Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Pa, kao što vidite, ja sam još uvek živ, pošto ste rekli da sam ja nekome pretio dok sam bio živ. Živ sam i danas i živeću verovatno još neko vreme.

Što se tiče mene, politikom sam aktivno počeo da se bavim 2008. godine, tako da ne znam na čiju adresu upućujete to da je neko vas proterivao, jurio, zaista ne znam, to morate sami da rešavate. Ja se aktivno politikom bavim od 2008. godine. I čini mi se da ste vi poslednji koji treba da mi delite lekcije o moralu. O tome će da sude građani za javni posao koji sam obavljao, a i privatni posao i pre politike i danas za vreme politike i posle politike. Jer, za razliku od većine vas ovde, ja sam imao firme sa zaposlenim radnicima i pre nego što sam ušao u politiku, i o tome postoje dokazi, a vi recite šta ste vi svi radili pre bavljenja politikom, i nemojte da meni držite predavanja i lekcije o moralu.

Odgovorite građanima otkud ministru Vulinu 200.000 evra, 240.000 hiljada evra za stan koji je kupio? Plata mu je 1.000 evra. Kako je došao do 200.000 evra? Čime se on to kao javni funkcioner još i dalje bavi? Nemojte da pričate i da plašite vi mene, jer ja se vas ne plašim ni danas kad sam opozicija. Nikad se nisam plašio, niti ću se plašti ni vas, ni bilo koga, jer nemam razloga. Plašim se samo Boga, vas se nikog ne plašim, jer nemam razloga za to.

Prema tome, to što ste vi sada vlast, mene apsolutno ne tangira, jer znam i šta sam radio i svi moji sugrađani znaju. A, ovi što me prozivaju za neke izborne rezultate, pa izađite vi sa imenom i prezimenom, pa osvojite kao ja u svom Trsteniku 35,7%, a vi me pobedili za 0,5% svi zajedno sa Aleksandrom Vučićem, pa onda možemo da razgovaramo. Do tada vas molim da to više ne pominjete, jer se smejete sami sebi u lice.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Da ponovim ono što građani još nisu čuli kao odgovor, a to je ponovo pitanje ministru i drugim predstavnicima – zašto je kineska kompanija CRBC 2013. godine za izgradnju Moravskog koridora ponudila cenu 530 miliona evra, a danas, odnosno pre neki dan je ministarka građevine potpisala ugovor na preko 800 miliona sa američkom kompanijom? Zašto je autoput kroz Pomoravlje skuplji za 300 miliona danas, nego što je bio 2013. godine.

Drugo pitanje, takođe, na koje građani nisu dobili odgovor, zašto nije srušen bespravno podignut objekat na Kopaoniku, na Pančićevom vrhu, i kada će biti srušen, s obzirom da je Ministarstvo izdalo rešenje o rušenju? Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Postavljam pitanje ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gospodinu Đorđeviću, a tiče se porodice iz Trstenika, iz sela Odžaci, u kojoj žive roditelji sa osmoro dece i kojoj je pre tri godine dato rešenje kojim se zabranjuje korišćenje stambenog objekta, rešenje građevinske inspekcije. Dakle, tri godine posle toga ta porodica živi i dalje u ovakvim uslovima.

Ovo je ta ružičasta Srbija o kojoj vi govorite svakog dana na vašim ružičastim televizijama, Srbija u kojoj imate suficite u budžetu, Srbija u kojoj je nastupilo zlatno doba, Srbija u kojoj su nam braća Arapi, Nemci i svi ostali, samo nisu naša braća.

Dakle, ovo je porodica desetočlana koja živi u objektu za koji je izdato rešenje za rušenje. Centar za socijalni rad, sve institucije, niko ne haje da toj porodici koja je u stanju socijalne potrebe pomogne i obezbedi adekvatan smeštaj. Na stranu je i to za državu što su i komšije i rođaci i prijatelji spremni finansijski da pomognu, ali nažalost naše institucije, naše ministarstvo nema sluha.

Pozivam ministra Đorđevića da mi odgovori - kako će rešiti i kako će omogućiti krov nad glavom ovakvoj jednoj porodici? Dakle, osmoro dece ne sme noću da spava bojeći se za svoj život. To je Srbija danas u realnom životu, a ne ružičasta, kakvom vi želite da je predstavite.

Drugo pitanje takođe postavljam ministru Đorđeviću, a tiče se Zakona o finansiranju, odnosno finansijskoj podršci porodicama sa decom. Dakle, u svetlu jedne ogromne kampanje koju ste sproveli da Srbija podigne natalitet, obećanja predsednika Republike, resornih ministara da će majke dobiti podsticaje za rađanje, čak ste ih želeli naterati na to da one treba parama da budu potkupljene da rađaju decu, došli smo dotle da danas na ulici se mame bore za svoje prava za vreme trajanja porodiljskog bolovanja.

Dakle, ukinuli ste im davanja, ukinuli ste stari zakon koji je garantovao svim porodiljama da će kada odu na porodiljsko bolovanje imati 100% nadoknade koju su dobijale dok su radile. Sada je to manje 30-50%, u nekim slučajevima i manje. Dakle, to je politika koju vaša vlast zastupa po pitanju nataliteta i po pitanju, na kraju, ako hoćete, i demografije.

Takođe, postavljam još jedno pitanje ministru Đorđeviću, a tiče se nacionalnog SOS telefona. Dakle, slušamo priču devet meseci o tome da će žrtve nasilja u Srbiji imati mogućnost da se obrate preko SOS telefona za pomoć. Nažalost, evo do dana današnjeg tog SOS telefona nema. I ne samo da ga nema, nego država ponižava sve te ugrožene osobe, jer kada pozovu na taj broj koji ste im dali i javno objavili javlja se automat koji im kaže da moraju da sačekaju. Pa, vi sad razmislite dobro kakvu poruku šaljete građanima Srbije, kad neko ko je u takvom stanju, ko je maltretiran, ko je ugrožen, čija je bezbednost ugrožena se usudi da okrene taj telefon, a na telefonu mu se javi automatska sekretarica koja kaže - Izvinite, ostanite na vezi.

Do te mere ide taj bezobrazluk i vređanje građana Srbije, da oni zovu noću misleći da je preko dana zaista ta linija zauzeta. Sve se svelo na to da je u pitanju ko će, u stvari, uzeti novac za instaliranje SOS telefona, jer dva puta se obara tender i postoje opravdane insinuacije da neko želi da namesti konkurs za nekog ko je blizak aktuelnom režimu… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Podneli smo ovaj predlog zakona zato što smatramo da ste 2016. godine usvajanjem Zakona o finansiranju lokalnih samouprava naneli veliku štetu građanima koji žive širom Srbije po gradovima i opštinama i pokazali da to što ste se 2012. godine kleli u načela EU da radite danas sve, apsolutno suprotno od tih evropskih vrednosti.

