Zahvaljujem, predsednice.

Postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije i ministru poljoprivrede, vezano za to na koji način će Vlada i Ministarstvo poljoprivrede nadoknaditi štetu koja je nastala na poljoprivrednim kulturama i usevima u prethodnih nekoliko nedelja, a i nekoliko meseci, s obzirom da su razmere štete katastrofalne i da i ove 2018. godine, kao i svih ranijih godina poljoprivrednici Srbije trpe ogromne štete po svoju proizvodnju, a sve su u težoj situaciji vezano za svoju egzistenciju i za funkcionisanje u svojim poljoprivrednim gazdinstvima.

Dakle, ono što smo do sada videli šta su mere Vlade, to se uglavnom svodi na sažaljevanje poljoprivrednika kada se nešto dogodi, pa smo ovih dana mogli videti premijerku koja obilazi ubijene voćnjake i vinograde i sažaljeva poljoprivrednike i govori kako im je mnogo teško i kako ih razume i kako će država učiniti sve da im pomogne, samo zaboravlja da odgovori, da kaže – zašto Srbija nije u stanju da plati protivgradne strelce da bi sve protivgradne stanice bile u funkciji, da osavremeni sistem protivgradne zaštite.

Isto tako, imali smo prošle godine katastrofalne posledice od ogromnih suša koje su zadesile zemlju. Preko milijardu se procenjuje ta šteta. Prošle godine su, takođe, sažaljevali poljoprivrednike i govorili kako je velika suša, kako ćemo uraditi kanalsku mrežu za navodnjavanje, kako arapske pare samo što nisu stigle. Čekamo te arapske pare za ulaganje u sisteme za navodnjavanje i kanale za navodnjavanje od 2013. godine. Evo, već punih pet godina nemamo ništa od toga.

Godine 2015, takođe, su bile poplave i bio je grad. Godine 2014. su bile razorne poplave. Dakle, unazad pet ili šest godina svake godine su u poljoprivredi razmere štete abnormalne.

Dakle, i za same poljoprivrednike, a i za državu Srbiju, u smislu stvaranja bruto društvenog proizvoda. I, vi se setite seljaka samo onda kada kažete – biće BDP ove godine nešto manji zato što su bile velike suše ili zato što su bile poplave, itd, itd.

Dakle, suština je što država do dana današnjeg ništa nije uradila na ulaganju u prevenciju. Dakle, preventivno delovanje ne postoji, samo sažaljevanje kada se dogodi nekakav problem. A ja ću podsetiti da je čak i predsednik Republike, Aleksandar Vučić, 2015. godine na prezentaciji Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda naveo podatak da je svaki dinar uložen u prevenciju jednak sedam dinara koji se troše na obnovu i da će Srbija sada krenuti sa prevencijom. Evo, već tri godine ili šest godina nema ništa od te prevencije.

Dalje, postavljam pitanje ministru finansija – dokle će Vlada Republike Srbije da krši Zakon o budžetu i da izdvaja ispod 5% za poljoprivredu Republike Srbije, odnosno za agrarni budžet?

Od 2012. kada ste došli na vlast i obećali da ćete svake godine za po 1% povećavati agrarni budžet, on je danas manji nego što je bio 2012. godine. Dakle, ukoliko imate suficit u budžetu, ukoliko je sve onako kao što govorite da Srbija cveta, da iz dana u dan sve bolje i bolje, pa dajte malo tog novca usmerite i na poljoprivrednike, a nemojte samo da se poljoprivrednika sećate kada su predizborne kampanje i onda pričate o seljaku, obilazite njive i štale i govorite o njima kako su oni stub ove države.

Da, dva miliona ljudi danas živi u poljoprivrednoj proizvodnji, od poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji. Od ta dva miliona ljudi, najveći deo njih se profesionalno bavi poljoprivredom, od toga živi, a država ih ne prepoznaje u budžetu. Najveći poslodavac u Srbiji su mala poljoprivredna, porodična gazdinstva.

I, naravno, ono što je, takođe, istina je da niko nije u skorijoj istoriji lagan više nego poljoprivrednici od ove vlasti. Malinare svake godine obmanjujete sa obećanjima za cenu, obmanjujete ratare, obmanjujete voćare, obmanjujete povrtare, naši poljoprivrednici plaćaju najskuplje dizel gorivo. Postavljam pitanje – zašto se ne smanji akciza za poljoprivrednu proizvodnju na dizel gorivu, kako bi i naši poljoprivrednici plaćali jeftino i subvencionisano gorivo, kao što plaćaju Mađari, Hrvati ili bilo ko drugi i zašto ove godine tek od jula meseca će poljoprivrednici moći da konkurišu za mere podrške razvoja za 2018. godinu?

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Reklamiram član 103. Poslovnika, zloupotrebu Poslovnika. Ne znam zašto kao i u sredu i danas idete istim stopama da napravite haos na ovoj sednici. Dozvolili ste gospodinu Rističeviću da, kao i uvek najbrutalnije zloupotrebi Poslovnik. Govorio je o svemu u svoja dva minuta, osim o onome za šta je reklamirao Poslovnik. Vi ga niste upozorili na to, niste mu izrekli opomenu, niste oduzeli dva minuta od vremena njihove poslaničke grupe, već ste dozvolili njemu da govorim o dostojanstvu ovog parlamenta kao rijaliti zvezdi, da on govori o poštenju kao neko čija žena je robijala zbog krađe u robnim rezervama, koji je falsifikovao pasoš …

Zahvaljujem predsednice.

Ja podržavam ovaj amandman. Poštovani gospodine ministre, ja sam u raspravi u načelu, kada sam govorio o zakonu i izneo dosta stvari i mišljenja, postavio bezbroj pitanja i, nažalost, nisam dobio odgovor ni na jedno jedino moje pitanje, niti bilo koju sugestiju, pa se nadam da ću barem sada dobiti neke odgovore.

Dakle, ja cenim vaš napor i želju i inicijativu da se napravi sistem u okviru rada lokalnih samouprava u Srbiji, ali apsolutno sumnjam da je to moguće da uradi jedno ministarstvo, ukoliko nema želje i podrške od Vlade, od Republike i od samog predsednika. Što se tiče mog stava o tome je da i ovaj zakon koji se menja i koji je trebao mnogo ranije da se promeni neće dati rezultat, zato što politika ove vlasti prevazilazi želju da se u Srbiji uspostavi sistem institucija i da svako se pridržava zakona. Zakoni, nažalost, važe samo za one koji nisu na vlasti i za obične građane u Srbiji.

Dakle, što se tiče konkretnih stvari, definisali ste odnos lokalnih samouprava i mesnih zajednica. Prošli put sam vam rekao da nećete rešiti i imati funkcionalne mesne zajednice, sve dotle dok ne obezbedite njihovu finansijsku nezavisnost, dakle, da se deo poreza na imovinu daje mesnim zajednicama da sami ta sredstva koja se ubiraju sa njihovih teritorija mogu usmeriti tamo gde oni procene da su prioriteti.

Sa druge strane, samodoprinos i način zavođenja samodoprinosa u mesnim zajednicama je takav da ga je gotovo nemoguće zavesti zato što je potrebno izaći na glasanje i to više od polovine ljudi koji žive u jednoj sredini, vi to jako dobro znate. Dakle, mesne zajednice su mrtvo slovo na papiru bez para i bez jasno definisanih finansijskih nadležnosti. Što se tiče drugih stvari o kojima sam govorio, tiču se finansiranja jedinica lokalnih samouprava. Rekao sam vam da su opštine i gradovi u proteklih šest godina potpuno finansijski devastirani, potpuno, zato što iz godine u godinu se njima smanjuju prihodi Zakonom o finansiranju jedinica lokalnih samouprava i raznim drugim propisima, a sa druge strane, dok se njima smanjuju novci, povećava se tekuća budžetska rezerva iz koje ministar finansija može po ličnom nahođenju, želji da daje pare onim gradovima i opštinama za koje on smatra da su oni podobni.

