Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9815">Radomir Lazović</a>

Radomir Lazović

Zeleno-levi front

Govori

Ne, nisam završio, reagujte.
Molim vas reagujte. Ne mogu, dobacuju mi ovde.

Molim vas reagujte.
Molim vas reagujte, ne mogu, dobacuju mi ljudi.

Znači, jako se nalazim u teškoj poziciji ovo su veoma odgovorne stvari kojima se bavimo. U najvećoj tragediji u skorije vreme se nalazimo, vi ljudi ne možete da se stišate. Na šta liči ovo ponašanje?

(Narodni poslanici SNS dobacuju u glas.)

Ne, neću da pričam. Hoću da čujem da li ćete nešto uraditi da zaštitite nekoga ko govori o predlogu anketnog odbora ili nećete.

Dakle, ja se nalazim ovde, građani Srbije vi očigledno ovo ne vidite, ali se nalazim pod napadima ovih ljudi koji jedino što mogu jeste da šire mržnju i dalje napade. Ja vas molim da se utišate kako bismo mogli dalje da govorimo. Ovde su važne stvari na dnevnom redu.

(Narodni poslanici SNS dobacuju u glas.)

Ako vama nije jasno da mi danas treba da čujemo ovde bezbednosne okolnosti koje su dovele do ovog napada, da mi treba da čujemo kakav je doprinos medija, treba da čujemo ulogu obrazovnog sistema i delovanje nadležnih institucija u periodu pre i posle tragedije.

(Narodni poslanici SNS dobacuju u glas.)

Ljudi, daj uozbiljite se malo, molim vas. Uozbiljite se malo. Zaustavite vašu mašineriju propagande, zaustavite vašu mašineriju mržnje, stanite bre, Srbija mora da stane kako bismo mogli da nastavimo dalje. Ne možemo ovako više da radimo. Kako vam to nije jasno?

Danima nas ubeđujete da je sve u redu. Stanite, imate priliku da se zaustavite, imate priliku da kažete Srbija ne može ovako dalje. Učinite to. Ja razumem da je vama izuzetno teško, da ste vi na osnovu „Pinka“ i „Hepija“ godinama zloupotrebljavali medije na osnovu „Informera“, dokazao sam da ovde ima onih koji uređuju taj isti „Informer“ iz klupa. Znači, narodni poslanici iz svojih klupa kače vesti na sajt „Informera“. Ljudi, hajde da to zaustavimo. Molim vas.

(Narodni poslanici SNS dobacuju u glas.)

Dakle, hajde da to zaustavimo, hajde da zaustavimo ovu mašineriju širenja mržnje, hajde da izađemo iz ove Skupštine tako što ćemo doneti odluke koje narod zahteva, hajde da izađemo odavde tako što ćemo zaustaviti REM u svom nečinjenju i ćutanju, hajde da izađemo odavde tako što će oni koji ne zaslužuju nacionalne frekvencije njih izgubiti, hajde da izađemo odavde tako što će na RTS biti odgovorni ljudi koji znaju kako se izveštava i šta znači medijski pluralizam, hajde da izađemo odavde tako što ćemo smeniti ministra policije i učiniti sve kako bismo na njegovo mesto doveli nekoga ko neće smatrati da je povećanje broja krivičnih dela, povećanje broja bezbednosno zanimljivih informacija koje je policija utvrdila da je 123% veće, neće smatrati da je to stabilno stanje. Hajde da izađemo odavde uzdignuta čela.

Imate priliku nešto da uradimo, ja vas pozivam da to i uradimo. Hvala.

(Veroljub Arsić: Barabo drogirana.)
Hvala, predsedavajući.

Mene zanima samo kako to na poziv šefa vladajuće većine vi koristite za pribavljanje stenograma? Da li ja mogu da koristim tu uslugu vašu? Ne bi bilo loše da

kada mi zatreba nešto mogu lepo da se obratim, pa da mi vi to dostavite šta mi treba.
Okej ako može, izvinjavam se, ja sam ipak mlađi, manje iskusan od vas, tako da, ukoliko može, obraćaću vam se od sada kad god mi nešto treba, jer smatram da ste vi samo jedna obična služba za nas...
Ali, ali, ne, ne. Evo, evo, polako, idemo ka tome.
Izvinite, mogu da govorim? Pa, dajte, šta je sada ovo?
Hvala vam na objašnjenju.

Dakle, ovako. Dakle, u tom objašnjenju sastojalo se to da je prethodni govornik govorio nešto o mrtvoj deci predsednika.

Dakle, ja moram ovde sada da kažem nešto. Niko ne želi nikome ništa nažao da se desi u ovoj državi. Ovde smo toliko puta to ponavljali. Vas sam molio da utičete, da kada vaši poslanici tako nešto tvrde, da vi kao najodgovorniji tako nešto kažete. Ali, za potrebe istine i za potrebe toga, objašnjenja šta je prethodni govornik govorio, koji neće imati priliku da to kaže, želeo bih da pročitam tačno šta je rekao predsednik, pa vi vidite s njim zašto on pominje i šta pominje.

Dakle, predsednik je izjavio u medijima, u javnosti, preko njegovog Tiktoka, Instagrama, čime se već sad služi moderni predsednik, kaže - nikada i nipošto, u stvari, ovo dolazi iz "Informera" koji uređuju vaši poslanici, a očito i predsednik, citat - nikada i nipošto neću pristati na ucene, nikada najgorima neću prepustiti vlast bez izbora, kao da mu neko traži. Nikada neću potpisati nikakvu tehničku ili prelaznu vladu. I ovaj deo je sada zanimljiv - ako mene ubiju, što bi ga iko ubio, iza mene ostaje moj brat Andrej, ako ubiju mog brata, ko da je iko ikad tražio ubistvo ikoga odavde, ostaje moj sin Danilo. Pa, evo ko pominje decu. Ako ubiju mog sina, ostaje moja ćerka Milica, ako ubiju nju, moju ćerku, ostaje moj sin Vukan i grobovi naši boriće se protiv ustaša. Ovo je izgovorio predsednik.

Jel se slažete? Jel valjda ne sumnjate u to da je ovo izgovorio predsednik?

Evo, sad vi meni recite, zašto bre, ljudi, ovo govori predsednik? Zašto ovo govori predsednik? Zbog čega govori ovo? Zašto nas obasipa ovom mržnjom? Niko, niko ne želi ništa slično nikome u ovoj državi.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Mi se, ljudi, borimo protiv nasilja, borimo se da ničije dete nikada više ne nastrada. Borimo se da nijedan roditelj ne zaplače nikada više na način kao što se to desilo roditeljima iz "Ribnikara", okoline Mladenovca, okoline Smedereva i svakom drugom detetu i roditelju kojem se to desilo, ljudi bre.

Ako treba, svaki svoj sekund koji imam na ovoj sednici ću iskoristiti da ponovim da niko nikome nikada ne želi nikakvo nasilje i da se zbog toga borimo. Nije mi nikakav problem da o tome govorim uvek. Nasilje je nedopustivo u našem društvu.

Ali, da se osvrnemo pošto ste govorili, i hvala prethodnom govorniku koji je na vrlo smiren i dobar način govorio o svim ovim aspektima koji se nalaze ovde, pominjući i nasilje na Kosovu, koje je za svaku osudu, koje smo osudili više puta i koje zaslužuje da se osudi svaki put.

Dakle, hteo bih da kažem nešto o tom kontramitingu, za koji kažete da ste nabavili autobuse ovde ili onde. Meni su nevažni vaši autobusi, ali mi je važno to što ste primoravali ljude iz javnih službi da dolaze na kontramiting, što ste plaćali ljude. Takođe mi je važno to što ste na tom kontramitingu napravili novu žrtvu.

(Narodni poslanici SNS dobacuju iz klupa.)

Naravno da ne mislim vi lično. Naravno ne mislim da ste vi lično odgovorni, ali ste odgovorni za nečinjenje, odgovorni ste za to zato što je u taj autobus, u jedan od vaših autobusa je ušao Momčilo Vučković iz sela Donja Budriga na Kosovu i u 43. godini rezultat toga je da je on preminuo. Kako je do toga došlo? Došlo je do toga što je čovek imao povredu glave putujući na kontramiting, a medicinska služba koja je bila u pratnji ovih autobusa ga je odvezla, samo vratila kod rođaka. Nije ga odvezla u bolnicu. Mogao je da bude urađen skener glave. Čovek je možda mogao da preživi. Dakle, ne znam, možda i nije, ali poenta je u tome što ste ostavili čoveka bez nege, bez potrebne nege ste ga ostavili negde usput, jer su vaši žurili na kontramiting. Molim vas da to bude poslednja žrtva ovako neodgovornog ponašanja koje pokazujete ovde iznova i iznova.

Dakle, ljudi, nemojte nikoga sukobljavati. Zaustavite vašu propagandnu mašineriju da bismo mogli da nastavimo kao Srbija dalje.

Hteo sam nešto da vam kažem o merama o kojima govorite. Hvala ko god je pomenuo da se vratimo na mere, hvala, ajde da razgovaramo malo više o tome.

