Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, uvaženi premijeru, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim poslaničko pitanje ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, gospođi Sofronijević.

Geostrateški položaj naše zemlje postavlja nas u sam centar ključnih transportnih koridora koji povezuju zapadnu i centralnu Evropu sa jugoistočnom Evropom i Bliskim istokom. Prepoznajući ovaj potencijal naša poslanička grupa je od samog početka snažno pozdravila i inicirala razvoj železnice, jer železnica nije samo infrastruktura, ona je generator ekonomskog razvoja, ekološki najprihvatljiviji vid transporta i ključni preduslov za privlačenje novih investicija.

Za našu zajednicu, ali i celu državu strateški cilj jeste puštanje u rad međunarodnog putničkog saobraćaja na brzoj pruzi između Beograda i Budimpešte, jer teretni saobraćaj na ovoj međunarodnoj ruti već nesmetano funkcioniše.

Znamo da ste se nedavno u Subotici sastali sa mađarskim ministrom Davidom Vitezijem povodom ove pruge.

Građani i turisti sa nestrpljenjem iščekuju kada će krenuti putnički voz, s toga vam postavljam sledeća konkretna pitanja. Kada će tačno krenuti putnički saobraćaj na relaciji Beograd – Budimpešta? Koliko se dodatnih pari putničkih vozova planira između glavnih gradova? Koliko će trajati putovanje putničkim vozom od Beograda do Budimpešte? Na koji način će biti rešena carinska i pasoška kontrola za putnike? Da li će se ona obavljati bez zastoja tokom same voženje u vozu ili na drugi način?

Poštovane kolege, SVM je pokrenuo i podržao 2021. godine finansiranje projekta rekonstrukcije i modernizacije železničke pruge Horgoš – Subotica, odnosno Subotica – Segedin. Pošto je pruga između Subotica i Segedina rekonstruisana i vozovi saobraćaju svaki dan putnici to sve više koriste.

Predsednik naše stranke, Balint Pastor, se u proteklom periodu zalagao kod obe Vlade da se poveća broj vozova na ovoj relaciji. Da li su Vlade prihvatile naš predlog, odnosno da li će biti više vozova u odnosu na trenutno stanje? Građane Subotice interesuje dokle je stigla i rekonstrukcija i modernizacija deonice pruge Subotica – Baja.

Hvala vam.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, nalazimo se u specifičnom političkom trenutku. Za svega par nedelja ovaj visoki Dom će biti raspušten. Vlada će ući u tehnički mandat, a građani Srbije će uskoro na izborima odlučivati o budućem pravcu razvoja naše zemlje.

U takvim okolnostima parlamentarne rasprave neretko skliznu u sferu političkog marketinga i praznih obećanja. Međutim, za poslaničku grupu Saveza vojvođanskih Mađara odgovornost prema građanima ne prestaje raspisivanjem izbora.

Mi smo parlamentarnu dužnost uvek shvatili kao obavezu da radimo do poslednjeg dana mandata. Rebalans budžeta koji se upravo nalazi pred nama posmatramo isključivo kroz prizmu stabilnosti, kontinuiteta i konkretnih rezultata koje ostvarujemo iza sebe i ostavljamo iza sebe.

4/1 TĐ/JG 10.30 – 10.40

Upravo zbog toga rebalans budžeta nam daje idealan povod da se osvrnemo na jedan od najuspešnijih zakona u ovom mandatu, zakon koji je u potpunosti opravdao svoje postojanje i za čije sprovođenje ovaj rebalans danas obezbeđuje punu finansijsku stabilnost.

U okviru ovih budžetskih izmena država je jasno definisala sredstva za pokrivanje troškova subvencionisanih kamata, čime se garantuje nesmetani nastavak i dugoročna stabilnost ovog projekta. Reč je o zakonu, odnosno o Programu o podršci mladima za kupovinu prvog stana. Povećanje ukupnog iznosa kredita na 900.000.000 evra u okviru ovog sistema jeste jasan pokazatelj da država na predlog i uz snažnu podršku narodnih poslanika sistemski rešava demografsko i stambeno pitanje mladih.

Dame i gospodo, pomoć mladima pri kupovini prve stambene nepokretnosti za Savez vojvođanskih Mađara nikada nije bila samo ekonomska mera. To je duboko socijalna, demografska i populaciona politika. Ponosni smo na činjenicu da je od početka primene ovog programa, od marta 2025. godine, odnosno do juna 2026. godine, podneto preko 11.400 zahteva. A da je dosada odobreno i registrovano više od 7.000 ugovora o stambenim kreditima za mlade. Podaci pokazuju da se samo tokom proleća ove godine broj registrovanih kredita uvećao za oko 1.300 novih ugovora sa prosečnom vrednošću od 80.000 evra.

Savez vojvođanskih Mađara je od samog početka aktivno učestvovao u kreiranju ovog zakonskog okvira, trudeći se da pretoči glas naroda i realne probleme sa terena u tekst zakona.

Na samom početku primene ukazali smo Ministarstvu finansija na potrebu da se omogući solidarna pomoć šireg kruga srodnika, a ne samo roditelja kako bi mladi lakše obezbedili kreditno jemstvo kod banaka. Drago nam je što je Ministarstvo prihvatilo našu argumentaciju i preciziralo pojam „člana porodice“, čime su uklonjene formalne prepreke za mnoge unuke i rođake širom Srbije.

Takođe, zahvaljujući našem insistiranju, zakon danas prepoznaje i realne životne situacije, omogućeno je finansiranje gradnje kuća na sopstvenom zemljištu, individualna gradnja, kao i kupovina montažnih kuća uz uključivanje pomoćnih objekata u definiciju stambene nepokretnosti. To je od presudnog značaja za ruralne sredine u Vojvodini. Savez vojvođanskih Mađara ima višegodišnje iskustvo na ovom polju. Preko naše Strategije za ekonomske razvoj Vojvodine, mi smo već omogućili mladim ljudima kupovinu 1.341 seoske kuće u Vojvodini. Zvanične brojke iz naših programa jasno pokazuju da je obezbeđivanje krova nad glavom direktno dovelo do porasta stope nataliteta u tim porodicama. Zato smo sa punim pravom i legitimitetom podržali ovaj republički zakon, jer znamo da on daje rezultate.

U ime Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara koristim svoje poslaničko pravo da Ministarstvu finansija postavim sledeće poslaničko pitanje – na koji način će Ministarstvo finansija u periodu postojećeg tehničkog mandata Vlade obezbediti puni kontinuitet i nesmetanu realizaciju Programa podrške mladima u kupovini prve nekretnine? Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas nalazi izuzetno važan zakonski okvir Predlog zakona o ublažavanju posledica energetske krize i rasta troškova života pojedinim kategorijama stanovništva kroz jednokratnu finansijsku podršku i jednokratnu novčanu naknadu.

Kao poslanička grupa SVM detaljno smo analizirali ovaj dokument i sa punim političkim i moralnim uverenjem želim na samom početku da istaknem da će naša poslanička grupa u danu za glasanje podržati ovaj predlog.

Smatramo da je ova mera neophodna, pravovremena i socijalno duboko opravdana. Svedoci smo da je u prethodnom periodu došlo do ozbiljnih, nepredviđenih poremećaja na globalnom i domaćem tržištu energenata i sirovina. Ti poremećaji su izazvali snažne inflatorne pritiske i lančani rast cena osnovnih životnih namirnica, proizvoda i usluga. Ovakav nagli skok troškova života najteže pogađaju socijalno najosetljivije kategorije našeg društva. One sa fiksnim i najnižim primanjima, ali je istovremeno značajno umanjio realnu kupovnu moć svih punoletnih građana Republike Srbije.

Kao odgovorni narodni predstavnici moramo otvoreno reći, redovni zakonski mehanizmi i indeksi usklađivanja penzija i socijalnih davanja koji već postoje u našem sistemu, imaju svoju svrhu i dinamiku. Međutim, ti redovni sistemi nisu projektovani da reaguju trenutno i interventno na ovako nagle i iznenadne ekonomske šokove. Zato je donošenje ovog posebnog zakonskog rešenja, ovog leks specijalisa, jedini ispravan ad hok finansijski i pravni put da država hitno interveniše i pruži direktnu ruku spasa onima kojima je to u ovom trenutku najpotrebnije.

Zato mi u SVM smatramo da je primarnim cilj ovog zakona očuvanje životnog standarda naših građana i očuvanje marko-ekonomske stabilnosti, cilj oko kojeg danas u ovom domu ne sme biti političkih podela.

Uvažene kolege, želim detaljnije da se osvrnem na samu strukturu pomoći i da objasnim zašto je ona sa stanovišta socijalne pravde izuzetno dobro balansirana. Predlog zakona pravi jasnu distinkciju i uvodi dva modela davanja.

Jednokratnu finansijsku podršku za najugroženije kategorije i opštu jednokratnu novčanu naknadu. Prva i najvažnija kategorija jesu naši penzioneri, građani koji su izgradili ovu zemlju i koji danas imaju fiksna primanja. Izuzetno je

11/2 JJ/MJ

pravedno što je finansijska podrška za njih diferencirana u zavisnosti od visine penzije. Najviši iznos od 35.000 dinara predviđen za one čija penzija iznosi do 31.000 dinara, to je direktna i snažna podrška najugroženijim penzionerima da bezbrižnije dočekaju predstojeću jesen i zimu. Iznos od 27.500 hiljada dinara primiće građani čije su penzije u rasponu od 31.000 dinara do 56.800 dinara. Iznos od 20.000 dinara namenjen je penzionerima sa primanjima višim od 56.800 dinara. Ovakav stepenasti pristup jasno pokazuje socijalno odgovornu nameru predlagača.

Pored penzionera zakon direktno prepoznaje i druge izuzeto ranjive grupe. Roditelji i staratelji koji ostvaruju pravo na dečiji dodatak dobiće 25.000 dinara po svakom detetu za koje se to pravo ostvaruje.

Za SVM kao partiju koja se snažno i kontinuirano bori za podršku porodicama i za pronatalitetnu politiku ova mera je od neprocenjive važnosti. Podrška porodicama sa decom u trenucima krize nije samo ekonomska pomoć, to je jasna poruka države da roditelji nisu sami.

Dame i gospodo, dozvolite mi da ukažem na još jedan ključan element ovog zakona koji uvodi i pravo na jednokratnu novčanu naknadu u iznosu od 6000 dinara. Pa, se postavlja ključno pitanje – ko ima pravo na ovih 6000 dinara? Pravo imaju svi punoletni državljani Republike Srbije sa prebivalištem u našoj zemlji.

Poslanička grupa SVM smatra da ovaj zakon predstavlja konkretan, opipljiv i finansijski održiv dokaz da Vlada vodi računa o socijalnoj pravdi, o svojim najstarijim građanima, o deci i o očuvanju dostojanstvenog životnog standarda u kriznim vremenima.

Poštovani narodni poslanici, sada bih želeo da govorim o tome zašto će poslanička grupa SVM podržati rebalans budžeta. Pre svega podržaćemo ga se kroz ovaj dokument koji je najvažnije ne samo finansijska nego i politička strategija razvoja našeg društva potvrđuju naša decenijska zalaganja koja smo formulisali, a imaju za cilj ravnomerni regionalni razvoj i poboljšanje kvaliteta života svih naših građana.