Vama nije smetalo da tim zakonom u jednom trenutku uzmete 4,8 milijardi dinara koji pripadaju ili su pripadali gradovima i opštinama u Srbiji i da dodatno centralizujete zemlju i to tako da danas Srbija spada u red najcentralizovanijih država u Evropi. Naravno, to jeste vaša politika, ali ta politika ima jako velike posledice koje trpe građani u Srbiji.

Danas se svega 11,6% sredstava koja se ubiraju u Srbiji prenose lokalnim samoupravama, a ostatak ide u centralnu kasu. Dakle, 2012. godine kada ste došli na vlast taj procenat je bio preko 17%.

Dakle, mi idemo u rikverc umesto da idemo unapred, a u zemljama EU taj prosek je 32%, a u nekim zemljama Skandinavije čak do 50% sredstava koja se uberu u jednoj državi prenose se u nadležnost jedinica lokanih samouprava.

To je zato da bi građanima bilo jasno iz razloga što sav novac treba da bude na raspolaganju Aleksandru Vučiću, Ani Brnabić i gospodinu Siniši Malom i onda oni odlučuju šta će sa parama svih nas da rade, zašto da to rade institucije, zašto da to radi zakon kada je njima konfornije da to oni mogu da rade sami.

Rade sami zato što ovi predstavnici u parlamentu ružičaste koalicije glasaju za te nakaradne zakone. Onda ne treba da se čudite ako se u Vranju rupe popunjavaju sa šljunkom, a istovremeno se u Beogradu gradi beogradska gondola ili zato što u Zrenjaninu nema zdrave pijaće vode, a gradi se ovde „Beograd na vodi“. Ne treba građane da čudi ni to što se u najvećem delu lokalnih samouprava po Srbiji u 12 sati noću gasi ulična rasveta, a ovde u avgustu mesecu se postavlja novogodišnja rasveta.

To sve zato što poslanici ružičaste koalicije glasaju za ove zakone i ja sada pozivam sve građane Srbije da pogledaju da li će neko od njih glasati za to da se predlog zakona o finansiranju jedinica lokalnih samouprava u Srbiji nađe na dnevnom redu i da vratimo opštinama onih 80% sredstava koja su im pripadala pre nego što ste ukinuli taj zakon.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, evo mi smo kao opozicija pokazali da smo spremni da glasamo i za one predloge koje kolege iz vlasti predlažu, pa smo maločas glasali za predlog gospodina Rističevića da se na dnevni red stavi taj anketni odbor o tome šta se dešavalo na Kosovu, gde je odgovornost i Borisa Tadića i Vuka Jeremića, ali da vidimo šta je i sa odgovornošću Aleksandra Vučića, Marka Đurića i svih Vlada koje su bile prisutne, ali nažalost vi ne smete da govorite o tome u plenumu. Lakše vam je ovako da ispljujete kroz medije i da izgovorite neistine, kao što je vaš manir koji gledamo već šest godina.

Dakle, pozivam vas da usvojite barem jedan od 160 predloga zakona, koje predlažu moje kolege, evo godinama već ovde, a tiču se života građana, svih građana Republike Srbije. Nećete, jer ne čujete zvonce, a kada ne čujete zvonce vi onda i ne glasate.

Dakle, vi niste nikakvi predstavnici naroda, već delegati vaših političkih stranaka koji služite ovde kao fikusi da podržavate ono za šta dobijate nalog od vaših šefova, a ne građana.

Što se tiče zakona koji predlažem, takođe je jedna od stvari koja oslikava vašu politiku, a to je na koji način oduzimate novac i građanima Srbije, a i lokalnim samoupravama i sve to trpate u državnu kasu. Dakle, devastirali ste lokalne samouprave za ovih šest godina vaše vladavine, uzimate novac, zakonom ste im smanjili novac. Taj novac onda zalud trošite na koje kakve jarbole, fontane, gondole, investicije neke poput prijateljskih vaših investicija sa Arapima, na primer „Beograd no vodi“ ili možda 10.000 oranica koje ste im poklonili u Vojvodini. Sa druge strane, u Srbiji se u gradovima poput Vranja, Leskovca, Niša, Trstenika, rupe na ulicama krpe peskom, ulična rasveta se gasi u 12 sati u većini lokalnih samouprava u Srbiji, ali zato u Beogradu imamo novogodišnju rasvetu u septembru mesecu. Dok se poklanja zemlja Arapima, naši ljudi i naši ratari u Vojvodini ne mogu da dođu do te zemlje i naravno to je ta politika protiv koje se mi borimo.

Ako želite da pokažete da hoćete da vodite politiku u korist građana, pozivamo vas da stavite ovaj predlog zakona na dnevni red, da se gradovima i opštinama u Srbiji vrate zakonom opredeljena sredstva koja su imali pre skandaloznog zakona koji ste 2016. godine usvojili.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Ovo je još jedan u nizu zakona kojim smo želeli da podstaknemo rast privrede u Srbiji, da predložimo smanjenje poreza na dohodak građana, nažalost, vi ne želite da ovaj predlog zakona stavite na dnevni red zato što nije u duhu vaše politike.

Vaša politika nije da se bilo šta da građanima Srbije, već samo da se od njih uzima. Tako i ovde niste spremni da se odreknete bilo kog nameta, takse, poreza, prireza koji naplaćujete građanima Srbije, već samo to iz dana u dan povećavate. Zato i ne možemo da imamo niti rast privrede, zato ne možemo da imamo bolji državni standard, zato građani Srbije imaju najniže prosečne plate u regionu, zato je minimalna zarada najniža u Evropi. Zato smo na začelju u Evropi po rastu BDP. Za pet godina prosečan rast je 1% za vreme vaše vladavine. Kumulativni je 5,25%. To je dokaz vaše ekonomske politike. I to što nemate sluha za ovakve zakone koje mi predlažemo, to je i rezultat stanja u kome danas živimo.