Dakle, kaže predstavnik većine da ovde niko nikakve mere ne predlaže. Stvarno? Evo vam hitne mere koje smo predložili, koje traže ljudi, dakle, hitne mere koje mogu odmah da se urade. Među hitne mere spada smena REM-a, među hitne mere spada da "Pink" i "Hepi" izgube nacionalnu frekvenciju, smena dva ministra, jedan je podneo ostavku, smena šefa BIA, smena rukovodstva RTS-a, dakle, zaustavljanje ovih fabrika mržnje poput "Informera", "Alo", "Srpskog telegrafa" i slično. To vam je hitna mera i to vas molimo da odmah ispunite.

Evo ja sam govorio ovde šta bi trebalo da bude na dnevnom redu anketnog odbora, ali ne ja, sve moje kolege su o tome govorile, svako je dao svoj ugao šta misli da bi trebale da budu mere, pa ćete tako imati to da mi smatramo da bi trebalo povećati ulaganje u prosvetu sa 3,5% BDP na 5%.

Smatramo da je neophodno povećanje plate nastavnika i pobošljavanje njihovog materijalnog položaja. Plate nastavnika doveli su do toga da su ispod republičkog proseka, i to između 10% i 17%. U ovoj oblasti vam je najviše zaposlenih ljudi sa visokim obrazovanjem, znači 80%. Jel to nije nešto na čemu bi mogli da radimo? Jel to nije konstruktivan predlog?

Nastavnici više ne smeju da budu tretirani kao administrativni radnici. Ljudi moraju da se posvete svom poslu. Jel to nije nešto o čemu bi trebali da razgovaramo? Jel to nije dobar način da im omogućimo da bolje rade, efikasnije da se posvete deci?

Treba nam više psihologa i pedagoga u školama, zato što je ova služba, psihološko-pedagoška svedena na administrativnu pomoć. Ljudi nemaju vremena da se posvete deci, ima ih malo. Na 500 ili 600 đaka imate jednog pedagoga, a tek na 800 psihologa. Hajde da to promenimo, hajde da ih bude više. Hajde, ekonomski tigre, da sav taj novac, profit, koji ovde pokušavate da pokažete, hajde da ga uložimo u decu, hajde da ga uložimo da ima više ovih ljudi koji će im pomoći, koji će ih čuti, koji će ih saslušati. Jel to nije dobar predlog?

Želimo da se pedagozi i psiholozi posvete više saradnji sa đacima i nastavnicima u oblikovanju nastavnog programa. Hajde da oni utiču na to kako će izgledati školski čas, kako će izgledati nastavne aktivnosti, da bi najbolji mogli da dođu do izražaja a najgori da dobiju pomoć, da postanu i oni bolji. Jel vam to nije dobar predlog? Ili smatrate da to nije važno?

Nasilje prema nastavnicima, ali i učenicima, mora da se…

(Nikola Radosavljević: Lakše malo.)

Prihvatam vaš predlog, u redu, govoriću smirenije. Izvinite. Nekada zaista emocije nadvladaju, težak je trenutak. Izvinjavam se, u pravu ste.

Dakle, voleli bismo da nasilje prema nastavnicima i učenicima bude iskorenjeno. I kada to kažem, recimo, evo vam primer. Kada imamo Izveštaj Vlade o bezbedonosnoj situaciji i kada u njemu imate da u samo devet dana 438 bezbedonosno interesantnih događaja u školama i u okolini škola, za mene je to razlog da se zabrinem. Za mene je to razlog da pomislim da možda nije baš sve u redu u toj oblasti.

Kada mi kažete da ima skoro 200 pretnji učenicima, to kažete u vašim izveštajima, ako kažete da su neke od tih pretnji, 22 nožem a 13 replikom pištolja ili obrnuto, možda sam pomešao, ne znam, možda je 22 pištoljem a 13 nožem, svakako je zabrinjavajuće. Ako mi kažete da se taj broj tih događaja povećao za 123% u odnosu na isti period prethodne godine, zar to nije nešto zabrinjavajuće? Ja tu vidim da je ova mera koju predlažemo da se više radi na tome da se nasilje prema nastavnicima i učenicima iskoreni i smatram to opravdanim i važnim. Voleo bih da mi o tome kaže nešto ministar Gašić.

Govorimo i o tome da nastavnici moraju biti nezavisni u svom radu, a ne da za svaki aspekt rada moraju da traže dozvolu direktora. Često je taj direktor u vašoj partiji i često onda to zavisi od partijske discipline. Videli smo svedočanstva ljudi koji su bili iz škola primorani da pozovu po još pet nastavnika i da dođu na ovaj kontramiting o kom govorimo. To vam je odličan način da se smanje problemi u društvu, zavisnost nastavnika od vaše centralne uprave, nekad se zvala otadžbinska, ali nećemo sad o tome, daleka je prošlost.

Voleli bismo da se zaustavi praksa zapošljavanja nastavnika preko ugovora na određeno vreme. Zar oni koji našu decu uče, vaspitavaju, brinu o njima, zar oni ne zaslužuju sami brigu? Zar ne treba oni da budu ti koji imaju sve što im treba da bi se osećali sigurno i da bi mogli na najbolji način da rade ono što je nama najvažnije? Valjda su nama naša deca, gospodo, najvažnija?

Čekajte, čekajte, imamo još.

Ono što mi kažemo jeste da ove male plate dovode do manjka motivacije zaposlenih, pa imamo novi problem. Ako su male plate, ljudi neće hteti da se školuju za te male plate. Jer, što bi se neko školovao da zarađuje malo, čak ispod državnog proseka, a ni sa tim državnim prosekom ne može sebi da obezbedi normalan život? Sad, gledajte, hoćemo li otvoriti pitanje toga da nema dovoljno novih nastavnika koji se školuju za to da nam decu edukuju?

Kad smo već tu, hajde da kažemo nešto i o socijalnim radnicima, kojih nema dovoljno. Oni tek kada imaju i po 40 dece na starateljstvu imaju opet mnogo administracije, imaju problem širine zaduženja, jer postoje različiti problemi kojima se specijalistički treba posvetiti, pa tako onda oni moraju da brinu i o problemima starateljstva, razvoda, nasilja, što nije baš dobro, trebalo bi da postoji specijalizacija.

Jel to nisu neke mere? Jel to nisu važne mere koje bi mi, gospodo, mogli da uvedemo?

Dodajmo uz sve ovo da imamo nedostatak psihijatara i kliničkih psihologa, a posebno dečijih psihijatara. Važno je mentalno stanje nacije. Mi treba da o tome razgovaramo. Nemojte se smejati. To što neko možda ima problem u ovoj oblasti, nije za podsmeh.

Gospodine Jovanov, da vam kažem nešto, mene ste ovde izvrgavali ruglu zbog toga što imam astmu. Nemojte, nije u redu. Nije u redu da sa podsmehom govorite o ljudima koji imaju probleme, pa makar oni bili ovog mentalnog zdravlja. Trebalo bi učiniti sve da se ljudima pomogne, a postoje načini. Ako vi ne znate, siguran sam da ne znate, mi znamo, pa ćemo te mere predlagati i kroz anketni odbor i na druge načine.

Naravno, znam da taj anketni odbor ne može imati toliko široku ulogu da baš sve ovo predloži i ja to razumem, ali se iskreno nadam da će ovaj dom ove Narodne skupštine možda, i nakon toga, poslužiti da se nešto od dobrih predloga i dobrih ideja i usvoji.

Pošto ste tražili, u stvari, možda je vreme da ovde stanem, vidim da vam je koncentracija opala…

(Milenko Jovanov: Samo ti nastavi.)

Govoriću detaljnije merama, ne, ne, koje je do sada Vlada donela, ali moram da uporedim ove mere… Namerno sam sada govorio samo o onim merama koje smo pominjali zato što se one odnose na prosvetu, brigu i vaspitanje dece. Namerno sam o tome govorio zato što sam hteo da napravim jedan kontrast prema onim merama koje je donela Vlada. Vlada je uglavnom donosila mere koje su reaktivne i koje se bave time da bi trebalo povećati broj policajaca ili da bi se trebalo baviti oduzimanjem oružja. Mi nemamo ništa protiv toga. Mislimo da to možda nije loša ideja, ali ona ima svoje posledice, takođe, koje bi trebalo da opišemo i ja ću to uraditi.

Dakle, sa jedne strane imamo smanjivanje naoružanja, smanjivanje dostupnosti, posebno prema deci kojoj to naoružanje biva dostupno, a sa druge strane treba da bude ulaganje u prosvetu, poboljšanje uslova nastavnika, poboljšanje uslova u kojima đaci rade. To su dve ključne stvari o kojima mi želimo da pričamo.

To vam najavljujem za sledeći put kada budem govorio. Hvala vam puno.
Hvala, predsedavajući.