Za SVM je od ključne važnosti što se više naplaćenih prihoda vraća direktno građanima kroz jačanje socijalne i zdravstvene sigurnosti. Ovaj rebalans donosi skoro 30 milijardi dinara više za resor zdravstva. Taj novac je namenjen za uvođenje najsavremenijih inovativnih lekova, lečenje retkih bolesti, ali i za kapitalne projekte kao što je izgradnja dečije bolnice „Tiršova 2“.

Takođe u okviru ovog paketa država je izdvojila 3,7 milijardi dinara kako bi trajno i značajno umanjila cene za 18 najvažnijih lekova na recept za lečenje srčanih slabosti i drugih bolesti. Država sada preuzima do 70% troškova za ove savremene terapije, što znači da građani umesto dosadašnjih visokih cena sada plaćaju najviše 1700 dinara po kutiji. Ova mera za mnoge hronične bolesnike i njihove porodice znači direktnu uštedu u kućnom budžetu i do deset hiljade dinara.

Posebno želim da istaknem i pozdravim najnoviju odluku Vlade da od 1. januara naredne godine minimalna zarada bude povećana na istorijskih 600 eura, odnosno iznosiće 70.470 dinara. Pored toga Vlada je još u martu ove godine smanjila akcize na naftne derivate za 20%, ova odluka je i dalje na snazi kako bi se sprečilo da se nagli rast cena benzina i dizela na svetskom tržištu prelije na teret građana čime se direktno štiti njihov životni standard.

Na osnovu gore navedenog se može zaključiti da i dalje vodimo politiku brige o ljudima, da je rebalans duboko human, socijalno odgovoran i da mu je zdravlje i novac naših građana na prvom mestu i omogućava nastavak ubrzanog ekonomskog razvoja.

11/3 JJ/MJ

Kada ukrstimo budžetske projekcije i zaključke revidirane fiskalne strategije za 2026. godinu sa projekcijama za 2027. i 2028. godinu nedvosmisleno se potvrđuje sledeće ključne činjenice. Stabilan privredni rast u globalno izazvanom okruženju, korigovana je projektovana stopa privrednog rasta Srbije za 2026. godinu i sada iznosi 3,3% BDP što je izuzetan rezultat ako uzmemo u obzir da je za evrozonu najavljen skroman rast od svega 1,5% BDP. Javni dug države iznosi 45% BDP, čime ispunjava Mastrihtski kriterijum od maksimalnih 60%, nalazi se daleko ispod proseka evrozone koja iznosi 88%. Korenita promena modela ekonomskog rasta.

12/1 TĐ/CG 12.00 – 12.10

Dosadašnji model razvoja, koji se predugo zasnivao na privlačenju stranih investicija isključivo kroz relativno jeftinu radnu snagu, uspešno je promenjen. Radna snaga u Srbiji više nije jeftina. Prosečna neto plata u našoj zemlji je zvanično prešla nivo od 1.000 evra i projektovano ide ka 1.150 evra. Ovim tempom ubrzano sustižemo ne samo zemlje Centralne i Istočne Evrope, već smo došli na korak do Bugarske, a ozbiljno se približavamo i zemljama poput Grčke, gde je prosečna plata 100.000 evra, Rumunije, Mađarske, pa sve do Portugala sa 1.300 evra. Šta više, najnoviji podaci Eurostata potvrđuju ovaj istorijski zaokret.

Kada posmatramo standard kupovne moći, odnosno realnu vrednost zarada, naša minimalna primanja pružaju veći životni standard nego što je to slučaj u čak sedam zemalja EU. Mi danas u toj kategoriji iza sebe ostavljamo članice Unije, kao što su: Bugarska, Rumunija, Letonija, Estonija, Slovačka, Češka i Mađarka, jer naš radnik za svoj minimalac u svojoj zemlji može da kupi više nego njihovi radnici u njihovim ekonomijama. To je jasan dokaz da se profit u Srbiji danas ostvaruje kroz veću produktivnost, tehnološki napredak i visoku dodatnu vrednost, a ne preko leđa domaćeg radnika.

Kontinuitet masovnih infrastrukturnih ulaganja. U predloženom rebalansu budžeta za kapitalne investicije, nabavku nefinansijske imovine na nivou Republike opredeljen je ogroman iznos od preko 623,4 milijarde dinara, dok ukupna javna ulaganja dostižu čak 780 milijardi dinara. Ovaj visok nivo izdavanja nedvosmisleno ukazuje na jasan i kontinuirani fokus države na infrastrukturna ulaganja, izgradnju puteva, bolnica i železnica što direktno generiše stabilan privredni rast i obezbeđuje bolju budućnost za sve naše građane.

Pored regionalnih projekata za nas u SVM je izuzetno važno što ovaj rebalans budžeta donosi dodatna sredstva za realizaciju specifične izložbe EKSPO 2027, pre svega za prateću infrastrukturu i energetsko opremanje. Ova izdavanja potvrđuju da je EKSPO prepoznat kao najveća razvojna šansa cele države od koje će ekonomske koristi imati svi naši lokalni privrednici.

Za poslaničku grupu SVM je važno da se na teritoriji Vojvodine uspešno realizuje više kapitalnih projekata. Posebno pozdravljamo činjenicu da su ovim rebalansom unete ključne budžetske stavke koje se odnose na izgradnju brze saobraćajnice „Osmeh Vojvodine“ od Bačkog Brega do Srpske Crnje, što je projekat od životnog značaja za naše građane. U listi kapitalnih projekata uspešno je potvrđena i izgradnja auto-puta Beograd – Zrenjanin – Novi Sad. Takođe, projektovano je i masovno finansiranje za ključne regionalne pruge, rekonstrukciju i modernizaciju pruge Pančevo – Zrenjanin –Banatsko Miloševo – Senta – Subotica u iznosu od čak 106,7 milijardi dinara, kao i pruge Vrbas–Sombor sa 30,9 milijardi dinara.

U ovom kontekstu za nas je od presudnog značaja i rekonstrukcija Pančevačkog mosta, čiji su pripremni projekti u završnoj fazi i gde se početkom sledeće godine očekuje potpuna obnova prilaznih konstrukcija i rampi. Ovaj most je žila kucavica koja spaja južni Banat i celu Vojvodinu sa prestonicom i njegova modernizacija je bezbednosni ekonomski imperativ za hiljade naših građana koji ga svakodnevno koriste.

Ovim infrastrukturnim ulaganjima značajno se podiže kvalitet infrastrukture čime Vojvodina postaja daleko privlačnija za nove investitore, što će direktno doprineti otvaranju novih radnih mesta i rastu zaposlenosti.

Pored velikih saobraćajnih projekata za građane Vojvodine od suštinskog značaja su i ekološke investicije. Ovaj rebalans potvrđuje garancije od preko 271 milijarde dinara za projekat „Čista Srbija“ I i II. Za nas to nisu samo suve cifre već

12/2 TĐ/CG

konkretna rešenja. To znači preko 110 kilometara nove kanalizacione mreže za Suboticu, Palić, Čantavir i Bajmok, ali što je najvažnije i izgradnju dva potpuno nova postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Bajmoku i Čantaviru.

Ravnomerni razvoj Vojvodine ne može se zamisliti bez njenog administrativnog centra. Ovaj rebalans garantuje nastavak izgradnje Fruškogorskog koridora, projekta koji Novom Sadu donosi strateški važan četvrti most, produžetkom Bulevara Evrope i rasterećenje grada od teretnog saobraćaja. Pored toga, investicioni zamah potvrđujemo i kroz Ugovor za izgradnju novog pešačko-biciklističkog mosta na Dunavu koji će spojiti Novi Sad i Petrovaradinsku tvrđavu. Uz auto-put prema Zrenjaninu i Beogradu, ovi projekti čine naš glavni grad pokrajine modernim evropskim saobraćajnim čvorištem.

Zbog svih napred navedenih razlog, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati rebalans budžeta za 2026. godinu, kao i sve ostale zakone koji su na dnevnom redu, jer su za našu poslaničku grupu, kako je naš predsednik rekao, normalnost, zdrav razum i odgovorno upravljanje osnovni principi na kojima istrajavamo. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, u ime poslaničke grupe SVM obraćam se Ministarstvu finansija sa željom da pokrenem temu koja se tiče samog duhovnog i kulturnog jezgra našeg društva, a to je položaj izdavaštva, kao i štampanih i elektronskih medija u Srbiji.

Pre nego što pređem na naše konkretne predloge i pitanja, želeo bih da izrazim iskreno priznanje i zahvalnost Vladi na primernoj i odgovornoj politici koju sprovodi u oblasti obrazovanja i podrške nacionalnim manjinama. Odličan i opipljiv primer toga jeste uspešan program zahvaljujući kojem obezbeđujemo besplatne udžbenike na osam jezika nacionalnih manjina za sve porodice.

Ova plemenita mera direktno pomaže više od 10.000 učenika iz redova nacionalnih manjina. Navedeni korak jasno pokazuje da je Vlada posvećena znanju, kulturi i očuvanju nacionalnog identiteta.

Polazeći od ovog pozitivnog i konstruktivnog pristupa Vlade želimo da predložimo sledeći logičan korak koji bi pored generacija koje dolaze služio i duhovnom uzdizanju odraslog stanovništva. Neizostavan uslov za kulturu i kvalitetno obrazovanje jeste da knjige budu finansijski dostupne svim građanima. Zalog napretka jedne nacije jeste da knjiga ne bude luksuz, već svakodnevna duhovna hrana koja stiže i u domove u najmanjim i najudaljenijim mestima.

Podjednako važno pitanje jeste i položaj štampanih i elektronskih medija. Štampa i onlajn mediji nisu samo temelj slobode izražavanja, već za nacionalne manjine preduslov i poslednji bedem informisanja na maternjem jeziku. Ovo naročito važi za manjinske listove čiji su osnivači ili sufinansijeri nacionalni saveti. Održivost novinarstva i novinskog izdanja direktno je povezana sa tim u kojoj meri ekonomsko okruženje prepoznaje kulturnu misiju medija u kreiranju javnog sadržaja.

Trenutno se u Srbiji knjige i dnevne novine oporezuju po posebnoj stopi poreza na dodatnu vrednost od 10%. To je dobra polazna tačka, ali zbog izazova digitalizacije i promenjenih čitalačkih navika došlo je vreme da strateški preispitamo ovaj sistem prateći uspešne evropske i regionalne modele.

Ako pogledamo susedne zemlje pronaći ćemo odlične ekonomske primere ublažavanja poreskog opterećenja u kulturi. U Hrvatskoj, Mađarskoj i Rumuniji PDV na knjige iznosi svega 5%. Međutim, ako pogledamo širi evropski kontekst nailazimo na još radikalnije i uspešnije kulturne odluke.

Više država članica EU, poput Irske, a odnedavno u sklopu novih reformi i Danska, prepoznale su važnost podrške čitalačkoj kulturi i uveli su stope PDV-a od 0% na knjige kako bi se borile protiv digitalne izolacije i krize čitanja. Na isti način i Ujedinjeno Kraljevstvo potpuno oslobađa od poreza ova kulturna dobra. Ove države su prepoznale da se ukidanje ili smanjenje poreza naplaćenog na knjige i novine ne manifestuje kao manjak u budžetu, već se vraća kao dugoročna investicija u kulturnu i ekonomsku konkurentnost društva.

