Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani poslanici, mi danas imamo na dnevnom redu 14 predloga zakona, među njima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i to jeste važan zakon, kao što je važan Zakon o davanju saglasnosti na odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Reći ću nešto više o ta dva predloga zakona, jer mi danas imamo i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica, vodenih staništa, Predlog zakona o potvrđivanju protokola o održivom transportu, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o očuvanju populacije slepih miševa u Evropi.

Ovo takođe jesu važni zakoni, ali dok mi budemo govorili ovde o pticama, poput Barske kokice, Malog ždrala, Žutokljunog morskog gnjurca, Magarećeg pingvina, Ćelavog ražnja, Crvene čaplje, Kudravog pelikana, Ćubastog vranca i mnogih drugih i dok se borimo za prava slepih miševa na delu teritorije opštine Gračanica, pravi se rezidencija za vladu Kosova i intenzivno se radi na stvaranju radio televizije Kosovo i to nažalost nije do sada bila tema i prioritet za ovu Skupštinu, jer vlast ne želi da o tome raspravlja.

Što se tiče predloženih zakona, hajde da pomenem i ovaj Sporazum o očuvanju populacije slepih miševa, on je sačinjen 4. decembra 1991. godine u Londonu. Zatim je, jedan amandman sačinjen 24. do 26. jula 2000. godine u Bristolu i evo mi danas pričamo o tome.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, jasno je da se ovaj zakon, pre svega odnosi na sredstva iz IPARD-a, koja Srbija treba da povuče do 2020. godine ili bar da pokuša da povuče i sva ona poljoprivredna gazdinstva koja žele da ostvare prava na ove podsticaje moraju da ispune odgovarajuće uslove zaštite životne sredine.

Mi, kao poslanička grupa možemo da podržimo ovaj zakon i ovo je dobar Predlog zakona, kao i svi ovi ostali, koje ste danas predložili. Dakle, sve ove zakone možemo da podržimo, to su važni zakoni i dobri zakoni. Pitanje za državu Srbiju samo - da li je postojao neki veći prioritet, možda danas, od ovog da razgovaramo, ali uredu, pričaćemo o ovim zakonima.

Što se tiče zaštite životne sredine to jeste oblast u kojoj Srbija prilično zaostaje za EU, a bogami i za zemljama koje su uporedive iz centralne i istočne Evrope. Sadašnje stanje jeste loše. Jako je loše i ono kao takvo ugrožava i zdravlje stanovništva naše zemlje, skraćuje prosečni životni vek i naravno pogoršava kvalitet života u Srbiji.

Jedan od problema, ako govorimo o zaštiti životne sredine jesu svakako i otpadne vode i to što se u Srbiji prečišćava manje od 10% otpadnih voda, kao što znate, dok u uporedim zemljama centralne i istočne Evrope to bude negde i oko 70%. U Srbiji nažalost i najveći gradovi poput Beograda, Novog Sada i sličnih nemaju sistema za prečišćavanje otpadnih voda i sve otpadne vode i kanalazacije iz ovih gradova završavaju u našim rekama, u Dunavu i Savi, ako je reč o Beogradu i Novom Sadu ali slična stvar je i sa drugim gradovima u Srbiji.

Poređenja radi, Budimpešta prečisti 95% otpadnih voda, Bratislava 99% Beč čak 100%, Sofija 75% i Bukurešt 60%. Što se tiče manjih gradova, ja dolazim iz Trstenika i ceo taj potez Zapadne Morave, od Kraljeva preko Vrnjačke Banje, Trstenika, pa sve do Kruševca, kompletne otpadne vode i kanalizaciju otpušta u Zapadnu Moravu. Da problem bude još veći, sistem za vodosnabdevanje grada Trstenika vodu uzima sa te isti Zapadne Morave. Tu se nalaze akumulaciona jezera, voda se sa Zapadne Morave upumpava u ta postrojenja i dalje distribuira u vodovodnu mrežu.

Dakle, sve ono što teče niz Morave od pravca Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje, negde u Trsteniku predstavlja ozbiljnu opasnost za zdravlje ljudi u smislu zdrave pijaće vode. To što nemamo sisteme za prečišćavanje optadnih voda je veći problem i od toga što nemamo ni kanalizacionu mrežu koja pokriva značajan deo teritorije Srbije. Danas u Srbiji negde oko 55% stanovništva je na neki način prikačeno na sisteme kanalizacionih mreža, znači polovina otprilike. Možda nešto više od tri miliona, 3,1 milion ljudi koristi septičke jame i ti koji imaju septičke jame i oni koji su prikačeni na kanalizacione mreže na kraju imaju isti efekat, ta otpadna voda završi u našim rekama, u našim potocima, kanalima i jezerima, da li je neko sada cisternom iscrpio svoju septičku jamu ili imate kanalizaciju koja vodi do reke. To je samo stvar tehnike, ali ne menja suštinu. Tu zaista jeste problem i to je nešto čime Srbija mora ozbiljno da se bavi u narednom periodu, jer je to pre svega važno zbog zdravlja ljudi.

Imate recimo beogradske opštine poput Mladenovca ili Obrenovca, gde je svega 45% ili 40% u slučaju Obrenovca, građana prikačeno na kanalizacionu mrežu. U mom Trsteniku je negde oko 33%.

Sada, to takvo stanje sa otpadnim vodama prouzrokuje i situaciju sa zdravom, pijaćom vodom i sa stanjima u vodovodima. Zato imamo podatak da u 2017. godini 56% gradskih vodovoda svega je imalo ispravnu vodu za piće. Preostala 44% nisu imali ispravnu vodu. A ako govorimo o seoskim vodovodima, tu je još gora situacija i tek negde oko 37% seoskih voda vodovoda ima ispravnu pijaću vodu i to zaista predstavlja jedan alarmantan podatak za Srbiju, kako bi se preduzele adekvatne mere.

Kada govorimo o zaštiti životne sredine, moramo da pomenemo i šta se dešava sa čvrstim komunalnim otpadom i sa upravljanjem deponija. Mi kao država sakupljamo negde oko 80% komunalnog otpada, ali je problem što jako malo tog otpada prerađujemo, za razliku od evropskih zemalja gde se u nekima od njih ili na nivou EU, prosek je ako se ne varam negde oko 75% se prerađuje otpada, kod nas gotovo sav otpad se samo deponuje na deponije i tu imamo jako loš sistem. Imali smo ga u prethodnom periodu. Bio sam predsednik opštine u nekom periodu u Trsteniku i 10 godina su trajali pokušaji stvaranja regionalne deponije za taj deo Srbije. Trebala je da bude u Pazaru, pa u Kraljevu, pa u Kruševcu, na kraju se to podelilo pa jedni hoće na jednu stranu, drugi na drugu i mi i dan danas ne znamo dokle se stiglo i šta će biti sa tom regionalnom deponijom i to traje u nedogled. To je jedna priča bez kraja i stalno su neki novi problemi i prosto nema rešenja. Mislim da bi to bilo jako važno i da je jedno od rešenja da se konačno uspostavi sistem regionalnih deponija.

Kada govorimo o otpadu, naročito moram da naglasim kontrolu tokova opasnog industrijskog otpada i opet ću to pomenuti na primeru grada iz koga ja dolazim.

Trstenik je jedna od opština koja je bila izložena sagorevanju otpadnih ulja, trafo ulja, drugih otpadnih ulja u svojoj gradskoj toplani. Tako što je jedna od privatnih formi u saglasnosti vašeg ministarstva, dobila određene dozvole da može ta otpadna ulja da pretvara, kobajagi, po nekom procesu u nekakvu emulziju, koja treba da zameni energent i onda se to sagorevalo u gradskoj toplani.

Rezultati ispitivanja vazduha su bili katastrofalni. Svake godine smo imali probleme sa time. To je trajalo desetak godina. Tužilaštvo je konačno preduzelo neke procese, neki ljudi su zbog toga uhapšeni i verovatno se vode ti procesi. Ali, nije suština da mi kažnjavamo one kad dela učine, nego da ih sprečimo da se to događa, jer ne može niko zdravlje da nadoknadi. To što će neko biti kažnjen za neko nedelo ili kršenje zakona, nije rešilo problem što su građani i naša deca suočavali se sa time da udišu loš vazduh.