Zadužili ste državu sa 10 milijardi evra i svakog građanina Srbije za vreme vaše vladavine, a govorite o nekakvim suficitima u budžetu govorite o nekakvom rastu BDP, pričate bajke građanima, dok im zavlačite svakog dana ruku u džep. Najskuplje gorivo plaćaju građani Srbije u regionu, uzimate pare penzionerima, uzimate vojnicima uzimate lekarima, uzimate prosvetarima, uzimate poljoprivrednicima i čitava ekonomska politika je usmerena kako odrati kožu sa leđa građanima Srbije. Problem što nemate više šta da uzmete iz tog novčanika, jer ste za ovih šest godina osiromašili građane Srbije.

Zato vas pozivam da zbog svega ovoga što sam rekao, stavite ovaj Predlog zakona na dnevni red, da diskutujemo o tome da li je možda došlo vreme da se smanji stopa poreza na dohodak građana koji naplaćujete. Lako je voditi ekonomsku politiku koju vi zastupate, samo uzimate od građana, stavljate u državnu kasu, a onda uzalud trošite na projekte koji isključivo imaju za cilj propagandu i promovisanje režima zarad kupovine glasova. Dakle, pozivam vas još jednom da stavite ovaj Predlog zakona na dnevni red, a da ukrstimo argumente da li ga treba usvojiti ili ne treba.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Ovo je jedan od dva zakona koji se tiče izmena i dopuna Zakona o lokalnoj samoupravi koje predlažem već dve godine i veći paradoks je u tome što ja predlažem zakon koji ide na ruku vladajućim strukturama i režimu u ovoj državi, ali vi i njega nećete da prihvatite, zato što vam niko nije rekao da to treba da se nađe na dnevnom redu. Dakle, tiče se funkcionisanja lokalnih samouprava, tiče se funkcionisanja mesnih zajednica u Republici Srbiji, ali, to očito nije predmet vaše pažnje, zato što vama više odgovara da živimo u jednoj centralizovanoj državi, da imamo jednog donosioca odluka i gospodara života i smrti u ovoj zemlji, kako on želi da se predstavi, čoveka koji pušta kišu i sve vas koji služite tu da sekundirate za sve ono što vam on kaže da trebate da radite.

Dakle, predložio sam da se mesnim zajednicama u lokalnim samoupravama obezbedi da deo od poreza na imovinu ide direktno njima, da oni mogu sa tim sredstvima da finansiraju projekte za koje oni odluče da su njihovi prioriteti, da im damo samostalnost u radu i na taj način ćete uključiti i građane da se danas na tim najnižim nivoima bave politikom, odnosno da se bave stvarima koje se tiču njihovog svakodnevnog života.

Nažalost, vi ste sproveli jednu neverovatnu diktatorsku, finansijsku centralizaciju, pokupili ste sve pare u centralnu kasu i onda poput Deda Mraza delite onima koji su vama podobni, a disciplinujete sve one koji nisu spremni da vam se u datom trenutku pokore. Tu nema razvoja, tu nema države, tu nema institucija. U takvom društvu i takvom sistemu je sve razoreno. A vi želite da uspostavite takav nakaradan sistem i zato i ne želite da ove zakone stavite na dnevni red, odnosno predloge zakona, i da o njima možemo da razgovaramo.

Iako danas u Srbiji u najvećem broju gradova i opština u Srbiji, a i samih mesnih zajednica, vlast upravo sprovodite vi iz Srpske napredne stranke i možda negde i vaši koalicioni partneri, ali, jednostavno, suština nije da se moć prebaci na građane Srbije, već je suština vaše vladavine da sva moć bude skoncentrisana kod vas, odnosno u rukama jednog čoveka. Zato i devastirate u državi i društvo i institucije sistema i to je nešto što će ostaviti strahovite posledice po Srbiju posle vaše vladavine, posle onog trenutka kada ne bude više, po želji građana, mogli da razarate ovu državu Srbiju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ovo mi je posebno zanimljiva tema. Radi se o Predlogu zakona kojim treba da olakšamo poslovanje pravnih lica u Srbiji, da im umanjimo stopu poreza na dobit. Sve vaše vlade, od 2012. pa naovamo su se zaklinjale da će srpska ekonomija biti bazirana na domaćem privredniku, na domaćem preduzetniku, ali, naravno, dela i reči se ne podudaraju. Naši domaći preduzetnici i privrednici vama služe samo onda kada trebate da im šaljete inspekcije, kada trebate da ih reketirate, da im naplaćujete kazne, da punite budžete na raznorazne načine, a kada država treba da im omogući i stvori uslove za poslovanje, za širenje svojih delatnosti, zapošljavanje novih ljudi, e, tu izostaje pažnja i podrška države. Tako su izostali i svi oni zakoni koje je jedan od vaših ministara, Sertić, u Godini preduzetništva, 2016, najavljivao, a koji će olakšati funkcionisanje domaćih privrednika.

Paralelno sa time, vi iz polupraznog budžeta čašćavate strance, pa ste tako samo za poslednje tri godine, 2014-2017, poklonili 240 miliona evra stranim firmama koje dolaze u Srbiju da zapošljavaju naše građane kao pletače kablova. Neke od tih firmi su dobile i po tri miliona evra, a imaju nula zaposlenih. A onda govorite kako nemate novca za poljoprivrednike, nemate novca za penzionere, nemate novca za porodilje i za majke, ali, naravno, imate za ove vaše strance koji za cilj imaju samo da se slikate sa njima kada, kobajagi, otvarate neke fabrike u kojima će naši radnici raditi za 200 ili 250 evra.

Zbog takve ekonomske politike i takvog odnosa prema domaćoj privredi, Srbija je danas na začelju po svim ekonomskim parametrima u Evropi – i ako je u pitanju rast BDP-a, i ako je u pitanju prosečna zarada, i ako je u pitanju minimalna zarada. Dakle, potpuni kolaps sistema.

Danas možete da se pohvalite time da ste za pet godina vaše vladavine uspeli da podignete bruto društveni proizvod za 5,25%, nešto preko 1% godišnje, dragi prijatelji. A samo da znate da je u periodu 2001-2012, koji vi stalno napadate, za 46% podignut bruto društveni proizvod ili 5,9% prosečno godište.

Kada slušam bajke i priče o razvoju domaće privrede, podsetiću vas na još jednu stvar – da imate 35 hiljada blokiranih domaćih preduzeća zato što nisu u stanju da posluju u ovakvom ambijentu i imate milijarde dinara koje im dugujete za povraćaj PDV-a, jer im ne dajete ono što im sleduje, da bi mogli da kažete da imate suficit u budžetu i zato u Srbiji danas svega… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem.

Podneo sam zahtev za obrazovanje anketnog odbora, radi utvrđivanja stanja u medijima nakon procesa privatizacije koju ste vi sproveli. Eto, očekujem da nekada i poslanici vlasti glasaju za bilo koji naš predlog od 160, koji predlažemo.