Predlažemo Vladi na razmatranje sledeći dvostepeni predlog modernizacije poreske politike – podrška štampanoj kulturi, smanjenje poreza na pola. Predlažemo da se trenutna stopa PDV-a od 10% na knjige u papirnoj formi i štampane medije smanji na pola, odnosno na 5% čime bismo se približili nivou naših regionalnih partnera. Ovo bi direktno smanjilo cene u knjižarama, povećalo kupovnu moć građana i donelo značajno finansijsko olakšanje izdavačima i redakcijama. Podrška digitalnoj budućnosti – stopa PDV-a od 0%. Predlažemo uvođenje stope PDV-a od 0% na elektronske knjige, digitalne medije i onlajn časopise oslanjajući se na evropske modele.

3/2 MT/MP

Mlađe generacije danas prvenstveno čitaju na ekranima. Ako elektronske kulturne proizvode potpuno oslobađamo poreza time pozicioniramo Srbiju kao najmoderniju državu u regionu okrenutu digitalizaciji. Sa druge strane, uz minimalan gubitak u budžetu pružićemo ogroman podsticaj modernom obrazovanju i tehnološkoj osnovi slobode medija.

Dakle, moje pitanje glasi – da li Ministarstvo finansija vidi mogućnost da u narednom periodu, na primer prilikom sledećih izmena budžeta, preispita oporezivanje knjiga i medijskih proizvoda?

Hvala lepo.

Zahvaljujem se, poštovana potpredsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici.

Pred nama se danas nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Kao poslanik poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, želim odmah na početku jasno i nedvosmisleno da poručim – naša poslanička grupa će u danu za glasanje podržati predložene izmene i dopune Zakona.

Kao što je poznato, Narodna skupština Republike Srbije u kontinuitetu radi na implementaciji ODIHR preporuka, pažljivo analizirajući izveštaje iz prethodnih izbornih ciklusa, počev od 2020. godine, preko 2022. godine, pa sve do decembra 2023. godine.

12/2 MZ/CG

Ovaj predlog izmena i dopuna Zakona je direktan proizvod inkluzivnog parlamentarnog dijaloga u okviru skupštinske radne grupe, vođenog u stalnoj koordinaciji sa ODIHR-om i Evropskom komisijom. Srbija time pokazuje spremnost da sasluša sugestije i sposobnost da te sugestije pretoči u zakonska rešenja.

Dame i gospodo narodni poslanici, za Savez vojvođanskih Mađara, kao najveću stranku nacionalne manjine u Republici Srbiji, jednakost izbornih uslova, pravna sigurnost i očuvanje stečenih manjinskih prava su od vitalnog značaja.

Kada govorimo o reformi izbornog zakonodavstva i finansiranju političkih subjekata, moramo sagledati širi kontekst specifičnosti multietničkih sredina, posebno u AP Vojvodini. Stranke nacionalnih manjina, po svojoj prirodi, nemaju ravnopravnu startnu poziciju sa većinskim političkim organizacijama. Zbog toga je za nas svaki zakon koji unosi red, transparentnost i ograničenja u trošenju novca zapravo korak ka zaštiti naših političkih prava.

Naš stav je po ovom pitanju potpuno jasan. Još u junu 2015. godine predsednik Saveza vojvođanskih Mađara i predsednik naše poslaničke grupe zvanično je izneo stav Saveza vojvođanskih Mađara povodom potrebe za reformom političkog sistema Srbije. Pastor je tada pred skupštinskom akcionom grupom naglasio da se naša stranka zalaže za sistemsko unapređenje niza zakonskih akata, precizirajući upravo potrebu za izmenama Zakona o političkim strankama, Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, kao i Zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Naš stav je i tada bio, a i danas je, da je reforma izbornog i finansijskog okvira neraskidivo vezana za prava i položaj nacionalnih manjina u našoj zemlji.

Ovaj predlog zakona donosi novine koje direktno adresiraju preporuke ODIHR-a. Podržavamo uvođenje maksimalnog gornjeg limita za troškove izborne kampanje, koji je definisan na šest miliona evra za parlamentarne i predsedničke izbore, jedan i po milion evra za pokrajinske izbore u Vojvodini, milion evra za gradske i 400 hiljada evra za opštinske izbore. Ova mera je u nekoliko navrata predlagana od strane ODIHR-a. Uvođenjem finansijskih limita promoviše se jednakost i sprečava se da se izborna trka pretvori u arenu u kojoj pobeđuje isključivo onaj ko ima najdublji džep. Isto tako, smanjenje dozvoljenih limita za privatne donacije sa deset na pet prosečnih plata za fizička lica, odnosno sa trideset na deset prosečnih mesečnih zarada za pravna lica značajno doprinosi transparentnosti i jačanju poverenja građana u nezavisnost političkih subjekata. Za manjinske zajednice ovo je važno jer sprečava ekonomski pritisak krupnog kapitala na lokalne samouprave i obezbeđuje da glas običnog čoveka, građanina, poljoprivrednika u Vojvodini ima istu težinu kao i glas velikih korporacija.

Posebno želim da pohvalim uvođenje člana koji detaljno uređuje korišćenje usluga i dobara u javnoj svojini tokom kampanje. Organi Republike Srbije, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave sada imaju zakonsku obavezu da svim izbornim akterima ponude jednake uslove za korišćenje javnih prostora i resursa, bez obzira na to da li se daju uz naknadu ili bez nje i da se svoje odluke i akte u roku od jednog dana javno objave na svojim veb-sajtovima.

Tokom izborne kampanje rok za odgovor na zahtev političkog subjekta skraćen je na svega dva radna dana. To je direktno ispunjenje Preporuke 13 ODIHR-a iz 2023. godine i predstavlja snažnu kočnicu za bilo kakav pokušaj zloupotrebe javnih resursa od strane bilo koje lokalne vlasti.

Za nas iz Saveza vojvođanskih Mađara je izuzetno značajan i predlog kojim se grupe građana i političke stranke koje nisu osvojile mandate u prethodnom sazivu izuzimaju od obaveze polaganja izbornog jemstva, kao preduslova za isplatu prve rate

12/3 MZ/CG

javnih sredstava za izbornu kampanju. Ovo je direktno usklađivanje sa Preporukom 15 ODIHR-a iz 2023. godine. Za stranke koje tek ulaze u politički život ili se bore na lokalnom nivou ovo rešenje otvara vrata ravnopravnosti i omogućava vođenje efektivne kampanje, bez diskriminatorskih, finansijskih blokada i hipoteka. Istovremeno se osigurava povraćaj tih sredstava u roku od 30 dana, ukoliko se ne pređe cenzus, čime se država obezbeđuje od eventualnih zloupotreba.

Poštovane kolege, mi iz Saveza vojvođanskih Mađara podržavamo uvođenje članova koji decidno zabranjuju privrednim društvima da vrše ili omoguće promociju političkih subjekata u svojim prostorijama, na skupovima ili preko svojih komunikacionih kanala, bez zvanično zaključenog ugovora o pružanju usluga. To znači da se u potpunosti eliminiše mogućnost skrivenog ili neformalnog sponzorstva političkih partija od strane privatnih firmi.

U potpunosti prateći Preporuku 6 ODIHR-a iz 2022. godine i Preporuku 16 iz 2023. godine, po prvi put se u našem pravnom sistemu sveobuhvatno reguliše pojava sprovođenje izborne kampanje od strane trećih lica.

13/1 MT/VZ 12.00 – 12.10

Zakon jasno definiše šta je kampanja trećih lica. To je svaka plaćena aktivnost ili nenovčano davanje koje prelazi 50% prosečne mesečne zarade u Srbiji, a sprovodi ga lice koje nije povezano sa političkim subjektom sa ciljem da pozitivno ili negativno utiče na izbore.

Zakon uvodi gvozdenu disciplinu za treća lica. Ona, naime, pre započinjanja bilo kakve aktivnosti moraju otvoriti poseban namenski račun za svaku izbornu kampanju pojedinačno. O tome moraju obavestiti Agenciju za sprečavanje korupcije u roku od tri dana. Za finansiranje mogu koristiti isključivo sopstvena sredstva ili kredite i ne mogu potrošiti više od 10 prosečnih mesečnih plata na nivou cele kalendarske godine. U roku od deset dana od održavanja izbora dužni su da podnesu detaljan elektronski i pisani finansijski izveštaj o svim prikupljenim i utrošenim sredstvima koju je Agencija objavljuje već narednog radnog dana.

Ključno, direktnu zaštitu prava naših manjinskih institucija, kulturnih udruženja i civilnog sektora je da Predlog zakona koji se nalazi pred nama propisuje da se kampanjom trećih lica neće smatrati iznošenje stavova o pitanjima od javnog interesa od strane udruženja, verskih organizacija, medija ili pojedinca.

Ovim se jasno i precizno razdvaja šta je legitimno pravo civilnog društva, crkve, nacionalnih fondacija i kulturnih institucija, a to je da u javnosti iznose stavove, štite interese svoje zajednice, apeluju na očuvanje jezika, kulture i tradicije, a šta je ključna politička i izborna kampanja usmerena na osvajanje vlasti.

Svako ko želi da vodi kampanju za ili protiv neke liste moraće da otvori račun, registruje se kod Agencije i podnose račun državi. To je vladavina prava u svom punom kapacitetu.

Dame i gospodo poslanici, osnova ovih izmena i dopuna zakona je osnaživanje nadzorne i kontrolne uloge Agencije za sprečavanje korupcije, što je direktan odgovor na preporuku 20 iz 2020. godine i preporuku 17 iz 2022. godine. Vrši se jasna sistematizacija ovlašćenja Agencije, koja dobija potpuno pravo neposrednog i neometenog pristupa celokupnoj knjigovodstvenoj evidenciji, dokumentaciji i finansijskim izveštajima ne samo političkih subjekata, već i svih zadužbina ili fondacija čiji je osnivač neka politička stranka.

Politički subjekti su dužni da u roku od 15 dana van kampanje, odnosno u roku od svega tri dana tokom izborne kampanje dostave sve tražene podatke.

Agencija je sada u zakonskoj obavezi da od banaka na teritoriji Republike Srbije traži kompletne izvode po računima svih registrovanih politički stranaka i grupa građana koji učestvuju u kampanji ili imaju predstavnike u skupštinama, a komercijalne banke su dužne da te izvode dostave bez odlaganja.

U pogledu ove obaveze ne primenjuju se nikakva ograničenja utvrđena drugim propisima. Ovo je direktno ispunjenje zahteva ODHIR-a da se omogući nezavisna verifikacija tačnosti izveštaja putem neposrednog uvida u bankarske tokove.

Takođe, u cilju transparentnosti svi izveštaji će se podnositi obavezno elektronskoj i pisanoj formi. Agencija će ih objavljivati na svom veb sajtu u formatu koji omogućava pretragu, analizu i preuzimanje podataka. To pruža mogućnost ne samo državnim organima, već i medijima, civilnom sektoru i građanima da vrše neposredan uvid i analizu.

Dame i gospodo narodni poslanici, SVM veruje da Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansiranju političkih aktivnosti, predstavlja odlučan korak napred ka potpunoj evropeizaciji našeg izbornog sistema. Ovaj zakon donosi neophodnu finansijsku disciplinu, eliminiše sive zone, štiti legitimna

13/2 MT/VZ

prava civilnog društva i prava nacionalnih manjina na slobodno iznošenje stavova od javnog interesa i jača kapacitete nezavisnih institucija, konkretno Agenciji za sprečavanje korupcije.

