kažete i da se malo oslobodite, kako bih rekao, u toj analizi, u toj kritici.

Naravno, uz sve to iznosite i određene pozitivne ocene i nemam problem da se sa tim složim, a ne bi trebalo da ima ni ministar finansija problem da se složi i sa kritikama, kao što se slaže i sa pozitivnim ocenama.

Takođe, posebno tretirate subvencije, subvencije za otvaranje radnih mesta, kako god hoćete, kolokvijalno to se govori – subvencije stranim investitorima, mada simbolički ima tu nekih i izdvajanja i za programe domaćeg privređivanja, ako tako mogu da kažem i to nije sporno. Kada se govori o efektima, imali smo prilike i na ovoj sednici da čujemo, ali uvek se o tome govori, da neko ko postavi pitanje u vezi sa tim da je protiv zapošljavanja, da je protiv rasta BDP-a, da je protiv povoljnom spoljnotrgovinskog bilansa itd.

Dakle, da se ne opravdavam kao za izgradnju železnice, da nismo protiv toga, ali se postavlja pitanje javnosti ili transparentnosti, kako vi kažete, na koji način se određuju prioriteti, da li država Srbija unapred zna kada planira sredstva za budžet… Ne znam, 2020. godine, mislim, bilo je 10 milijardi, a 2021. godine 16 milijardi, čini mi se, ili 16,5, da su povećana za 65% izdvajanja. Da li imamo prioritete šta želimo time da postignemo? Da li kada određujemo kome ćemo dati 2.000 evra po otvaranju radnog mesta, kome ćemo dati 10 ili 50, neko će možda od prisutnih članova Vlade reći da to nije istina, umeju ovde da se iskoriste malo i slobodniji izrazi, nemojte da lupate, ne znate ništa, pa izvinite da ima izveštaja o tome, da ima podataka, da ima informacija, a ja verujem da su to, ako se pozivamo na pozitivne efekte, podaci sa kojima bi vlast volela da se pohvali, a siguran sam da bi i građani bili ponosni, a pretpostavljam da bi opozicija manje lupala, što bi neko rekao ovde.

Kada govorimo o konkurentnosti, dolazimo do toga da, neko je ovde iznosio podatke o najvećem broju javnih nabavki, najveće vrednosti. Imamo jednog ponuđača i to je nešto na šta ne treba da budemo ponosni. Treba da težimo da imamo veći broj ponuđača, da promenimo Zakon o javnim nabavkama, da izdvajamo više sredstava za javne nabavke i da ih tako koncipiramo, da i domaći ponuđači mogu da budu izvođači radova, da ne budu samo podizvođači radova i da neko uzima kajmak, a da neko cedi vodu iz suve drenovine kada su poslovi u pitanju.

Kada govorimo o konkurentnosti, ako pođemo od te činjenice, od tog podatka, dakle najveći broj javnih nabavki jeste po jedan ponuđač, onda možemo da zaključimo da u toj „konkurentnosti“, pod navodnicima, imamo vankonkurentne firme ili nadkonkurentne firme, privredna društva kojima se možda i prilagođavaju uslovi konkursa i da se na taj način eliminišu drugi ponuđači, a da su u isto vreme posle tih koji ne mogu da konkurišu kao izvođači, da su podobni da budu podizvođači radova. Dakle, imamo vankonkurentne i nadkonkurentne ili kako hoćete, konkurentne firme.

Dakle, jedna opšta ocena je da nema javnosti, da se krše pravila, da se kada su u pitanju javne nabavke i dodele ugovora sistematski tumači zakon, dakle da to tako može i da to tako treba, a sa druge strane imamo i krajnje restriktivna tumačenja.

I tu i tamo kada su u pitanju veliki problemi i kršenja zakona u oblasti javnih nabavki, tu i tamo pojavi se neki slučaj koji ugleda jutro, ali vrlo mali broj njih omrkne kada je u pitanju javnost.

Dakle, sve je dopušteno, ali nije sve na korist. Hvala što ste me saslušali.