Što se medija tiče, posle vašeg sprovođenja seta medijskih zakona u Srbiji gotovo da nemamo danas ozbiljnih medija, gotovo da je razoren kompletan medijski sistem i sve sa jednim jedinim ciljem, da oni koji su provladini mediji, oni koji su u službi vlasti, svakoga dana treba da manipulišu građanima Srbije, da ih dovode u zabludu o nekakvom blagostanju i procvatu u Republici Srbiji.

Ono što je takođe deo tog medijskog propagandnog folklora, jesu i ovi vaši rijaliti programi koji treba da se takmiče zajedno sa rijalitijem koji svakoga dana gledamo od strane predsednika Republike, i vi ste celu državu pretvorili u rijaliti. Zato ne treba da vas čudi ni to kada u ovim vašim rijalitijima, koje premijerka podržava, osuđuje ministra kulture i informisanja.

Neko se smeje juče i priča viceve na račun tragično stradale Milice Rakić. To je vaša Srbija i to je vaša podrška koju dajete Pinku, jer ćete radije da se odreknete dela teritorije Srbije, a to je Kosovo i Metohija, nego da se odreknete Pinka, Željka Mitrovića i rijalitija. U tim istim rijalitijima pojedini učesnici donose pištolje i pitanje je trenutka kada će neko stradati. To su te društveno moralne vrednosti koje zastupa ova vlast.

Što se tiče politike RTS, takođe je to odgovor koji rukovodstvo RTS duguje građanima ove zemlje, onim građanima koji svakoga meseca plaćaju funkcionisanje tog RTS. Oni ne plaćaju da bi RTS bio u vlasništvu SNS i ove vlasti, nego plaćaju jer imaju pravo po Ustavu na objektivno informisanje i blagovremeno informisanje. Imaju pravo da čuju šta se dešava u ovom domu i šta se dešava i kakve su aktivnosti opozicionih političara u ovoj zemlji.

Ali, nažalost, sva sredstva koja dajete medijama imaju za cilj da se ti mediji disciplinuju i zato uvek na svim konkursima koji su farsa novac dobijaju „Pink“, „Informer“, „Alo“ i mnogi drugi lokalni, koje ste sve kupili, razorili privatizovali, izuzev nekolicine njih, i oni služe samo da lažu građane i da napadaju političke protivnike, da ih nazivaju izdajnicima, da ih nazivaju kao ljudima koji ne žele dobro ovoj zemlji, a istina je drugačija. Niste vi ti koji volite Srbiju više od bilo koga ko nije u SNS ili nekoj drugoj stranci.

Predložio sam da se dopuni Zakon o lokalnoj samoupravi kako bi se omogućilo gradovima i opštinama u Srbiji da mogu da stipendiraju najbolje đake i najbolje studente u svojim sredinama.

Dakle, ovo je samo usaglašavanje sa učeničkim i studentskim standardom. Ministar prosvete mi je nekoliko puta obećao da će Vlada prihvatiti ovaj predlog i da će dati svoj predlog zapravo da se ovaj zakon izmeni, ali, nažalost, evo, dve i po godine ja ovo predlažem i nema nikakve reakcije u praksi sve se završi samo na rečima.

Ovaj zakon treba da stimuliše i pomogne one naše mlade ljude koji treba da ostanu ovde u Srbiji da budu još bolji i da pomogne njihovim roditeljima da mogu lakše da finansiraju njihovo školovanje, jer nije cilj i ne sme da bude cilj ni jedne zemlje da školuje mlade ljude, a da oni posle toga odlaze po svetu i da rade u nekim drugim državama i razvijaju njihove države i njihove ekonomije. Nažalost, očito da ovo što govorim nije u skladu sa načinom na koji vi vidite vođenje Srbije i vas ne zanima što desetine hiljada ljudi svake godine odlazi iz Srbije.

U Srbiji za neku godinu neće ostati više niko, neće imati ko da radi. Glavna ideologija, koju ste vi nametnuli u Srbiji, je kako najlakše otići iz Srbije, u koju zemlju je najlakše otići i najlakše se snaći, gde se najbolje plaćaju radnici iz Srbije. Odlaze radnici svih profesija. Neće imati lekara, koji će lečiti građane Srbije kroz nekoliko godina. Intelektualni potencijal je blago, kao što je i zlato, kao što je i nafta i ne sme se to uzalud trošiti dragi prijatelji na vlasti, već trebati naći načina kako da stimulišete ljude da ostanu i da žive u svojoj zemlji, ali vama je preče da gradite gondolu u Beogradu za koju ćete dati 15 miliona evra, da date Tomi Nikoliću za njegovu Kancelariju za saradnju sa Kinom 50 miliona dinara, ali Fond za mlade talente i neke ovakve stvari vama nisu prioritet, naročito kad govorimo i o stimulaciji nataliteta u Srbiji.

Kada smo to pitali ministra on je rekao – pa, ako bismo uveli naknadu za treće dete to bi srušilo ekonomsku stabilnost zemlje. Toliko o tome koliko je kontradiktorna vaša politika. Kad vam odgovara odgovarate da imamo punu kasu, da imamo nekakav suficit u budžetu, kad treba pomoći narodu, pomoći građanima da se snađu, onda para za njih nema. Ali, vrlo spretno manipulišete statističkim podacima i pričate bajke o nekakvim stopama nezaposlenosti od 10, 11%, o nekakvom rastu, o nekakvim radnim mestima, a po svim ekonomskim parametrima smo na začelju i to je ono što ne smete da kažete…

Od poljoprivrede u Srbiji, za one koji ne znaju, danas živi između milion i po i dva miliona ljudi i oni posluju 630.000 poljoprivrednih gazdinstava koliko ih danas u Srbiji imamo. Poljoprivreda za one koji ne znaju sa polovinom utiče u rastu ili padu tog BDP kojim se ovih dana hvalite, ali samo ne vidite i ne shvatate da bi poljoprivreda mogla da da bolje rezultate i da bi poljoprivrednici mogli bolje da žive u Srbiji, vi morate nešto i da date, a ne da svake godine smanjujete davanje za poljoprivrednike i za ljude koji u Srbiji od toga žive.

Dragi prijatelji, pročitaću vam da bih vas podsetio jer ne verujem da znate šta ste govorili 2012. godine kada ste došli na vlast, ekonomsko i političko opredeljenje je da poljoprivreda treba da bude strateška privredna grana, agrarni budžet će značajno biti povećan i njegova visina treba da iznosi minimalno 5% ukupnog budžeta u 2012. godini sa minimalnim povećanjem od 1% u svakoj narednoj godini. Piše u programu SNS, u vašoj beloj knjizi.