Dakle, samo da bude jasno da odgovorim prvo vama, mada ne znam kako vam odgovaram kada vi nemate pravo da govorite i da dobacujete, komentarišete i šta već radite, ali, šta ćete, trenutno ovom Skupštinom vlada čovek koji ne poznaje ili, ne, ne, greška, ne da ne poznaje, ne sumnjam ja u to, mislim da ste vi vrhunski stručnjak i poznavalac ovog pravilnika, Poslovnika i zakona, mislim da ga zloupotrebljavate, te onda hajde da odgovorim i vama mada znam da time doprinosim nastavku ove, ove, ovog igrokaza u kome posle svakog govora bilo kog poslanika vi sebi dajete za pravo da komentarišete poput nekog komentatora na fudbalskoj utakmici, poput ne znam čega, šta ste sebi umislili u glavu da možete da radite, očigledno je da imate neki kompleks veličine pa, mislite da je važno da se vaše mišljenje čuje kada bilo ko govori, pa ćete malo da dobacite ovde, malo da komentarišete ovde, ali hajde da stanem tu. Očigledno je da to sebi dozvoljavate. Upozorili su vas svi ovde. Rekli smo vam ne brojano puta da kršite član 100. Ali hajde da pustimo sada to iako konstantno, konstantno, konstantno kršite Poslovnik. No, dobro.

Da, vam odgovorim nešto za tu službu. Ja imam najveće poštovanje prema ljudima u ovoj službi. Ja imam malo drugačije poštovanje prema vašem radu ovde kao nekome ko smatram da bi trebao da bude na usluzi ljudima.

A, vaše poštovanje prema službi koju pominjete, najbolje ste pokazali prema platama koje ljudi zaposleni u Narodnoj Skupštini imaju. Evo ti ljudi ako mislite da ih ja ne poštujem, samo neka pogledaju kolika im je plata, jel može sa tim normalno da se živi i tu smo završili svaku priču o tome ko ih više poštuje ili manje?

E, sada, možda bih mogao tu i da stanem, pravo da vam kažem. Hvala vam. Odgovarati gospodinu Jovanovu nekako gubi smisao iznova i iznova. Hvala vam puno.
Hvala predsedavajući za reč.

Želeo sam da objasnim par nekih stvari koje su ovde izrečene, pre svega bih hteo da objasnim ovo vezano za službu. Zahvalio bih se gospodinu Borku Stefanoviću što je vrlo lepo objasnio šta sam mislio time da kažem.

Pokušao sam da budem precizan da objasnim da mislim ovde na predsedavajućeg koji bi jednako kako je na usluzi vladajućoj većini trebalo da bude na usluzi i opoziciji, dakle da predstavi jednu službu koja bi trebalo da bude efikasna, da nam pomogne u najboljem mogućem radu, da utiče na to, da eventualno ako imamo neki problem, da možemo da ga rešimo i slično.

Onda je došlo do toga da sam optužen da ja imam neko nepoštovanje prema službenicima ovog doma. Ne znam kako je do toga došlo, ali kao što često biva reči koje govorite vam se često okrenu i zapravo budu neka vrsta šlagvorta za ono što želim da kažem.

Evo, recimo ti ljudi u službi mogu da razmisle, kada je bio ovde na dnevnom redu budžet, ko je podneo amandman da se njihova osnovica plate izjednači sa onom u ministarstvima i drugim javnim službama? Zeleno-levi klub, dakle, moja poslanička grupa je podnela amandman da ovi ljudi dobiju veću platu.

Kako onda to mi ne poštujemo neke ljude, a uostalom ti ljudi znaju da kada god im se javimo na prolazu, gde god se sretnemo, dobiju ne samo poštovanje, već i uvažavanje za sve ono što rade, a ovde smo i o tome govorili. Mi smatramo da ova služba u ovom domu radi vrlo dobro, mnogo bolje od političkih zastupnika zato što njihov vredan rad i trud na kraju biva izvitoperen u to što dolazi sa mesta predsedavajućeg. To smo objasnili. Ne moramo se više vraćati.

Da objasnimo jednu drugu stvar. Predsednik većine kaže, meni je pala koncentracija pa nisam mogao da nastavim svoje izlaganje. Ja mislim, ja ne tvrdim za sebe da sam neki superheroj, poput predsednika, ja ne tvrdim za sebe da mi ne pada koncentracija. Vi gospodine možete na moje mane da dodate još neke stvari. Vidim da verno pratite fotografije sa mojih društvenih mreža. One su sve otvorene. Ja sam godinama izložen ovakvim napadima, od 2016. godine kada ste imali veliki broj različitih slika, podmetačina i svejedno.

Dodajte na moje mane da nekada i spavam, dodajte na moje mane da ima astmu. Možete dodati još jednu stvar, nekada nešto i zaboravim, a nekada zaboravim i tako jednu veliku stvar kao što je to da ovde imamo u ovom domu, u ovoj Skupštini narodne poslanike koji su učestvovali u rijalitiju, u Farmi, to sam potpuno zaboravio, uopšte nisam ni jednom to pomenuo. Ja se svima izvinjavam.

Pa kada već imamo vrhunske poznavaoce ovog skaradnog i najgoreg mogućeg programa, pa zar nije mogla ta osoba da nam predstavlja izveštaj REM-a. Ja, doduše sada razumem zašto ste vi lično vezani za to da branite ove programe u kojima se nasilje promoviše, to mi je potpuno jasno. Nekako mi je promaklo. Toliko ste stvari radili da mi je ovaj promakao iz vidokruga. Ja se izvinjavam i vama, izvinjavam se i građanima što se nisam detaljnije bavio time da narodni poslanici učestvuju u najprizemnijim programima u kojima se promoviše nasilje, agresija, sukobi, u kojima se objašnjava kako najbolje ubiti čoveka, u kojima jedni druge napadaju, dave, napadaju žene, napadaju maloletnice.

E, u takvom jednom okruženju, vam draga gospodo, bivaju, bivstvuju narodni poslanici vladajuće većine. Vi meni recite onda da li je to normalno i da li je to sistem koga ima, sistem koga nema, da li je sistem zakazao ili nije? Čoveče, doveli ste sebe do toga da učestvujete u tome aktivno. Drugi ste bili na super finalu, super heroji rijalitija, super heroji Farme, Parova, gde ste sve bili ljudi. Zaustavite se, recite pogrešili smo, to je pogrešno što smo uradili. Ali, dobro, makar znamo zašto tako živo i snažno branite i „Pink“ i „Hepi“ i nasilje koje dolazi sa ovih kanala. Namerno mu ime nisam rekao, tako da bih vas zamolio da se ne igrate sa time da dobija nekakve replike ili nešto slično.

Dakle, hteo sam još nešto da vam kažem, da vam ukažem na to kako izgleda briga za tešku situaciju u kojoj se nalazimo. Zamislite, premijerka koja je jedan dan nakon ovih tragičnih događaja zna da sistem nije zakazao, a utvrdili smo da to nije mogla znati, šta ona radi? Ona pokreće sistem taj koji joj nije zakazao zato što zna da taj sistem zapravo radi za nju i da u senci ovih tragičnih događaja dok su građani u šoku, dok traju protesti i ljudi su u mislima na drugoj strani, država odlučuje da progura dva zakona koja će sebi bliskim tajkunima napraviti neverovatno veliku korist.

Privatizacija Srbije, privatizacija prirodnih dobara, poput nacionalnih parkova Kopaonik, Đerdap, Tara, Fruška Gora i javnih preduzeća se dešavala u senci ovoga. Mislim da bi ovo trebalo da bude deo anketnog odbora, da vidimo kako koristite to što pažnja ljudi je otišla na neku drugu stranu, pa ste na brzinu hteli da ubacite privatizaciju javnih dobara. Moram da kažem i to sam vam obećao da ću uvek reći kada je nešto dobro, dobro je što ste povukli taj zakon. Hoćete, hvala? Hvala vam što ste povukli taj zakon, ali ljudi ima i ovaj drugi zakon koji bi takođe morali da povučete zato što se donosi u senci ovih tragičnih događaja, a to su izmene Zakona o planiranju i izgradnji.

Predlog koji ste stavili predviđa ukidanje naknade za konverziju zemljišta, ljudi. Do sada je postupak konverzije se regulisao naknadom koju su vlasnici plaćali da bi obezbedili pravo svojine nad parcelama, što je preduslov za izgradnju na tim parcelama. Ukidanje ove naknade predstavlja legalizovanu pljačku javne svojine za račun najbogatijih. Jel bi to mogla da bude možda takođe i tema ovog anketnog odbora koji je danas na dnevnom redu? Mislim da bi možda mogla, ali evo, neka utvrdi to anketni odbor kada se sastavi, pa kad bude razgovarao o tome šta bi još trebalo da se uzme u obzir. Ne kažem, možda i ne treba, ali to je kontekst u kome Vlada donosi odluke. Vlada dan nakon tragedija donosi odluku da ovaj zakon stavi na dnevni red.

Savet za borbu protiv korupcije ukazao je da je ova promena protivna javnom interesu i Ustavu Republike Srbije.

Dakle, imamo nešto što je očigledno kontraverzno, odredba zakona. Znači, Ustavni sud ove zemlje nazvao je odredbe Zakona o planiranju i izgradnji kao nešto što nije u saglasnosti sa Ustavom Republike Srbije.

Ovo je odluka Ustavnog suda. Privatizacija ne podrazumeva prodaju zemljišta subjekata privatizacije, bez obzira na obim, vrstu i titulara prava na zemljištu, već samo promenu vlasništva nad društvenim, odnosno državnim kapitalom u ovim subjektima, te je sledstveno tome neustavna odredba kojom je omogućena konverzija prava korišćenja u pravu svojine na građevinskom zemljištu bez naknade.