Kada govorim o vazduhu, najmanje trećina stanovništva Srbije je izložena prekomernom zagađenom vazduhu po nekim analizama i to je negde približno oko 2,5 miliona građana, ljudi u Srbiji, koji živi u oblastima sa prekomernim zagađenjem vazduha. Imamo i poznatih crnih tačaka poput Bora, Valjeva, Užica, Beograda, Kragujevca, Smedereva, Subotice, ali imamo i one velike gradove poput Novog Pazara, Vranja, Pirota, gde i ne postoje validni podaci o stanju vazduha.

Dakle, da bi se sve ovo moglo rešiti, poštovani gospodine ministre, neophodno je da se investira, a ako Srbija nastavi da investirao kao i do sada 0,2% BDP u zaštitu životne sredine i sve ovo o čemu sam ja govorio, ne možemo se nadati da će se ni jedan od ovih problema rešiti. Tako da, ključna stvar je povećati udeo investicija u oblasti zaštite životne sredine kako bismo rešili ove probleme, koji se pre svega tiču zdravlja građana Republike Srbije.

Još jedno pitanje, koje je takođe vezano za zaštitu životne sredine i za vaše ministarstvo, a to je izgradnja mini hidroelektrana. To jeste prilično ozbiljna tema, s kojim se zadnjih godina suočavamo. Neki građani organizuju proteste. U ovom trenutku u Srbiji postoji 81 mini hidroelektrana, od čega je najveći deo EPS, a onda ostatak su neke privatne firme od kojih najveći udeo imaju firme koje su povezane sa gospodinom Nikolom Petrovićem, kumom Aleksandra Vučića.

Sada kada pogledate da ti objekti u energetskom bilansu donose jako malo, a imaju nemerljive ekološke posledice po floru, faunu, prirodu, reke i sve ostalo, postavlja se pitanje da li Srbija i dalje treba da to podržava i da li je interes Srbije da sačuva reke, da sačuva staništa ili da nekim pojedincima koji žele kroz svoje privatno poslovanje da ostvare neki prihod to i urade. Dakle, imate i mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije, verovatno vi to sve jako znate, koji konstatuje da sve te preduzete aktivnosti i te kako imaju lošeg uticaja na sve delove vodotokova, naročito samovolje pojedinih investitora koji ugrožavaju rečna korita, elemente aluvijalne ravni, hidroloških režima itd. Ja nisam baš najstručniji za ovu oblasti, ali je jasno šta hoću da vam kažem.

Dakle, suština je da, ukoliko se nastavi i dalje da se na ovaj način grade mini hidroelektrane u pojedinim područjima Srbije, zaista mislim da se u smislu zaštite prirode, mi ozbiljno igramo i mislim da tome treba stati na put.

U Pirotu, kao što smo videli i što znamo je prostornim planom predviđena izgradnja na Staroj planini 58 mini hidroelektrana.

Sada kada pogledate šta je rezultat ovih 81 koje rade, to je da su u periodu od 2013. do 2017. godine, firmama koje su u sastavu Elektroprivrede Srbije, isplaćeno 17,6 miliona evra, a firmama u kojima Nikola Petrović danas ima vlasništvo i njegovi poslovni partneri, isplaćeno je oko 10 miliona evra. Oni svakako imaju koristi, ali je pitanje da li država Srbija ima koristi od toga i kako na to vi, kao resorni ministar gledate i šta će biti vaši potezi u narednom periodu po ovom pitanju.

Na kraju hoću da se osvrnem i na ovaj predlog zakona, vezano za izmenu plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i mi to možemo da prihvatimo kao poslanička grupa takođe, zato što to jeste nešto u šta treba ulagati, zdravlje ljudi nema cenu. Problem je to što danas 2018. godine, u oktobru mesecu, posle šest godina vaše vladavine, je ovo na dnevnom redu.

Mi ćemo sa dve ruke uvek da glasamo za sve slično što se tiče života naše dece i života naših ljudi, ali ste mogli da kažete – nećemo ulagati 15 miliona evra u beogradsku gondolu, nije nam ona prioritet. Prioritet nam je lečenje naše dece, a ne, gospodine ministre, da vi targetirate fondacije, glumce, sportiste, koji su u odsustvu države na neki način želeli da pruže podršku svim onim ljudima i svoj onoj deci koji nisu uspeli da nađu rešenje za svoje zdravstvene probleme u svojoj državi i u svom ministarstvu, već su morali da skupljaju novac da bi otišli po zdravlje negde u svetu, bilo gde. Dakle, to je suština problema.

Dakle, mi imamo hroničan problem u zdravstvu Srbije, hronično nezadovoljstvo lekara koji odlaze, masovno odlaze iz Srbije, desetine njih iz pojedinih zdravstvenih centara odlaze na mesečnom nivou. Imamo situaciju da su građani nezadovoljni, jer je zdravstveni sistem za njih nedostižan, jer ne mogu da se leče zbog lista čekanja, zbog organizacije čitavog sistema. Ja sam, i prošli put kada smo govorili o temi zdravstva, vas pozvao da ne idete kao ministar, nego da odete nekada bez pratnje, kao običan građanin, recimo u Zdravstveni centar Kruševac, negde da vas niko ne primeti, pa sami pogledajte kako izgledaju čekaonice, kako izgleda odnos nezadovoljnih lekara prema pacijentima, kako izgleda zdravstveni sistem. To je slika i prilika.

Kada vi odete u Klinički centar u Niš, pa naravno da vas tamo dočeka čitava predstava, naravno da mediji predstave zdravstvo u Srbiji kao najbolje u Evropi. Naravno, ne predstavi se i to da kada god padne kiša u tom evropskom Kliničkom centru, izliva kanalizacija po podu, pa se seljakaju lekari iz jednog u drugi kraj.

Dakle, što se tiče lečenja retkih bolesti, apsolutno podržavamo ovo i sve ovakve slične stvari ćemo podržati, ali mislim da je ta reakcija zakasnela. Naročito je problem, i ako je ona izazvana time što su neki glumci ili sportisti pomagali našoj deci, našim ljudima ne trebate sada njih da targetirate kao nekakve plaćenike, što ste uradili, kao nekakve ljude koji žele loše svojoj državi. Ne, oni su samo želeli da pomognu ljudima, jer su možda bili u situaciji više nego neko drugi.

Za vas je pitanje – zašto to niste uradili vi, nego ste pustili da to rade neki drugi građani Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine ministre, ovo jesu teme oko kojih svi mi treba da se apsolutno složimo, samo što to kada vi kažete da je 2011. godine bilo nula dinara za lečenje retkih bolesti, da sada imate dve milijarde, to je sve dobro i pohvalno. Ali, ne možete da kažete da niste mogli pre, zato što se pare i novci iz budžeta troše po prioritetima. Ako je veći prioritet neka fontana ili neka gondola ili šta god slično, ili novogodišnja javna rasveta u Beogradu, od zdravlja dece, onda to jedno s drugim nema prevelike veze. A vi ste i došli na vlast valjda zato da budete bolji, bar ste to obećali građanima Srbije.

Što se tiče ovih specijalizacija, ja ću vam to reći na jednom primeru. Slažem se sa vama da pet godina treba za jednog specijalizanta. U Trsteniku u ovom trenutku od pet pedijatara četiri za dve godine idu u penziju i nema ni jednog na specijalizaciji već godinama unazad.

Što se tiče Kliničkog centra u Nišu, niko ne kritikuje kad se napravi nešto dobro, ili barem ja neću. Ali, kada ljudi odu dole na centar pa im kažu da nemaju da im ugrade nekakav privremeni baj-pas zato što ga nema, nije sprovedena nabavka, pa ga šalju za Beograd…

Ja vam govorim svoj primer, gospodine ministre. Nemate čime da lečite ljude.

I na kraju, ovo što ste rekli, da poruke za lečenje idu za kockanje u investicionim fondovima, ja ne znam da li u svetu postoji takav primer ili ne postoji, ali, postavljam dva pitanja:

Prvo, zašto vi kao država niste pohapsili te koji kradu pare građana i kockaju se sa njima?

Drugo, zašto je država dala 250 hiljada evra za lečenje malog Dušana u jedan od tih fondova? Dakle, ako se oni kockaju i kradu pare od građana Srbije, zašto ne reagujete kao država i zašto ih podržavate sa davanjem sredstava u isti?