Mi smo danas u 2018. godini, a budžet za poljoprivredu nije ni na nivou ovih 5% koliko je bio 2012. godine kada ste došli na vlast, nego je 4% i on je 44 milijarde u budžetu za 2018. godinu. Dakle, kao i sve druge obmanjujete i poljoprivrednike i ono što je jedini rezultat koji ste postigli u poljoprivredi je to da ste sve subvencije i podsticaje smanjili i zato ovim predlogom zakona tražimo da, ukoliko već kažete da imate suficit u budžetu i punu kasu, pa dajte malo poljoprivrednicima, dajte malo voćarima koji ove godine ne mogu da sastave kraj sa krajem, jer ste uspeli politički i tržište Rusije da ugrozite zato što nema institucija koje će moći da svoj posao odgovorno rade, nego svaka isporuka robe nailazi na probleme na ruskom tržištu.

Naravno zbog toga jesu opustošena sela, zbog toga se u Srbiji ne obrađuje oko 700 i 800 hektara obradivih oranica, ali zato vi imate para da pomažete Arape, da poklonite PKV firmi sa osnivačkim ulogom od sto dinara, a ne znamo ni koje ni šta je, ali je kupio 17.000 hektar zemljišta i celu firmu PKB koja se nalazi u Beogradu, zato je tenis neko kome vi hoćete da pomažete jer tu možete da se slikate. Vas ne zanima običan čovek, ne zanima vas seljak koji živi i treba da svoju porodicu od poljoprivrede ishrani. Naravno, predsednik Vučić najbolje oslikava kakav je odnos vlasti prema poljoprivredi. On je svoju strategiju bazirao na svinjskim glavama i papcima. Dakle, razvijaće poljoprivredu tako što će srpski poljoprivrednici prodavati…

Ovaj anketni odbor koji sam predložio tiče se „Prve petoletke“ iz Trstenika i činjenice i okolnosti pod kojima je ta fabrika gurnuta u stečaj u januaru 2016. godine pokazuje zapravo svu spregu vlasti i kriminala u ovoj državi ili vlasti i mafije. Ukoliko mislite da ovo što govorim nije istina, pozivam vas da glasate za ovaj anketni odbor i da dokažete da ja nisam u pravu za sve ovo što govorim, kao što smo mi malo čas glasali za predlog anketnog odbora, gospodina Rističevića.

Pozivam vas da glasate za ovo i dokažete da nisam u pravu ili da prestanete da govorite nešto zašta nemate argumente. Ta firma je gurnuta u stečaj bez uslova, jedini uslov je bio da obećate i prevarite radnike da će uzeti otpremninu, da se svi prijave dobrovoljno za socijalni program, a da ćete ih onda zaposliti u novu firmu koja će nastaviti da radi.

Tačno je, nastavila je da radi novo osnovana firma samo što su tu firmu osnovali ljudi koji su funkcioneri SNS. Ona sad radi kao privatno preduzeće, koristi ugovore koje je imala „Petoletka“ koja je do uvođenja stečaja izvozila 70% svega što je napravila, imala je preko 3.500 zaposlenih radnika, te je ugovore preuzela privatna firma, a onda pod vrlo sumnjivim okolnostima u sprezi sa Agencijom za licenciranje stečajnih upravnika, sa stečajnim upravnicima kupovala sve one zalihe materijala, gotove proizvode, poluproizvode od stare „Petoletke“ u stečaju i to preprodavala firmama.

To je način kako vi vidite i kako vi razvijate i kako vi reformišete privredu Srbije, tako što sve trpate u vaše džepove. Pozivam vas da dokažete da ovo nije istina.

To što želite da ljagate mene i neke druge ljude koji samo iznose činjenice, dokažite da nije, glasajte za ovaj anketni odbor.

Takođe, stečajni upravnik je u jednom trenutku novoosnovanoj firmi koja nije imala ni mesec dana odobrio stečajna potraživanja od 170 miliona dinara, od fabrike koja je ugašena pre nego što je ova otvorena. Molim vas, pa, gde to ima? U kojoj državi to ima? Dajte odgovore na ta pitanja. Ili smenite stečajnog sudiju, ili ga kaznite ili vidite koje su posledice toga.

Pozivam javno tužilaštvo da se bavi ovim predmetima gde imate milione, desetine miliona evra i milijarde zlouptoreba, raznoraznih korupcionaških stvari, a ne da terorišete vaše političke neistomišljenike i da onda opet građani Srbije svojim parama iz budžeta plaćaju za sve one procese koji padnu pred sudom. Neki od ovih, koje će sad moje kolege verovatno pominjati, su pali i na apelaciji i na svim drugim nivoima. Tako da, samo uzimate pare na svakom mestu od građana Republike Srbije.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Poštovani ministri, poštovani poslanici, mi danas imamo na dnevnom redu 14 predloga zakona, među njima i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine i to jeste važan zakon, kao što je važan Zakon o davanju saglasnosti na odluku o izmenama finansijskog plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje.

Reći ću nešto više o ta dva predloga zakona, jer mi danas imamo i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica, vodenih staništa, Predlog zakona o potvrđivanju protokola o održivom transportu, uz okvirnu Konvenciju o zaštiti i održivom razvoju Karpata i Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o očuvanju populacije slepih miševa u Evropi.

Ovo takođe jesu važni zakoni, ali dok mi budemo govorili ovde o pticama, poput Barske kokice, Malog ždrala, Žutokljunog morskog gnjurca, Magarećeg pingvina, Ćelavog ražnja, Crvene čaplje, Kudravog pelikana, Ćubastog vranca i mnogih drugih i dok se borimo za prava slepih miševa na delu teritorije opštine Gračanica, pravi se rezidencija za vladu Kosova i intenzivno se radi na stvaranju radio televizije Kosovo i to nažalost nije do sada bila tema i prioritet za ovu Skupštinu, jer vlast ne želi da o tome raspravlja.

Što se tiče predloženih zakona, hajde da pomenem i ovaj Sporazum o očuvanju populacije slepih miševa, on je sačinjen 4. decembra 1991. godine u Londonu. Zatim je, jedan amandman sačinjen 24. do 26. jula 2000. godine u Bristolu i evo mi danas pričamo o tome.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine, jasno je da se ovaj zakon, pre svega odnosi na sredstva iz IPARD-a, koja Srbija treba da povuče do 2020. godine ili bar da pokuša da povuče i sva ona poljoprivredna gazdinstva koja žele da ostvare prava na ove podsticaje moraju da ispune odgovarajuće uslove zaštite životne sredine.