Obrazložio sam juče, gospodine predsedniče, amandman 23. i 24. Ne bih se ponavljao. Dobio sam odgovor ministarke i tu se više ništa ne može. Hvala.

Zahvaljujem.

Podneli smo amandman na član 26. i predložili smo nešto drugačiju strukturu gospođo ministarka, kada su u pitanju izborni članovi saveta iz reda javnih tužilaca, gde je predviđeno da se jedan bira iz Vrhovnog javnog tužilaštva, jedan iz Apelacionog javnog tužilaštva, zapravo jedan iz svih tih, jedan iz Apelacionog, jednog iz Javnog tužilaštva za organizovani kriminal, Javnog tužilaštva za ratne zločine, kao i jedan iz viših javnih tužilaštava i dva iz osnovnih javnih tužilaštava. Znači, pet koji se biraju po ustavnim amandmanima. Po predlogu zakona to nije sporno, međutim, što se tiče strukture i upravo smo se rukovodili amandmanima na Ustav. Dakle, amandmanom 25. na član 163. koji u četvrtom stav kaže da se prilikom izbora javnih tužilaca u Visoki savet tužilaštva vodi računa o najširoj predstavljenosti javnih tužilaštava.

Još smo pošli od činjenice, zapravo od ustavne odredbe da vrhovni javni tužilac je po položaju član VST i da će Vrhovno javno tužilaštvo birati jednog. Dakle, iz Vrhovnog javnog tužilaštva imaćemo dva člana u Savetu, od pet.

Mislili smo da na taj način ovo kako ste predložili nije u skladu sa ovim proklamovanim ciljem ustavnim amandmanom 25. na član 163. Ustava da treba da bude najšira predstavljenost, pa smo predložili ovako kako sam rekao. Dakle, da jednog biraju zajedno iz Vrhovnog javnog tužilaštva, Javnog tužilaštva za organizovani kriminal. Javnog tužilaštva za ratne zločine, zatim jednog iz apelacionih javnih tužilaštava i ovako kako je predviđeno po jedan iz Viših javnih tužilaštava i dva iz osnovnih javnih tužilaštava.

U vezi sa tim, predložili smo odmah i izmenu člana 28. gde se uređuje biračko pravo. To takođe ne bih ponovo obrazlagao, ali voleo bih da od ministarke dobije odgovor, tumačenje, objašnjenje, kako god, baš vezano za ovu odredbu, stav 4. člana 163. dakle, amandman 25. na Ustav. Hvala.

Zahvaljujem.

Da se nastavim na obrazloženje koje je kolega izneo. Mi smo predvideli i predložili izmenu celoga člana sa većim osloncem na ustavne amandmane na Ustav Republike Srbije, gde se član 3. menja i glasi - sudijska funkcija je stalna i traje do izbora za sudiju do nastupanja uslova za prestanak sudijske funkcije. Sudija vrši sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo u svoju saglasnost može biti premešten ili upućen u drugi sud iste vrste i stepena ili nižeg stepena. U slučaju ukidanja suda ili pretežnog dela nadležnosti suda za koji je izabran, sudija može izuzetno, bez svoje saglasnosti biti trajno premešten ili privremeno upućen u drugi sud iste vrste i stepena ili neposredno nižeg suda, uz garantovanje zarade koju je imao u sudu, ako je to ispod nje, što je već rečeno.

Dakle, ova izmena, odnosno Predlog za izmenu ove odredbe eksplicitno jemči kontinuitet sudijske funkcije od trenutka izbora, do ispunjenja uslova za njen prestanak. Nepremestivost, pardon, sudije se garantuje propisivanjem njegove saglasnosti za premeštaj ili upućivanje u drugi sud, ali eksplicitnim navođenjem izuzetaka kada se to čini bez njegove saglasnosti i to navođenjem vrste i stepena suda, uz garanciju zarade koju je imao, što je već i rečeno i navedeno.