Zahvaljujem predsednice.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prošlog četvrtka sam ovde pokušao da dođem do odgovora na neka pitanja u ime građana Republike Srbije, od ministara koji su ovde bili da odgovaraju na poslanička pitanja i sa žaljenjem moram da konstatujem i sada da ministri nisu odgovorili ni na jedno jedino pitanje koje sam im postavio. Stoga ću danas pokušati da to uradim sa premijerkom.

Postavljam pitanje premijerki, gospođi Ani Brbanić, s obzirom da njeni ministri nisu dali odgovore, nadam se da će ovog puta ona kao neko ko predvodi Vladu Republike Srbije smoći snage da građanima Republike Srbije da odgovore na neka od jako važnih pitanja koja se tiču Republike Srbije.

Prvo pitanje koje postavljam je u duhu toga što smo čuli od predsednika Republike da je njegova politika prema KiM doživela poraz. On je za taj poraz okrivio građane Srbije, nazvao ih je plačljivima, nazvao ih je gubitničkim narodom, ali samo ne znamo niti šta je bila ta politika niti o čemu se razgovaralo niti koja je politika doživela poraz, ali znamo da su za to krivi građani, a nikako Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Postavljam pitanje, koja je to politika koja je doživela poraz?

Drugo pitanje koje postavljam takođe premijerki Republike Srbije, Vlade Republike Srbije jeste to koja će biti sledeća politika koju ćete zastupati u vezi sa KiM s obzirom da je prethodna za koju ne znamo koja je bila doživela poraz, da o tome obavestite građane Republike Srbije i ovaj parlament. Da li je to politika koju Toni Bler zastupa sada putujući po svetu i zastupajući politiku Aleksandra Vučića i na kraju krajeva, ko njega plaća, zašta ga plaća i šta on u ime građana Srbije može da pregovara, neko ko je bio jedan od glavnih ljudi koji su sprovodili NATO agresiju 1999. godine?

Takođe, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, da li je upoznata i šta je preduzela u vezi sa odlukom koju je donela vlada Kosova gde se na delu teritorije opštine Gračanica, tačnije u Ajvali grade rezidencije vlade Kosova gde će biti određene institucije iz Prištine preseljene na deo teritorije opštine Gračanica i predsednik opštine Gračanica je dao deo teritorije svoje opštine da Albanci tu grade svoje rezidencije? Šta će Vlada Republike Srbije preduzeti po ovom pitanju ili ste već počeli da se razgraničavate?

Predstavnici Srpske liste koji prete Savezu za Srbiju, liderima i članovima Saveza za Srbiju bolje bi im bilo da daju odgovor šta dogovaraju sa njihovim koalicionim partnerima Ramušom Haradinajem, Hašimom Tačijem i ostalima sa kojima danas vladaju zajedno na Kosovu?

Sledeće pitanje na koje takođe nisam dobio odgovor jeste i to ko je ubio Olivera Ivanovića i zašto i dokle se stiglo sa istragom i zašto su nastavljeni Briselski pregovori ako smo čuli od predstavnika Vlade i predsednika Republike da se neće nastaviti pregovaranje u Briselu dok se ne pronađu ubice Olivera Ivanovića, a prošlo je svega 40 dana od njegovog ubistva i nastavljeni su ti pregovori.

Dalje, postavljam pitanje, da li smo saznali ko su ti ljudi koji su bagerima rušili u centru Beograda, u Savamali, 24. aprila 2016. godine objekte? Da li je moguće da u jednoj državi mi i dan danas nemamo odgovor na to pitanje.

Sledeće pitanje je takođe, ko je odgovoran za pad potpornog zida na Koridoru 10 i dokle je stigla istraga BIA koju je angažovala gospođa Zorana Mihajlović kao resorni ministar?

Takođe postavljam pitanje zašto nije i kada će biti srušen nelegalni objekat na Kopaoniku koji pokazuje, on je slika i prilika načina kako se vodi ova država i naravno još jedno pitanje, zašto je Srbija i dalje na crnoj listi FATF osumnjičena za pranje novca i finansiranje terorizma zajedno sa Severnom Korejom, sa Etiopijom, Sirijom, Irakom, Iranom, Jemenom? Jedina zemlja iz Evrope jeste Srbija.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, pre nekoliko dana smo čuli da je vaša politika prema jednom od najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja poražena i da smo sa slavodobitnih pet nula koliko smo vodili, kako su nam zvaničnici poručivali u kosovskom dijalogu, došli do toga da predsednik kaže da je njegova politika doživela poraz. Kako, citiraću ga: „Ta moja politika da Srbija dosta toga sačuva na KiM očigledno u Srbiji nije pobedila, jer Srbi vole da izgube sve, jer Srbi vole da kukaju nad sopstvenom sudbinom, više vole da plaču nad nečim što je ostalo daleko nego da imaju nešto u rukama.“

Dakle, neka politika je poražena, ne znamo koja. Politika Narodne stranke i Saveza za Srbiju prema KiM je potpuno jasna, a to je vođenje dijaloga sa kosovskim Albancima u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244. Postavljam pitanje, koja je ta politika koja je poražena, a koju je predsednik vodio, jer to niko od građana Srbije nije znao, niti mi poslanici ovde u parlamentu? To je na kraju posao Vlade Republike Srbije. Da li je to politika razgraničenja koja je izgubila, jer smo jedino za nju čuli jer je predsednik rekao da je on za razgraničenje sa Albancima? To znači da je on želeo da razgraničava Srbiju od Srbije, da trampi naše za naše.

Ako je ta politika propala postavljam pitanje koja je sledeća politika koju će Vlada Republike Srbije voditi u briselskom dijalogu sa kosovskim Albancima i tražim da o tome informišete Skupštinu i građane Republike Srbije.

Što se tiče politike razgraničenja, jako je dobro što je ta politika doživela poraz i to je dobra vest za sve u Srbiji jer ste vi predano radili šest godina na stvaranju preduslova za tu politiku razgraničenja. Ukinuli ste srpske institucije, dali ste sve na tacni Albancima, dali ste i pozivni broj. Dopustili ste da Kosovo postane članica i FIFA i Međunarodnog olimpijskog komiteta. Naterali ste naše sudije da polažu zakletvu ispred Hašima Tačija, naterali ste Srbe da izađu na izbore u Kosovu i naprave vladu sa Ramušem Haradinajem. Postavili ste čvrste granice 10. decembra 2012. godine i bili na ivici da uradite ono što nikada niko nije, a to je da date dobrovoljno i odreknete se dela Republike Srbije, odnosno Kosova i Metohije i naših građana koji tamo žive.

Kad jedna politika ovako važna, najvažnija nacionalna politika u ovom trenutku, doživi poraz, odnosno vi koji ste je vodili, postavlja se pitanje odgovornosti. Ko je odgovoran?

Pošto vi to svaljujete na plačljiv narod Srbije, gubitnički narod Srbije, ja vam poručujem da ste vi doživeli poraz, a ne niko drugi i da iza ovog sledi ostavka i pozivam vas da podnesete svi ostavku i Vlada i predsednik Republike i da izađete na nove izbore sa novom politikom, pošto vam je ova doživela poraz.

Kao po običaju građanima Republike Srbije i nama poslanicima niste odgovorili ni na jedno jedino pitanje koje sam postavio i nastavlja se vaša šestogodišnja praksa da su svi drugi krivi osim vas za ono što se danas dešava u Srbiji. Menjate teze i obmanjujete građane kao što ste to radili i u prethodnih šest godina.

Dakle, sve što se rekli su laži, brutalne laži, počev od administrativnih prelaza. Sporazum potpisao tadašnji premijer Ivica Dačić 6. decembra 2012. godine, da vas podsetim, vi ste bili u toj Vladi, kao i u tom istom sporazumu pravila o uspostavljanju carine, kao i to što govorite UN. Ne znam šta onda tražite u Savetu bezbednosti UN ako one više nemaju nikakvu nadležnost vezano za pitanje kosovskog problema.