Mi, kao poslanička grupa možemo da podržimo ovaj zakon i ovo je dobar Predlog zakona, kao i svi ovi ostali, koje ste danas predložili. Dakle, sve ove zakone možemo da podržimo, to su važni zakoni i dobri zakoni. Pitanje za državu Srbiju samo - da li je postojao neki veći prioritet, možda danas, od ovog da razgovaramo, ali uredu, pričaćemo o ovim zakonima.

Što se tiče zaštite životne sredine to jeste oblast u kojoj Srbija prilično zaostaje za EU, a bogami i za zemljama koje su uporedive iz centralne i istočne Evrope. Sadašnje stanje jeste loše. Jako je loše i ono kao takvo ugrožava i zdravlje stanovništva naše zemlje, skraćuje prosečni životni vek i naravno pogoršava kvalitet života u Srbiji.

Jedan od problema, ako govorimo o zaštiti životne sredine jesu svakako i otpadne vode i to što se u Srbiji prečišćava manje od 10% otpadnih voda, kao što znate, dok u uporedim zemljama centralne i istočne Evrope to bude negde i oko 70%. U Srbiji nažalost i najveći gradovi poput Beograda, Novog Sada i sličnih nemaju sistema za prečišćavanje otpadnih voda i sve otpadne vode i kanalazacije iz ovih gradova završavaju u našim rekama, u Dunavu i Savi, ako je reč o Beogradu i Novom Sadu ali slična stvar je i sa drugim gradovima u Srbiji.

Poređenja radi, Budimpešta prečisti 95% otpadnih voda, Bratislava 99% Beč čak 100%, Sofija 75% i Bukurešt 60%. Što se tiče manjih gradova, ja dolazim iz Trstenika i ceo taj potez Zapadne Morave, od Kraljeva preko Vrnjačke Banje, Trstenika, pa sve do Kruševca, kompletne otpadne vode i kanalizaciju otpušta u Zapadnu Moravu. Da problem bude još veći, sistem za vodosnabdevanje grada Trstenika vodu uzima sa te isti Zapadne Morave. Tu se nalaze akumulaciona jezera, voda se sa Zapadne Morave upumpava u ta postrojenja i dalje distribuira u vodovodnu mrežu.

Dakle, sve ono što teče niz Morave od pravca Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje, negde u Trsteniku predstavlja ozbiljnu opasnost za zdravlje ljudi u smislu zdrave pijaće vode. To što nemamo sisteme za prečišćavanje optadnih voda je veći problem i od toga što nemamo ni kanalizacionu mrežu koja pokriva značajan deo teritorije Srbije. Danas u Srbiji negde oko 55% stanovništva je na neki način prikačeno na sisteme kanalizacionih mreža, znači polovina otprilike. Možda nešto više od tri miliona, 3,1 milion ljudi koristi septičke jame i ti koji imaju septičke jame i oni koji su prikačeni na kanalizacione mreže na kraju imaju isti efekat, ta otpadna voda završi u našim rekama, u našim potocima, kanalima i jezerima, da li je neko sada cisternom iscrpio svoju septičku jamu ili imate kanalizaciju koja vodi do reke. To je samo stvar tehnike, ali ne menja suštinu. Tu zaista jeste problem i to je nešto čime Srbija mora ozbiljno da se bavi u narednom periodu, jer je to pre svega važno zbog zdravlja ljudi.

Imate recimo beogradske opštine poput Mladenovca ili Obrenovca, gde je svega 45% ili 40% u slučaju Obrenovca, građana prikačeno na kanalizacionu mrežu. U mom Trsteniku je negde oko 33%.

Sada, to takvo stanje sa otpadnim vodama prouzrokuje i situaciju sa zdravom, pijaćom vodom i sa stanjima u vodovodima. Zato imamo podatak da u 2017. godini 56% gradskih vodovoda svega je imalo ispravnu vodu za piće. Preostala 44% nisu imali ispravnu vodu. A ako govorimo o seoskim vodovodima, tu je još gora situacija i tek negde oko 37% seoskih voda vodovoda ima ispravnu pijaću vodu i to zaista predstavlja jedan alarmantan podatak za Srbiju, kako bi se preduzele adekvatne mere.

Kada govorimo o zaštiti životne sredine, moramo da pomenemo i šta se dešava sa čvrstim komunalnim otpadom i sa upravljanjem deponija. Mi kao država sakupljamo negde oko 80% komunalnog otpada, ali je problem što jako malo tog otpada prerađujemo, za razliku od evropskih zemalja gde se u nekima od njih ili na nivou EU, prosek je ako se ne varam negde oko 75% se prerađuje otpada, kod nas gotovo sav otpad se samo deponuje na deponije i tu imamo jako loš sistem. Imali smo ga u prethodnom periodu. Bio sam predsednik opštine u nekom periodu u Trsteniku i 10 godina su trajali pokušaji stvaranja regionalne deponije za taj deo Srbije. Trebala je da bude u Pazaru, pa u Kraljevu, pa u Kruševcu, na kraju se to podelilo pa jedni hoće na jednu stranu, drugi na drugu i mi i dan danas ne znamo dokle se stiglo i šta će biti sa tom regionalnom deponijom i to traje u nedogled. To je jedna priča bez kraja i stalno su neki novi problemi i prosto nema rešenja. Mislim da bi to bilo jako važno i da je jedno od rešenja da se konačno uspostavi sistem regionalnih deponija.

Kada govorimo o otpadu, naročito moram da naglasim kontrolu tokova opasnog industrijskog otpada i opet ću to pomenuti na primeru grada iz koga ja dolazim.

Trstenik je jedna od opština koja je bila izložena sagorevanju otpadnih ulja, trafo ulja, drugih otpadnih ulja u svojoj gradskoj toplani. Tako što je jedna od privatnih formi u saglasnosti vašeg ministarstva, dobila određene dozvole da može ta otpadna ulja da pretvara, kobajagi, po nekom procesu u nekakvu emulziju, koja treba da zameni energent i onda se to sagorevalo u gradskoj toplani.