To nije sistem ministre, to je samo centralizacija dalja države Srbije i mogućnost da se politički ucenjuju predstavnici jedinica lokalnih samouprava, bez obzira da li oni dolaze od strane vladajuće koalicije na republičkom nivou ili su opozicioni. Opozicioni se posebno maltretiraju i o tome će se 28. u Turskoj raspravljati i to će raditi Savet Evrope, a što se tiče ovih vladajućih, novcima ih disciplinujete. Onda, ove lokalne šerife, o kojima slušamo svakog dana, počev od Brusa, Kragujevca, Sremskih Karlovaca, Žablja, Nove Crnje, Subotice itd. oni u stvari su šerifi zato što neko njima daje mogućnost da budu šerifi ili ako se ne pridržavaju pravila budu smenjivani, ali ih smenjujete vi ministre Ružiću, što bi trebalo da bude. Kao ministar nadležan za lokalnu samoupravu, već ih smenjuje izvesni Zelja, neformalni politički centar moći SNS u okviru opština i gradova po Srbiji.

Tako imamo situaciju u Blacu gde je SNS bila na vlasti, gde se predsednik drznuo da ne podnese ostavku kada su mu tražili, gde su odbornici napravili grupu građana, za dva dana je krenuo Zelja od kuće do kuće, sa porukom da mu je predsednik SNS Aleksandar Vučić rekao da reši situaciju u Blacu. Oni su se za dva dana svi vratili zato što on ima verovatno efikasne metode, on je podneo ostavku i sada imate tamo jednu situaciju koja je nerešena.

Sa druge strane gospodine Ružiću, imate situaciju u Vladimircima za koju sam vas pitao. Vaša prethodnica, današnja premijerka, gospođa Brnabić je meni na poslaničko pitanje odgovorila da u opštini Vladimirci zbog problema koji je bio sa dve skupštine, sednica koja je održana, druga, gde je izabran novi predsednik Skupštine je validna. Isto te mi to odgovorili i vi kao ministar sadašnji, tog resora. U praksi situacija je potpuno drugačija. Tamo je stari predsednik Skupštine na vlasti i isti predsednik. Dakle, da li su zakoni isti za sve ili mi imamo neke teritorije koje držimo kao getoe, gde jednostavno nemate nadležnosti?

Zato sam predložio i predlažem vam, i amandmanom predlažem da ovde vi kao nadležni resorni ministar, umesto odredbe da možete raspustiti neku vlast u jedinici lokalne samouprave ili skupštinu, da morate to da uradite, ukoliko postoje razlozi za to, da ne bi imali ove lokalne šerife i ne bi imali ove slučajeve o kojima vam govorim.

Takođe, imate tri razloga zašto možete uvesti privremene mere u jedinicama lokalnih samouprava, a mislim da su vam Vladimirci primer da trebate imati još neku. Govorim o tome da bi se uveo i uspostavio sistem.

Dalje, kada govorimo o zaposlenima u jedinicama lokalnih samouprava, kada govorimo o njihovim prihodima, nažalost, jedinice lokalnih samouprava su svih ovih godina bile jedine koje su imale restriktivne propise u smislu primene Zakona o zabrani zapošljavanja. Apsolutno najmanje zaposlenih imate tamo, 116.000, 133 javna preduzeća i 330 Vlada, ministarstva, razno razne agencije itd.

Dakle, vi kao neko ko treba da zastupa interese jedinica lokalnih samouprava u Vladi, kao ministar zadužen za sve opštine i gradove u Srbiji, morate da se borite malo i za njihova prava. Dakle, nije dovoljno kada u zakonu kažete – omogućićemo da zamenik predsednika skupštine bude na stalnom radu. To nije rešenje, to je još jedno političko namirenje nekog ko pravi lokalnu vlast.

Imate gradove i opštine koje ne dobijaju saglasnost za nova zapošljavanja. Igrom slučaja sam bio jedan od njih. Godine 2012. smo imali 186 zaposlenih u opštini Trstenik, 2016. godine smo imali 161. Dobio sam samo jednu jedinu saglasnost za četiri godine. Ni sada nije bolja situacija i sada su dobili, mislim da protekle dve godine još jednu. Nemate ljude koji mogu da obavljaju posao. Isto važi i za plate. LJudi koji rade u jedinicama lokalnih samouprava u odnosu na one koji rade u državnim agencijama, javnim preduzećima itd. da ne govorim o dnevnicama i svim drugim ostalim stvarima.

Kada govorimo o finansiranju, što se finansiranja tiče tragedija je kada pogledate kako se kreće udeo raspodele sredstava centralnog nivoa vlasti i lokalnog. Od 2012. godine 17,7% ukupnih sredstava Republike Srbije je završavalo na lokalnom nivou. Danas je to, ministre Ružiću, nešto preko 10%. Dakle, mi konstantno imamo trend pada, a govorimo o nekakvoj decentralizaciji, odnosno vi govorite.

Govorite o jedinicama lokalnih samouprava, sama reč kaže – lokalna samouprava. Nema lokalne samouprave, ministre, dotle dok nemate finansijsku nezavisnost i dok nadležnosti ne prate i ovlašćenja jedinica lokalnih samouprava. To se ne dešava tako, u praksi se tako ne dešava. Ja vam želim da ovo što ste u ovom flajeru, koji je jako dobar i koga sam prošli put pohvalio, da sve ovo sprovedete zato što jedinice lokalnih samouprava i te kako imaju veze sa time kako se živi u nekoj lokalnoj sredini, barem u smislu efikasnosti rada jedinica lokalnih samouprava. Ali, to se neće dogoditi ako se nastavi dalja ovakva centralizacija.

Ukoliko Vlada ne bude imala sluha da shvati šta treba da rade gradovi i opštine, da oni zaista treba da budu jedinice lokalne samouprave i da mesne zajednice treba da postoje, kako na seoskom području, tako da postoje i u gradovima i da bude obaveznost formiranja mesnih zajednica i da se njima obezbedi finansiranje. Na taj način ćete doći do svakog građanina i pomoći mu da ostvari svoja prava na efikasan način, kao što se to dešava i u nekim zemljama gde postoji ozbiljan sistem.

Dakle, bez sistema ne možemo očekivati da rešite probleme niti građana, niti jedinica lokalnih samouprava, a naročito kada govorimo o finansijama. Tu je ključni problem. Kada budete rešili sistemski finansije, verujem da ne podržavate to da kao Deda mraz može ministar finansija da deli nekome novce kao što je to bio slučaj, evo, recimo, u 2016. godini Nišu 260 miliona, Kragujevcu 220, Novom Sadu 190, Jagodini 130, Zaječaru 115, pa 380 Zaječaru, Čačku itd, bez ikakvih kriterijuma. Dakle, dovoljno je da neko pošalje zahtev i da kaže – nemamo dovoljno sredstava za tekuću likvidnost, molimo Vladu da nam da neke novce, i onda sada neko donosi odluku koliko će ko kome dati.

To nije sistem, to je demonstracija sile, moći i pravljenja podanika i jedinicama lokalnih samouprava, ljudi koji predstavljaju i vode danas gradove i opštine, naročito iz razloga što najveći broj njih vode predstavnici koji predstavljaju republičku vlast. Pustite ljude neka, ili rade sami, ili one koji su nesposobni, pa nemojte im dati pare. Zašto dajete Nišu koji ima veći deficit nego što je republički deficit, po rečima predsednika države, dajete novce? Smenite gradonačelnika, uvedite privremene mere. Oni koji se zadužuju, koji nemaju kapaciteta da obavljaju taj posao, pa vi ste ti i treba da im uvedete privremene mere, pa neka dođe neko ko zna bolje da raspolaže novcem. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Kada sam govorio maločas, očito me neki nisu razumeli. Podsetiću ih da smo mi danas u 2018. godini gde je SNS došla na vlast još daleke 2012, pre šest godina. Govorio sam o tome na koji način se raspodeljuju prihodi zadnjih šest godina jedinicama lokalnih samouprava. Kada sam rekao da ukupan iznos prihoda koji ide jedinicama lokalnih samouprava je nešto preko 10%, to bi trebalo svakome da bude jasno kada pogleda koliki iznos daju države u Evropskoj uniji. Prosek je da preko 30% ukupnih prihoda završava u budžetima jedinica lokalnih samouprava, u nekim zemljama to ide čak i do 50%. Dakle, tada možemo da govorimo o jedinicama lokalne samouprave.

To što se tiče dugova, ko je šta uradio, ko je šta naplatio, ko je kupovao auta, pa i danas se kupuju automobili novi, i danas se zapošljavaju partijski kadrovi svuda, možda i više nego ikada, i dalje se saglasnosti za zapošljavanje dobijaju samo za one koji su podobni i koji su na političkoj liniji, i dalje i lekari i profesori i zaposleni u javnim ustanovama moraju da pokažu svoju partijsku pripadnost vladajućim strankama da bi se zaposlili, a mi govorimo da je to bilo kao do 2012, od 2012. godine je sve drugačije. Pa, nije. Nije. Vi ste govorili da će biti drugačije, a zapravo je sve isto.