Ispunjenjem preporuka ODHIR-a i GRECO Srbija šalje jasnu preporuku, jasnu poruku da je privržena najvišim demokratskim standardima i vladavini prava.

Savez vojvođanskih Mađara podržava ovaj Predlog zakona svesni da njime gradimo transparentniju pravednu državu za sve.

Iz razloga o kojima sam govorio u danu za glasanje poslanička grupa SVM će glasati za predložene zakone.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara podržaće Predlog zakona o izmenama zakona o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mere podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti kojom se povećava ukupan iznos kredita na 900 miliona evra.

Za našu poslaničku grupu pomoć mladima pri kupovini prve stambene nepokretnosti deo je sistemskih napora koji istovremeno predstavljaju, ekonomsku, socijalnu, demografsku i populacionu meru, a iznad svega meru koja će osigurati ostanak mladih ljudi u zavičaju.

Zahvaljujući detaljnom i preciznom predstavljanju uslova i procedura u medijima, a prema zvaničnim podacima Ministarstva finansija i Vlade Srbije iz juna 2026. godine za ovaj program je podneo preko 11.400 zahteva. Do sada je odobreno i registrovano više od 7.000 ugovora o stambenim kreditima za mlade.

9/1 TĐ/MO 11.25 – 11.35

Program je počeo u martu 2025. godine. Do marta 2026. godine odobreno je tačno 5.736 zahteva, što znači da se samo tokom proleća 2026. godine broj registrovanih kredita uvećao za oko 1.300 novih ugovora. Prosečna vrednost odobrenih kredita iznosi oko 80.000 evra, a čak trećina svih prijavljenih odlučila se za maksimalan rok otplate od 40 godina, kako bi mesečna rata bila što niža.

Naša poslanička grupa ocenjuje da je reč o izuzetno dobrom programu i od samog početka podržava ovaj zakon, svesna da se njima rešava najveći izazov sa kojima se mladi ljudi suočavaju, a to je pitanje kako doći do sopstvenog krova nad glavom. Sličan model kreditiranja nakon usvajanja zakona uvela je i Republika Mađarska, ali ni blizu pod tako povoljnim uslovima kakve imaju mladi u Srbiji. Sa druge strane, ostale zemlje u okruženju uopšte ne nude slična rešenja kada je u pitanju sticanje prve nekretnine.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara posebno vodi računa o tome da svaki zakonski predlog sadrži odredbe koje sprečavaju neravnopravan tretman. Zaštita od diskriminacije jasno je vidljiva u odredbama koje propisuju uslove za apliciranje. Zahtev mogu podneti mladi od 20 do 35 godina starosti, zaposleni na neodređeno vreme, poljoprivrednici, obveznici poreza prihode od samostalne delatnosti i samostalni umetnici.

Sa druge strane, zaposleni na određeno vreme dužni da na zahtev obezbede jemstvo člana porodice ili trećeg lica. Nema ograničenja kada je reč o visini primanja, a kada je reč o nezaposlenim licima, oni su dužni da obezbede solidarno jemstvo kreditno sposobnog člana porodice ili trećeg lica.

Moram naglasiti da kod ove vrste kredita sopstveno učešće iznosi samo 1%, dok kod komercijalnog kredita bez državne garancije ono iznosi najmanje 10%. To u jednom konkretnom slučaju znači sledeće – ako je vrednost nekretnine 80.000 evra, sopstveno učešće iznosi svega 800 evra, dok bi kod komercijalnih kredita ono iznosilo najmanje 8.000 evra.

U ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, nedelju dana nakon početka primene ovog zakona, postavio sam poslaničko pitanje Ministarstvu finansija. Ukazao sam na određene nedostatke i drago mi je što je Ministarstvo finansija prihvatilo našu argumentaciju da je važna solidarna pomoć svih članova porodice. Dakle, ne samo roditelja, nego i ostalih srodnika kako bi što veći broj mladih ljudi mogao da podnese zakon za kredit i reši stambeni problem, kako svoj, tako i stambeni problem svoje buduće porodice.

Na osnovu prvih iskustava u praksi, ukazao sam na to da je važno precizno objasniti značenje pojma „člana porodice“ i shodno tome definisati kriterijume po kojima će poslovne banke prihvatiti kreditno jemstvo šireg kruga srodnika. Nemogućnost drugih članova porodice da obezbede kreditno jemstvo svojim unucima i rođacima predstavlja prepreku mnogim mladima da dođu do prvog stana.

Pored navedenog, pomenuo bih još jednu dilemu i pitanje koje postavljaju zainteresovani mladi ljudi, a tiče se realne životne situacije. Naime, član 5. zakona pripisuje da korisnik kredita može biti lice koje nema, niti je imalo u vlasništvu stambenu nepokretnost i koje nije korisnik stambenog kredita kod neke od poslovnih banaka. Međutim, u praksi se susrećemo sa mladim ljudima koji su suvlasnici nad imovinom koja predstavlja susvojinu više naslednika, tri, četiri ili pet. To su situacije nasleđenih starih kuća i malog procenta vlasništva, gde formalno postoji zakonom utvrđeno pravo da mladi čovek kao suvlasnik koristi imovinu srazmerno svojim udelom. U stvarnosti, to je apsolutno neizvodljivo, jer je suvlasnički udeo minimalan ili postoji više vlasnika koji ne mogu da postignu sporazum. Formalnopravno, ti mladi ljudi jesu vlasnici nekretnine, ali im to ništa ne znači u smislu stvarnog rešavanja stambenog problema.

9/2 TĐ/MO

Na osnovu svega navedenog, poslanička grupa Saveza vojvođanskih Mađara smatra da bi radi rešavanja ovog pitanja Ministarstvo finansija trebalo da utvrdi minimalnu vrednost nekretnine, npr. do 15.000 evra koju mladi mogu posedovati, a da im to ne predstavlja prepreku za dobijanje ovog stambenog kredita. Na drugi način oni ne bi mogli da reše svoje stambeno pitanje. Uostalom, na sličan način je i Vlada Mađarske rešila ovaj problem, odredivši da lica koja poseduju imovinu male vrednosti ne budu isključena iz programa.

Takođe, od posebnog je značaja što se navedenim kreditom omogućava finansiranje stambene nepokretnosti koju podnosilac zahteva gradi na zemljištu sa građevinskom dozvolom, što obuhvata individualnu izgradnju i izgradnju montažnih kuća. Dodatno, dopunjena je i definicija stambene nepokretnosti, pa i pomoćni objekti postaju podobni za kreditnu podršku.

Naša poslanička grupa posebno pozdravlja činjenicu da mladi ljudi koji koriste navedeni kredit ne plaćaju taksu za upis hipoteke, izdavanja liste nepokretnosti. Prema ovom zakonu, javni beležnici korisnicima kredita neće naplaćivati nagrade i naknade troškova za sačinjavanje založne izjave, potvrđivanje ugovora i slične radnje koje inače predstavljaju i te kako skupe usluga.

Želim da vam skrenem pažnju na to da je Savez vojvođanskih Mađara preko svoje Strategije za ekonomski razvoj Vojvodine i zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Mađarske već omogućio mladim ljudima kupovina 1.341 seoske kuće u Vojvodini i na taj način uspeo da ih zadrži u svom zavičaju. Štaviše, zvanične brojke ukazuju na to da je među mladima, koji su ostvarili pravo na ovaj vid pomoći, zabeležen jasan porast stope nataliteta. Stav poslaničke grupe SVM jeste da se ovim izmenama zakona mladima starosti između 20 i 35 godina daje poseban podsticaj i uspešno nastavlja dobra politika Vlade Republike Srbije. Iz svih navedenih razloga, poslanička grupa SVM će glasati za predložene zakone. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, povodom najnovijeg izveštaja Narodne banke Srbije važno je istaći da je naša finansijska stabilnost na čvrstim temeljima.

Želim posebno da pohvalim rad guvernerke gospođe Jorgovanke Tabaković, čiju stručnost izuzetno cenimo. Upravo zato je naša poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara s uverenjem podržala njen reizbor po treći put na ovu funkciju. Rezultati Narodne banke Srbije govore sami za sebe. Devizne i zlatne rezerve su na istorijskom maksimumu od 29,4 milijarde evra. Posebno je važno istaći da je međugodišnja inflacija uspešno vraćena u granice cilja i u decembru je iznosila 2,7%, što je ispod centralne vrednosti cilja.

Ovim rezultatom Srbija faktički ispunjava i stroge kriterijume iz Mastrihta koji Evropskoj uniji nalažu stabilnost cena i inflaciju koja ne sme značajno da prelazi nivo od 3%. Činjenica da Srbija već sada ispunjava ove evropske standarde jasan je pokazatelj odgovorne i uspešne monetarne politike. Posebno pozdravljamo modernizaciju monetarnog sistema, razvoj DinaCard sistema, proces pristupanja SEPA području, kao i uvođenje e-menica.

Dozvolite mi da pojasnim zašto su ovi projekti toliko značajni. DinaCard nije samo kartica, ona je simbol našeg finansijskog suvereniteta i garant da će naš platni promet raditi bez obzira na globalne okolnosti, uz minimalne troškove za naše trgovce. Pristupanje SEPA području donosi revoluciju za naše građane u dijaspori i naše izvoznike, jer će transferi novca ka Evropi postati brzi i, što je najvažnije, neuporedljivo jeftiniji. Na kraju, e-menica je ključni korak ka potpunoj digitalizaciji privrede, koja donosi maksimalnu pravnu sigurnost i efikasnost u poslovanju.

Međutim, kao narodni poslanik moram istaći socijalna postignuća guvernerke, koja su potvrđena kroz izmene Zakona o izvršenju i obezbeđenju iz 2025. godine. Posebno naglašavam važnost člana 151b koji predstavlja ključnu zaštitu najugroženijih. Ne može se prodati jedina nekretnina dužnika do 60 kvadratnih metara koja služi osnovnim stambenim potrebama. Takođe, novim zakonskim rešenjima uvedeno je i pravo na otkup koje omogućava vlasniku da u roku od 15 dana od prodaje ponovo otkupi svoj jedini dom po ceni najpovoljnijeg ponuđača.

Pored toga, želim istaći važnu ulogu Narodne banke u predlaganju Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ovi koraci kroz uvođenje ograničenja kamatnih stopa i pravedni izvršni postupak direktno štite interese naših građana, dok istovremeno beležimo istorijski najniži nivo problematičnih takozvanih NPL kredita od svega 2,11%. Ipak, u bankarskom sektoru je primetan snažan pritisak. Budući da potražnja za kreditima kontinuirano raste uz zabeležen rast od preko 15%, banke su pod velikim pritiskom u pogledu prikupljanja depozita kako bi ispratile ovaj trend.

Uzimajući u obzir da je referentna kamatna stopa zadržala nivo od 5,75%, ovakva situacija može dugoročno dovesti do poskupljenja izvora finansiranja i tenzija na tržištu likvidnosti, uprkos optimističnim projekcijama privrednog rasta.