Rezultati ispitivanja vazduha su bili katastrofalni. Svake godine smo imali probleme sa time. To je trajalo desetak godina. Tužilaštvo je konačno preduzelo neke procese, neki ljudi su zbog toga uhapšeni i verovatno se vode ti procesi. Ali, nije suština da mi kažnjavamo one kad dela učine, nego da ih sprečimo da se to događa, jer ne može niko zdravlje da nadoknadi. To što će neko biti kažnjen za neko nedelo ili kršenje zakona, nije rešilo problem što su građani i naša deca suočavali se sa time da udišu loš vazduh.

Kada govorim o vazduhu, najmanje trećina stanovništva Srbije je izložena prekomernom zagađenom vazduhu po nekim analizama i to je negde približno oko 2,5 miliona građana, ljudi u Srbiji, koji živi u oblastima sa prekomernim zagađenjem vazduha. Imamo i poznatih crnih tačaka poput Bora, Valjeva, Užica, Beograda, Kragujevca, Smedereva, Subotice, ali imamo i one velike gradove poput Novog Pazara, Vranja, Pirota, gde i ne postoje validni podaci o stanju vazduha.

Dakle, da bi se sve ovo moglo rešiti, poštovani gospodine ministre, neophodno je da se investira, a ako Srbija nastavi da investirao kao i do sada 0,2% BDP u zaštitu životne sredine i sve ovo o čemu sam ja govorio, ne možemo se nadati da će se ni jedan od ovih problema rešiti. Tako da, ključna stvar je povećati udeo investicija u oblasti zaštite životne sredine kako bismo rešili ove probleme, koji se pre svega tiču zdravlja građana Republike Srbije.

Još jedno pitanje, koje je takođe vezano za zaštitu životne sredine i za vaše ministarstvo, a to je izgradnja mini hidroelektrana. To jeste prilično ozbiljna tema, s kojim se zadnjih godina suočavamo. Neki građani organizuju proteste. U ovom trenutku u Srbiji postoji 81 mini hidroelektrana, od čega je najveći deo EPS, a onda ostatak su neke privatne firme od kojih najveći udeo imaju firme koje su povezane sa gospodinom Nikolom Petrovićem, kumom Aleksandra Vučića.

Sada kada pogledate da ti objekti u energetskom bilansu donose jako malo, a imaju nemerljive ekološke posledice po floru, faunu, prirodu, reke i sve ostalo, postavlja se pitanje da li Srbija i dalje treba da to podržava i da li je interes Srbije da sačuva reke, da sačuva staništa ili da nekim pojedincima koji žele kroz svoje privatno poslovanje da ostvare neki prihod to i urade. Dakle, imate i mišljenje Zavoda za zaštitu prirode Srbije, verovatno vi to sve jako znate, koji konstatuje da sve te preduzete aktivnosti i te kako imaju lošeg uticaja na sve delove vodotokova, naročito samovolje pojedinih investitora koji ugrožavaju rečna korita, elemente aluvijalne ravni, hidroloških režima itd. Ja nisam baš najstručniji za ovu oblasti, ali je jasno šta hoću da vam kažem.

Dakle, suština je da, ukoliko se nastavi i dalje da se na ovaj način grade mini hidroelektrane u pojedinim područjima Srbije, zaista mislim da se u smislu zaštite prirode, mi ozbiljno igramo i mislim da tome treba stati na put.

U Pirotu, kao što smo videli i što znamo je prostornim planom predviđena izgradnja na Staroj planini 58 mini hidroelektrana.

Sada kada pogledate šta je rezultat ovih 81 koje rade, to je da su u periodu od 2013. do 2017. godine, firmama koje su u sastavu Elektroprivrede Srbije, isplaćeno 17,6 miliona evra, a firmama u kojima Nikola Petrović danas ima vlasništvo i njegovi poslovni partneri, isplaćeno je oko 10 miliona evra. Oni svakako imaju koristi, ali je pitanje da li država Srbija ima koristi od toga i kako na to vi, kao resorni ministar gledate i šta će biti vaši potezi u narednom periodu po ovom pitanju.

Na kraju hoću da se osvrnem i na ovaj predlog zakona, vezano za izmenu plana Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i mi to možemo da prihvatimo kao poslanička grupa takođe, zato što to jeste nešto u šta treba ulagati, zdravlje ljudi nema cenu. Problem je to što danas 2018. godine, u oktobru mesecu, posle šest godina vaše vladavine, je ovo na dnevnom redu.

Mi ćemo sa dve ruke uvek da glasamo za sve slično što se tiče života naše dece i života naših ljudi, ali ste mogli da kažete – nećemo ulagati 15 miliona evra u beogradsku gondolu, nije nam ona prioritet. Prioritet nam je lečenje naše dece, a ne, gospodine ministre, da vi targetirate fondacije, glumce, sportiste, koji su u odsustvu države na neki način želeli da pruže podršku svim onim ljudima i svoj onoj deci koji nisu uspeli da nađu rešenje za svoje zdravstvene probleme u svojoj državi i u svom ministarstvu, već su morali da skupljaju novac da bi otišli po zdravlje negde u svetu, bilo gde. Dakle, to je suština problema.

Dakle, mi imamo hroničan problem u zdravstvu Srbije, hronično nezadovoljstvo lekara koji odlaze, masovno odlaze iz Srbije, desetine njih iz pojedinih zdravstvenih centara odlaze na mesečnom nivou. Imamo situaciju da su građani nezadovoljni, jer je zdravstveni sistem za njih nedostižan, jer ne mogu da se leče zbog lista čekanja, zbog organizacije čitavog sistema. Ja sam, i prošli put kada smo govorili o temi zdravstva, vas pozvao da ne idete kao ministar, nego da odete nekada bez pratnje, kao običan građanin, recimo u Zdravstveni centar Kruševac, negde da vas niko ne primeti, pa sami pogledajte kako izgledaju čekaonice, kako izgleda odnos nezadovoljnih lekara prema pacijentima, kako izgleda zdravstveni sistem. To je slika i prilika.

Kada vi odete u Klinički centar u Niš, pa naravno da vas tamo dočeka čitava predstava, naravno da mediji predstave zdravstvo u Srbiji kao najbolje u Evropi. Naravno, ne predstavi se i to da kada god padne kiša u tom evropskom Kliničkom centru, izliva kanalizacija po podu, pa se seljakaju lekari iz jednog u drugi kraj.

Dakle, što se tiče lečenja retkih bolesti, apsolutno podržavamo ovo i sve ovakve slične stvari ćemo podržati, ali mislim da je ta reakcija zakasnela. Naročito je problem, i ako je ona izazvana time što su neki glumci ili sportisti pomagali našoj deci, našim ljudima ne trebate sada njih da targetirate kao nekakve plaćenike, što ste uradili, kao nekakve ljude koji žele loše svojoj državi. Ne, oni su samo želeli da pomognu ljudima, jer su možda bili u situaciji više nego neko drugi.