Govorim najviše o finansijama, jer je to ključni problem. Evo, kolega je pomenuo sada nepogode elementarne koje su se dogodile i juče i u prethodnih nekoliko dana. One su katastrofalne. Jedinice lokalnih samouprava treba da učestvuju takođe i u sistemu protivgradne zaštite, zato što država ne obezbeđuje dovoljno sredstava. Pa, kažu – kupite protivgradne rakete iz lokalnih budžeta, iako to nije zakonom definisano da rade jedinice lokalnih samouprava. Šta će da radi predsednik opštine? Da kaže – pa, ja neću da kupim ili će morati da potroši novac za to, iako ne bi trebao da troši. Pa da, kupiće, svaki odgovorni predsednik opštine.

U Trsteniku od 19 protivgradnih stanica, 10 ne radi zato što plaća država protivgradne strelce 4.000 dinara. Za te pare neće niko da dežura 24 sata dnevno, šest meseci, znate, da ne govorim o kupovini raketa. To su neke nadležnosti koje nisu čak ni zakonima poverene jedinicama lokalnih samouprava, a dato im je kao vruć krompir da se time bave. To je to o čemu ja govorim. To je taj sistem koji ne funkcioniše. Zato očekujem da se borite za lokalne samouprave, time ćete se boriti i za građane Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Dakle, kada govorim o odgovornosti, čekam već šest godina da konačno neko ponese taj teret i to breme odgovornosti. Šestu, sedmu godinu ste već na vlasti. Evo, počnite prvo od mene.

Sve to što je ovaj gospodin kroz povredu Poslovnika želeo da kaže o meni, da omalovaži moj rad kao predsednika opštine, neka ne iznosi neistine ovde da bi diskreditovao na bilo koji način mene. Neka prvo krene od mene.

Evo, ja vas pozivam, krenite od mene, i Zakon o poreklu imovine, usvojite, krenite od mene, i to šta sam radio u opštini, da li sam ja nekom nešto plaćao i da li sam imao zloupotrebu, šta god, slobodno. Evo, kažem, ja ću prvi da ponesem tu odgovornost, ali neka krenu i ostali, ovi vaši koji su na funkcijama od 2012, 2014. ili 2016. godine. Neka i oni podležu odgovornosti, da jednom za svagda položimo građanima račune.

Ključna stvar u državi Srbiji je to da nema odgovornosti, političke, kakve god hoćete, institucionalne. To nema zato što je zgodno ovako da se paušalno priča, da se u nekog upire prstom – ovaj je zadužio, ovaj uradio, ovaj ovo, ovaj ono. U žaru političke borbe nije to cilj. Ajmo, neka institucije odrade svoj posao i, opet vam kažem, počnite prvo od mene.

Kada govorimo o finansiranju jedinica lokalnih samouprava i načinu raspodele sredstava, slažem se ja da treba da postoje kriterijumi, ali nisu ti kriterijumi u ovom trenutku opredeljujući za dodeljivanje sredstva.

Ključni kriterijumi za dodeljivanje sredstava i koliko je neka jedinica lokalne samouprave u dubiozi, kolika je rupa u budžetu i šta time treba da finansira.

Obično oni koji su odgovorni, a ima ih, bez obzira da li su opozicija, da li su iz vladajućih struktura, ima ozbiljnih predsednika opštine i gradonačelnika, oni koji su odgovorni, ozbiljni, domaćinski raspolažu sredstvima, oni bivaju kažnjeni zato što kažu – pa njima ne trebaju sredstva, oni dobro raspolažu sredstvima, ne duguju, nisu zaduženi, izmiruju svoje obaveze i onda njima to ne treba da se da, a oni koji to ne znaju, njih čašćavamo iz budžeta. To je ključ problema.

Dalje, kada govorimo o tome da, ne znam, su penzije razlog ili šta god, svetska ekonomska kriza, razlog da se gradovima i opštinama oduzme deo sredstva, pa radi se samo o utvrđivanje prioriteta.

Dakle, vlast svaka utvrđuje prioritete. Dakle, vi ste pokazali da vama nisu prioriteti jedinice lokalnih samouprava, da su vam veći prioriteti pevajuće fontane, jarboli, gondole, nereformisana javna preduzeća. Čujem ovde priče o „Srbijagasu“, o EPS-u i tako dalje. Oni troše novac svih građana Srbije.

Dakle, vi oduzimate od penzionera, od vojnika, od profesora, od poljoprivrednika, od svih ljudi. Oduzimate od jedinica lokalnih samouprava i sve te novce gurate u državnu kasu da biste onda sa njima mogli da upravljate.

Dakle, radi se o prioritetima. Dakle, prva reč je odgovornost, druga prioriteti. Ako država smatra da treba da vodi politiku decentralizacije, da da veća ovlašćenja po dubini vlasti, a manje na centralnom nivou, vrlo lako će to uraditi. Dakle, to je stvar politike i stvar odluke. Para ima dovoljno, ali je pitanje kako i na koji način koja vlast želi da ih troši.

Zahvaljujem predsednice.

Poštovani gospodine ministre, poštovani predstavnici ministarstva, danas raspravljamo u objedinjenoj proceduri 14 različitih i zakonskih predloga i drugih odluka i to nije čudno za nas koji sedimo ovde u poslednje dve godine. To su novi metodi rada i nastavak urušavanja svih institucija, počev od najvećeg zakonodavnog tela ove države, a to je Narodna skupština.

Na početku hoću da pohvalim ministre vas i vaše saradnike na posvećenosti i želji da na što bolji način predstavite zakonske predloge koje danas branite ovde u parlamentu i na ovom flajeru koji ste uradili. To do sada niko pre vas nije uradio, pa bi verovatno neke kolege mogle i u ovim okolnostima, kada nemate vremena da raspravljate ni u načelu, ni u pojedinostima o zakonskim predlozima, barem da na ovakav način predstave šta žele da urade sa zakonima, ali verujem da to neće biti praksa u narednom periodu, jer nije ideja transparentnost. Ideja je da što više stvari prođe onako nevidljivo ispod radara, kako se građani ne bi upoznali sa svim pogubnim odlukama koje donosi ova vlast, Vlada, a i Skupština.

Vi ste rekli gospodine ministre da se dugo čekalo da ovi zakoni uđu u proceduru i to je tačno. Čekalo se dugo i mnogo ranije je trebalo ući u izmene ovih zakona, naročito Zakona o lokalnoj samoupravi, ali to nije bio dovoljan razlog da to ne uđe juče za danas. Dakle, mi smo juče dobili saziv kao narodni poslanici da danas raspravljamo o 14 tačaka dnevnog reda.

Sada, ne možete ni očekivati naravno, da oni koji su želeli da se ozbiljnije posvete ovim tačkama dnevnog reda i zakonima, da se ozbiljnije i pripreme, ali nadam se da ćemo uspeti barem osnovne stvari da kažem. Ako ne danas u načelu, onda u raspravi u pojedinostima, kada ćemo moći jedino očigledno da raspravljamo o pojedinostima zakona o lokalnoj samoupravi.

Dakle, ključnu reč i rečenicu ste rekli kada ste rekli da jedinice lokalnih samouprava i državna uprava treba da postanu servis građana Srbije. To je tačno, apsolutno to podržavam i to je nešto na krilima čega je 2012. godine SNS pod vođstvom Aleksandra Vučića i došla na vlast. Sa pričama velikih reformi, da će država postati servis građana, da će se iskoreniti korupcija i razno razne priče koje kada pogledamo posle šest godina, nisam siguran da i oni mogu da pogledaju sebe u ogledalo i da kažu da, uradili smo to, to i to.

Niste uradili zato što je politika danas iznad institucija države i sistema. Sada, kada kaže neko – pa to je bilo i ranije, u redu, neka je bilo. Ako nije dobro, valjda ste vi 2012. godine, koji ste obećavali bolji život, prosperitetniju Srbiju, došli ovde da upravo to popravite, pa da se institucije grade, a ne razgrađuju, da politika ne bude iznad interesa društva, iznad interesa sistema.