Moje pitanje za Narodnu banku Srbije glasi – s obzirom na postignutu stabilnost, nisku inflaciju koja je u skladu sa mastrihtskim očekivanjima, da li Narodna banka Srbije planira smanjenje stope obavezne rezerve? Ovakva mera bi oslobodila značajna likvidna sredstva, smanjila pritisak na banke u potrazi za depozitima i otvorila dodatni prostor za održivo kreditiranje privrede i građana. Hvala na pažnji.

2/3 MV/VZ

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, predsedništvo, ministri, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama je danas izuzetno značajan set zakona koji ne predstavlja samo puko tehničko usaglašavanje našeg pravnog okvira sa međunarodnim standardima, već suštinski korak ka jačanju samih temelja demokratije u našoj zemlji.

Za Savez vojvođanskih Mađara učešće u ovom procesu je od vitalnog značaja. Mi se decenijama zalažemo za transparentan i pravedan izborni sistem u kojem se glas svakog građanina, a posebno pripadnika nacionalnih manjina poštuje i štiti od bilo kakvog oblika manipulacije.

Dozvolite mi da detaljno obrazložim stavove naše poslaničke grupe povodom ovih predloga koji su proizašli iz dugotrajnog dijaloga i potrebe da se unapredi poverenje građana u institucije.

Ove izmene zakona koje se odnose na izbor narodnih poslanika, lokalne izbore i izbor predsednika Republike direktan su i odgovoran odgovor države na preporuke misije ODIHR.

21/2 JD/IR

Kao što je naš šef poslaničke grupe Balint Pastor više puta naglašavao u svojim obraćanjima, a naročito tokom reformskih debata, koje su intenzivirane od 2022. godine modernizacija izborne administracije je preduslov za evropski put Srbije.

Njegov glavni argument koji danas prožima našu politiku bio je jasan i principijelan. Srbija ne treba da menja zakone samo zbog EU već, pre svega zbog svojih građana.

Međutim, on je tada kao i danas isticao da je usklađivanje sa evropskim standardima ključno za proces integracija, jer ti standardi donose veći kvalitet života i veću pravnu sigurnost za sve nas.

Pored navedenog više puta je ponovio da je profesionalizacije biračkih odbora civilizacijsko pitanje koje sprečava neregularnosti.

Zbog gore navedenog, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara posebno pozdravlja uvođenje obavezne sertifikacije za članove izbornih komisija i biračkih odbora, što je ključna novina.

Do sada smo često svedočili situacijama na terenu gde su uprkos s najboljim namerama proceduralne greške bacale senku na izborni dan.

Pitanje manjinskih lista za nas u Savezu vojvođanskih Mađara nije samo pravno, već ključno pitanje. Mi smo stranka koja svoje mandate osvaja radom, programom i neposrednim kontaktom sa biračima.

Zato se najoštrije protivimo pojavi takozvanih fantomskih manjinskih lista koje služe isključivo za izigravanje zakona i zloupotrebu prirodnog praga.

Poštovani narodni poslanici, žao nam je što se ODHIR prilikom definisanja preporuka za unapređenje izbornog procesa u Srbiji po pitanjima političke participacije nacionalnih manjina nije prethodno konsultovao sa strankama koje decenijama zastupaju iste. Da su to učinili mogli su od nas čuti na primer da davanje prava grupama građana da i one mogu formirati manjinske liste, otvara vrata mogućnosti zloupotreba. Neki subjekti na ime ponekad učestvuju na izborima zbog zloupotreba olakšanog ulaska u Parlament ili dobijanja sredstva za kampanju iz budžeta.

Stranke nacionalnih manjina su stekle pravo na lakši ulazak u Parlament putem prirodnog praga, ali to treba da se primenjuje na one koji zaista zastupaju interese određenih nacionalnih manjina, a ne na one koji bi tu mogućnost samo zloupotrebili.

Dolazim do tačke koja je za Savez vojvođanskih Mađara od presudnog značaja, a tiče se same suštine političke kulture i pravne sigurnosti. Naš čvrst i principijalan stav je da se kada menjamo zakone ovolikog značaja mora poštovati period od najmanje šest meseci između usvajanja izmena i samog dana održavanja izbora. To nije samo tehničko pitanje već pitanje civilizacijskih tekovina i opšte Evropske prakse.

Dozvolite mi da obrazložim zašto je ovaj rok od pola godine neophodan. Političke partije, kandidati ali pre svega, civilni sektor i sami građani moraju imati dovoljno vremena da se upoznaju sa novim pravilima igre. Demokratija ne sme biti iznenađenje preko noći.

Ako dopustimo praksu da se izborni zakoni menjaju neposredno pre izbora otvaramo opasna vrata za budućnost. Time se stvara mogućnost da bilo koja skupštinska većina u bilo kom trenutku prilagođava pravilima trenutnim političkim potrebama i odmah nakon toga raspisuje izbore.

Savez vojvođanskih Mađara želi da izbegne takvu praksu po svaku cenu, jer ona urušava poverenje u sam izborni proces. Upravo zbog ove principijalne opozicije smatramo da bi bilo najbolje da se izbori po novim pravilima ne održavaju u ovoj kalendarskoj godini.

21/3 JD/IR

Moramo omogućiti sistemu da udahne, da se sprovedu sve obuke koje sprovodi RIK i da se kompletna javnost adaptira na promene. Ovo je pitanje političke zrelosti i istinskog poštovanja institucija.

Poštovane kolege, za Savez vojvođanskih Mađara ovi zakoni su potvrda da naši višegodišnji apeli i argumenti koje smo iznosili još od decembra 2022. godine, daje rezultate. Mi ne štitimo samo interese mađarske zajednice, mi štitimo identitet ovog Doma i stabilnost cele države.

Insistiranjem na profesionalizaciji, na borbi protiv lažnih manjinskih lista ali i na civilizacijskom roku od šest meseci pre izbora mi pokazujemo da nam je stalo do demokratije koja je jača od trenutnog političkog interesa.

Snažna i stabilna država je ona u kojoj su pravila fer, unapred poznata i ista za sve.

Zato će poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara u danu za glasanje podržati ove predloge zakona.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovane kolege narodni poslanici, u ime poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara, a u skladu sa našim kontinuiranim naporima da doprinesemo modernizaciji zakonodavstva i poboljšanju kvaliteta života građana, želim postaviti poslaničko pitanje MUP.

Pre svega želim da izrazim snažnu podršku i pohvalu nedavnim izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima kojima je konačno regulisan status lakih električnih vozila, odnosno električnih trotineta. Uvođenjem obavezne registracije putem nalepnica i uspostavljanjem jasnih pravila kretanja značajno je povećana bezbednost svih učesnika u saobraćaju, a naročito pešaka u urbanim sredinama. Ovaj korak jasno pokazuje spremnost države da aktivno prati savremene tehnološke trendove i pravovremeno reaguje na nove izazove u saobraćajnom okruženju čime se podiže nivo opšte bezbednosne kulture.

Međutim, smatramo da je upravo sada došao trenutak da se na sličan način efikasno sistemski i savremeno reši još jedno pitanje koje godinama opterećuje hiljade građana Srbije koji praktikuju aktivan i zdrav način života, bave se sportom ili specifičnim hobijima poput lova, a koriste eksterne nosače i transportne uređaje montirane na zadnji deo vozila. Trenutni Pravilnik o registraciji motornih i priključnih vozila ne predviđa izdavanje treće registarske tablice. Ova pravna praznina stvara veliku nesigurnost kod vozača i uzrokuje brojne praktične probleme u svakodnevnom saobraćaju. Iz tog razloga predlažemo uvođenje zakonske mogućnosti za dobijanje zvanične treće tablice, a naš predlog baziramo na sledećim stubovima.

1/2 TĐ/CG

U trenutnim okolnostima vozači u Srbiji su primorani da prilikom svakog korišćenja nosača bicikla mukotrpno skidaju originalnu zadnju tablicu sa automobila i montiraju je na nosač. Ovakva praksa često dovodi do fizičkog oštećenja okvira tablice samog vozila, pa čak i do gubitka tablice usled neadekvatnog pričvršćivanja na neoriginalne nosače. Alternativa koju mnogi građani u nevolji koriste – postavljanje neovlašćenih plastičnih, štampanih ili ručno ispisanih kopija.

Uvođenjem zvanične državne treće tablice građani bi dobili trajno legalno i dostojanstveno rešenje, čime bi se u potpunosti eliminisala zona sive zakonske regulative koja trenutno zbunjuje i vozače i policijske službenike. Ova mera bi bila snažan podsticaj daljem razvoju cikloturizma koji u AP Vojvodini, ali i u celoj Srbiji, doživljava pravi procvat.

Posebno želim da istaknem primer grada Subotice gde je, zahvaljujući značajnim sredstvima iz fondova EU i posvećenom radu lokalnih kadrova Saveza vojvođanskih Mađara, do sada je izgrađeno više od 14 kilometara modernih i bezbednih biciklističkih staza. Pored Subotice, dragoceni su i primeri i opština Kanjiža i Novi Kneževac gde su takođe izgrađene značajne deonice biciklističkih staza koje povezuju naselja i doprinose boljoj mobilnosti građana.

Naša jasna vizija je dalji strateški razvoj ove mreže, uključujući i prioritetni projekat izgradnje biciklističke staze oko Palićkog jezera, što je od krucijalne važnosti za lokalni cikloturizam. Ovakve investicije privlače domaće i strane turiste, ali da bi građani ove staze mogle praktično i nesmetano koristiti, država im mora omogućiti legalan i bezbedan transport bicikla do samih turističkih destinacija.

2/1 AL/VZ 10.10 – 10.20

Olakšavanje procedure za korišćenje nosača bicikla je logičan i nužan nastavak naše političke unapređene infrastrukture i promocije zdrave održive i ekološke prihvatljive mobilnosti.

Takođe, izuzetno je važno istaći potrebu lovaca i lovačkih udruženja. U zemljama Evropske unije treća registarska tablica je neophodna i za namenu vanske korpe za transport, koje se montiraju na kuku vozila, radi transporta ulova ili opreme kako se ne bi ugrožavala higijena i unutrašnjost vozila.

Na osnovu svega navedenog, pitanje za resorno Ministarstvo glasi - da li Ministarstvo unutrašnjih poslova planira izmene i dopune Pravilnika o registraciji motornih i priključnih vozila ili drugih podzakonskih akata, kojima bi se omogućilo zvanično izdavanje licence…

… evo završavam…za vozila opremljena nosačima bicikla i drugom transportnom opremom i u kom vremenskom roku možemo očekivati realizaciju ove inicijative koja je od velikog značaja za vozače, sportiste, lovce i turističke radnike u Srbiji?
Hvala na pažnji.

Poštovana potpredsednice, predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, kada govorimo o budućnosti regionalne ekonomije , ne možemo a da ne primetimo da je Srbija u proteklim godinama pokazala da je sposobna da u najtežim okolnostima, pruži jedinstvene i jedine odgovore. Podsetimo se pandemije Kovid 19, Srbija je tada uvela hrabre i često jedinstvene mere koje su služile kao primer u regionu. Prvenstveno mislim na model direktne finansijske podrške svim građanima, sektorske pojaseve za spasavanje, za turizam i ugostiteljstvo, kao i moratorijum na kredite koji su sprečili kolaps privredne aktivnosti. Ove mere su spasile našu privredu, ali danas su pred nama novi izazovi. Sukob između Rusije i Ukrajine, i ekonomska stagnacija Evrope, čine 2026. godinu, izuzetno neizvesnom. U ovom kontekstu želim posebno da istaknem da SVM nudi konkretan odgovor na ove poteškoće. Na inicijativu predsednika SVM Balinta Pastora, izrađena je naša druga strategija razvoja za period od 2026. do 2033. godine, kako je Pastor naglasio, i izrada ove strategije počela je u januaru 2025. godine, a u desetomesečnom radu učestvovalo je 88 stručnjaka, podeljenih u devet radnih grupa.