Što se tiče vas, ja bih vas pitao – da li možda znate šta je ovo, gospodo draga? Ovo je odluka kosovske vlade koju je potpisao vaš koalicioni partner Ramuš Haradinaj kojom se na delu teritorije Gračanice, na nekoliko stotina metara, manje možda i od 200 metara od manastira Gračanica, zadužbine kralja Milana, pravi i gradi zdanje vlade Kosova gde će biti izmeštene institucije iz Prištine na 150 metara od našeg manastira. Ovime se vi bavite i govorite građanima kako čuvate teritoriju Srbije ili ste već krenuli da se razgraničavate onako tajno kao što je i manir vaše vladavine.

Pošto znamo da su za poraz ove vaše politike krivi i plačljiv narod i gubitnički narod Srbije i iguman Sava Janjić i Rada Trajković i Savez za Srbiju i opozicija, ja ću vas pitati ko je kriv za neke druge stvari. U prethodnom periodu smo mogli da čujemo od vas i da saznamo i koliko perača prozora pogine na svakih 10 sekundi u Americi. Saznali smo da je gospodin Vučić je postigao istorijski dogovor sa Kinezima da im izvozimo svinjske glave i papke u zamenu za leteće automobile, da su Arapi naša braća i zato treba da im poklonite i srpske oranice i zemlju i PKB. Saznali smo i to da je stiglo zlatno doba, da su plate i penzije nikad veće, da će dve zgrade Beograda na vodi pokrenuti celu privredu Srbije.

Ono što nismo saznali vas pitam da odgovorite meni i građanima Srbije – ko je ubio Olivera Ivanovića i dokle se stiglo sa istragom o ubistvu? Ko je pod fantomkama rušio u Savamaloj 24. aprila pre dve godine? Ko je odgovoran za pad potpornog zida na Koridoru i šta su rezultati istrage BIA? Zašto do sada nije i kada će biti srušen objekat nelegalno sagrađen na Pančićevom vrhu? Zašto je Srbija i dalje na crnoj listi FATFA, osumnjičena za finansiranje terorizma i pranje novca i dokle ćete više da lažete ovaj narod?

Gospodo ministri, očigledno da ste se vi zbunili. Pitam ja a vi odgovarate, a ne obrnuto. Ni na jedno od osam pitanja koje sam postavio niste dali odgovor, osim što ste komentarisali ono što sam ja govorio.

Ti teroristi koji su ubijali policajce i vojnike, gospodo ministri, pa, sede sa vama u vlasti Kosova. Taj Ramuš Haradinaj je premijer koga ste vi podržali, vaša Srpska lista. Vi sa njim sedite dole, koga vi optužujete sada za to? Opet je neko drugi kriv za to, je li? I to što vi uporno bežite od odgovornosti, šest godina vladate, šest godina tražite krivce u nekome drugome za sve vaše neuspehe, zato što ste svu vlast potpisivanjem Briselskog sporazuma dali Albancima i što ste bili na ivici da izdate i teritoriju Republike Srbije, zato što su danas građani Srbije zaduženi za 10 milijardi evra novih od kako ste na vlasti, imaju najniže plate u regionu, najniže penzije, imamo najniži rast u svetu, u Evropi imamo najniži rast BDP-a i vi tražite neke druge.

Znate kako, gospodo ministri? Ako radite neki posao, a vi ste na vlasti šest godina, ne tražite alibi u drugome, nego ako ne znate, povucite se. Podnesite ostavke, sklonite se, dajte nekome drugom ko neće optužiti svoj narod, ko neće optužiti srpsku crkvu, ko neće optuživati nekog ko je vladao šest godina pre njih da je kriv za sve što su oni uradili. U Srbiji i u narodu postoji reč odgovornost, koja očigledno za vas ne predstavlja ništa. Prestanite da brutalno lažete građane Srbije. Bićete upisani u sudu istorije.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo odbornici, evo, danas govorimo o predlozima zakona o 33. tačke dnevnog reda, dakle, nastavlja se trend usvajanja zakona bez rasprave i ne treba da nas čudi što ti zakoni imaju katastrofalne posledice i kao ovaj koji je nedavno stupio na snagu, vezano za pomoć porodiljama, pa se sada svi bunimo zašto je to tako, počev od ministarke.

Što se tiče ključnog zakona koji je na današnjoj sednici na dnevnom redu Zakon o PIO, nažalost, dragi penzioneri ovo je loša vest za vas. Loša je vest zato što ovaj zakon će u budućnosti i te kako stvoriti probleme za redovno izmirivanje penzija i omogućiće političarima da njihove sudbine budu u vašim rukama, a ne kao što je do sada bio slučaj, da to funkcioniše kroz jedan sistem koji je postojao, a to je bio penzioni sistem, kakav takav, ali je postojao. Vi danas ovim zakonom ukidate taj sistem koji je postojao i dajete političarima u ruke da odlučuju od sudbini penzionera, odnosno visini njihovih penzija koje će primati.

Druga stvar, koja je takođe problematična je što ovaj zakon nigde ne predviđa da će im se vratiti ono što je oteto penzionerima u prethodne četiri godine protivustavno i to ćete morati da tražite za sudu i sigurno će neka vlast, nažalost, to morati jednog dana da vraća, a recimo na primeru jednog penzionera koji je primao 35.000,00 dinara penziju, za ove četiri godine uzeto mu je 101.200,00 dinara, ako oduzmemo onih 5.000 koji ste dali za božićno prase, dođe mu na 96.200,00 dinara, ukupno oko 800 miliona evra je dosada oduzeto penzionerima i nema najave da će se to vratiti.

Ovde slušamo o zlatnom dobu od ministra finansija, o rastu BDP, samo su zaboravili da kažu jednu jedinu stvar, a to je da nije bio na snazi Zakon o privremenom umanjivanju penzija da bi penzioneri danas imali veće penzije za 9,2%, nego što su imali 2014. godine, zato što bi to bilo usklađivanje sa stopom inflacije, kako je ta formula i propisivala. Tako da te bajke da će imati penzije veće nego ikada danas i da će svi biti bolje od kako ste vi došli na vlast, narod najbolje oseća. Ja vas pozivam da ministri siđete malo među narod, pošto ste se otuđili od njih i vidite kako oni danas žive. Kao što ste uzeli penzionerima, tako uzimate i poljoprivrednicima i svim ostalim kategorijama građana, da biste punili državnu kasu.

Kad je reč o budućoj stabilnosti i isplati penzija, hoću vam reći još jednu stvar. Dakle, kada poklonite PKB, kada poklonite državno poljoprivedno zemljište, kada poklonite RTB Bor, kada svoju ekonomiju zasnivate na pletačima kablova, kao najslabije plaćenoj kategoriji u jednoj privredi, ekonomiji, naravno da će i te kako biti problema da u narednom periodu isplaćujete penzije. Već sledeće godine, ukoliko bi ova formula, koju ovim zakon ukidate, bila na snazi ne biste mogli da uskladite penzije i da povećate onoliko koliko treba, zajedno sa rastom BDP kojim se vi hvalite.

Takođe, još jedna stvar koja će dokazati da sve što radite ovih godina je jedna velika laž, je to da danas u Srbiji odnos penzionera i zaposlenih je jedan na jedva 1,5. Dakle, na 1,5 zaposlenog imate jednog penzionera. To govori o tome da sve vaše priče i bajke o smanjenju stope nezaposlenosti padaju u vodu. Još jednom sami pokazujete da lažete. Valjda ako bi se smanjivala stopa nezaposlenosti, trebalo bi da se povećavaju zaposleni radnici, a i ovaj odnos penzionera i radnika koji svojim doprinosima treba da njima isplaćuju penzije bi bio bolji.

Kada govorite i o budućoj predvidivosti isplaćivanja penzija, reći ću vam da je jedan od velikih uspeha ove vlasti za ovih šest godina i to što ste javni dug podigli za 10 milijardi. Sa 14, na 24 milijarde. Ako smo sa 14 milijardi, kako kažete 2012. godine bili na ivici bankrota, onda smo danas verovatno bankrotirali. Dakle, tu neke stvari se ne uklapaju jedna sa drugom.

Što se tiče rasta BDP, o tome neću ni da govorim, jer je vaš prosečan rast u poslednjih pet godina, vaše vladavine, pet kalendarski završenih godina, jedva preko 1%.