Zato gospodine Ružiću, šta god pohvalno rekao danas o vašim zakonskim predlozima, pre svega o ovome vezano za lokalnu samoupravu, jer sam i sam bio predsednik opštine četiri godine i te kako znam sa kojim problemima se suočavaju gradonačelnici i predsednici opština u Srbiji, nisam siguran da ćete uspeti da postignete taj efekat kome težite, a to je da država postane servis građana, zato što jedna lasta ne čini proleće. Dok se ceo sistem ne napravi, dok ne bude želje i volje u ovoj državi da zaista se poštuju i grade institucije, stvara novi sistem vrednosti, da se kompetentni ljudi postavljaju na određena mesta, nema rezultata.

Danas je cilj podređen političkom cilju. Cilj ove današnje vlasti je ideja samo da se pobeđuje na izborima, da se takmiči vlast sama sa sobom, da kaže osvojili smo 45, 50, 46%. Šta su rezultati toga, kako se u Srbiji živi? Teško da će to da ih interesuje sve dotle dok njihov rejting ne bude počeo da pada i dok se ne budu suočavali sa time da građani polako počinju da se osvešćuju i bude iz ove velike hipnoze u koju su ih uveli zahvaljujući režimskim medijima.

Što se tiče ovih zakona, oni o kojima mogu da govorimo jeste svakako ovaj Zakon o lokalnim samoupravama i tu mogu dosta stvari da pohvalim koje se menjaju, neke delimično, neke smatram da su trebale da se promene u ovim izmenama zakona, niste ih obuhvatili. Pokušaću, kada budemo imali raspravu o amandmanima, da vam sugerišem na neke od njih.

Mogu da podržim i to što ste definisali broj funkcionera u skladu sa brojem stanovnika u jednoj lokalnoj zajednici. Mogu da podržim građanske inicijative koje će sada mnogo biti lakše primenjive. Mogu da podržim i to što ste delimično rešili problem mesnih zajednica. Namerno kažem delimično i odnos sa mesnim zajednicama, zato što ja ovde predlažem ko zna koliko puta, već sigurno unazad dve godine, da se Zakon o obaveznosti i finansiranju mesnih zajednica uvrsti u proceduru.

Dakle, ukoliko nemate finansijski nezavisne mesne zajednice, ne možete govoriti ni da imate funkcionalne mesne zajednice. Ovde nije predviđeno niti Zakonom o finansiranju lokalnih samouprava da mesne zajednice imaju sopstvene prihode sa kojima će sami raspolagati i utvrđivati svoje prioritete. Mi smo svojevremeno deo poreza na imovinu sa određene teritorije lokalne samouprave vraćali mesnim zajednicama da oni sami odlučuju u šta će ulagati.

Oko matičnih knjiga, takođe, mogu da vas tu podržim. Naravno, ne mogu da vas podržim, jer ste ispustili priliku da u ovom zakonu usaglasite Zakon o lokalnoj samoupravi sa Zakonom o učeničkom i studentskom standardu i da predsednici opština, gradonačelnici mogu da stipendiraju učenike i studente da pritom ne krše zakon, tako da razmotrite to za budućnost.

Sve to o čemu ja sada govorim i hvalim neće biti dovoljno da se popravi stanje u lokalnim samoupravama i kao što ste vi rekli oni postanu servis građana. Zašto? Zato što u poslednjih šest godina je sprovedeno finansijsko i kadrovsko devastiranje i degradacija jedinica lokalnih samouprave, i objasniću vam kako, i to je ključni problem da biste vi mogli da kažete da imate efikasne lokalne samouprave koje funkcionišu u skladu sa zakonom i koje su tu da bi servisirale potrebe i odgovarale na potrebe građana Srbije.

Dakle, državna vlast od 2012. ili 2014. godine je svela opštine i gradove na puke izvršioce. Dakle, smanjeni su Zakonom o finansiranju jedinica lokalnih samouprava sredstva koja pripadaju građanima koji žive u opštinama i gradovima u Srbiji. Evo, kada pogledate sada kako se kreće odnos ukupnih sredstava između centralnog nivoa vlasti i lokalnog nivoa vlasti, videćete da od 2012. godine permanentno i u kontinuitetu opada deo sredstava koji se opredeljuje za lokalne sredine sa 17,7% koliko je pripadalo 2012. godine došli smo na 11% koliko je danas sredstava ostalo lokalnim samoupravama. Dakle, sve opštine i gradovi u Srbiji rade da bi se neki novac uštedeo i da bi mogao neko ko danas ima šapu nad centralnom kasom da te pare troši kako god hoće.

Praksa u EU, vi to vrlo dobro znate, za 30% ,zavisi od zemlje do zemlje, ide jedinicama lokalnih samouprava, u nekim razvijenim zemljama čak i polovina budžeta se usmerava na jedinice lokalnih samouprava, tako da su i opštine i gradovi pretrpeli taj teret fiskalne konsolidacije, kao i građani Srbije kojima je vlast zavukla ruku u džep najdublje nego iko pre njih.

Naravno, u takav način i vid finansiranja nije predvidela ni Evropska povelja na koju se vi pozivate ovim zakonima gde je takođe definisana što veća finansijska nezavisnost jedinica lokalnih samouprava. Ali, vi imate obrnutu stvar, imate potpunu finansijsku zavisnost i imate situaciju da je država sve više centralizovana, odnosno da bude decentralizovana kao što je nekada i pričano u kampanjama razno raznim u zadnjih šest godina.

Kada imate zavisne lokalne samouprave, kada nemate sistem i kada nemate institucije, e onda imate lokalne šerife. Lokalni šerif je, o kojima danas opet govore stranke, pa kažu – imamo lokalnog šerifa u Brusu koji je optužen za seksualno uznemiravanje, malverzacije sa prodajom građevinskog zemljišta Milutin Jeličić, pa imate Radomira Nikolića nenamensko trošenje para, pa Nenad Milenković Sremski Karlovci potrošio milion i po na kafane, pa Čedomir Božić nenamensko trošenje para, pa Pera Milankov Nova Crnja osuđen 22 meseca zatvora zbog mita, itd. itd.

Onda imate jednu ključnu rečenicu, kaže – Sanja Stajić iz Merošine, kršila stranački statut. Ministre, predsednici opština ne krše stranačke statute, nego se pridržavaju zakona i propisa koji vi ovde predlažete. Ne može nijedna politika biti iznad interesa države i sistema koji gradi ova država. Mogu da razumem da vi odreagujete, ukoliko neki građanin ili odbornik dobije ovakav odgovor od gradonačelnika Radomira Nikolića, a odgovor vezano za odborničko pitanje postavljeno na Skupštini, 9. maja ove godine, gde gradonačelnik odgovara sa – gradonačelnik ima dosta savetnika. To je odgovor. Dakle, za te stvari neko svakako treba da odgovara.

Takođe, gospodine ministre, vi ste meni poslali odgovor na poslaničko pitanje za situaciju u Vladimircu, gde imate dve skupštine, gde imate dva predsednika, gde imate potpuno poremećen sistem i rekli mi da tada, evo ga ispred mene dokument, da je validna Skupština na kojoj je smenjen prethodni predsednik Skupštine i da ovi drugi treba da vladaju Vladimircima. Ne vladaju oni i dalje je stara vlast u praksi i dalje je tu stari predsednik opštine. To vam govorim zato što u zakonu niste predvideli još nekoliko kriterijuma za uvođenje privremenih mera i što ste to stavili dosta klimavo da vi možete uvesti privremene mere, a ne da morate onda kada se neka zakonska načela prekrše.

U sklopu toga, moram da kažem još i da pored te finansijske problematike sa kojom se suočavaju gradovi i opštine, a ona zaista nije mala, jer imate situaciju poslednjih nekoliko godina da su milijarde iz centralne kase prebacivane podobnim predsednicima opština. Ovima za koje danas kažu da su lokalni šerifi, za koje sam sve ovo pročitao. Oni su dobijali pare za tekuću likvidnost i to znači da oni moraju da dođu da ljube skute nekome u Beogradu za njihove novce. Onda ste imali situaciju da se, početkom oktobra 2017. godine, 480 miliona dalo Zaječaru, Čačku, deset miliona za Beograd.