Ovaj obim rada pokazuje da smo danas daleko spremni nego što smo bili 2012. godine. Ciljevi nove strategije su jasni, očuvanje svega što je do sada dalo rezultate, ali i ostvarivanje novih ciljeva, jačanje uslova za ostanak na rodnoj grudi, pozivanje vojvođanskih Mađara koji rade u inostranstvu da se vrate kući, kao i snažnija podrška zaposlenima. Planiramo razvoj privrede i preduzetništva zasnovanim na inovacijama i privlačenju investicija, uz oslonac na stručno obrazovanje. Cilj nam je da poljoprivredna proizvodnja sa visokom dodatom vrednošću, kompleksan ruralni razvoj turizam zasnovan na prirodnom i kulturnom nasleđu. Kao najsnažniji dokaz efikasnog modela koji sprovodi SVM, želim da iznesem konkretne rezultate rada Fondacije prosperitati. U okviru dosadašnje podrške, Fondacija je raspisala ukupno 59 konkursa, u 13 konkursnih krugova, u oblastima poljoprivrede, turizma, kupovine seoskih kuća i razvojnih preduzetništva. Od pristiglih 18 hiljada, 411 prijava, čak 16.074 su dobile podrške i ukupna vrednost projekta male, srednje i velike vrednosti iznosi skoro 64,2 milijardi dinara, dok je vrednost dodeljenih besplatnih sredstava iznosila više od 31,5 milijardi dinara.

3/1 JD/MT 10.20 – 10.30

Ključni rezultati su impozantni. Kupljeno je 5.374 hektara poljoprivrednog zemljišta, stvoreno je 1.338 novih domova, a osnovano je 669 novih preduzeća. Pored toga Fondacija je doprinela razvoju 2.508 preduzeća i 6.262 poljoprivredna proizvođača osiguravajući egzistencije za oko 15.000 zaposlenih.

Kao rezultat svega toga oko 60.000 vojvođanskih Mađara više je ostalo u domovini nego što bi ostalo bez strategije, a pokazatelji nataliteta su takođe povoljniji među korisnicima podrške.

Konkursi sa starta preduzeća u okviru nove strategije su već uspešno zaključeni i uskoro očekujemo prve rezultate. I dok mi kao stranka činimo sve na terenu postavlja se pitanje sistemske podrške državi.

Savez Vojvođanskih Mađara podržao je budžet Republike Srbije za 2026. godinu koji predviđa značajna sredstva za projekte od preko 700 milijardi dinara, subvencionisane kredite Fonda za razvoj sa kamatom od 2% i mere za energetske efikasnosti.

S tim u vezi pitanje koje upućujem Ministarstvu finansija glasi – da li će ovi mehanizmi biti dovoljni s obzirom na drastično poskupljenje komercijalnih kredita koje guši naše preduzetnike?

Planira li Vlada Srbije uvođenje dodatnih kriznih mera kao što su nove garante šeme za likvidnost, dodatne subvencije za kamatne razlike ili mogućnost uvođenja ciljanog moratorijuma na otplatu kredita za najugroženije sektore, male i srednje privrede?

Da li će Vlada razmatrati mogućnost uvođenja privremenog ograničenja, odnosno maksimiziranja efektivne kamatne stope na komercijalne kredite za privredu kako bi se sprečio dalji odliv kapitala iz realnog sektora u bankarski sektor.

Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana potpredsednice, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, danas pred nama imamo tri izuzetno važna zakonska predloga koji čine jednu neraskidivu celinu u regulisanju našeg tržišta. To su Predlog zakona o zaštiti potrošača, Predlog zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o trgovini.

Ovo su jedni od najvažnijih sistemskih zakona koji direktno utiču na svakodnevni život svakog građanina naše zemlje. Za nas predstavnike Saveza vojvođanskih Mađara ova zakonska rešenja nisu samo pravno pitanje ili puko usklađivanje sa evropskim direktivama. To je pitanje ekonomske sigurnosti naših porodica, zaštite dostojanstva naših građana i stvaranja pravednog tržišnog ambijenta u kojem pošten rad i kvalitet uvek pobeđuju manipulaciju i nepoštenu praksu.

Zakon o zaštiti potrošača donosi suštinske promene koje prate duh vremena, naročito u sferi digitalizacije. Međutim, mi u Savezu vojvođanskih Mađara ne čekamo da nam budućnost samo zakuca na vrata, mi aktivno planiramo. Upravo na inicijativu predsednika Saveza vojvođanskih Mađara, prof. dr Balinta Pastora, izrađen je Nacrt strategije veštačke inteligencije vojvođanskih Mađara za period od 2026. do 2033. godine. Ovaj dokument je tesno povezan sa našom nedavno usvojenom drugom strategijom regionalnog i ekonomskog razvoja.

Kako je dr Pastor istakao, naš cilj je da i mi budemo među onima koji će imati koristi od nove epohe koju oblikuje veštačka inteligencija. Proces je pokrenut još u novembru 2025. godine u Subotici, uz učešće poverenika Vlade Mađarske, Lasla Pavkovića sa jasnom vizijom - Veštačka inteligencija će u narednim godinama odrediti pravac razvoja obrazovanja, privrede i inovacija.

Na ovoj strategiji radilo je četrnaest stručnjaka i šest recenzenata pod koordinacijom prof. dr Ferenca Bagija i ona obuhvata ključne oblasti, od javne uprave i pravosuđa, preko zdravstva, saobraćaja i poljoprivrede, pa sve do upotrebe jezika i primene u malim i srednjim preduzećima.

Pitate se kakva je veza sa Zakonom o zaštiti potrošača? Veza je suštinska, veštačka inteligencija već danas upravlja algoritmima koji potrošačima nude proizvode, personalizuju cene i vrše rangiranje na online tržištima. Ovaj zakon pruža pravni okvir, ali naša strategija pruža viziju kako da te tehnologije koristimo tako da naša zajednica ostane snažna, konkurentna i zaštićena u digitalnoj eri.

Politika Saveza vojvođanskih Mađara uvek se temeljila na realnom osnaživanju ljudi. Kroz rad Fondacije Prosperitati stvorili smo hiljade snažnih lokalnih proizvođača, malih i srednjih preduzeća i poljoprivrednih gazdinstava. Kada kroz konkursne fondacije pomažemo našim poljoprivrednicima mi direktno radimo na zaštiti potrošača. Domaći proizvod garantuje kvalitet, a potrošač koji kupuje lokalno je najzaštićeniji potrošač. Ovaj zakon daje vetar u leđa upravo takvim poštenim odnosima na tržištu.

Jedna od najznačajnijih inovacija je uvođenje registra „Ne zovi“. Svedoci smo da su mnogi građani, posebno penzioneri, bili izloženi agresivnim telefonskim pozivima. Za Savez vojvođanskih Mađara privatnost doma je svetinja. Podržavamo strogu zabranu uznemiravanja onih koji su se izjasnili da ne žele takve pozive. Takođe, pozdravljamo transparentnost cena u ugostiteljstvu i javnim uslugama, kao i obavezu jasnog isticanja jedinične cene za struju, gas i vodu.

9/2 MV/JG

Kao stranka koja zastupa interese nacionalnih manjina, posebno ističem član 12. ovog zakona. On obavezuje trgovca da obavesti potrošača na jasan način na srpskom jeziku ili na jeziku nacionalne manjine, u skladu sa zakonom. Pravo na reklamaciju i uputstvo na maternjem jeziku nije samo tehničko pitanje, već pitanje poštovanja kolektivnih prava. Uz uvođenje efikasnijeg vansudskog rešavanja sporova, ovi zakoni čine ogroman korak ka stabilnoj i modernoj državi.

Govoreći o modernizaciji i odgovornom odnosu države, moram se osvrnuti i na drugu stranu našeg identiteta – na očuvanje naše prošlosti bez koje nema sigurne budućnosti. U tom smislu, proglašavanje lokaliteta Dvorine, mađarsko groblje, za arheološko nalazite od izuzetnog značaja je čin koji nadilazi samu struku. To je dokaz odgovornog odnosa države prema slojevitom kulturnog nasleđu koje nas spaja. Sam naziv lokaliteta nosi duboku simboliku. Lokalno stanovništvo već vekovima ovo područje naziva mađarsko groblje. Ovo narodno predanje i kolektivno sećanje ukazuju na epohu u kojoj je ovaj kraj bio u tesnoj vezi sa Kraljevinom Ugarskom.

Ovaj lokalitet u selu Banja, gde se prepliću istorija i narodno predanje, simbol je vekovnog suživota. Posebno je značajna figura Pavla Bakića, poslednjeg srpskog despota čiji se dvor, prema istraživanjima, nalazio upravo ovde. Njegov životni put je simbol zajedničke srpsko-ugarske sudbine i borbe protiv Osmanlija.

Podsetimo, Bakić je 1525. godine sa porodicom i pratnjom prešao u Ugarsku, gde je od kralja Ferdinanda I dobio plemićku titulu i posede, poput Đera i Sombateja, i na kraju titulu despota. Poginuo je 1537. godine na teritoriji današnje Hrvatske, ali u službi ugarskog kralja.

Pored istorijske vrednosti, ovde su otkriveni ostaci grandiozne crkve iz 14. veka u srpsko-vizantijskom stilu, koja se po kvalitetu fresaka može meriti sa Gračanicom i Dečanima. Ovo otkriće dokazuje da je Šumadija već u 14. veku bila važan moćni i crkveni centar. Danas zaštita ovakvih spomenika kulture, kao i donošenje modernih zakona o zaštiti potrošača, mogući su jer živimo u vremenu kada su odnosi Srbije i Mađarske na svom istorijskom maksimumu.

Ovaj nivo saradnje je rezultat decenijskog rada Saveza vojvođanskih Mađara. Kao rezultat tog rada, Narodna skupština je 2013. godine posebnom deklaracijom osudila zločine počinjene nad Mađarima u Vojvodini 1944. i 1945. godine, nakon čega su Janoš Ader i Tomislav Nikolić zajedno odali počast u Čurugu. Tom prilikom je mađarski predstavnik u ovom domu uputio izvinjenje za događaje iz 1942. godine, čime je trasiran put istinskom pomirenju.

Istorijska pravda za vojvođanske Mađare potvrđena je 30. oktobra 2014. godine, kada je Vlada na čelu sa Aleksandrom Vučićem ukinula uredbe o kolektivnoj krivici. Duh tog pomirenja živi i danas, što je potvrdio i nedavni zajednički susret predsednika dr Tamaša Šuljoka i Aleksandra Vučića 2024. godine.