Ovo rešenje takođe se upodobljava sa odredbom ustavnih amandmana na član 147. u pogledu upućivanja u druge organe pravosudne, međunarodne organizacije, Ministarstvo za pravosuđe itd, uz svoju saglasnost da može da bude upućen u međunarodnu organizaciju iz oblasti tih poslova, ne znam kako bi to izgledalo. U svakom slučaju, dali smo neki predlog i na to rešenje. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, da ne ponavljam ono što su kolege već rekle, drugačije smo definisali odredbu ovog člana, člana 4. predloga zakona o sudijama, ali bih se samo osvrnuo i potencirao svih prava stranaka koja su garantovana Ustavom.

Dosta o tome je rečeno i sa kratkim osvrtom na narušavanje poverenja u nezavisnosti i nepristrasnosti sudija i sudova. Takođe smo predvideli da se uređuje zakonom i predviđena je jednom odredbom ovog člana da svi organi javne vlasti, javni funkcioneri dužni su da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova. I ona je deklarativnog karaktera, to je u redu da se o tome govori.

Međutim, kada govorimo o nekoj odgovornosti, o posledicama koje neko treba da trpi zbog narušavanja zbog poverenja u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova, u članu 97. predloga zakona, govori se o vrstama disciplinskih prekršaja i sada možemo da kažemo svi ovi prekršaji, na ovaj ili onaj način narušavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova.

Međutim, mislim da treba da budu kada su u pitanju prava stranaka u postupku, dakle, svih prava stranaka koja su garantovana Ustavom i međunarodnim ugovorima, zakonima itd. Ali, s druge strane, narušavanje poverenja u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova je moguće da vrše drugi organi, vlast i funkcioneri i vi ste to predvideli Predlogom zakona i takođe bi trebalo sankcionisati i to i takvo ponašanje nekim zakonom, jer se ovaj zakon odnosi na ta lica, ali ukoliko znamo da to postoji i sada ne treba da navodimo neke slučajeve, vi se sa njima slažete ili ne slažete, niste ni dužni to da znate, na kraju krajeva, ali, u svakom slučaju, ako nemamo posledicu za narušavanje poverenja i nezavisnosti sudija, znači, struktura van sudske vlasti, ako tako mogu da kažem u širem smislu, to se, naravno, odnosi i na tužilačke funkcije, onda ćemo dopustiti da nezavisnost, za koju se zalažemo, bez obzira da li su sudije izabrane pod političkim uticajem ili nisu, neka bude da ne bude i ta mogućnost da bude isključena, ali svejedno nosilac sudijske funkcije, potkopavanje njegove nezavisnosti, samim time i nepoverenje suda će proći bez posledica i imaćemo i dalje situacije o kojima smo dosta toga mogli da čujemo u ovom postupku.

Evo, ja vas molim, verujem da se o tome razmišlja, kroz neke druge zakone da to bude predviđeno i verujem da će Skupština imati prilike, pošto to predstavlja u širem smislu neki paket pravosudne reforme, da i to bude predviđeno u nekom skorijem roku kako bismo od početka primene ovih zakona ili u tom prelaznom nekom roku od godinu dana na neki način zaštitili sudije i sudsku vlast od vršenja, odnosno narušavanja poverenja u sudsku vlast.

Hvala.

Zahvaljujem.

Da ne ponavljam ono što su kolege rekle, rešenja su manje više identična koja su predložena ovim amandmanom i dosta o materijalnom položaju govoreno je u načelnoj raspravi.