Krajem 2016. godine dve i po milijarde, ministre Ružiću, potrebe da se izvrše obaveze usled smanjenog obima prihoda budžeta pojedinih jedinica lokalnih samouprava, Nišu 260 miliona, Kragujevcu 220 miliona, Novom Sadu 190 miliona, Jagodini 130 miliona, Zaječaru 115, Bečeju 106, Vranju 100 miliona itd. Nema tu sistema ministre. Nema tu institucija. Ovde je zakon moćnika, onoga ko je danas alfa i omega kod koga su pare. On odlučuje, on još malo pa nije počeo da odlučuje ni kakvo će vreme biti u Srbiji, kamoli da govorimo o tome da su ravnopravni gradovi i opštine gde su na vlasti opozicione stranke, kao što je stvar u Paraćinu, kao što je stvar u Šapcu, Ćićevcu i još nekim drugim mestima.

Znate, u tome je suština problema i onda kada se Evropska komisija uključi u rešavanje tog problema i kada Savet Evrope kaže da će u Turskoj 28. juna raspravljati o odnosu vlasti prema tim opštinama, ne treba da se čudite. Nisu ti ljudi krivi. NJih neko treba da zaštiti. Vi ste ministre dužni da brinete o predsednicima opština i gradonačelnicima i da stanete na njihovu stranu. Vi ste njihov predstavnik u Vladi Republike Srbije, a ne da kažete da oni brukaju državu Srbiju time što se žale Savetu Evrope. Žale se Savetu Evrope zato što nemaju kome u svojoj rođenoj zemlji da se požale i moraju da se žale Evropi i svetu.

Što se tiče Zakona o javnim agencijama. Čuli smo tu danas od naših kolega ovde kakva je situacija i ja ću pročitati samo jedan citat, izjavu predsednika Vučića, tada premijera, koji je rekao: „Smanjenje broja poslanika, smanjenje ministarstava na 15, smanjenje broj agencija, zavoda, biroa i saveta sa 136 na manje od 50, ukidanje funkcija državnih sekretara. Time ćemo uštedeti ogroman novac, neću da kažem samo više desetina miliona evra, već više od stotinu miliona evra.“

Pitam vas, ministre Ružiću, da li znate koliko danas imamo ovakvih tela i ako je ukinuto, koliko je ukinuto i ugašeno, ako nije zašto nije? I zašto je predsednik Vučić, tada premijer, slagao da će to sve da ukine i uštedi stotine miliona evra? To vas pitam zato što oni danas troše pare, velike pare građana Republike Srbije. Pa, na primer, samo u Agenciji za energetiku plata predsednika Saveta Agencije za energetiku je tri hiljade evra, a plata članova Saveta će biti dve i po hiljade evra, samo u jednoj agenciji, da ne govorim o drugim agencijama, evo, recimo, Agenciji za bezbednost saobraćaja 150 hiljada direktor, rukovodioci od 122 do 133 hiljade.

Oni imaju veće plate nego što ima i predsednik države i ministri i poslanici i svi drugi ljudi. Dakle, to govori o tome da za šest godina tu ništa nije promenjeno. I sad vi danas kažete, vlast kaže da ne treba da protestuju malinari, povrtari, ratari, voćari i ostali zbog niskih cena i lošeg stanja u poljoprivredi, da ne treba građani da protestuju zašto što je gorivo najskuplje u regionu, vi ništa ne činite da njima olakšate, ali zato ovi se baškare već šest godina, i javna preduzeća i agencije i svi ostali. Dakle, to je taj sistem koji vi nećete ili ne znate da promenite svih ovih šest godina.

Na kraju, evo, imate i kancelariju bivšeg predsednika Tomislava Nikolića koja je dobila budžet oko milion evra za saradnju sa Kinom i Rusijom. Dajte te pare poljoprivrednicima, dajte mladim studentima i stipendistima, to bi dalo daleko veće efekte nego što će dati da se neko zbrine i prima danas platu od 150.000 dinara i plus 45.000 za odvojeni život od svoje porodice.

Naravno, ne mogu da ne pomenem i to da pojedine od ovih agencija ne znamo šta rade. Evo, na primer, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza, koja treba da pomaže izvoz Republike Srbije i izvozne kompanije, u više tranši je kompaniji „Pink“ dala 10 miliona evra od 2014. do 2017. Dakle, Agencija za osiguranje i finansiranje izvoza je televiziji dala 10 miliona evra kredita i pozajmica u periodu od tri godine, para građana Republike Srbije, to su njihovi novci. To nisu tržišne pare, pa da od banaka uzima „Pink“ ili neko drugi i da plaća visoke kamate, nego su to pare građana Srbije. Zato građani treba da protestuju protiv ovakvog režima, jer je samo po njihovim leđima teret reformi, a ovi ostali se i dalje baškare u državi Srbiji.

Naravno, kada govorimo o izboru guvernera, viceguvernera, takođe i tu ću pokazati jednu veliku efikasnost i Skupštine i države. Što se tiče Predloga za viceguvernera koji će biti izabran ovih dana, Narodna skupština Republike Srbije, dakle ovaj dom, na sednici održanoj 22. marta ove godine doneo je Odluku o izboru direktora Uprave za nadzor nad finansijskim institucijama i postavio za direktora čoveka koji sada treba da bude viceguverner Narodne banke. Na prošloj sednici 28. maja, dakle, pre nekoliko dana ili pre dve nedelje, ste ukinuli to telo. Znači, čoveka ste pre tri meseca i nešto više od tri meseca postavili za direktora tela koje ste za tri meseca ukinuli i sad ga postavljate za viceguvernera.

Naravno, što se tiče Predloga za guvernera, čuli smo danas raznorazne moralne ocene samog kandidata gospođe Tabaković i njenih afera, koje i te kako imaju veze sa moralom i to da je „Telekom“ otplatio njen stan od 70 hiljada evra, da je „Farmakomu“ mimo propisa dala 25 miliona evra, da je njena ćerka direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i da je službeni vozač vozi od Novog Sada do Beograda da polaže ispite, da je zet neki sekretar u Ambasadi u Rimu, da je naručivala raznorazne naslone za noge, viski, kikiriki za svoje zaposlene u banci i, naravno, verovatno sve to nije bilo sporno da ona ponovo dobije mandat od pet godina, verovatno zbog toga što je nedavno zaposlila i Nikolu Popovića u Narodnu banku, brata žene Andreja Vučića, pa je verovatno to nadomestilo sve ove prethodne probleme koje je ona imala.

Inače, njena plata je 537 hiljada, viceguvernera 424 hiljade, ostalih zaposlenih od 200 do 300 hiljada dinara. Kada tako postavite stvari i takve poruke pošaljete građanima, ministre, budite potpuno sigurni da će se građani kad-tad osvestiti. Neće moći ni ovaj „Pink“ koji je uzeo 10 miliona, ni svi ovi drugi prorežimski mediji uspeti da zamagle tu činjenicu i ovo o čemu ja vama danas govorim, a mogao bih da vam govorim satima, i ja i moje druge kolege, i to da ćete prekršiti, da će Skupština Srbije prekršiti Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, jer poslat je predlog dva kandidata za člana Odbora Agencije za borbu protiv korupcije, zato što i nju želite da devastirate, zato što su tamo stopirani procesi i protiv Tomislava Nikolića i Siniše Malog i Aleksandra Vulina. Jedanaest funkcionera je bilo na udaru u Agenciji za borbu protiv korupcije. Protiv nekih od njih su tužilaštvu i prosleđene prijave, ali se ništa po tom pitanju ne radi jer ste vi vlast i smatrate da dok ste na vlasti možete da radite šta god hoćete, da se bahatite koliko god hoćete i da zloupotrebljavate funkcije za lično bogaćenje.

Rešite to. Prvo krenite od opozicije i onih koji su bili na vlasti ranije, usvojite Zakon o poreklu imovine, a onda podnesite i vi račune građanima Republike Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Poštovana guvernerko, predstavnici Ministarstva, evo, danas raspravljamo o 11 tačaka koje su na dnevnom redu, po starom i dobrom običaju u objedinjenoj proceduri, po hitnom postupku ponovo. Ruku na srce, kada govorimo o objedinjenoj proceduri, bivalo je to i mnogo gore na prethodnim sednicama, danas možemo naći i neku vezu između većeg dela zakona koji su danas na dnevnom redu. Međutim, ta praksa usvajanja zakona po hitnom postupku koji su jako važni, jedan od njih je i Zakon o privrednim društvima koji ima 161 član, dobili smo u sredu saziv sednice, on je u ponedeljak ušao u Skupštinu, dakle, apsolutno nedovoljno vremena za ozbiljnu pripremu, da ne govorim za ozbiljnu raspravu u parlamentu. Ali, to jeste način vođenja Srbije u poslednjih šest godina, koju aktuelni režim vodi.