Ova stabilnost i snažno partnerstvo direktan su rezultat vizionarske politike pokojnog Ištvana Pastora, a danas dr Balinta Pastora, predsednika Aleksandra Vučića i premijera Viktora Orbana. Njihovim zalaganjem izgrađen je sistem koji nije samo politički, već i životni. Sistem koji kroz sveobuhvatne programe razvoja direktno pomaže opstanku i prosperitetu mađarske zajednice u Srbiji.

Interes vojvođanskih Mađara uvek je bio i ostao neraskidivo vezan za najbolje moguće odnose sa matičnom državom, a tu viziju kontinuiteta dr Balint Pastor je definisano sledećim rečima: „Kao i uvek od osnivanja Saveza vojvođanskih Mađara, težićemo dobroj saradnji i sa novom Vladom Mađarske. Vidim realnu šansu da saradnju sa novom Vladom naše matične države postavimo na zajedničke osnove. Rado ću preuzeti ulogu u tom da saradnja između Srbije i Mađarske i u budućnosti ostane nesmetana.“

9/3 MV/JG

I na kraju, Savez vojvođanskih Mađara će u danu za glasanje podržati ovaj paket zakona, kao i Predlog o očuvanju lokaliteta Dvorine. Naša politika ostaje dosledna, snažna i informisana porodica, ekonomski zaštićen pojedinac i zajednica koja hrabro korača u budućnost, koristeći sve prednosti digitalizacije i veštačke inteligencije, ali ne zaboravljajući svoje korene i svoje lokalne proizvođače. Hvala na pažnji.

10/1 MZ/IR 11.30–11.40

Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, predsedništvo, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati set predloga zakona i ostalih akata koji se nalaze pred nama. Ja ću se u svom izlaganju osvrnuti na Predlog odluke o davanju saglasnosti na finansijski plan Komisije za hartije od vrednosti za 2026. godinu, jer Komisija za hartije od vrednosti nadzire učesnike tržišta kapitala i proverava da li oni poštuju Zakon o tržištu kapitala, odnosno štiti investitore.

Poštovani narodni poslanici, tržište kapitala u Republici Srbiji nije novi koncept, već ima dugu tradiciju utemeljenu iz perioda razvoja prvih državnih i privrednih institucija u zemlji. Dositej Obradović u svom delu „Mezimac“ prepoznaje trgovinu kao delatnost od istog značaja za organizaciju društva sa naukom i umetnošću.

Prvo akcionarsko društvo na teritoriji Srbije osnovano je 1869. godine pod imenom „Prva srpska banka“ sa većinskim stranim kapitalom. Beogradska berza je osnovana 1895. godine i na evropskom tržištu predstavlja jednu od 10 najstarijih. Značajan period za Beogradsku berzu jeste 1988. godina kada je usvojen novi zakon koji uređuje preduzeća i definiše da se ista mogu osnivati u vidu deoničarskih društava koja neophodna sredstva obezbeđuju emitovanjem deonica. Ovaj zakon je stvorio uslove za ponovni početak trgovanja na berzi u kontekstu organizovanog tržišta hartija od vrednosti.

Smatramo da smo usvajanjem Zakona o tržištu kapitala u 2021. godini poboljšali tržište kapitala u Republici Srbiji i stvorili temelj za korišćenje šireg spektra finansijskih instrumenata u korist privrede Republike Srbije kroz smanjenje zavisnosti malih i srednjih preduzeća od bankarskog finansiranja i državnih subvencija, ubrzani ekonomski rast kroz nove finansijske mogućnost, povećanje broja radnih mesta, kao i dodatnu podršku inovacijama.

Međunarodno iskustvo i akademska literatura pokazuju da razvijeno tržište kapitala predstavlja osnovnu komponentu finansijskih tržišta i ne treba ga smatrati konkurentnim bankarskom finansiranju, već ga treba tretirati kao njegov dodatak i mogućnost da se preduzećima osigura bolja diverzifikacija izbora finansiranja njihove aktivnosti. U stvari, instrumenti tržišta kapitala su znatno bolje dizajnirani za finansiranje različitih i inovativnih projekata. Diverzifikacija izvora finansiranja treba da doprinese smanjenju troškova prikupljanja kapitala, a posebno u slučaju malih i srednjih preduzeća.

Zahvaljujući dobroj infrastrukturi tržišta kapitala i efikasnom lancu posrednih institucija koje na njemu rade, ekonomija je u stanju da bolje raspoređuje rizik i kapital, što je čini potencijalno otpornim na šokove.

Poštovani narodni poslanici, kada govorimo o tržištu kapitala, želim da ponovim ono što sam rekao već nekoliko puta. Naime, u Zakonu o budžetu za 2026.

7/3 TĐ/JG

godinu je navedeno da će sredstva za finansiranje budžetskog deficita biti obezbeđena iz zajmova domaćih i međunarodnih komercijalnih i multilateralnih finansijskih institucija i inostranih vlada kroz emitovanje državnih hartija. Svi mi znamo da građani naše zemlje trenutno mogu kupovati državne papire na veoma komplikovan i skup način. Naš predlog je da se pojednostavi kupovina državnih obveznica kroz trezor sa minimalnim troškovima i bez naknade za vođenje namenskih tekućih računa i bez poreza našim građanima koji su spremni da finansiraju javni dug. Naime, ako je većina javnog duga u rukama naših građana, onda to obezbeđuje stabilnije finansijsko tržište i za vreme ekstremnih događaja, a pored toga minimizira se mogućnost napada inostranih spekulanata na dinar.

8/1 AL/IR 11.15 – 11.25

Sa druge strane, mišljenja smo da je bolje platiti kamatu našim građanima koji veruju u našu politiku i kupuju državne papire i koji će ih potrošiti u zemlji, nego inostranim spekulantima. Susedne zemlje već praktikuju takve načine kupovine državnih papira, koji prate inflaciju i plaćaju oko 3%, 4% kamate na obveznice koje su indeksirane u evrima.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici Komisije za hartije od vrednosti, dozvolite mi da kažem par reči o tome kako mi vidimo trgovanje na Beleksu i na šta bi trebalo obratiti veću pažnju u cilju povećanja poverenja investitora.

Pošto se u prethodnom periodu više puta desilo da većinski vlasnici kompanije godinama nisu isplatili dividendu malim akcionarima samo posle prinudnog otkupa akcija, odnosno onda kada su postali 100% vlasnici preduzeća, izuzetno je važno da dajemo veća ovlašćenja nadležnim institucijama u cilju bolje odbrane interesa malih akcionara i kako bi mali akcionari dobili dividendu koji su zaslužili zbog držanja određenih papira.

Kada govorimo o prinudnom otkupu akcija, moram reći i to da se u proteklom periodu više puta desilo da mali akcionari prilikom prinudnog otkupa akcija od strane većinskog vlasnika nisu dobili realne cene, odnosno akcije su kupljene na osnovu neke prosečne trgovinske cene koja je bila dosta niža od knjigovodstvene vrednosti akcija. Zbog toga ukoliko nam je cilj, a svakako je naš zajednički cilj da povećamo likvidnost Beogradske berze i da se mali akcionari vrate na berzu onda ne smemo dozvoliti da mali akcionari pretrpe takve gubitke, koji ne proizilazi iz loših vizija, odnosno pogrešnih odluka malih akcionara, već zbog pravne praznine koje iskorišćavaju većinski vlasnici i obaraju cene akcije na tržištu.

Zbog toga smo mišljenja da zakone treba promeniti u pravcu da kada većinski akcionar odluči da pokrene prinudni otkup akcija onda isplati najvišu moguću cenu malim akcionarima koji su držali papire ponekad i više od jedne decenije.

Pored navedenog, na likvidnost Beogradske berze utiče i to da akcionari koji su pretrpeli kapitalni gubitak imaju pravo na prebijanje kapitalnog gubitka sa kapitalnim dobitkom u roku od pet godina od nastanka kapitalnog gubitka. Mišljenja smo da vremenski interval prebijanja treba produžiti sa pet na 10 godina, jer bi u tom slučaju ohrabrili investitore koji bi uložili više sredstva u hartije od vrednost. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici poslanička grupa SVM će podržati Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, jer se kroz ovaj dokument koja je najvažnija ne samo finansijska, nego i politička strategija razvoja našeg društva, potvrđuju naša decenijska zalaganja koja smo formulisali i kroz koalicioni sporazum sa SNS, a imaju za cilj ravnomerni regionalni razvoj i poboljšanje kvaliteta života svih naših građana.

Glasaćemo za predloženi budžet jer ima za cilj povećanje životnog standarda građana i očuvanje makroekonomske stabilnosti, uz snažnu podršku investicijama i socijalnim merama i to: da će se plate u javnom sektoru povećati za 5,1% od 1. januara, a samo u ovoj godini tri povećanja plata u prosveti kumulativno iznose 22,4%. Ako se uzme u obzir da je prosečna inflacija ove godine negde oko 4%, ovo je značajno povećanje plata u prosveti.

Kumulativno povećanje u ovoj godini sa povećanjem od 1. januara za prosvetu iznosiće 28,6%, a u zdravstvu 19,2%. Tome govori i to da minimalna zarada od 1. januara biće povećana za 10,1% i iznosiće 371,00 dinar po radnom satu. To je kumulativno povećanje minimalne zarade od 37% za samo 12 meseci.

Penzije će biti uvećane za 12,2% od 1. decembra i biće isplaćene oko 6 januara, što znači da je kumulativno povećanje penzija za 12 meseci iznosio 24,4%, a navedena mera štiti životni standard penzionera.

Hoću da podvučem da je budžet socijalno odgovoran, da donosi konkretno poboljšanje standarda građana i omogućava nastavak ubrzanog ekonomskog razvoja.

Kada pogledate sve što je urađeno od mera usmerenih ka smanjenju cena, smanjenju kamatnih stopa, povećanju plata i penzija, minimalne zarade, izmenama Zakona o izvršenju i legalizaciji, sve su to mere usmerene ka našim građanima.

Za poslaničku grupu SVM važno je da se na teritoriji AP Vojvodine realizuje 20 kapitalnih projekata, više nego u budžetu za prošlu godinu i da je u revidiranoj fiskalnoj strategiji Vlada navela listu od 52 projekta ukupne vrednosti od 2,5 biliona dinara, planiranih da budu završeni do 2028. godine.

Od navedenih 52 projekta u AP Vojvodini se realizuje 12 kapitalnih projekata, skupljih od 20 miliona evra, a među njima je četvrti po vrednosti izgradnja auto puta Beograd-Zrenjanin.

Šta znači realizacija kapitalnih projekata u Vojvodini i u kojoj meri doprinosi ravnomernom regionalnom razvoju, vidimo iz sledećih brojki. Ukupan iznos transfera iz budžeta i sredstava budžeta Republike Srbije koji se usmeravaju AP Vojvodini u pregledu budžeta za 2026. godinu iznosi 183 milijarde dinara, što je za 13,5 milijardi dinara više u odnosu na 2025. godinu. Za 2022. godinu iznos je bio 133,6 milijardi dinara, a u 2019. godini 69 milijardi dinara.

Kada govorimo o budućim projektima, moram da spomenem i jedan veoma važan projekat koji je nedavno završen, ali još nije u potpunosti isplaćen. On se odnosi na rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš – Rska. Granični prelaz je proširen sa sadašnjih 16 na 24 trake, što je od velikog značaja ne samo za poslaničku grupu SVM, već i za celu Srbiju, region, jer ovaj prelaz predstavlja vrata ne samo između Srbije i Mađarske, nego i između Zapadnog Balkana i EU.