Kako to nazivate vi, ljudi? Kako nazivate to da u senci ove tragedije gurate zakone koji treba da obezbede korist vašim tajkunima?

Da se podsetimo šta ste još radili u senci te tragedije. Samo par sati nakon što su prošli dani žalosti napali ste Savski nasip. Pokušali ste da ga bušite protivzakonito. Vaš gradonačelnik Aleksandar Šapić, koji je napravio potpuni haos u saobraćaju grada Beograda, je pokušao da izbuši nasip koji nas sve štiti.

Sada će Milenko Jovanov ustati i reći - to nije tema, to nije tema, ali, gospodine Jovanov, ja mislim da ovo zaista jeste tema zbog toga što se u ovakvom jednom okruženju donosi odluka o ovom anketnom odboru.

Mislim da je važno da razumemo kako funkcioniše naša vlast. Vi se možda nećete složiti i ja to mogu da poštujem, možda ćete reći – hajde da suzimo stvari, hajde da time uopšte ne bavimo, ali moram da vam ukažem da su to važne odluke koje se dešavaju u senci ovih tragičnih događaja, a za koje vi zapravo nemate nikakvu ideju da bi možda trebali da stanete.

Evo još jedan poziv šta možete lako da uradite, a da je dobro. Povucite ovaj predlog. Hajde da o njemu pričamo kasnije, kada dođe na dnevni red nešto što bi moglo da se u malo većem miru i sa malo manje emocija razgovara.

Nemojte da se smejete. Ovo su važne stvari. Smejali ste se i kada su moje kolege govorile o Savamali i rušenju, koje je organizovao tadašnji gradonačelnik Beograda Siniša Mali.

U tom kršenju zakona poginuo je čovek. U tom kršenju zakona oteti su ljudi. To nisu smešne stvari. Ovo je jako važno zbog toga što se u takvom kontekstu nepoštovanja zakona, vladavine prava mi nalazimo danas i zato je važno da podnesu ostavke ljudi čije ostavke tražimo zbog toga što nam je potrebno da napravimo red sa ovim stanjem u kome se danas nalazimo.

Hvala vam.
Hvala vam predsedavajući.

Dakle, ja bih zaista voleo, poštovani prethodni govorniče, krenuli ste u jednom trenutku u pravcu koji mi je delovao kao da bi možda mogli da razgovaramo o merama i da bi mogli da razgovaramo o ovom predlogu, odnosno izveštaju Vlade koji je predstavljen ovde, koji je gospodin Gašić, čiju ostavku tražimo, predstavljao, zato što bi onda mogli zaista da uđemo u te brojke koje smatram da su jako uznemiravajuće. Ovde sam ih pominjao više puta. Ne znam da li želite da ih ponovim ili ne. Možda možemo to ostaviti za kasnije. Vratićemo se sigurno na to više puta.

Ali da samo sad pokažemo kako izgleda ova vaša namera da na svaki mogući način, evo iznova i iznova svako ko se javi od vas pokušava da prikaže da valjda neko predsedniku želi neko zlo. Vi biste u stvari najviše voleli kada bi se mi samo bavili predsednikom, kada bi se sve vrtelo oko njega, kada eto narod je ustao da ako njega srušite, itd.

Gledajte, taj čovek nesumnjivo zavređuje našu pažnju, u to nema sumnje. Taj čovek je izvor problema u ovoj državi, takođe nema sumnje. U tome se slažemo i mi koji mislimo da na našu štetu, a slažete se i vi. Pogledajmo recimo kako premijerka koja izveštava da ne sme slučajno da podnese ostavku, jer, eto šta bi rekao predsednik.

U redu. On jeste izvor mnogih stvari, ali ovde u ovom slučaju, u slučaju ovih tragedija ne radi se o njemu. Radi se o preminulima, radi se o problemima dece radi se o nastavi, radi se o bezbednosti. Dakle, radi se i o nekim drugim stvarima. Ima u ovoj zemlji valjda još nešto o čemu može da se priča osim o predsedniku vaše partije, odnosno od skora bivšem predsedniku vaše partije.

Šta je sada? Sada pravi neku neformalnu organizaciju koja bi valjda trebalo da sve što mora da uđe u nju usisa, pa da onda više nema nikakvog ni obzira prema zakonima ili nekim načinima da se po nekim pravilima vodi ova država. Ali, dobro. Možda o tome koju želju vi imate da se sve vrti oko predsednika govori vaš kontraminting u kome redari na tom kontramitingu idu sa Vučićevim potpisom na leđima. Ljudi, dokle to ide? Dokle to ide da vi na ljude, kao ovako overavate potpisom predsednika - ti si moj valjda, to želite da poručite. Na šta to liči imate li malo obzira, imate li malo srama? Ali, dobro.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Čujemo ovde nešto o ponuđenoj ruci i dijalogu koji želite. Pa zar se na dijalog zovu oni koje nazivate lešinarima, hijenama, da li da kažem ili da ne kažem, ali zašto da ne citiram premijerku, neka znaju ljudi da smo ovde na nazivani govnarima, bitangama, protuvama…

(Svetozar Vujačić: Jeste.)

… hohštaplerima, barabama, lopovima…

(Svetozar Vujačić: Jeste. Sve ste to.)

To je samo deo arsenala uvreda koje ste izgovorili, ali vidim da na sve načine želite da prikažete da neko sa ove strane izaziva nasilje, pa mi dozvolite da vam pokažem šta govore vaši poslanici i uvaženi članovi.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Gospodine prethodni govorniče, ako nam pretite nekom većom količinom, ja bih zamolio režisera ovog prenosa da prikaže, ako nam pretite nekom količinom, pogledajte ovo. Ajmo redom, kako kaže vaša poslanica – da ovaj moron ima veze sa mozgom posle sudske potvrde kolika je lažovčina ne bi više lupetao. Stvarno, Milica Nikolić, 21.4.2023. godine. Stvarno, moron, lažovčina, lupetao.

Ajmo dalje. Zoran Tomić – govno jedno bezobrazno, sram te bilo. Nedostatak … ološi smrdljivi - gospodinu Lutovcu, ajmo dalje, 22.5. – Ološu narkomanski i sektarski - 19.5. Janko Langura, istaknuti član SNS. Sandra Božić, potpredsednica Narodne skupštine, 8.5. – najveći mrzitelji Srbije skupljaju se na protestima, ubistvo predsednika, izazivanje nestabilnosti, nemira. Polako idemo. Ima gore, ne brinite. Janko Langura, istaknuti član – idioti iz opozicije.

Član predsedništva SNS – bednici iz opozicije. Za one koji se pitaju, da li je ovo tema gospodo, bavimo se nasiljem, anketni odbor treba da utvrdi kako do tog nasilja dolazi. Ali, hvala vam kolega, objasniću detaljno. Hvala vam, hvala vam, u pravu ste. Sada ću da objasnim. Dakle, zbog građana evo da objasnimo zašto je ovo tema. Evo, evo, u pravu ste, izvinite. Daću mali uvod, pre nego što nastavim sa čitanjem, daću mali uvod.

Dakle, anketni odbor koji predlažemo treba da se pozabavi time, odakle toliko nasilje u našem društvu, kako je do njega došlo, kako se ono preliva na medije, kako ti mediji to prebacuju i onda deca mogu da gledaju. I ja ovako objašnjavam to. Dakle, to je jedan mehanizam, ja ga zovem mehanizam u kojem političari poput vas, ali i oni drugi koji možda ne sede u ovom domu, već čine vrhušku trenutne vlasti, izlaze u javnost i iznose najgore, najpodlije, najniže, optužbe i mržnju, kao što je ona koju sam čitao.

Mogli ste svi da se uverite da to dolazi sa državnog vrha, jer ko god je gledao bilo koju konferenciju za medije našeg predsednika, mogao je da vidi kako se on obraća novinarima, a kamoli političkim protivnicima. Čitao sam kao se on, sećate se onaj deo kada je bio, ono lešinari i ostalo, e to vam je predsednik govorio. Vaš predsednik, nažalost i naš, ali promenićemo to.

Dakle, prvo političari to kažu. Onda to završi u režimskim medijima, uglavnom štampanim. Pokazivale su kolege da se ne vraćam na to. Dakle, to završi u štampanim medijima. A, evo čovek koga ste odredili kao najodgovornijeg od vas da priča o medijima, evo vidite, ovo je predstavnik koji je predstavljao izveštaj o REM-u, on ovde u Skupštini grada uređuje portal „Informera“. Dakle, direktno vam je veza, ovo što vi pričate, vi i stavljate u medije koji su pod režimskom kontrolom. Ajmo dalje.

Dakle, onda isti ti naslovi, te optužbe itd. to vam onda završi u TV programima. Pa u jutarnjem programu imate npr. Milomira Marića koji sa pištoljem objašnjava koga treba ubiti, koga ne treba ubiti. Recimo, mnogi od vas misle kako je „Politika“ jedan, možda bolji medij od ovih koje pominjem, ali urednik političke rubrike ovog časopisa, odnosno novina, se dogovara u programu „Posle ručka“ sa glavnim urednikom da li opozicione aktiviste bolje ubiti puškom ili možda bolje satarom. Ne znam šta vi mislite.