Dakle, ako govorimo i o tim hitnim postupcima i težnji zapravo da Srbija postane evropski uređeno društvo, pročitanju vam samo jednu rečenicu iz evropskog izveštaja a ona kaže – treba smanjiti korišćenje hitnih postupaka, moraju se izbeći mere koje ograničavaju mogućnost Narodne skupštine da delotvorno razmatra zakonodavstvo. Dakle, svi na to upozoravaju, ali naravno, nastavlja se praksa starog rada da govorimo o velikom broju zakona, da se što netransparentnije donose zakoni, iako od svakog zakona građani Republike Srbije mogu na svojoj koži da osete ili greške ili ono što on može da donese dobro.

Kada govorimo danas o setu ovih zakona koje predlaže Narodna banka, možemo reći da zapravo monetarna politika i ekonomska politike Republike Srbije, odnosno Vlada Republike Srbije, imaju jedan te isti cilj, a to je da se teret kompletnih reformi o kojima slušamo već šest godina preko leđa građana Republike Srbije ostvari, da privreda i domaći preduzetnici zapravo imaju jedan podređeni odnos u odnosu na strane preduzetnike, strana preduzeća i strane firme. Ta politika stvaranja poslovnog ambijenta za razvoj preduzetništva, za rast privrede u Srbiji na duži rok je nemoguća, zato što Vlada Srbije sa svojom ekonomskom politikom i Narodna banka sa svojom monetarnom politikom žele samo da na kratak rok, radi nekakvih propagandnih ciljeva, stvaranja privida da se u Srbiji bolje živi, da je u Srbiji sve sjajno i bajno, da je u Srbiji sve odlično, zanemaruju ono što će na duži rok i na duže staze osetiti pre svega privreda Srbije, a odmah zatim i građani Republike Srbije koji žive u ovoj zemlji.

Godine 2016. najavili ste da ćete promeniti preko 40 zakona koji se tiču preduzetništva u Srbiji, da će to biti godina preduzetništva, danas se nalazimo u 2018. godini, dobili smo pre dva dana ovde u skupštinsku proceduru zakon sa 161 članom, Zakon o privrednim društvima, i sada treba na taj način da rešimo poslovni ambijent u Republici Srbiji.

Kakav je odnos i monetarna politika ove zemlje prema privrednicima, o tome najbolje govori podatak koliko je učešće malih i srednjih preduzeća u stvaranju BDP-a u Srbiji. Nadam se da guvernerka jako dobro zna da je to negde oko 30-ak procenata, tačnije, po zadnjim zvaničnim podacima sa 32% privatni preduzetnici učestvuju u kreiranju BDP-a. Prosek u Evropi je 60%. Jedna Bugarska ima 60%, Hrvatska ima 51%, u Srbiji preduzetnici učestvuju sa svega 30%.

Kada govorimo o tome, to ništa ne čudi, zato što vi vašu pažnju ne usmeravate prema malim i srednjim preduzećima, vi ste pre svega fokusirani na nekakve strane investitore koji od Srbije i od građana Srbije prave jeftinu radnu snagu i prave robovlasničko društvo, gde dovodite raznorazne pletače kablova i najavljujete to kao zlatno investiciono doba Srbije, gde građani Srbije treba da budu srećni i zadovoljni ako dobiju radno mesto u fabrici da pletu kablove, nose pelene i primaju 200 evra za to. Dakle, na tim osnovama se ne može izgraditi ekonomija i privredni rast u jednoj zemlji. Dakle, na tim i takvim osnovama gde dajete 10.000 i više evra strancu po jednom zaposlenom radniku, ne možete imati rezultat u Srbiji. E, kad nemate rezultat, vi onda pribegavate nekakvim drugim merama kako biste stvorili privid nekakvog rasta i ekonomskog razvoja u Republici Srbiji. Međutim, i to teško ide.

U zadnjih šest godina do 2017, Srbija je bila poslednja zemlja u regionu po visini stope rasta BDP. Prosečna stopa za pet godina je 1,3 procentna poena. Prosek na Balkanu je 2,3. Dakle, mi smo duplo manji od svih ostalih zemalja. Iza smo Crne Gore i Bosne i Hrvatske i Slovenije i Makedonije. To je istina. Dakle, govorim zvanično statističke podatke.

Dalje, Srbija spada među 40 zemalja sa najnižim rastom BDP. Vi govorite o nekakvom ekonomskom tigru, o nekakvom prosperitetu, nekakvom razvoju, a čini mi se sve gore i gore se stvari odvijaju ovde u Srbiji i tek će se odvijati. Tu ima, poštovana guvernerko, naročito i vašeg udela kada govorimo, pre svega, o vašoj monetarnoj politici, situaciji da sa jedne strane imamo najnižu stopu privrednog rasta. Ne govorim o 2018. godini, molim vas da, kada mi budete odgovarali, da ne govorite o stopi u prvom kvartalu ove godine, jer je i prošle godine u prvom kvartalu on bio preko 3,5% pa je spao na dva. To se gleda na nivou godine.

Dakle, imamo najnižu stopu rasta. Imamo javni dug koji je 60% danas BDP ili ti 24 milijarde i imamo dinar koji je ojačao prema evru za 5%, koji je ojačao prema američkom dolaru za 15 procentna poena i dinar je najjača valuta sada izgleda u svetu. Gde je tu logika? Nešto ne štima. Ako imate jaku valutu domaću, imate valjda i privredu, razvoj privrede, a mi kod nas nemamo razvoj privrede. Imamo konstantna i nova zaduženja i imamo jaku valutu. Odgovor je da se dinar precenjuje veštački. Tu nema nikakve dileme. To je potpuno jasno. Sada kada ste predložili ove zakone, pre svega Zakon o izmenama i dopunama Zakona o NBS, može se sublimirati u jednoj jedinoj rečenici, a to je da se ukida uprava za nadzor. Dakle, ne sadrži nikakve suštinske promene u radnu NBS niti neke stvari koje su vezane za vođenje monetarne politike u Srbiji, a trebali bi.

Reći ću vam kako vi utičete na stanje ekonomije u Srbiji. Kao prvo Narodna banka, kao institucija, koja između ostalog postoji sa jednim jedinim zadatkom, a to je da obezbedi dovoljnu količinu novca u prometu i vi to vrlo dobro zante, da Srbija danas ima tri puta manje novca u prometu nego koliko je to potrebno. Posledica toga je apsolutno zastrašujuća nelikvidnost privrede i građana Srbije i dugački rokovi plaćanja.

Kada govorimo o nelikvidnosti, gospođo guvernerko, danas u Srbiji imati 36.000 blokiranih privrednih društava, imate iznos blokade 2,5 milijarde evra. Pored vas i Vlada Republike Srbije kasni sa povraćajem PDV na koji imaju pravo i ostvarili su, dobili rešenje privrednici. Stalno je taj iznos negde oko tridesetak milijardi duga za povraćaj PDV. U toj, takvoj situaciji, normalno da ne možemo govoriti o privrednom rastu i privrednom razvoju.

Novčana masa jeste nešto veća nego što je bila 2012. godine. Tačno je, povećali ste u jednom iznosu, ali nedovoljno. I dalje nedovoljno koliko treba da bude dovoljno, praktično da bi mogla da funkcioniše privreda i građani. To što je povećana, povećana je, pre svega, kao posledica bede stanovništva Srbije, jer je ta beda uslovila rast kreditne aktivnosti tih naših građana.

Kada govorimo o jakom dinaru. To zaista deluje dobro. Znate, kada građani pogledaju, ne moraju da jure sada neke menjačnice, dilere po ulicama da menjaju devize, da jure da li će danas biti više ili manje, ali da li je to realno stanje Srbije i stanje ekonomsko u Srbiji? Nije. Prvo, što se tiče tog trenutnog kursa dinara, on je posledica, pre svega, interesa stranaca, kao što znate, koji državi pozajmljuju novac. I ovde ćemo govoriti sada o tome. Oni pozajmljuju državi novac i ostvaruju visoke prinose, visoke profite. Dakle, unose devize. Odnos ponude i potražnje definiše kurs, ako se ne varam.

Ovakav kurs odgovara uvoznicima. Gospođo guvernerka i te kako, ali je vrlo depresivan za sve one firme koje se bave izvozom u Republici Srbiji, a valjda bi i naša pažnja trebala da bude fokusirana na njih, da proizvodimo i izvozimo, ali ovakav kurs je depresivan za sve firme koje se bave izvozom.