Sa druge strane, uz uvažavanje argumenta predsednika SVM dr Balinta Pastora sa predsednikom Vlade Mađarske Viktorom Orbanom, dogovoreni su konkretni koraci koji olakšavaju prelazak granice, povećan je broj graničnih policajaca na prelazima Rska, Tompa i Hercegsanto. Produžen je rad graničnog prelaza Horgoš 2 i olakšane su carinske kontrole na pruzi Subotica-Segedin.

Pored navedenog, podršku dajemo predloženom budžetu i zato što su troškovi projektovanja i izgradnja dela radova na izgradi autoputa E75, deonica Kelebija, petlja Subotica – jug, predviđeni budžetom. Pored ovih, još 18 važnih projekata finansiraće se u 2026. godini na teritoriji AP Vojvodine.

Podršku predlogu budžeta poslanička grupa SVM daje i na osnovu Izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u evropskim integracijama od 4. novembra 2025. godine, u kojem se pohvaljuje posvećenost Srbije održavanju makro-ekonomske stabilnosti i unapređenju ekonomskih reformi i konstatuje da je deficit tekućeg računa u potpunosti kompenzovan prilivima neto stranih direktnih investicija u 2024. godini, dostižući 5,6% BDP. U okviru Intereg IPA 2021-2027 EU je obezbedila finansiranje u iznosu od 83,4 miliona evra, uz 15% lokalnog sufinansiranja.

Nemoguće je proceniti značaj svih do sada realizovanih i budućih projekata iz ovog programa, jer oni znače šansu za nova zapošljavanja stanovnika pograničnih regiona, ali i šansu za njihov ostanak u zavičaju.

Moram naglasiti da će zahvaljujući projektu prekogranične saradnje Intereg IPA3 koji su zajedno podneli Subotica i Kiškunhalaš, nakon 113 godina biti sprovedena prva sveobuhvatna obnova Gradske kuće u Subotici, koju je 1912. godine, otvorio veliki gradonačelnik Karolj Biro. Ovaj projekat je rezultat dugogodišnjeg zalaganja SVM i posebno predsednika Balinta Pastora, koji se tokom četiri godine mandata na mestu predsednika Skupštine grada Subotice istrajno zalagao za zaštitu graditeljske baštine i secesijskog nasleđa Subotice.

Poštovani narodni poslanici, za našu poslaničku grupu pomoć mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti deo je sistemskih napora koji predstavljaju ekonomsku, socijalnu, demografsku i populacionu meru i iznad svega meru koja će osigurati ostanak mladih u zavičaju. Zahvaljujući detaljnom i preciznom predstavljanju uslova i procedure u medijima, više od 3.700 porodica uzelo je stambeni kredit za mlade, a kako smo čuli od ministra Malog, planirano je da se garantnom šemom pokrije dodatno 5.500 stanova. Moram naglasiti da je kod ovih vrsta kredita sopstveno učešće svega 1%, a kod komercijalnih kredita, bez državne garancije, najmanje 10%, što na primeru jedne nekretnine vrednosti od 50 hiljada evra znači da sopstveno učešće iznosi svega 500 evra, dok je kod komercijalnih kredita najmanje 5000 evra.

U ime poslaničke grupe SVM, nedelju dana nakon početka primene zakona postavio sam poslaničko pitanje Ministarstvu finansija, ukazao sam i drago mi je da je Ministarstvo finansija prihvatilo našu argumentaciju da je važna solidarna pomoć svih članova porodice, dakle, ne samo roditelja, nego i ostalih članova porodice, kako bi što veći broj mladih ljudi mogao da podnese zahtev za kredit i reši svoj stambeni problem i stambeni problem svoje buduće porodice.

Iskoristiću ovu priliku da pomenem i još jednu dilemu, pitanje koje postavljaju zainteresovani mladi ljudi, a tiče se realne životne situacije.

Naime, član 5. zakona propisuje da korisnik kredita može biti samo lice koje nema, niti je imao u vlasništvu stambenu nepokretnost i koje nije korisnik stambenog kredita kod neke od poslovnih banaka. U praksi dolaze nam mladi ljudi koji su suvlasnici imovine koja predstavlja susvojinu više naslednika, tri, četiri ili pet. To su situacije nasleđenih starih kuća i malih procenta vlasništva, gde postoji zakonom utvrđeno pravo da kao suvlasnik mladi čovek koristi imovinu srazmerno svom suvlasničkom udelu, ali je to u stvarnosti neizvodljivo, jer je suvlasnički udeo mali ili postoji više vlasnika koji ne mogu da postignu sporazum. Formalno-pravno ti mladi ljudi jesu vlasnici nepokretnosti, ali to ništa ne znači u smislu rešavanja njihovog stambenog pitanja.

Na osnovu navedenog, poslanička grupa SVM smatra da bi radi rešavanja ovog problema Ministarstvo finansija trebalo da utvrdi minimum vrednosti nekretnina, npr. do 15.000 evra koje mladi mogu da poseduju a da im to ne bude prepreka za dobijanje navedenog stambenog kredita. Na drugačiji način oni ne bi mogli da reše svoje stambeno pitanje. Na sličan način je i Vlada Mađarske rešila da lica koja poseduju bezvrednu imovinu ne budu isključena iz programa.

Poštovani narodni poslanici, želim da vam skrenem pažnju na to da je SVM preko svoje strategije za ekonomski razvoj Vojvodine i zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Mađarske omogućio mladim ljudima kupovinu preko 1300 seoske kuće u Vojvodini i na taj način uspeo da ih zadrži u svom zavičaju.

Poštovani narodni poslanici, kada govorimo o prošlosti, moram da pomenem i sadašnjost. Sadašnji predsednik SVM dr Balint Pastor najavio je u januaru ove godine izradu nove verzije navedene strategije koja je završena pre nekoliko dana. Naša partija kroz novu strategiju nastavlja da podržava kupovinu seoskih kuća i pružiće podršku razvoju različitih ekonomskih aktivnosti kako bi što veći broj ljudi ostao ovde, vratio se ovde i gradio svoju budućnost ovde u zavičaju.

Poštovani narodni poslanici, znam da je Republika Srbija suočena sa velikim izazovima u oblasti energetike, posebno usled međunarodnih sankcija koje utiču na stabilnost snabdevanja energentima. Zato će SVM podržati set predloga zakona iz oblasti energetike, sa ciljem povećanja sigurnosti, kvaliteta i pouzdanosti snabdevanja domaćeg tržišta, kao i usklađivanja sa propisima EU u ovim oblastima.

Usvajanjem ovih zakona jačamo energetsku otpornost države, povećavamo sigurnost naših građana i privrede i pokazujemo da je Srbija spremna da odgovorno i strateški upravlja svojim energetskim resursima u skladu sa evropskim standardima.

Zbog svih napred navedenih razloga, poslanička grupa SVM će u danu za glasanje podržati Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu, kao i sve ostale zakone koji su na dnevnom redu, jer su za našu poslaničku grupu, kako je naš predsednik rekao, normalnost, zdrav razum i odgovorno upravljanje osnovni principi na kojima istrajavamo. Zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

U ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara, želim da postavim pitanje Ministarstvu finansija. Naime 14. marta 2025. godine stupio je na snagu Zakon o utvrđivanju garantne šeme i subvencionisanju dela kamate kao mera podrške mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti, čija rešenja predstavljaju deo sistemskih, ekonomskih, socijalnih, demografskih i populacionih politika koja će mladim ljudima omogućiti da po povoljnim uslovima steknu prvu nekretninu. Nesporno je da Rešenje ovog zakona znače zaštitu osnovnih ljudskih prava, prava na dom, uživanje imovine i zaštite svojinskih prava.

Za našu poslaničku grupu pomoć mladima u kupovini prve stambene nepokretnosti je deo sistemskih napora koji predstavljaju i ekonomsku, socijalnu i demografsku i populacionu meru i iznad svega meru koja će osigurati ostanak mladih u zavičaju. Zahvaljujući detaljnom i preciznom predstavljaju uslova i procedure u medijima više od 3.000 porodica uzelo je stambeni kredit za mlade i kako smo čuli od gospodina ministra Malog planirano je da se garantnom šemom pokrije 5.500 stanova.

Moram naglasiti da je kod ovih vrsta kredita sopstveno učešće 1%, a kod komercijalnih kredita bez državne garancije najmanje 10% što npr. u jednom konkretnom slučaju znači - ako je vrednost nekretnine 50.000 evra onda sopstveno učešće iznosi svega 500 evra dok je kod komercijalnih kredita najmanje 5.000 evra.

U ime poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara nedelju dana nakon početka primene zakona postavio sam poslaničko pitanje Ministarstvu finansija. Ukazao sam i drago mi je da je Ministarstvo finansija prihvatila našu argumentaciju, da je važna solidarna pomoć svih članova porodice dok ne samo roditelja, nego i ostalih članova porodice da bi što veći broj mladih ljudi mogao da podnese Zahtev za kredit i reši stambeni problem svoj i stambeni problem buduće porodice.

Želim da vam skrenem pažnju na to da je Savez vojvođanskih Mađara preko svoje strategije za ekonomski razvoj Vojvodine i zahvaljujući finansijskoj podršci Vlade Mađarske omogućio mladim ljudima kupovinu 1.341 seoske kuće u Vojvodini i na taj način uspeo da ih zadrži u svom zavičaju.

Iskoristiću ovu priliku da pomenem još jednu dilemu pitanje koje postavljaju zainteresovani mladi ljudi, a tiče se realne životne situacije.

Naime, član 5. Zakona propisuje da korisnik kredita može biti lice koje nema niti je imao u vlasništvu stambenu nepokretnost i koje nije korisnik stambenog kredita kod neke od poslovnih banaka.

U praksi dolaze nam mladi ljudi koji su suvlasnici nad imovinom koja predstavlja su svojinu više naslednika tri, četiri ili pet, to su situacije nasleđenih starih kuća, malog procenta vlasništva gde postoji Zakon o utvrđenom pravu da kao suvlasnik mladi čovek koristi imovinu srazmerno svom suvlasničkom udelu, ali i je to u stvarnosti neizvodljivo, jer je suvlasnički udeo mali ili je više vlasnika koji ne mogu da naprave sporazum.

Formalno-pravno, ti mladi ljudi su vlasnici nepokretnosti, ali to ništa ne znači u smislu rešavanja njihovog stambenog pitanja.

Na osnovu navedenog, poslanička grupa SVM smatra da bi radi rešavanja navedenog problema Ministarstvo finansija trebalo da utvrdi minimalnu vrednost nekretnina, na primer do 15.000 evra, koje mogu da poseduju mladi, a da im to ne bude prepreka za dobijanje navedenog stambenog kredita. Na drugačiji način oni ne bi mogli da rešenje svoje stambeno pitanje.

Inače, na sličan način je Vlada Mađarske rešila da lica koja poseduju bezvrednu imovinu ne budu isključena iz programa.

Moje pitanje, dakle, glasi – da li će Ministarstvo finansija izaći u susret mladima koji poseduju imovinu bez vrednosti koje ne mogu da koriste za stanovanje i da li će navedeni program biti nastavljen i u 2026. godini? Zahvaljujem na pažnji.