Ono što je suština svega, govorili ste penzionerima da su oni zaslužni za fiskalnu konsolidaciju, da su oni ti koji su spasli Srbiju od bankrota, ja ću im reći da za ovih 800 miliona evra, koje ste im oduzeli protivustavno, nažalost, nisu urađene nikakve reforme, niti bilo kakva fiskalna konsolidacija, jer su te pare otišle na projekte poput „Er Srbija“ 200 miliona evra subvencija, menadžmenta, na čelu sa Kamarašom u „Železari“ 145 miliona evra, Beograd na vodi stotine miliona evra ne zna se tačno koliko para, jarbole, fontane, gondole, a sada čujemo od predsednika države i najavu letećih automobila. Dakle,uzima se od građana da bi se pare uzalud bacale.

Ono čime ću da završim jeste i to šta je SNS obećavala pre nego što je došla na vlast i pisala čak u „beloj knjizi“ gde je rekla da će država garantovati isplatu penzija, one moraju biti realne i usklađene sa platama i rastom cena. Dakle, ništa se od toga nije dogodilo, izuzev laži kojima stalno i svakog dana obmanjujete sve građane Srbije, pa i same penzionere.

Dakle, dragi penzioneri, žao mi je, ali ovaj zakon je jako loša vest i ulazite u jedan veliki period nezvesnosti kao i na kraju cela država Srbija i njeni građani.

Hvala poštovani gospodine predsedavajući.

Reklamiram član 104. Poslovnika, jer ste grubo prekršili taj član, jer mi niste dozvolili da se obratim na izlaganje ministara, gde jasno stoji da osnov za repliku nije samo uvreda, već i ukoliko se pogrešno protumači izlaganje nekog poslanika.

Ja sam najnormalnije hteo da odgovorim ministrima na ono što su mene oni pogrešno očigledno protumačili, vi mi to niste dozvolili i time ste prekršili ovaj član Poslovnika o radu.

Ne znam šta bi to bilo strašno da ministru finansija kažem da sa svog sajta Ministarstva finansija može da pogleda koliki je iznos javnog duga i koliko je to u procentima, da ne obmanjuje ovde svesno ili nesvesno nas poslanike i građane Republike Srbije, a i same penzionere. Na njegovom sajtu piše potpuno drugačije od onoga što je on ovde nama izneo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 103, jer dozvoljavate i dopuštate …

Ko je ukazao? Ukazao je onaj koji je vređao sve vreme.

Ali vi ste ponovo povredili isti član.

Zahvaljujem predsednice.

Postavljam pitanje predsednici parlamenta - Kada će biti zakazana posebna sednica na kojoj bi se raspravljalo o Kosovu, o dijalogu sa Prištinom i na kojoj biste poslanike, kao predstavnike naroda i sve građane Srbije upoznali sa onim što se razgovara u Briselu, sa platformom ili planovima predsednika Republike? Ovo pitanje vam postavljam naročito što ste vi prisutni u sali, jer do sada nismo dobili nikakav odgovor na zvanične inicijative i zahteve određenih poslaničkih grupa da se jedna ovakva sednica organizuje.

To šta se dešava i na koji način se vode pregovori najbolje govori činjenica da iz dana u dan slušamo kontradiktorne izjave, počev od predsednika Republike preko svih predstavnika vlasti, a znamo samo šta je ono što se dogodilo u proteklom periodu, od potpisivanja Briselskog sporazuma, pa nadalje, dogodilo se to da je Kosovu dat telefonski pozivni broj, da su ustanovljene institucije, data kompletna sudska izvršna i zakonodavna vlast, da ste ustanovili granične prelaze, da ste napravili vlast sa Ramušom Haradinajem, s kojim vladate danas na Kosovu. Da, je u međuvremenu ubijen Oliver Ivanović i da iz dana u dan, slušamo različite izjave koje teško da se mogu dovesti u vezu jedna sa drugom.

Naime, predsednik Aleksandar Vučić, ali i drugi predstavnici Republike su rekli da se razgovori u Briselu neće nastaviti sve dotle dok se ne otkriju nalogodavci i počinioci ubistva Olivera Ivanovića. Ne znam šta se dogodilo u međuvremenu ali briselski pregovoru su nastavljeni, sa druge strane ne zna se ko je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića niti ko je to uradio.

Takođe, videli smo vest da je pre neki dan, održan sastanak predstavnika Srpske liste, a čiju delegaciju je predvodio Milan Radojičić, za koga je takođe predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao da nije u dobrim odnosima sa Oliverom Ivanovićem, da su imali sastanak sa Ramušem Haradinajem, i da su se vratili u parlament. Dakle, nastavljaju da obavljaju svoju dužnost u kosovskom parlamentu, kao i ministri u kosovskoj vladi. Vučić je izjavio da je nastavak razgovora sa kosovskim Albancima moguć samo ukoliko nema napada na Srbe, pokušaja zauzimanja teritorija, hapšenja kako kome padne na pamet. Sve se to dešava, a pregovori se i dalje nastavljaju.

Građani Srbije se suočavaju sa tajnim pregovorima o svojim nacionalnim interesima, o svojoj imovini, i dužni ste po Ustavu i zakonu da informišete građane šta radite na očuvanju nacionalnih interesa Srbije, i to morate da kažete jasno i glasno. Položili su ovde, u ovoj sali zakletvu i predsednik Republike i premijer i svi ministri da ćete se boriti za očuvanje Kosova u okviru Republike Srbije, i vi ovde morate da podnesete račun šta radite po tom pitanju.

Ono što su građani mogli čuti u prethodnim danima, a to je da predsednik Republike Aleksandar Vučić, čita dnevno između 500 i 600 strana dokumenata o Kosovu, ali i pored toga, nema trenutno nikakav predlog za rešavanje kosovskog problema. Obećao je da ćemo u martu, odnosno aprilu, kao građani Republike Srbije i poslanici dobiti platformu za pregovore i predlog za rešavanje problema. Nismo dobili taj odgovor. Čuli smo da neće ništa potpisivati. Čuli smo sada da moramo ići i na referendum, da građani preuzmu odgovornost, umesto njega, da se sakrije iza te veleizdaje, iza građana zbog svoje veleizdaje. Više puta je ponovio da je nemoguće da Srbija da sve, a da ne dobije ništa. Takođe, da bi za Srbiju bio dobitak ijedan metar na Kosovu, a danas nemamo ništa. Da je odbio nekakav američki paket, da se priča o razgraničenju itd, itd. Paralelno sa njim, premijerka kaže da su vrlo transparentni pregovori.

Postavljam pitanje, od premijerke Republike Srbije takođe i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - O čemu se tačno priča o u Briselu? Šta je do sada dogovoreno? Šta se nudi Srbiji? Šta je za Srbiju neprihvatljivo rešenje za Kosovo i da li je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma očekuje do kraja ove godine? I, kada ćete vi zakazati sednicu o kojoj će se raspravljati u ovom domu, u ovoj najvažnijoj političkoj temi u ovom trenutku, a tiče se očuvanja srpskih nacionalnih interesa? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine. Naime, naša poslanička grupa je prošle nedelje podnela inicijativu za zakazivanje posebne sednice sa temom – Izveštaji o političkim i tehničkim pregovorima sa Prištinom, i postavljam pitanje da li će ta sednica biti zakazana i da li će na toj prisustvovati ključne osobe koje vode pregovore u Briselu ili neće i ako neće, zašto neće?

Naime, mi kao poslanici i kao građani Srbije mogli smo videti ovih dana da je završena još jedna runda pregovora u Briselu i to runda koja, da su dosledni u svojim stavovima i izjavama predsednik Republike, pa i direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, ne bi ni bila održana, jer su rekli da dok se ne pronađu ubice Olivera Ivanovića, a se pregovori u Briselu neće nastaviti i da nema nikakve svrhe nastavljati bilo kakve dalje dogovore dok se to pitanje ne reši. Ipak je ta runda održana i ono što su građani Srbije mogli da vide, to su interpretacije novinara i medija šta se tamo dogodilo i šta se dogovorilo. Dakle, niko u ovoj državi osim nekolicine ljudi ne zna šta se razgovara i o čemu se razgovara vezano za najvažnije ključno pitanje Srbije u ovom trenutku.