Dalje, ako govorimo o monetarnoj politici, apsolutno sam stanovišta i smatramo, kao Narodna stranka, da referentnu stopu treba nadalje obarati sa ciljem da ona bude 2%. Pre svega zbog pojeftinjenja kredita, što bi zapravo dovelo i do povećanja privredne aktivnosti za razliku od ovoga što sam do sada govorio, a to je zamiranje privredne aktivnosti, jer 30% svega preduzetnici učestvuju u kreiranju BDP.

Vođenje pravilne monetarne politike jeste preduslov bilo kakvog privrednog napretka i tu verujem da se svi oko toga slažemo, ali nema sreće u privredi ove zemlje gde su kamatne stope sa troškovima kredita veće nego što su profitne stope. Dakle, kada dođete u takav stadijum ne možete govoriti o bilo kakvom privrednom rastu i razvoju jedne države.

Naravno, kao rezultat svega toga mi na sednici današnjoj na dnevnom redu imamo i zakone, odnosno sporazume o novim kreditima i novim zaduženjima. Republike Srbije, odnosno njeni građani danas duguju 24 milijarde evra, taj dug je 60% BDP. Godine 2012. pre vašeg dolaska na vlast, taj dug je bio 15 milijardi. Dakle, bio je skoro za deset, da budem precizan 9 milijardi je bio manji nego što je danas. E, sada kada vi govorite o svim vašim uspesima u ovih šest godina, ne možete da kažete da to nije istina. Deset milijardi evra je ova vlast zadužila Republiku Srbiju za šest godina vašeg mandata. Sada kao najveći uspeh predstavljate to što u zadnje dve godine nije nastavio da raste javni dug u odnosu na 2015. godinu kada ste dostigli vrhunac, kada je javni dug bio 25, 3 milijarde, odnosno 76% BDP.

Dakle, to je činjenica. Kada govorite o rastu BDP u prvom kvartalu treba da kažete i da ste u ovoj godini već zadužili građane Republike Srbije sa novih 504 miliona u prvom kvartalu emitovanjem hartija od vrednosti. Sada, danas na ovoj sednici zadužujete građane Republike Srbije za novih 225 miliona evra. Dakle, nastavlja se pogubna politika daljeg zaduživanja Republike Srbije i njenih građana, pri tom se stalno služite ekonomskim kategorijama suficita i deficita od kojih apsolutno ne zavisi život građana to jest zavisi ali onda kada nemate suficit kojim se hvalite, nego umesto što imate suficit isplaćujete vaše obaveze prema građanima Republike Srbije, bilo da su to preduzetnici, bilo da su poljoprivrednici, ali vi ne servisirate vaše obaveze, tekuće i dospele, pa kažete, imamo deficit, višak para u budžetu. To nije nikakva sposobnost, ali vi zbog propagande i laži kojima vladate šest godina želite da predstavite građanima takvu pogubnu ekonomsku politiku.

Kada govorite o padu, a maločas ste govorili, slušao sam vas pažljivo, odnosu BDP, odnosno padu duga u odnosu na BDP, tako je, rekli ste da je on danas 60-ak%, bio je 76% 2015. godine, rezultat tog pada nije povećanje privredne aktivnosti nego veštački podizanog dinara, odnosno održavanog dinara i kursnih razlika i odnosa evra i odnosa dolara. Dakle, vi da imate realan rast on bi se pokazao, ne bi govorili o 1,3 rastu nego bi govorili o rastu 4 ili 5%, govorili bi o investicijama, a ne da budemo na začelju da naš rast bude daleko manji od svih zemalja u okruženju. Znači, Srbija je iza Crne Gore, iza Bosne, iza Hrvatske, da ne govorimo o Rumuniji, o Bugarskoj i ostalim zemljama. Jedino možemo sa Makedonijom da se poredimo, ali kako stvari teku i Makedonci će biti iznad nas. Rezultat toga su i prosečne plate, gospođo. Prosečne plate su u Srbiji i dalje daleko od onoga što imaju naše komšije iz drugih susednih zemalja.

Jedino mi i Makedonci smo tu na 400 i nešto evra, svi ostali imaju više, i Crna Gora i Hrvatska i Bosna, i da ne pominjem stalno jedne iste. O minimalnim platama da ne govorim, jer smo tu poslednji, ubedljivo smo poslednji. Ne možemo čak ni sa afričkim zemljama da se poredimo.

Sad vi govorite da je to neki veliki uspeh što smo dostigli platu 400, dva, tri evra. Kad bi kurs dinara danas oslikavao stanje u privredi, ne bismo imali ni tih 400 evra, nego bi bilo ispod 400 evra. Dakle, sve je farsa i sve je predstava za građane Srbije, koji treba da poveruju da je u stvari njima mnogo bolje nego što vi govorite i nego što oni osećaju – da ovde teče med i mleko, da je dinar najstabilnija valuta, da oni imaju najveće plate u regionu, da je u Srbiji zadovoljstvo živeti, da privrednici rade odlično, ostvaruju ogromne profite. Ali, to je možda na vašoj televiziji. Možda biste to vi želeli da tako bude. Ali, vi to ne znate da uradite. Šest godina vladate i posle šest godina i dalje govorite o tome kako je neko drugi kriv za ovakvo stanje u Srbiji.

Još je veći paradoks zašto uzimate ove zajmove. Uzimate za javna preduzeća – za „Srbijagas“, za EPS, za železnice. Zadužićete Srbiju 160 miliona evra za javna preduzeća, koja su pri tom kancer srpske ekonomije i koje ne reformišete, znate zašto? Zato što oni služe za raznorazne koruptivne mehanizme, kampanje i šta ti ja znam sve, ali zato reforme idu po leđima građana, da li su u pitanju penzioneri, da li su u pitanju zaposleni, da li su u pitanju poljoprivrednici, da li su u pitanju mala i srednja preduzeća, a oni su zaštićeni kao beli medvedi. Na to vas upozorava i Fiskalni savet i MMF i svi ostali, ali, jednostavno to dalje i dalje teče tako. Šest godina ta ista javna preduzeća i dalje se finansiraju iz budžeta. Parama građana Republike Srbije se oni bahate i njihovi šefovi. Takođe, Poštanska štedionica, sa 40 miliona evra, za koju uzimate zajam i za zdravstveni sistem 25 miliona.

I sve to prolazi u ovakvim raspravama sa zakonima, gde ne možemo da se posvetimo, niti da građani znaju šta stoji iza nekog zakona u jednoj netransparentnoj raspravi, pa ću se osvrnuti samo na jedan član ovolikog zakona o privrednim društvima, koji ima 161 član.

Naime, u članu 259. ovog zakona predviđa se da se tržišna vrednost akcija javnog akcionarskog društva utvrđuje kao ponderisana prosečna cena ostvarena na regulisanom tržištu odnosno multilateralnoj trgovačkoj platformi.

Dalje, izmenom člana 475. ovog zakona preciziraju se odredbe kojima se utvrđuje postupak ostvarivanja prava na otkup akcija nesaglasnih akcionara, tako da se predviđa da javno akcionarsko društvo koje ispunjava kriterijume likvidnosti, definisane u članu 259, ima obavezu da od nesaglasnog akcionara otkupi akcije koje su predmet zahteva po vrednosti koja je jednaka tržišnoj vrednosti.

Dakle, prosto rečeno, da bi građanima bilo jasno, vi menjate zakon i da umesto, kao što je bilo do sada, vrednost akcije ponudite po tri aspekta – tržišna cena, knjigovodstvena cena ili procenjena vrednost akcija, to brišete sada u zakonu i ostavljate da se ne isplaćuje akcionarima najveći iznos od ove tri ponuđene, tržišne, knjigovodstvene i procenjene, već samo tržišna cena. Zašto? Zato što ćete isplaćivati, a kad govorim o akcionarima govorim o običnim akcionarima, dva miliona ljudi ima pravo na besplatne akcije, recimo, Aerodroma, sutradan „Telekoma“, možda i „Komercijalne banke“, oni neće moći da dobiju, da izaberu najvišu vrednost kada se pravi procena vrednosti akcije, već će im država ponovo zavući ruku u džep i uzeti deo sredstava, jer će im isplatiti po posebnim procenama tržišnu vrednost akcija. I to je verovatno, a želim da mi odgovorite, možda jedan razlog za to i sadašnje stanje Aerodroma Beograd, a sutradan i drugih društvenih sistema koja su budu privatizovala, i na šta će mali akcionari, odnosno građani Srbije koji su upisali akcije, imati pravo? Ovim zakonom im sasvim sigurno smanjujete vrednost akcije na koju bi građani imali pravo. Ponovo njima zavlačite ruku u džep, a javna preduzeća nastavljaju da se bahate. Zahvaljujem.