Dakle, vratimo se, mehanizam. Političari, dnevne novine, TV „Pink“ i „Hepi“ i nije kraj. Onda se to preliva na društvene mreže, kao što sam vam pokazao. Nakon društvenih mreža valjda bi onda trebalo da neko i napadne te ljude, jer ako vi kažete za njih da su rušitelji države, šta onda. Nego da se vratimo šta su sve pričali. Da li je sada jasno zašto je ovo važno. Da li je jasno? Idemo dalje.

Dubravka Filipovski – bi bede ljudske, neljudi, lešinari bez dostojanstva, stida i srama, 8.2023. godine, SNS Palilula – dobro poznati nasilnici iz redova opozicije, izazivanje haosa, priželjkuju sukobe. Janko Langura, sada sam se setio zašto je vođa vladajuće većine u ovoj Skupštini pominjao da li sam smršao ili nisam, slušajte kako se obraća poslanik – svinjo debela. Stvarno? Dalje – nemoj da te pomešaju sa veprom da ne završiš možda i ti na ražnju. Jel ovo dostojno, jel ovo jezik političara? Jel ovo jezik predstavnika naroda?

Hajde dalje, Olja Petrović, 19.4. – žuta bagra bez srama govori o teškom životu. Janko Langura novinaru, glavnom uredniku jedne televizije – bugarska spodobo, lažni čoveče. Znači, ne samo da vređate, nego izazivate etičku mržnju. Zašto ljudi? Hajde dalje, Nevena Đurić, vedeta, nešto je ne čujem ovih dana – veće kurve od tebe dezerteru Srbija nije videla, najveća ništarija i lažovčina. Stvarno? Stvarno? Jel to dostojno narodne poslanice? Opštinski odbor SNS Vračar, 6.5. – opozicija izgleda kao zli nasilnik karikaturalne mentalne sposobnosti. Pa ljudi, ako neko ima mentalne

probleme, ima problema sa mentalnim zdravljem, to nije za ismevanje gospodo, to je za pomoć, to je da svi uradimo sve da se pomoć obezbedi, da se bavimo time, da ne ismevamo osobe sa problemima. Evo šta radite, isti taj SNS Vračar kaže – bezlično zlo uronjeno u svoju izvitoperenu ambiciju.

Onaj čije ime ja sigurno neću pomenuti zato što nema šanse da ću mu dati priliku za repliku, jer je uništio u prethodnim danima ikakvu ideju ove Skupštine, kaže – antisrpski tajkunski mediji, lešinari opet izlaze na ulice. Građani, ko izlazi na ulice, hijene, strvinari, šakali?

Hajmo dalje, 11.5. Ivana Nikolić – narodnom poslaniku iz opozicije – pijana pedofilčina koja inače vređa žene. Nevena Đurić, 8.4.2023. godine – tako ću slatko da ti iščupam uši nitkove za vojsku srpsku. Ne znam šta bi to trebalo da znači – dušu si đavolu prodao.

Mumificirana pijandura baljezga i na naslovnici tajkunskih medija, narodni poslanik pored vas sedi. Staša Stojanović, 22.5. – nastavi da duvaš, gujo štrokava. Staša Stojanović, 8.5. – lešinari iz opozicije politizuju situaciju. Milica Nikolić, 18.4. – kuso i repato, a sve sa dna kace, gde god može da lešinari, lažete narod.

Hajmo kolega pored – najodvratniji kriminalni šljam se sjatio u redove Vuka Jeremića, lopurda i lažov iz Trstenika, probisvet … Stvarno? Lopovluk, pljačkanje Srbije, dobro ovo i nije toliko strašno za vaše standarde. Navikli smo na najbrutalnije izlive mržnje, pa čak ovo, pogledajte ljudi ovo. Vi ste tako napravili situaciju u ovoj zemlji da čak i ovaj odvratni tvit ne izgleda toliko loše. Mi smo došli u situaciju, toliko ste normalizovali nasilje, toliko ste normalizovali gadosti koje čujemo da čak i ovo ne izgleda toliko loše. Pa bravo. Bravo šampioni. Devastirali ste ovu državu. Uništili ste svaku ideju pristojnosti i dostojanstva u ovoj državi. Predsednik se obraća ljudima sa – lopurde, hijene, ološi. Jel ste vi svesni toga? To je predsednik države, mada, za predsednika kažu, evo čime se hvalite.

Bila je strašna tuča na Zvezdinom severu, on, predsednik i njegov brat žestoko su se tukli sa jednom grupom navijača, kakva epska situacija. Predsednik države se tuče po stadionima, po tribinama, time se hvalite, ali znate šta je ovde problem. Vi ste toliko ogrezli u nasilje da se hvalite nečim što je za preziranje, ali znate šta je sa ovim problem? Pa ovo četrnaestogodišnje dete ne bi smislio ovako da objasni, kako je neko hrabar i jak. Kaže – masa na njih nagrnula, a on sa društvom i bratom, ne da su se držali, nego su im čak posle ti navijači čestitali, sa kojima su se tukli. Ma da li je moguće? Da li je moguće da ovo izjavite, da se ovim hvalite, malo su se potukli, pa onda vesterski na kraju balade, došli ovi da im čestitaju. Pa ne valja vam čak ni da se hvalite ovim, ne umete ni to da izvedete.

Jedino za šta ste sposobni su ove najniže, najodvratnije optužbe. Ajmo dalje. Na šta ste spremni? „Pseto je ostalo verno gazdi“, kaže Milica Nikolić, 21. 4. Ljudi, ima je previše, moram malo da preskočim.

Kaže Nevena Đurić: „bolid i bolesnik“ za kolegu iz klupa u Narodnoj skupštini. Osoba koja je zdrave pameti, ima makar grama ljudskosti, ovakve gadosti i monstruoznosti nisu ni na kraj pameti. Zamislite, ovo izjavljuje narodna poslanica, mlada nada akademije, izvinjavam se, opet sam zaboravan, potpredsednica SNS, Izvinjavam se. Kaže: „Dve lopovčine, dva drugara dobra stara krenula su nekada, ni sami ne znaju gde“. Dobro, ovo ispade još i okej.

Evo, malo ću stati ovde. Ovome možemo da se vratimo. Pogledajte koliko toga ima. Dakle, šta je ideja ovoga, ljudi? Da se vratimo na to, da ne bude da se čudimo kako je nasilje zatrpalo naše društvo. Na koji način smo zatrovani do te mere, na koji način smo došli do toga da nam deca gledaju najodvratnije gadosti na televizijama? Izvor ovog nasilja ste vi, gospodo, vi ste izvor ovog nasilja. Ono se od političara sa najvišeg vrha posle prenosi u medije, štampane, recimo, onda vaši analitičari dođu u TV programe, tu razglabaju dalje, onda sede s pištoljima, onda pričaju kako najbolje ubiti čoveka, da li juriti opoziciju puškom ili sekirom, onda se to prenosi na društvene mreže, kao što sam pokazao, onda se sa tih društvenih mreža prenosi dalje na ulice.

Ovde ste nebrojeno puta rekli kako smo mi neki rušitelji države, kako smo mi neki izdajnici. A šta se radi s izdajnicima i rušiteljima države? Oni se napadaju, oni se proganjaju. E, upravo se to dešava. Za vas je svako ko vas suoči sa sumornim činjenicama u vašoj državi, za vas je svako rušitelj države, za vas je svako izdajnik ko vam kaže da Srbija ide u pogrešnom pravcu.

Evo, ja vam to kažem, evo, to vam kažu svi ovi ljudi koji sede ovde. Zato smo mi za vas rušitelji države. Ali, hajde mi, mi predstavljamo neke ljude koji glasali za nas i uprkos katastrofalnim izbornim uslovima smo uspeli da se izborimo da ova Skupština ne izgleda kao Skupština Severne Koreje, mada vama ni to ne smeta, videli smo. Videli smo da je vama potpuno normalno i u redu da više nema nikakve opozicije u ovom domu. Tako ste proveli dve godine. Da li vam je bilo lepo? Slušali ste jedni druge. Nije imao ko da vam kaže da to što radite ne valja.

Ali gospodo, zato je ono apsolutna vlast – apsolutna odgovornost, zato vam to stoji na zidovima po Beogradu, zato što imate odgovornost. Niko ne kaže da ste vi krivci za ubistva, niko ne kaže da ste vi povlačili oroze, ali vi imate odgovornost zato što ste doveli Srbiju do toga da ovako danas izgleda. Samo da ljudi znaju, građani, ovo je ograničeno, ovo je samo mesec dana pre tragedije i 15 dana posle, ovo su samo neki od ljudi koji dolaze iz SNS. Nismo imali vremena, nemamo te resurse da uložimo, da vam prikažemo koliko mržnje dolazi sa ovih redova vladajuće stranke.

Ali da se vratimo. Gospodine predsedavajući, znam da brinete, vidim vaše zabrinuto lice. Da povežem ovo sa anketnim odborom, da objasnimo zašto je važno. Važno je, zato što ovaj anketni odbor imaće priliku da u narednih 30 dana utvrdi na koje tačno načine je ovo naše društvo zapljusnuto vašim odvratnim, odvratnim izjavama koje širite dalje, mržnjom. Za vas je svako ko ne misli kao vi izdajnik.