Međutim, mene od samog rešenja ove odredbe brine, ministarka, o tome sam otvarao polemiku sa vama i vi ste u tome učestovali na neki način, ja nastavljam sada da brine što se vi pozivate na okolnosti koje postoje i koje sigurno u određenoj meri utiču na to da ne možete u ovom trenutku da prihvatite budžetsku obavezu, budžetsko izdvajanje, niti za povećanje plata sudija, niti za izjednačavanje sudija za prekršaje, više to i ne ponavljam. Dojadili smo i sami sebi, a kamoli ovi ljudima koji nas slušaju, ali sam prosto na okolnosti na koje se pozivate, energetsku krizu i, ne znam, rat u Ukrajini, energetska kriza je u pretežnoj meri posledica rata u Ukrajini, pa i ako jeste da se ne vraćamo i koji su još razlozi naši unutrašnji, čak i kada, nadam se što pre prestane rat u Ukrajini, taj problem sa energetskom krizom, ko zna koliko će sudija, a i nas poslanika koji nemamo baš malo vremena do sticanja uslova za penziju, da možda nećemo sačekati to neko vreme da će stanje u energetskoj oblasti biti tako idealno, pa da će kao jedna od okolnosti povoljnih da utiče na to.

S druge strane, ne tražim od vas odgovore, o tome je bilo dosta reči kada smo govorili o budžetu. U tom smislu, smatram da ipak ovi izgovori ne bi mogli da se prihvate, jer ovaj budžet podržava i neka izdvajanja za neke projekte za koje ne bi moglo da se kaže da su prioritetna, niti je predlagač budžeta to uspeo da obrazloži, a izdvajanja za te projekte idu iz kreditnih sredstava itd.

Zato sam vas i pitao za obim potrebnih sredstava za izjednačavanje sudija za prekršaje sa ovi platama sudija. Mislim da, rekli ste taj podatak nemate ili, ne znam, možda ne želite da se eksploatiše da ne bismo sada ušli u neku fazu da kažemo – e, sad može da se uzme od ovoga, pa da se da njima i to daje neki prostor za populizam, ali u svakom slučaju prisetio sam se rasprave o budžetu, mislim u mandatu još između 2016. i 2020. godine, kada je ministar Đorđević, ne znam tačno kog resora, ali mislim da je možda za socijalna pitanja itd kada se govorilo o penzijama, kada se insistiralo na nekoj metodologiji, kao što sada pokušavamo iz dobrih razloga, u dobroj veri da se na neki način obavežemo od kada ćemo početi da nešto pružamo po tom pitanju. Dakle, ne samo da najavljujemo.

Vi to niste radili na taj način kako je ministar tada rekao „na majke mi“, videćete da će se penzije povećati. Znate, to nije dobar jedan manir, to je takođe pitanje izuzetka, ja o tome uvek govorim da naši izuzeci postaju pravila da bismo posle nekoliko godina, iako su tada predlagane neke metodologije kao što se sada predlažu neka rešenja ovde ne konkretno, jer ovo ipak nije rasprava o budžetu, niti ste vi govorili o tim sredstvima koja su potrebna, da se ipak došlo do neke metodologije, Švajcarske, ovakve, onakve, nije ni važno, koja je ipak i bolja nego odsustvo bilo kakve metodologije.

Tako da, ja vas molim, doći će trenutak kada će se razgovarati o budžetu i o budžetiranju, ne znam za 2024, 2025. i 2026. godinu, ja verujem i molim vas da u tom smislu izađete sa nekom projekcijom i da ta projekcija može da ima uzlaznu neku liniju i pozitivnu tendenciju, da to ne znači da treba da budu povećane ako nam je cilj 50% na primer ili 30 da to treba da bude odmah, ali da počne na tome da se radi.

Ja verujem kad vi razgovarate u Vladi da možda ono što smatrate da nije kao predstavnik predlagača primereno da vi ovde sa nama polemišete, ali verujem da na sastancima Vlade, posebno sa Ministarstvom finansija, bi ste sigurno mogli i znate za argumente i za predloge koji bi mogli da budu od pomoći Ministarstvu, da da jednu snažniju budžetsku podršku ovim reformama, da ne govorim o tome da bi ste neku argumentaciju koju ste čuli na ovoj sednici, sigurno mogli da iskoristite u pozitivnom smislu. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Predloženi amandman na član 18. jeste u stvari usklađivanje sa predlogom amandmana koji smo dali na član 3. i to obrazloženje sam već dao. Neću da ponavljam. Sve je to usklađivanje sa amandmanom 9 na član 147. i to konkretno na upućivanje sudije u Visoki savet sudstva, Pravosudnu akademiju, međunarodnu organizaciju i drugi organ koji smo predložili da se brišu.