Za vas je pitanje – zašto to niste uradili vi, nego ste pustili da to rade neki drugi građani Srbije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Gospodine ministre, ovo jesu teme oko kojih svi mi treba da se apsolutno složimo, samo što to kada vi kažete da je 2011. godine bilo nula dinara za lečenje retkih bolesti, da sada imate dve milijarde, to je sve dobro i pohvalno. Ali, ne možete da kažete da niste mogli pre, zato što se pare i novci iz budžeta troše po prioritetima. Ako je veći prioritet neka fontana ili neka gondola ili šta god slično, ili novogodišnja javna rasveta u Beogradu, od zdravlja dece, onda to jedno s drugim nema prevelike veze. A vi ste i došli na vlast valjda zato da budete bolji, bar ste to obećali građanima Srbije.

Što se tiče ovih specijalizacija, ja ću vam to reći na jednom primeru. Slažem se sa vama da pet godina treba za jednog specijalizanta. U Trsteniku u ovom trenutku od pet pedijatara četiri za dve godine idu u penziju i nema ni jednog na specijalizaciji već godinama unazad.

Što se tiče Kliničkog centra u Nišu, niko ne kritikuje kad se napravi nešto dobro, ili barem ja neću. Ali, kada ljudi odu dole na centar pa im kažu da nemaju da im ugrade nekakav privremeni baj-pas zato što ga nema, nije sprovedena nabavka, pa ga šalju za Beograd…

Ja vam govorim svoj primer, gospodine ministre. Nemate čime da lečite ljude.

I na kraju, ovo što ste rekli, da poruke za lečenje idu za kockanje u investicionim fondovima, ja ne znam da li u svetu postoji takav primer ili ne postoji, ali, postavljam dva pitanja:

Prvo, zašto vi kao država niste pohapsili te koji kradu pare građana i kockaju se sa njima?

Drugo, zašto je država dala 250 hiljada evra za lečenje malog Dušana u jedan od tih fondova? Dakle, ako se oni kockaju i kradu pare od građana Srbije, zašto ne reagujete kao država i zašto ih podržavate sa davanjem sredstava u isti?

Zahvaljujem predsednice.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, prošlog četvrtka sam ovde pokušao da dođem do odgovora na neka pitanja u ime građana Republike Srbije, od ministara koji su ovde bili da odgovaraju na poslanička pitanja i sa žaljenjem moram da konstatujem i sada da ministri nisu odgovorili ni na jedno jedino pitanje koje sam im postavio. Stoga ću danas pokušati da to uradim sa premijerkom.

Postavljam pitanje premijerki, gospođi Ani Brbanić, s obzirom da njeni ministri nisu dali odgovore, nadam se da će ovog puta ona kao neko ko predvodi Vladu Republike Srbije smoći snage da građanima Republike Srbije da odgovore na neka od jako važnih pitanja koja se tiču Republike Srbije.

Prvo pitanje koje postavljam je u duhu toga što smo čuli od predsednika Republike da je njegova politika prema KiM doživela poraz. On je za taj poraz okrivio građane Srbije, nazvao ih je plačljivima, nazvao ih je gubitničkim narodom, ali samo ne znamo niti šta je bila ta politika niti o čemu se razgovaralo niti koja je politika doživela poraz, ali znamo da su za to krivi građani, a nikako Aleksandar Vučić i Vlada Republike Srbije. Postavljam pitanje, koja je to politika koja je doživela poraz?

Drugo pitanje koje postavljam takođe premijerki Republike Srbije, Vlade Republike Srbije jeste to koja će biti sledeća politika koju ćete zastupati u vezi sa KiM s obzirom da je prethodna za koju ne znamo koja je bila doživela poraz, da o tome obavestite građane Republike Srbije i ovaj parlament. Da li je to politika koju Toni Bler zastupa sada putujući po svetu i zastupajući politiku Aleksandra Vučića i na kraju krajeva, ko njega plaća, zašta ga plaća i šta on u ime građana Srbije može da pregovara, neko ko je bio jedan od glavnih ljudi koji su sprovodili NATO agresiju 1999. godine?

Takođe, postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, da li je upoznata i šta je preduzela u vezi sa odlukom koju je donela vlada Kosova gde se na delu teritorije opštine Gračanica, tačnije u Ajvali grade rezidencije vlade Kosova gde će biti određene institucije iz Prištine preseljene na deo teritorije opštine Gračanica i predsednik opštine Gračanica je dao deo teritorije svoje opštine da Albanci tu grade svoje rezidencije? Šta će Vlada Republike Srbije preduzeti po ovom pitanju ili ste već počeli da se razgraničavate?

Predstavnici Srpske liste koji prete Savezu za Srbiju, liderima i članovima Saveza za Srbiju bolje bi im bilo da daju odgovor šta dogovaraju sa njihovim koalicionim partnerima Ramušom Haradinajem, Hašimom Tačijem i ostalima sa kojima danas vladaju zajedno na Kosovu?

Sledeće pitanje na koje takođe nisam dobio odgovor jeste i to ko je ubio Olivera Ivanovića i zašto i dokle se stiglo sa istragom i zašto su nastavljeni Briselski pregovori ako smo čuli od predstavnika Vlade i predsednika Republike da se neće nastaviti pregovaranje u Briselu dok se ne pronađu ubice Olivera Ivanovića, a prošlo je svega 40 dana od njegovog ubistva i nastavljeni su ti pregovori.

Dalje, postavljam pitanje, da li smo saznali ko su ti ljudi koji su bagerima rušili u centru Beograda, u Savamali, 24. aprila 2016. godine objekte? Da li je moguće da u jednoj državi mi i dan danas nemamo odgovor na to pitanje.

Sledeće pitanje je takođe, ko je odgovoran za pad potpornog zida na Koridoru 10 i dokle je stigla istraga BIA koju je angažovala gospođa Zorana Mihajlović kao resorni ministar?

Takođe postavljam pitanje zašto nije i kada će biti srušen nelegalni objekat na Kopaoniku koji pokazuje, on je slika i prilika načina kako se vodi ova država i naravno još jedno pitanje, zašto je Srbija i dalje na crnoj listi FATF osumnjičena za pranje novca i finansiranje terorizma zajedno sa Severnom Korejom, sa Etiopijom, Sirijom, Irakom, Iranom, Jemenom? Jedina zemlja iz Evrope jeste Srbija.