E pa, gospodo, u našem zakonu, taj REM kojim se bavimo bi trebalo i kada vi odete tamo, pa nesmetano napadate svoje političke protivnike, a sada su vam politički protivnici i firme i profesori i glumci, dakle svi građani koji se ne slažu sa SNS, vama su rušitelji države i izdajnici. E pa, neće moći tako više, gospodo.

Ovde izabrani narodni poslanici vas upozoravaju, a narod na ulici zahteva da zaustavite vašu propagandnu mašineriju, da stanete. Mi vam kažemo – dosta je, i zahtevamo da se sve ovo zaustavi. Zahtevamo smenu REM-a, koji je dozvolio da nesmetano mržnja i nasilje dolazi sa televizijskih ekrana, zahtevamo zaustavljanje „Pinka“ i „Hepija“, oduzimanje nacionalnih frekvencija.

Nije vam jasno zašto. Da li treba da citiram? Vidim, nejasno je. Građanima je jasno, ali evo da ponovimo. Daću vam jedan primer kako izgleda emisija u kojoj osuđeni kriminalac objašnjava, citiram: „Najlakše krivično delo je ubistvo nekoga ko se ne nada, znači da ga ubijete. To je lakše nego da obijete jedna vrata i da uđete unutra“. Pazite ovo poređenje. On ne kaže to je lakše nego da popijete mleko, to je lakše kao da se pokrijete ćebetom. Njemu je prvi primer koji mu padne na pamet obijanje vrata.

Dakle, lakše je ubiti čoveka, nego da obijete jedna vrata i da uđete unutra i da pokupite neku robu ili neku stvar. „To je za mene uvek bilo najlakše krivično delo. Zamisli da čovek dolazi kući, znate njegove navike, švalerka, balon igra ovde, tu ide na trke, vamo, tamo. I vi samo ispratite. Deset dana je dovoljno da ispratite jednu ili bilo koju osobu, da uđete u njegove navike i da izaberete momenat kako i kada da ga ubijete. To je najlakše krivično delo“, ponavlja učesnik programa. „Vi u tom krivičnom delu samo pazite da ne ostavite DNK trag ili da vas niko ne prepozna ili vidi vas. A inače, sve ostalo je sasvim lako, povući oroz, ubosti ga nožem, staviti mu eksploziv ispod auta ili pored auta i razneti ga. To je najlakše krivično delo“, treći put ponavlja učesnik emisije i kaže: „Za to ne trebate čak ni neki mozak da imate“.

E sad, gospodine Jovanov, sećate se kad ste me kritikovali kad sam ja rekao da i sa ove strane postoje ljudi koji misle da ovo nije normalno. Sećate se kad ste me kritikovali što sam rekao da i sa druge strane postoje u SNS ljudi, glasači, obični građani koji glasaju možda za vas jer imaju neka svoja uverenja koja poštujemo. Sećate se kad sam ja rekao kako je nemoguće da je ovako nešto i njima normalno. Nemoguće je. Ja verujem u te ljude. Ja verujem u one koji nisu tamo prisiljeni, da oni imaju svoje razloge zašto glasaju za vas, i ja njima pružam ruku. Ja njima kažem – ljudi, ovo nije normalno.

Molim vas, vi, ljudi, koji ste do sada mislili da je SNS možda nešto što očigledno nije, vi, ljudi, osvestite se i recite da nije normalna ovakva situacija u našim medijima, u našoj javnosti. Prenesite poruku ovima ovde koji nas ne slušaju, koji viču dok ja govorim, pa moram i ja vikati onda, žao mi je zbog toga, voleo bih da pričam nižim tonom. Prenesite poruku nezadovoljstva, prenesite im poruku da nije normalno da imamo televizijske emisije u kojima se ljudi dave, ubijaju, napadaju, maloletnici napadaju, žene napadaju, u kojima se ljudi sukobljavaju, nije normalno da jedan poslanik ovog doma bude drugi u izboru u superfinalu „Farme“, nije normalno, ljudi, to.

Hajmo da to promenimo. Hajde da uradimo sve što je do nas ovde, hajde da stane vaša mašinerija mržnje, hajde da stane vaša mašinerija propagande, hajde da promenimo Srbiju, hajde da ulažemo u budućnost, hajde da ulažemo u prosvetu, u nauku, u obrazovanje, hajde da umesto u oružje, hajde da umesto „Pink“ i „Hepi“ ulažemo u obrazovne programe, u školske programe, hajde sve drugačije da radimo. Hvala.
Dobro ljudi, samo i ako možemo da mi neko razjasni što se vi ljutite što ja čitam ono što vi govorite na raznim društvenim mrežama, ja ne razumem?

Dakle, ja mislim da smo ovde uspeli nešto da postignemo, a to je makar da stojite iza svojih reči, to mi je drago. Dakle, ustali ste, rekli ste - da, ovo sam ja izjavio ili izjavila, ja ovo mislim, koristim se ovim rečnikom. Nije to loše da građani prosto znaju.

Dužan sam ovde jedan odgovor, jedna vaša koleginica je rekla, zašto ne odštampam neki svoj tvit. Žao mi je ali nemam „Tviter“, tako da ne učestvujem u tom širenju mržnje ni na koji način.

Pročitaću vam sada nešto što sam napisao na nekoj drugoj društvenoj mreži, jer volim da kažem šta mislim i volim da to dođe do ljudi. Povodom kontramitinga, koji ste organizovali, gde ste plaćali ljude da dolaze na njega, gde ste ucenjivali ljude, gde ste prosto radili nešto što ne bi trebalo da se radi u nekim demokratskim državama, evo šta sam izjavio: „Koliko je ovo tužno i potresno, koliko malo je brige bilo potrebno da se sačuva život, a nije je bilo, misleći na čoveka Momčila, koji je preminuo usled nemanja adekvatne medicinske pomoći, zato što je krenuo na kontramiting, udario je glavom i onda ga je vaša medicinska služba ostavila, nije ga odvela u bolnicu, nego su ga prosto ostavili usput kod rođaka, gde nije primio adekvatnu pomoć“. Dakle, ja ne mislim naravno da ste vi krivi što je čovek umro, ali ste odgovorni što mu niste pomogli, što ga makar niste odveli u bolnicu.

Dakle, za tog čoveka ja kažem sledeće: „Ovaj čovek je još jedna žrtva besmisla u kome živimo. Umesto da je cela država stala i donela odluke da je nasilje neprihvatljivo, od vlasti smo dobili nove podele, kontramitinge i sukobe“. Setite se da sam vas molio da ovaj kontramiting ne održavate.

„Duboko mi je žao sudbine ovih običnih ljudi sa kontramitinga i kada se borimo da oslobodimo Srbiju, borimo se i za njih, moramo. Ovo ništa ne valja ljudi, ovo sve mora da stane da bi Srbija mogla da nastavi napred, zato delim nešto što je Dobrica Veselinović napisao dok su reke autobusa ulazile u naš grad. Veselinović kaže da umesto da smo šetali zajedno, da smo lečili rane, podelili tugu kao braća i sestre, kao velika porodica, kakva jesmo, oni i dalje hoće da nas dele da bi i dalje delili svoj plen, da bi i dalje vladali“.

Gospodo, naša poruka je poruka ljubavi. Mi želimo da zaustavimo nasilje, mi želimo da zaustavimo ovakvu nebrigu koju pokazujete prema ljudima, a ispričaću vam šta još želimo. Dakle, u trenutku kada vaši ljudi prisilom bivaju ugurani u autobuse, kada javne službe žele da ih nateraju da napuste svoja radna mesta, kada autobuse uzimate od dečijih ekskurzija kako bi ih doveli ovde, poslušnike, da kliču vođi, da im se on potpisuje na leđima kao da ih overava, Dobrica Veselinović, a ja naravno delim njegovo mišljenje kaže sledeće: „Oni danas organizuju predstavu, montiraju megalomanske bine, dovoze autobuse, dižu dronove, postavljaju kamere, osvetljenje, fotoaparate, prave spektakle, brane svoja nedela, nebrigu i neznanje, a u stvari su u strahu, jer smo im pokazali da im se kraj primakao. Promena je tu, prešli su granicu, granicu koju nismo očekivali da će preći, čak ni oni tako bahati. Ta granica bila su deca u dva dana u Mladenovcu i Vračaru, onda umesto da smo šetali zajedno, lečili rane, podelili tugu, kao braća i sestre, kao velika porodica, što jedan narod i jeste, oni i dalje hoće da nas dele da bi i dalje delili svoj plen, da bi i dalje vladali“.

Dakle, ja vam još jednom govorim da naša želja nije deljenje, da naša želja nije da ljudi se sukobljavaju jedni sa drugima. Mi smatramo da su to sve naši građani, mi smatramo da oni svi zaslužuju isto. Mi smatramo da oni zaslužuju da se donesu važne odluke koje sam vas molio da uvažite. E sada, da se osvrnemo na ovo što je bilo pre toga.