Imali smo i najave predsednika Republike da će u aprilu mesecu izaći sa jasnim stavom i predlogom naciji za Kosovo. Evo, sada smo za neki dan u julu mesecu i nemamo tog stava.

Apsolutno ono što se stiče kao utisak jeste da Aleksandar Vučić i njegova vlast nemaju problem da stave potpis na pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, koji će im omogućiti stolicu u UN, ali imaju problem kako da na adekvatan način to predstave građanima Republike Srbije, kako ne bi imali političku štetu.

Ja mislim da, kao što je 2008. i 2009. godine Aleksandar Vučić govorio da parlament treba da da podršku za pregovore i da parlament treba da ima tu kontrolnu ulogu svake politike izvršne vlasti, pa i ako su u pitanju briselski pregovori, treba da se razgovara o tome iz tog razloga ovde u ovom domu i da on dobije mandat ili oni koji predstavljaju Srbiju da razgovaraju i zastupaju interese Republike Srbije, jer mi, poslanici koji sedimo u ovom parlamentu ovde smo predstavnici naroda, Republike Srbije i svih građana Republike Srbije i apsolutno je obaveza njega da u ovom domu se povede tema i razgovor o važnim i strateškim pitanjima, kao što su i briselski pregovori i pravno-obavezujući sporazumi.

Ono čega smo svedoci je da umesto da se to govori ovde u parlamentu, ovih dana se o tome govori širom Srbije po odborima SNS, gde aktivisti SNS i funkcioneri idu i ubeđuju svoje članove da treba da zađu među građane i da ih ubeđuju kako je dobro da Srbija potpiše pravno-obavezujući sporazum, čime se obezbeđuje stolica Kosovu u UN i da to bude jedna velika kampanja i da je to ključni trenutak za SNS koji treba preživeti, ali ja verujem da će građani Srbije ovog puta prozreti te podle namere koje idu u smeru izdaje nacionalnih interesa Srbije, konkretno Kosova.

Dakle, 50 godina je to aktuelna tema. Ono što Albanci nisu uspeli da urade ni 1999. godine, pa i 12 godina kasnije, uspeće očigledno sada, za vreme vladavine Aleksandra Vučića i ono što nisu hteli da prihvate ni Milošević, kasnije ni Koštunica, ni Đinđić, ni Boris Tadić, očigledno da će prihvatiti Aleksandar Vučić. I kako danas stvari stoje, najveći borac za nezavisno Kosovo je upravo Aleksandar Vučić. To proizilazi iz svega onoga što smo mogli ovih dana da slušamo i da vidimo.

Prema tome, apsolutno smatram da on treba o ovoj temi da razgovara sa nama ovde u parlamentu, a ne da neki mediji interpretiraju nešto što je pitanje da li je istina ili nije.

Dakle, glavna tema treba da bude – šta je dogovoreno, šta se dogovara i šta će to značiti za nacionalne interese Republike Srbije? Očigledno da i vama više odgovara da pričate o tome ko je kriv a ne da kažete da se borite za nezavisno Kosovo.

Ova vlast je najveći borac za stvaranje nezavisnog Kosova.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Prvo pitanje postavljam predsednici Skupštine gospođi Maji Gojković. Kada će se Skupština Republike Srbije izjašnjavati u vezi sa imunitetom predsednika Republike Aleksandra Vučića, na koji se Viši sud u Beogradu pozvao u slučaju tužbe Vuka Jeremića protiv Aleksandra Vučića.

Dakle, podsetiću građane da je Vuk Jeremić podneo tužbu protiv Aleksandra Vučića zbog povrede ugleda i časti koje mu je naneo izjavama, kada ga je proglasio za vođu međunarodne kriminalne banke lopova i da se sud praktično u ime Aleksandra Vučića, kao da je njegov advokat pozvao na imunitet, iako je gospodin Jeremić gospodina Vučića tužio kao građanina, a ne kao predsednika Republike. U ovom našem Poslovniku u članu 119. jasno stoji da predsednik Republike uživa isti imunitet kao što to uživaju i narodni poslanici u ovom domu. Ovo je jedan neviđeni pravni presedan, gde je sud doneo odluku da praktično bude zastupnik predsednika Republike Aleksandra Vučića.

S druge strane, ako je on siguran u ono što je govorio, ako stoji iza tih reči, a svedoci smo kako je govorio da se ne plaši suda, da se ne plaši Jeremića, ako je istina to što je govorio, zašto lepo sada ne ode na sud, pa neka objasni to na sudu i dokaže da sve to što je govorio je istina, a ne da ljaga i pljuje ljude bez ikakvog utemeljenja? Dakle, govori se o tome da se čovek krize iza suda, iza institucija ove države tako što gazi institucije sistema, em što ne sme da izađe na televizijski duel, ne sme očigledno da izađe ni na sud, nego mu je lako da tako osuđuje i optužuje ljude bez dokaza.

Drugo pitanje, koje postavljam takođe predsednici Skupštine, pročitaću citat koji će ujedno biti i moje pitanje. Dakle, tražimo hitno zakazivanje sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se raspravljalo o svim merama koje Srbija treba da preduzme kako bi pomogla i državi i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Dalje, da se sa merama koje će državni organi preduzeti moraju upoznati i svi građani Republike Srbije, a ne samo političke elite. Citirao sam Aleksandra Vučića i taj citat je moje pitanje. Apsolutno se sa njime slažem. Dakle, da li ćete sazvati posebnu Skupštinu na kojoj će se raspravljati o budućnosti građana koji žive na Kosovu i Metohiji i Kosovu i Metohiji kao delu Republike Srbije u skladu sa Ustavom?

To naročito postavljam kao pitanje zato što su političke elite, premijer Vlade Republike Srbije, odnosno gospođa Brnabić, koja je spletom nekih čudnih okolnosti postala premijer, dala sebi za shodno da ona kaže da Kosovo više nije Srbija. Citiraću, rekla je – Kosovo je nekada bilo Srbija i kako kompromis ne podrazumeva da Kosovo pripada Srbiji. Ja ću podsetiti vas kolege narodne poslanike i predsednika Republike i ministre šta stoji u zakletvi koju su ovde pred nama poslanicima, Miroslavljevim jevanđeljem i građanima Srbije kazali, zadnji deo zakletve glasi – da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.

Dakle, Narodna stranka traži sazivanje posebne sednice sa ovom temom, traži od predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine da traže odgovornost premijera i članova Vlade da podnesu ostavke jer nemaju pravo da oni krčme imovinu i nacionalne interese Republike Srbije i budućnost građana Republike Srbije, ma u kom delu Srbije živeli, da li na Kosovu i Metohiji ili u bilo kom drugom delu Republike Srbije. To nije njihovo porodično nasleđe da mogu sami da donose odluke o tome kako će to prodavati, krčmiti i dogovarati.

Verovatno je ovo deo jedne velike kampanje koju već mesecima i godinama režim SNS sprovodi sa ciljem predavanja Kosova i davanja stolice Ujedinjenih nacija Kosovu. Ovih dana imate pojačane partijske aktivnosti pa obilazite sve gradove širom Srbije i ubeđujete ih i govorite vašim članovima kako treba da krenu u narod, u građane i da im kažu zašto je za Srbiju dobro da se potpiše pravno obavezujući sporazum i da članstvo Ujedinjenim nacijama Kosovu.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, gospođo ministarka, predstavnici ministarstava, danas raspravljamo naravno po ustaljenoj praksi u objedinjenoj proceduri o 12 zakona, neki su povezani, neki nisu, ali to je praksa na koju smo već navikli. Problem je šta iz te takve prakse i takvog načina rada proizilazi vezano za živote građana u Republici Srbiji jer svaki zakon koji se usvoji ovde utiče na kreiranje njihovih života i ambijenta u ovoj zemlji. Ove hitne procedure sa kojima se susrećemo, sa objedinjavanjem rasprava, sa lažnim amandmanima dovodimo dotle da nas treba da opominje EU o tome kako radi naš parlament, a mislim da bi mnogo više trebali da vodimo računa o tome…

(Predsedavajući: Kolega, sad ja vas opominjem da privučete dnevnom redu kako znate i umete.)

Znate, gospodine Arsiću, ja ću govoriti naravno o dnevnom redu, kao i uvek što govorim, ali ne razumem zašto mi ne dozvoljavate da kažem nešto pre nego što krenem na tačke dnevnog reda jer i drugi govore o tome.