Hvala.

Zahvaljujem gospodine predsedniče.

Samo nekoliko izmena u odnosu na predloženi tekst. Dakle, mogućnost da sudija bude privremeno upućen u drugi sud u kome nedostatak sprečenosti, izuzeće sudije i drugi razlozi otežavaju rad suda itd. predvideli smo uz pismenu saglasnost i pribavljenu saglasnost predsednika oba suda, a na sličan način kako je to predviđeno u članu 19, ali naravno i bez svoje saglasnosti da može da bude pod određenim uslovima, kako je to opisano prethodno da propiše kriterijume Visoki savet sudstva i, takođe, za slučaj privremenog upućivanja u drugi sud iste vrste ili istog stepena ili neposredno nižeg stepena najduže do godinu dana, kako je predviđeno, uz platu koju je imao, garantovanu platu koju je imao u sudu iz kog je premešten, ako je to povoljnije za njega. To je predložena izmena u odnosu na predlog koji je Vlada dala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Odredba člana 23. tiče se neizmenjivosti godišnjih poslova, sudija i ja bih iskoristio, gospođo ministarka kratku polemiku o značaju planskog rada uopšte i posebno kada su u pitanju, kada je u pitanju rad sudija i da se ovde predviđa godišnji raspored poslova i neki izuzeci pod određenim uslovima pod kojima se sudiji mogu poveriti i drugi poslovi, čak iz druge pravne oblasti u kojoj postupa i to je sve u redu, taj izuzetak može da postoji.

Međutim, mi sada sa nasleđem o kojem smo govorili imaćemo veliki problem sa postojećim brojem sudija, sa, opet se vraćam na finansije koje su takođe potrebne radi jačanja kapaciteta ne samo povećanja plata, već povećanja broja nosilaca sudijskih funkcija i tužilaštava itd.

Ne znam, danas je neko pomenuo, veliki broj predmeta, pogotovo onih koji traju po pet, šest i više godina, dakle, sve će to na neki način opterećivati postojeće kapacitete kada je u pitanju godišnji program rada.

Da je to jako važno i za umanjivanje mogućnosti uticaja na rad suda i ranije smo govorili i o dostojnosti, nezavisnosti itd, koliko je taj plan važan možda bi smo mogli da razmatramo i kroz poziciju Vlade, gospođo ministarka, kada planiramo, da ne bi smo dolazili u ovakvu situaciju, hajde sada treba da ispoštujemo ovaj rok, govorili smo dosta o tim okolnostima u načelnoj raspravi, da možda u skraćenoj proceduri, objedinjenoj raspravi, sa 40 tačaka dnevnog reda raspravljamo. Nema dovoljno vremena ni za ovih pet zakona, a kamoli za neke druge. Evo, vidite da nećemo možda više od dva zakona u pojedinostima, kada je u pitanju razmatranje amandmana.

Šta vam ovo govori? Da je vrlo važno, baš sa stanovišta jačanja i podrške pravosudne reforme, da i Vlada ima jasan godišnji plan sa kojim i kakvim zakonskim predlozima i sa kojom dinamikom, načelno, dakle to niko ne traži da to bude fotografski sa datumima, će izlaziti pred Skupštinu i možda ako Vlada ima spreman taj predlog, a smatram da to što bi taj plan bio poznat i poslanicima bez, naravno, zahteva da u ovom trenutku na početku prolećnog zasedanja imamo sve te predloge, ali da prosto jedna izvesnost bi sigurno bila, ja koristim tu reč često, lekovita i za rad ovog parlamenta i za kvalitetniji rad i za kvalitetnije zakone i za položaj i poziciju Vlade u postupku donošenja zakona, pa samim time i u radu Skupštine. Hvala.