Dakle, draga gospodo, ovaj anketni odbor treba da utvrdi kako taj mehanizam nasilja radi, dakle da pogledamo odakle to nasilje dolazi. Ja sam to nasilje našao na društvenim mrežama, koje dolazi od vaših poslanika, od vaših najviđenijih ljudi, pa tom Dobrici Veselinoviću vi kažete: „Na čelu je Pete kolone ovaj čovek koji poziva na zajedništvo, na ljubav. Na čelu je Pete kolone Dobrica Veselinović, lično zadužen za bušenje Srbije i Beograda“. Ko? Kako? Kako ste to videli? Kako? Kaže Miloš Terzić dana 19. maja: „Ovakav nasilni ološ hoće da vodi državu“. Kaže Jelena Obradović, dana 10. maja: „Najgori politički šljam je opozicija“: Kaže Zoran Tomić, dana 8. maja: „Sram te bilo, lujko jedna“. Ovo i ne zvuči tako strašno među ovim optužbama.

Podsetiću vas, toliko je nizak standard koji ste uspostavili, toliko smo nisko pali da je ovo ismevanje osoba sa problemima mentalnog zdravlja za vas prosto nešto što više ne predstavlja toliko ni problem kada ste dotle došli da su vam tvitovi najniže nešto što je videla javnost Srbije.

Kaže, isti: „Lešinarska opozicija, željna krvi i haosa na ulicama“, a ta opozicija organizuju protest gde ljudi u tišini, u miru iskazuju saosećanje prema bolu i žrtvama. Kaže, isti: „Hoćete Srbiju da gurnete kroz rub provalije, da uništite vojsku, ekonomiju i poljoprivredu“, opozicija. Kaže, isti: „Vi ste mufljuzi koji Srbiji nisu potrebni“.

Znate, ovo ste već pretili glumcima da se isele iz Srbije ako žele da snimaju, da ne snimaju za „Telekom“ ako žele da snimaju. Čekajte, da li je to taj „Telekom“ koji kažete da nije pod kontrolom države?

Spustite ruku, gospodine Jovanov, video vas je, ja neću skoro završiti. Odmorite ruku.

(Milenko Jovanov: Sad imam repliku.)

Dakle, polako, ima vremena, nemojte da ste napeti, lepo vam kažem. Brinem za vas.

(Milenko Jovanov: Nemoj, molim te.)

Evo, ja brinem i za vas, gospodine. Brinem za vaše zdravlje jednako kao i svih drugih ljudi. Mi kao izabrani narodni poslanici moramo pokazati posebnu brigu za sve naše građane, bilo da oni dolaze na kontramiting, gde ih plaćate, prisiljavate i primoravate, bilo da oni sede u drugim klupama preko puta, bilo da sede ovde, svi naši građani zaslužuju jednako brigu, solidarnost, empatiju.

Zaslužuju budućnost i zemlju koja nije izložena nasilju i mržnji.

Dakle, da se razumemo, mi građane ne delimo. Mi ih sve volimo. Svi zaslužuju jednako, samo što su se neki ogrešili o zakon pa će morati da odgovaraju i često su bliski, ne kažem svi, često su bliski SNS.

Dakle, da se vratimo na anketni odbor. Taj anketni odbor trebalo bi da utvrdi odakle dolazi ovo nasilje, a evo ja ću vam reći jedan novi primer. Nasilje dolazi od SNS Voždovac. Moram da primetim da su se razni vaši lokalni odbori potrudili da se istaknu u trenucima kada vam se ljulja stolica, pa kaže SNS Voždovac: „Važno je da narod zna da je njihova politika ubijanje“. Kako može neko to da napiše, ljudi?

Pa kako može neko u trenutku ove tragedije da napiše da je nečija politika ubijanje, nečija politika, politika ljudi koji su ovde sazvali ovu sednicu, uprkos vama sazvali ovu sednicu, naterali gospodina predsedavajućeg da sazove ovu sednicu, naravno mislim pod silom zakona, nikako drugačije, ni pod kakvom drugom prisilom, zato što mi se ne borimo oružjem? Mi se borimo argumentima, srcem i ljubavlju.

Dakle, naterali smo predsedavajućeg da zakaže ovu sednicu. Da nije bilo združene akcije opozicije, da nije bilo velikog ustanka naroda na ulicama, ne bi bilo ni ovoga. Ova vlast nema nikakvu želju da razgovara o ovim tragedijama. Žele ljudi da se sve zaboravi, da priđe što pre, ne zato što mislim, ja i dalje verujem da među vama ima onih koji nisu spremni na politiku – sistem nije zakazao, ali je i korist, interes veći, jer vi znate da ako, se „Pink“ ili „Hepi“ ukinu, vi znate da gubite mašineriju, mašine za sejanje napada na ljude sa kojima se ne slažete. Vi gubite mašineriju koja treba da vam obezbedi pobedu na izborima. Ja nemam sumnje da je tako, ali se nadam da vidite da jedna takva mašinerija pravi jednu veliku izloženost našeg društva nasilju, te da je onda ipak preskupa, ipak je preskupo da godinama bivamo izloženi najstrašnijim, najpodlijim prizorima koje dolaze sa ove dve televizije.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Ipak je previše da to ostavlja traga na našoj deci. Ipak je previše. Taj ožiljak na našem društvu je preveliki, čak i za vas, čak i za SNS. Previše je to što radite. Zaustavite propagandnu mašineriju koja dođe do toga da nas vi, gospođo Ivana Nikolić, a evo vam prilike da još jednom obrazložite kako je moguće da nekoga nazivate - smrdljiva bagra. To je samo da vam kažem, samo da vam kažem, to je osoba koja je pre 15 minuta govorila o tome da je nešto što radi opozicija bruka i sramota.

Pa čekajte, bre. Pa čekajte bre malo. Pa čekajte. Kako ovo radi ovako - smrdljiva bagra, stoko nasilna, puške i otkidanje glava, psovanje majke?

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Čekajte, bre malo ljudi. Ovo je bujica. Pogledajte koliko toga ima. Nisam ni na pola. Hoću da vam pokažem kojom bujicom vi ovo naše društvo obasipate.

Kaže Danijela Vujičić – pomračeni um poput vašeg. Kaže čovek čije ime ja neću pomenuti, jer nam je dovoljno traga ostavio u prethodnim danima, je devastirao ovu Skupštinu, ostavio je negativnog traga dovoljno, ja ga neću pomenuti ko je, njemu nikada neću dati repliku, ali vama hoću da objasnite kako smo došli do ovoga - nakot iz Šolakovih medija, progonitelji, mrzitelji, ekstremne feministkinje, šta fali feminizmu, ima neki problem možda, šta fali feminizmu, mizandrične satanistkinje. Pa čekajte bre ljudi malo. Pa da li se ovako obraća narodni poslanik, najodgovorniji, vi ste ga izabrali za najodgovornijeg da predstavlja situaciju u medijima, čoveka koji je u stanju ovako nešto da kaže.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

A, da dođemo sada do ove narodne poslanice što je tako iznenađena, ljuta skoro, što joj se čitaju tvitovi u kojima obasipa naše društvo nasiljem. Kaže – stoko podmukla, kaže – frustrirani ste nemoćni i jadni, najjadniji. Kaže - za vas su bela košulja i dugmad na leđima. Pa ljudi, narodna poslanica, vidite. Narodna poslanica. Ajmo dalje, nismo ni na pola. Kaže ista – NATO pudlice, ološi, politički lešinari. To – lešinari ste valjda usvojili na vašim sastancima sa Suzanom Vasiljević gde vas je savetovala šta treba da ponavljate u krug i u krug.

Evo vidi ovog, Zoran Tomić – lešinari i hijene.

Sada da vam pokažem na ovom primeru kako to ide. Sada da čujemo ovo. Dakle, ovako, najodgovorniji među vama dođe i na svojim konferencijama za medije krene da iznosi to – lešinari, hijene, ološi. Zatim onda nižerazredni funkcioneri preuzimaju ove izraze. Onda ih oni dalje reprodukuju. Onda to ulazi u medije. Onda ti mediji citiraju ove druge medije, pa to završi u televizijskim programima, pa se zatvori ceo jedan mehanizam. Onda to završi na društvenim mrežama i onda to završi tako da celo naše društvo, celu našu medijsku scenu zapljusne kao poplava mržnje i nasilja u kome je izvor – evo ko.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Kaže narodni poslanik SNS – pacovi, hajde bolje se vratite u kanalizaciju, sigurniji si tamo da smrdiš, ne zagađuješ okolinu. Ovo verovatno kada pominjete okolinu to je verovatno iz ekologije nešto. Toliko znate o tome.

Kaže zvanično saopštenje lokalnog odbora SNS Zvezdara – ogavno ponašanje opozicije.

Kaže Milica Nikolić – svaka bitanga se javlja da učestvuje u besramnom slamanju Srbije.

Kaže Milica Nikolić – sramota je, nju je sad sramota, kaže ona – gnjido štetočinska, kaže, kada ti se budu izvukle uši imaćeš problem sa suzama Majkoviću. Jel to pretnja neka nekome ovde možda? Jel pretnja to, gospođo? Ko kome treba da izvlači uši?

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

No, dobro.

(Milenko Jovanov: Ceo dan pretiš.)

Ja smatram da je ovo izvor svog zla u ovom našem društvu. Ovako, ljudi, izgleda zlo koje dolazi.

Dakle, ja vas molim još jednom, nije mi dosadno da se ponavljam, mi moramo zaustaviti ovu bujicu koju vi pravite. Mora negde stati da bi Srbija mogla da nastavi dalje. Moramo se negde zaustaviti da bi mogli da ulažemo u stvari koje će učiniti da naše društvo napreduje dalje.