Što se tiče zakona koje danas imamo na dnevnom redu pokušaću da u ovo malo vremena koje imam razgovaram o 12 zakonskih predloga, kažem, barem po nešto smisleno…

(Predsedavajući: Zbog toga vas opominjem da pričate o dnevnom redu. I sami ste sada potvrdili da sam u pravu. Vratiću vam ovih 30 sekundi.)

Dakle, prvo ću govoriti o Zakonu o ratnim memorijalima koji jeste prvi na dnevnom redu i jako mi je zanimljivo što u okviru ovog zakona koji je nazvan Zakon o ratnim memorijalima mogao je verovatno da se zove – i o spomen obeležjima.

U amandmanima koje su dostavili poslanici vlasti stoji da se Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, pa onda sa posebnim osvrtom na fiskalnu disciplinu, sa posebnim osvrtom na razvoj Republike Srbije, digitalizaciju, implementaciju do 2030. godine, stabilnost kursa dinara, unapređenje pravosudnog sistema itd.

Dakle, Republika Srbija je u ratovima izgubila jako veliki broj ljudi. U Prvom svetskom ratu kažu da je 28% stanovništva stradalo, u Drugom preko milion žrtava u Jugoslaviji, da ne govorim o ljudima koji su streljani u Kragujevcu, u Kraljevu, pa na kraju i svim onim našim sugrađanima koji su svoje živote izgubili na Kosovu.

Ovako jednoj važnoj temi vi prilazite sa raspravom da potpuno devastirate temu i da ponižavate one građane koji su izgubili svoje najmilije i svoje pretke i kažete da to utiče na socijalnu ravnopravnost, unapređenje pravosuđa, unapređenje medicinskih ustanova, razvoj zdravstva. Na to smo navikli i tokom prethodnih sednica da slušamo.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Možete vi meni da dobacujete, nije nikakav problem, ovi amandmani su slika i prilika vašeg načina rada i pokazuju kako vi vidite građane Republike Srbije.

Što se tiče zakona o sezonskim radnicima ili Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, nešto ću više da govorim o tom zakonu.

Pažljivo sam slušao i ministra kada je obrazlagao ovaj zakonski predlog i razlog za donošenje ovog zakona je sprečavanje, odnosno, smanjivanje sive zone, koja iznosi 35.000 do 75.000 radnika, po proceni Ministarstva, koji rade kao nadničari u poljoprivredi, i ovaj zakon se isključivo tiče delatnosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Igrom slučaja sam, kroz aktivnosti u NALED-u, zadnjih godinu dana upoznat sa inicijativom za donošenje ovog zakona i moram priznati da sam prilično iznenađen, da ovaj zakon nije ni blizu onoga o čemu smo mi razgovarali, kada smo u NALED-u pričali o uvođenju jednog ovakvog zakona.

Da se odmah razumemo, svaka inicijativa za uvođenja reda u državi, za uspostavljanje sistema je dobra. Pitanje je samo da li po svaku cenu treba ići na vrat, na nos sa zakonima koji u praksi neće biti primenljivi.

Zašto to govorim? Govorim i zbog toga što, evo, i danas, pored ovog zakona, mi na dnevnom redu imamo još dva zakona od kojih je jedan stupio na snagu 2016. godine, Zakon o privremenom radu u inostranstvu i drugi, Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je stupio u primenu 2017. godine. I jedan i drugi zakon su podjednako isto predstavljeni kao revolucionarno rešenje, kao i što sada predstavljate ovaj zakon o sezonskim radnicima, i onda ga menjate posle godinu ili dve. Da ne govorim o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je usvojen, poštovana ministarko, kao što znate, u decembru mesecu prošle godine, dakle, pre šest meseci, i to u objedinjenoj raspravi sa budžetom za 2018. godinu. Zbog toga što tada nismo ni mogli da govorimo o tom zakonu, verovatno ga vi danas već menjate posle šest meseci, ali ću nešto kasnije govoriti o njemu.

Što se tiče Zakona o sezonskim radnicima, vi ovim zakonom, koji neće biti primenljiv u praksi, još jednom ozakonjujete rad na crno i cilj ovog zakona svakako nije da uredi sezonsko angažovanje radnika, niti da pomogne poljoprivrednicima koji će ih angažovati. Imaće samo jedan cilj i jedan efekat, a to je efekat za državnu kasu. Dakle, još jednom Vlada zavlači ruku u džep građanima Srbije, ovog puta poljoprivrednicima, po ko zna koji put, jer će oni morati da plaćaju dodatno doprinose za radnike koji su sezonski. To nije sporno, ne bi bilo sporno da u prethodnih šest godina ste stvorili uslove i ambijent da ljudi koji se bave poljoprivredom budu dovoljno sposobni da mogu da plaćaju doprinose za sezonske radnike.

U Srbiji imate 631.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, od toga samo 3000 su pravna lica i preduzetnici, dakle, 628.000 su mala porodična poljoprivredna gazdinstva. Ovaj zakon zapravo pokazuje koliko ste se vi otuđili od naroda i ne znate kako izgledaju ta mala poljoprivredna porodična gazdinstva, ne znate koliko teško oni preživljavaju svakog dana i ne zante šta implicira ovaj zakon za njih.

Bavim se poljoprivredom sa svojom porodicom, moj komšija u mom selu Počekovina se bavi poljoprivredom, kao što se bave u Leskovcu, Topoli, u Vojvodini ili bilo gde. Ti ljudi neće moći da ispoštuju ove zakonske odredbe, a reći ću vam kasnije zbog čega, niti će država moći da sa ovim zakonom postigne cilj koji želi, a to je da radnike koji rade u nadnici, ako je to bio primarni cilj, da se za njih uplate doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje.

Dakle, da bi mogli da imate poljoprivrednika koji je spreman da podnese ovakav novi namet, govorim o poljoprivednom gazdinstvu kao poslodavcu, morali ste, ne da im smanjujete sredstva iz budžeta u zadnjih šest godina i da ih dalje siromašite, nego da im pomognete, da ne kasne subvencije, da se ne smanjuju subvencije, da ne bude manji budžet za poljoprivredu danas nego pre šest godina, kada ste došli na vlast, da imate sluha za elementarne nepogode i da pomognete poljoprivrednicima. Svega toga nije bilo u prethodnom periodu i oni su iz godine u godinu sve siromašniji, sve slabiji, bez kapaciteta da finansiraju radnu snagu kao i do sada što su finansirali.

Naravno, ovo je sada novi namet za njih i kada ovaj vaš zakon prevedete na praktičnu primenu, to bi značilo da svako od njih treba za jednog radnika da plati između 300 i 500 dinara preko one dnevnice koju su do sada dobijali.

Dakle, pored toga zakon predviđa da jedan poljoprivrednik koji ujutru krene na njivu u sedam sati, treba da isplanira vreme da do 10 sati svakog dana prijavi svoje radnike koji mu rade na imanju poreskoj upravi, i to kako, tako što će popunjavati poresku prijavu. Kažete – elektronskim putem. Kojim elektronskim putem? To pokazuje koliko vi ne shvatate u kakvom su stanju poljoprivrednici. Da, uradiće to 1000 gazdinstava, ovih velikih i jakih poslodavaca, koji su već privatne firme i koji imaju gomilu zaposlenih ljudi, oni svoje ljude već zapošljavaju za stalno ili na druge načine, ali ovi mali, koje će ovo najviše pogoditi, neće biti u stanju da to urade.

Kad ste već prepisali ovaj zakon iz drugih evropskih zemalja, i od Hrvatske, zašto bar niste uveli vaučere, kao što je uvela Hrvatska, pa da mogu da odu jednom nedeljno da kupe vaučere za celu nedelju i da onda popunjavaju sa radnicima koji im rade na imanju. Naravno, sve je to izostalo.