(Narodni poslanici SNS dobacuju.)

Ostaviću ovo sad iza. Ako ne prestanete sa ovakvim ponašanjem, da nastavimo dalje.

Upravo sada u ovom trenutku Langura, istaknuti član – lopovčino, reci mu oko Vidovdana da obrati pažnju da ga neki lovac ne pomeša da divljom svinjom, a i domaćini spremaju ražnjeve, a dotični jako podseća na vepra, nema na čemu, mislim na vas, pa da se ako hrabrosti budete imali, vidimo na izborima. Kako na izborima kada treba valjda neki lovac da me ubije? Jel ovo pretnja? Ima tu neki pravnik? Evo sedi tamo desno jedan istaknuti pravnik, predsednik Odbora za pravosuđe, advokat Dijane Hrkalović. Jel može advokat da sazna jel ovo pretnja? Jel se ovo konstatuje kao pretnja ili ne ili je ovo samo još jedan izvor nasilja koje vi šaljete?

Dakle, ljudi, ljudi, ljudi, ja sam namerno uzeo ovo da bih vas suočio sa time koliko mržnje, koliko nasilja, koliko odvratnih reči ste u stanju da izgovorite, a ovde valjda kada stavite kravatu mislite da vas ne prepoznaju ljudi da ste vi ti koji je izvor svega ovoga što zapljuskuje naše društvo.

Ja vas molim da ovde stanemo, da se zaustavimo, da kažemo – dosta je, da svi osudimo ovakvo ponašanje. Evo ja ću prvi da to uradim. Evo, osuđujem svaki izraz mržnje, svaku reč nepristojnu, ne ove gadosti koje govorite, nego bilo šta što može bilo koga da povredi. Hajde da stanemo tu. Hajde zauzdajte vašu mašineriju. Vi ste ti koji možete da u vaše novine „Alo“, „Informer“, „Srpski telegraf“, „Pink“, „Hepi“, sve to ubacite, da svemu tome nađete mesto.

Jel treba još jednom da vas podsetim da jedan odavde uređuje „Informer“? Jel treba još jednom da podsetim na to? Hajde stanite, dajte ovom društvu da diše. Dajte da se bavimo drugim stvarima. Ovo naše društvo dok mi pričamo je duboko, duboko upalo u ekonomske probleme. Naše društvo je zatrovano. U našem društvu zakoni ne važe. To su tri ključne krize koje mi imamo. Nećemo se danas baviti time zato što se danas bavimo anketnim odborom koji bi trebalo da utvrdi šta su sve stvari koje su dovele do ovih velikih tragedija u kojima smo se našli. To je ostavilo veliku traumu na naše društvo.

Ostao sam dužan kolegama iz opozicije, ne iz opozicije, mada, kako podsvest radi, ostao sam dužan kolegama iz SPS-a, moja podsvest, izvinjavam se ako sam vas s time uvredio, možda ćete biti opozicija. Znam da vaš predsednik to ne voli. Čuvene su one njegove izjave da ne valja u opoziciji. Ja se dobro osećam u opoziciji, meni je ovde sjajno, mogu vam reći saradnja koju imamo je odlična. Čestitam svima na ovome o čemu smo do sada radili. Hvala vam kolege na tome što smo uspeli da kažemo da nije normalno gde se sada nalazimo, da ovo društvo zaslužuje bolje, da mi možemo bez nasilja, da Srbija ustaje da se suprotstavi nasilju.

Ostao sam dužan kolegi iz SPS-a koji je pominjao to. Hvala mu na tome. Važna tema. Voleo bih više o tome da pričamo. Govorio je o tome da smo prihvatili kapitalizam bez kritike, da je trebalo više da razgovaramo o socijalizmu i ovim idejama. Ja se slažem. Ja se zaista slažem i voleo bih da ste u svojoj decenijskoj vladavini u ovoj državi uradili nešto, pa da malo društvene nejednakosti promenimo. Srbija je nakon vaše vlasti, zajedno sa ovim ljudima, došla do toga da ima najveće društvene nejednakosti u Evropi.

Petsto hiljada ljudi u Srbiji ima plate takve da živi ispod granice siromaštva. Dva miliona ljudi nalazi se na toj granici. Doveli ste do toga da prosveta, u kojoj ste vi vladali neprikosnoveno godinama, decenijama, doveli ste do toga da nastavnici i profesori nemaju plate kakve zaslužuju, već da su one od 10 do 17% manje od državnog proseka.

Doveli smo do toga da je inflacija godinama dvocifrena, da su cene ogromne, da ljudi ne mogu da žive, oni sa prosečnom platom, ne mogu da plate prosečnu potrošačku korpu, oni sa minimalnom platom ne mogu da plate minimalne uslove života, došli smo do toga da treba da bude ne znam kakva ambicija da se ode na more ili na odmor. Ljudi rade najviše u Evropi, najduža nam je radna nedelja, a najmanje smo plaćeni.

Jedna mala količina ljudi ima ogromna bogatstva, dok velika većina jedna preživljava. Da li je to taj socijalizam o kom želite da pričate? Ja bih voleo o tome da govorimo. Voleo bih vašu da čujem, koja je vaša odgovornost kao jedne deklarisane socijalističke partije da dozvolite da živimo u najdivljačkijem obliku kapitalizma. To ćemo drugi put. Hvala vam.
Poštovani građani, poštovani predstavnici naroda, dakle, ja ako sam dobro razumeo, a nadam se da jesam i voleo bih da jesam i pohvalio bih to, vi predstavnici vlasti podržavate ovu ideju da mi danas govorimo o ovom anketnom odboru koji bi trebao da utvrdi činjenice koje su dovele do tragičnih ubistava. Kažete da ste to podržali. Kažete da se vama o tome priča. Dobro. U redu.

(Nataša Jovanović: Tema.)

Tema je. O anketnom odboru govorim.

Dakle, govorimo o anketnom odboru. Vi ste rekli da vi podržavate ovu ideju, jel tako? Tako je. Bez vas teško da bi moglo ovo da se desi, barem što se tiče ove tačke.

Malo je problematično to što je nakon ovih tragedija morala cela opozicija da se okupi i da vas natera da se ova sednica uopšte desi. Za one građane koji ne znaju. Kada jedna trećina narodnih poslanika uputi zahtev za sazivanje sednice onda je predsedavajući dužan da tu sednicu zakaže. To se upravo desilo, ali ne sumnjam da se ni to ne bi desilo da na ulici nismo imali odlučne građane koji su stali i zahtevali, kao jedan od zahteva protesta, da mi u ovoj Narodnoj skupštini razgovaramo o ovim problemima. Nakon toga, predložen je ovaj anketni odbor za koji se, takođe, danas izjašnjavamo, za koji sam razumeo da ćete vi podržati.

Ne bi ništa od toga bilo, kažem, da nije bilo protesta ali, na sreću, ljudi su spremni da se bore i to je dobro. Izborićemo se da oslobodimo ovu našu Srbiju.

(Narodni poslanik Rodoljub Stanimirović dobacuje iz klupe.)

Ako smo se složili da o ovim važnim problemima, koje su naše društvo zatrpale, treba da razgovaramo u Narodnoj skupštini, hteo bih da vas zamolim da na sličan način otvorimo i ostale anketne odbore koji čekaju da se o njima razgovara. Tako s ponosom kažem da je moja poslanička grupa prvu stvar i prvi predlog, prva bilo kakva inicijativa u ovoj Narodnoj skupštini je predlog anketnog odbora koji treba da se bavi pogibijom osam rudara u rudniku „Soko“. Takođe, jedan od anketnih odbora za koji vas molim da razgovaramo jeste onaj koji bi trebalo da govori o činjenicama koje su dovele do lošeg stanja u kome se nalazi EPS, zatim kolapsa u kome se nalazi Republički geodetski zavod, jedan od anketnih odbora koji je predložen je onaj sa ubistvom Olivera Ivanovića. Voleo bih da istu pažnju i prostor, kao ovaj anketni odbor, dobije i onaj koji se bavi kršenjem ljudskih prava i građanskih sloboda pri policijskoj brutalnosti tokom građanskih protesta u juli 2020. godine.

Voleo bih da jedan od anketnih odbora o kojima razgovaramo na ovaj način bude onaj koji se bavi brutalnošću nad predstavnicima medija tokom polaganja zakletve predsednika SNS 2017. godine. Slažem se, davno je bilo, ali to su važne stvari koje treba da utvrdimo.

Zatim, jedan od anketnih odbora koji je predložen je onaj zbog ne reagovanja policije u Šapcu 27. novembra 2021. godine, o tome sam pričao da se policija povukla pred batinašima da bi napali narod.

Jedan od anketnih odbora za koji vas molim da pokažete ovako veliku zainteresovanost, pošto ste vi stub demokratije ove države, je onaj u vezi sa nestankom dva minuta snimka saobraćajne nesreće.
Izvinite predsedavajući. Mislite da treba da ubrzam?
Izvinite, šta želite da mi kažete? Ako treba da ubrzam, ubrzaću, nema problema. Da li negde žurite? Da li vam se spava opet?