Mogu da govorim sada i o tome da usmenim dogovorom, koji ste predvideli bez ugovora, nećete postići ništa apsolutno, da kontrola radnika neće biti moguća, jer kako će to da izgleda u praksi? Neko je uzeo radnike da mu beru grožđe, okopavaju papriku, a onda dođu inspektoru rada ili poreske uprave, pa navuku čizme, pa krenu po njivama da jure radnike, oni će da beže itd. Ti inspektori, kojih nemate dovoljno ni za pravna lica i preduzetnike u Srbiji, zaista mislite, da će oni da zađu po seoskim atarima u celoj Srbiji i da kontrolišu radnike? Naravno da neće. Druga stvar, kad budu došli, ovi gladni i osiromašeni poljoprivrednici će sa tim motikama krenuti na njih. Pa, dovodite ljude u još jedan veći problem, te inspektore koji budu trebali da kontrolišu seljaka, seljaka koji danas treba da se bori za otkupnu cenu maline, koji treba da plaća dizel najskuplji u regionu, da nema subvencionisani dizel, koji treba da se moli Bogu da ga ne ubije grad zato što država nema sistem adekvatan i efikasan protivgradne zaštite, koji treba da se moli Bogu da ne budu poplave, jer nemamo sistem za odvodnjavanje, da ne bude suša, jer nemamo sisteme za navodnjavanje, kome kasne subvencije i podsticaji po godinu dana.

Evo, ispred sebe imam jedan dopis Uprave za agrarna plaćanja od 5. juna ove godine, gde se obaveštava korisnik sredstava koji je konkurisao za podsticaj za tov svinje za 2017. godinu, da mora da dopuni dokumentaciju, danas, više od godinu dana pre nego što je podneo zahtev. Ako je nešto falilo, gde je bila ta Uprava za agrarna plaćanja da ga ranije upozori sa tim?

Dakle, to su sve problemi koji govore da su poljoprivrednici osiromašeni, na kolenima i da im je ovo novi namet koji vi njima uvodite i nova obaveza, na kraju krajeva. Jedina dobra stvar za njih je što će ovaj zakon u praksi biti potpuno ne primenljiv. Niti će država imati kakve efekte, niti će nadničar imati kakav efekat, a i oni neće sigurno davati više novca. Ako budu trebali da daju više novca, ono će za toliko umanjiti nadoknadu ovim radnicima koji im rade u nadnici ili će se sa njima dogovoriti da kažu, kad dođe inspekcija – pa, mi smo tu, radimo besplatno. Kako ćete onda da ih kontrolišete? Došli su na mobu, pomažu jedni drugima, ne naplaćuju svoje usluge. Dakle, potpuno jedan zakon koji neće imati apsolutno nikakvu primenu u praksi.

Na kraju, kada govorimo o njemu, preko milijardu i po evra je dug prema PIO fondu poljoprivrednika Srbije, oni koji treba da budu poslodavci ovima i da plaćaju doprinose. Dakle, sad vidite o kakvoj ekonomskoj snazi govorite.

Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, taj zakon je, kao što sam i pomenuo, nažalost, usvojen u raspravi objedinjenoj, sa 30 tačaka, gde je budžet bio centralna tema i, evo, danas ponovo pričamo o tome i verovatno ćemo još koji put pričati o tome. Hoću da podržim i pohvalim, ministarka, inicijativu, jer sve što se uradi vezano za porast broja stanovništva u Srbiji je dobro, svaka mera je dobra, ali ta mera samo ne treba da se pretvori u to da to bude trgovina.

Govorile su i druge kolege o tome, govorili ste i vi, ne možete vi platiti majkama da rađaju decu. To je suština. Da ovo će biti jedna od mera koja može dati rezultat, ali ne može dati veliki rezultat. Zašto? Zato što je sveobuhvatni ambijent u državi Srbiji, u zadnjih šest, sedam godina takav da ljudi razmišljaju kako će da beže iz Srbije. nama desetine hiljada ljudi beži svake godine iz Srbije, a kamoli da formiraju ovde svoje porodice. Malopre neko od kolega je rekao da nam nije problem drugo i treće dete, već prvo. Da, tačno, nama je problem prvo dete. Rekli ste i sami da 600.000 parova nema ni prvo dete, ne usuđuju se da uđu u proces širenja porodice. Zašto? Zato što imaju finansijske probleme, zato što nemaju stabilne izvore prihoda, zato što nemaju stalna zaposlenja, zato što nemaju rešeno stambeno pitanje. To su problemi. To je ambijent. Ne može jedan zakon da podigne natalitet u Srbiji, niti da reši te probleme. Može da pomogne, ali moraju i drugi da pomognu.

Problemi, kao što su stambeno pitanje, nezaposlenost, plate, hrana, odeća, knjige, vrtić, ekskurzije, lekovi, gorivo, struja, porez, to što sam pobrojao su osnovne stvari koje treba da plati svaka porodica i da planira da proširi svoju porodicu. Ne može sa platom od 300 ili 400 evra, ne može tako što će biti jeftina radna snaga da plete kablove u „Juri, „Leoni“ ili nekom drugom i vi da kažete – evo super zaposlili smo u „Kromberg šubertu“ u Kruševcu 2.000 ljudi ili ćemo zaposliti za platu od 200 ili 250 evra. Sa tom platom ne mogu da plate ni režijske troškove koje imaju svakog meseca, kamoli da planiraju decu i proširenje porodice.

Dakle, politika je potpuno pogrešna ekonomska ovde postavljena i to je suština probleme. Vi kao ministar, ja vam želim uspeh u radu, i vama i ministru Đorđeviću u vašim resorima, ali se ovde radi o kompletnom sistemu institucija i jednoj sveobuhvatnoj politici koja treba da na kraju ima rezultate kojima težimo, ako uopšte težimo i ako uopšte imamo iste ciljeve.

Govorio sam, kada sam slušao različite ekspozee, različitih premijera, da nemam ništa protiv ciljeva i da neće niko u Srbiji, siguran sam, da kaže da nešto iz tih ekspozea nije dobro. Da sve je to dobro, samo je pitanje šta ćemo od toga ostvariti i kako doći do tih ciljeva. Nešto ne stižemo do tih ciljeva. Uglavnom se to sve svede ne jeftinu političku propagandu, borbu za političke poene, trenutno neke poruke koje šaljemo građanima i onda ti željeni rezultati i ciljevi iz godine u godinu izostaju.

Takođe, u ovom zakonu ste predvideli roditeljski dodatak i za prvo i za drugo i za treće dete, mi smo kao poslanička grupa u decembru mesecu podneli amandman da se definišu i precizni iznosi tada i kriterijumi i za roditeljski dodatak i za dečiji dodatak. Vi ste naravno odbili taj amandman, kao što ćete odbiti i mnoge druge koje smo podneli na ove zakonske predloge. Ništa to nije sporno. Imali smo na jednoj prethodnoj sednici sličnu stvar kada smo podneli amandman na ograničenje brzine na auto-putu da bude 130, vi ste ga odbili, posle ste doneli novi zakon i prihvatili to. Okej, to je način na koji vi vidite kako treba da funkcioniše Skupština, država i Vlada, ali vas sada, takođe, pozivam da precizirate i definišete kriterijume i oko dečijeg dodatka. Dečiji dodatak je takođe jedan veliki problem i takođe nešto što treba da bude u ovom zakonu definisano na isti način kao što je definisan i roditeljski dodatak.

Dakle, što se tiče naše poslaničke grupe nećemo podržati predložene zakone zato što se u neozbiljnom ambijentu i usvajaju, zato što nećemo imati raspravu u pojedinostima kao što je to postala praksa u zadnjih godinu dana. To više nije ništa novo kada slušamo ovde nekakve iste amandmane koje čitaju poslanici vlasti i oni ulažu amandmane na vaše zakonske predloge. To govori o tome, poštovana ministarko i ministre da vaši zakoni koje predlažete ovde nisu dobro, jer ako poslanici vlasti ulažu amandmane na vaše zakonske predloge, onda tu nešto ne štima.

Žao mi je što nećemo stići da govorimo o važnom zakonu kao što je ovaj vaš zakon ili o zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima. Mislim da su ti zakoni daleko važniji od ovoga koji je prvi, ali šta ćemo takav je parlamentarni rad koji, kako ga zamišlja ovaj režim i ova vlast, takvi su nam i zakoni koji izlaze iz procedure, takav nam je i život u Srbiji i napredak u Srbiji. Ne treba da nas čudi što nas je iz dana u dan sve manje i manje, umesto da nas bude sve više i više. Zahvaljujem.