Hvala.

Neću moći u dva minuta da tandemu ministra i guvernera objasnim i da sa njima polemišemo o ekonomskim teorijama, fiskalnim teorijama, monetarnim. To možemo na nekom drugom mestu.

Zaista bih voleo da sve ovo što ste vi izneli građani osećaju, kao što ste rekli, na svojoj koži. Kako reče ministar – građani iz dana u dan osećaju boljitak i napredak. Zaista ne znam, možda ja ne pripadam toj grupi, možda postoje neki koji osećaju. Vi verovatno, gospođo Tabaković, u Narodnoj banci i te kako osećate boljitak jer primate platu 530.000 hiljada. Vaši saradnici primaju po 400 i nešto hiljada dinara. Prosečna plata u Srbiji, za koju kažete da je najveća nego ikada, je 410, 415, 420 evra i time se hvalite.

Dakle, 25% građana Srbije je na ivici apsolutnog siromaštva. To su rezultati. I, hvala vam, poštovana guvernerko, što ste potvrdili da je javni dug povećan za 10 milijardi. Naravno, izneli ste argumente i zamenili teze kako je to zbog ovoga ili zbog onoga. Takođe, ne možete da opovrgnete činjenicu da imamo najniži privredni rast u regionu. I, to što sada želite da zamenom teza kažete da je stanje u Srbiji sjajno, nećete uspeti. Zapravo, vi možete neko vreme obmanjivati građane i pričati im sve te bajke koje oni slušaju, ali doći će trenutak kad će oni zavući ruku u svoj džep i shvatiti kako se u Srbiji živi, i privrednici, i lekari, i poljoprivrednici, i preduzetnici.

Još jednom vas pozivam, gospodine Đorđeviću, pošto želite da se javite za reč, niste mi odgovorili za konkretno pitanje vezano za Zakon o privrednim društvima, vezano za aerodrom i budući način obračuna akcija na koje imaju pravo mali, odnosno obični akcionari Republike Srbije, koji ih ima preko dva miliona u Republici Srbiji. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, reklamiram član 109. Poslovnika iz prostog razloga što se iz sednice u sednicu nastavlja brutalno vređanje i zloupotreba Poslovnika od strane Rističevića, a evo sada i Arsića, kome niste izrekli opomenu na to što je gospodina Jeremića nazvao potomkom, mene lično ovde nazvao potomče, ako sam dobro čuo, gospodin Arsić da kradem, da ne mogu da kradem, da smo lopovi itd. Dakle, za to se izriče opomena, gospodin predsedavajući, na takve izjave i ovo što govore ovde u mikrofon. Vi apsolutno niste odreagovali, iako su govorili o svemu osim o povredi Poslovnika.

Ako već govore o tome, govore o tome ko je lopov, ko krade, neka krenu od sadašnje i aktuelne Vlade, neka se ne vraćaju u 2008. godinu, pa neka počnu od Vulina, preko Siniše Malog, preko Ane Brnabić i svih ostalih koji sede ovde uz vašu podršku, a i te kako imaju šta da odgovore građanima Srbije o svojim računima, o svojim ofšor firmama, i o drogi u automobilima, i tetkinim stanovima i da ne nabrajam o čemu sve ne. Ako već to radite, onda počnite prvo od vas, a nemojte da optužujete da su lopovi oni koji su danas opozicija već šest godina. Kako oni mogu da kradu? To kako je meni, ja sam gospodine Arsiću, za razliku od mnogih, mnogo pre politike radio neke poslove, radim ih i danas, i potpuno mi je svejedno, još bolje živim danas, nego kada sam bio na vlasti, ako već vučete za jezik.

Nemojte da vređate poslanike ovde. Nemojte da dozvoljavate da bez opomena prolaze ovakve izjave i ovakve optužbe, a sa druge strane opozicione poslanike kažnjavate. Gospodin Arsić je mene kaznio što sam rekao da poslanici vlasti čitaju literarne radove. To je bilo dovoljno da dobijem dve opomene i isključenje, a za ovo lopov, potomak, krade, potomče i ostalo, to kao nema veze, oni mogu da govore šta hoće, da nas vređaju kako ko hoće i za to se opomena ne izdaje.

Zahvaljujem predsedavajući.

Hvala na odgovoru gospodine ministre, s tim što neću vam uzeti za zlo ovaj prvi deo, pretpostavljam da ste o meni govorili da sam bio predsednik opštine, pa sad trošim nekakve pare koje sam zaradio ranije, ali nema veze, neću odgovarati.

Konkretno, o ovom odgovoru vezanom za akcije koje ste pominjali.
Pozvali ste se da međunarodne evropske standarde, ja ću vam pročitati. Dakle – u skladu sa važećim međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja koji se primenjuje u državama članicama EU, procena vrednosti akcija tj. tržišna vrednost kotirane hartije od vrednosti, ne zahteva nikakve dodatne korekcije u odnosu na zakonski predlog koji smo do sada imali.
Naime, u skladu sa paragrafom 77, međunarodnog standarda finansijskog izveštavanja, odmeravanje i fer vrednosti, kotirana cena na aktivnom tržištu pruža najpouzdaniji dokaz fer vrednosti koristi se bez korekcije u odmeravanju fer vrednosti, kad god je ona dostupna.
Dakle, ja sam vas konkretno pitao - zašto u ovom zakonu sada ukidate mogućnost da se utvrdi najveća cena mogućih akcija, već im samo nudite tržišnu cenu? Zato što se to tiče dva miliona građana Republike Srbije koji imaju pravo na besplatne akcije i koji će sasvim sigurno dobiti manje onoga trenutka kada se budu ta javna preduzeća privatizovala, da li je u pitanju Aerodrom Beograd, da li je u pitanju EPS, da li Telekom ili neko drugi, oni će de fakto po ovakvom predlogu zakona dobiti manje para, nego što bi dobili da je ostao član zakona nepromenjen 259. To je konkretno pitanje.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovana premijerko, pažljivo sam gledao koliki trud i napor tokom današnjeg dana ulažete da opravdate Sinišu Malog. Imam utisak kao da sedite na optuženičkoj klupi i da ste vi njegov advokat, a to je zato što za ministra finansija predlažete čoveka koji je doneo odnosno poneo sa sobom pun kofer afera. Da tu sedi ministar Vujović, koji je otišao iz nepoznatih razloga, ne biste imali potrebe da ulažete toliko energije, niti biste imali ovoliko pitanja o aferama koje ste danas morali da odgovarate u ime Siniše Malog.

Ali, gospodin Vujović očigledno nije bio spreman da učestvuje u nečemu na šta ste ga vi terali, odnosno verovatno terali, neke radnje koje su protiv zakona ili u nečijim privatnim interesima, pa zato i nije bio podoban, trebalo je dovesti nekog ko očigledno i te kako ima iskustva sa finansijskim malverzacijama i transakcijama, o čemu govori sve ovo o čemu ste danas mogli da slušate i branite gospodina Sinišu Malog.

Ja neću da detaljno govorim o svim tim malverzacijama, jer ja gospodina Sinišu Malog ne poznajem. Ja sam ovo o njemu slušao ili čitao kao građanin Srbije. Da li je istina, neko će dokazati jednog dana. Ali, kada govorite o novom ministru finansija. koji je jedan od aktera 24 sporne privatizacije ili barem za devet, dok je on bio na čelu direkcije za tendere. Zatim, govorite o novom kandidatu za ministra finansija gospodinu Malom, koji je takođe osumnjičen da je učestvovao u aferi iz sporne privatizacije „Beopetrola“ od strane „Lukoila“, za šta je i Savet za borbu protiv korupcije rekao da je država oštećena za 100 miliona evra. Zatim, 24 stana čija je vrednost pet miliona evra i koje je pravio zajedno sa svojim kolegom Srđanom Dabićem, sa kojim je nastavio da radi u „Lukoilu“ pošto su privatizovali tu firmu.

Dalje, rušenje u Savamali, gde se hvalio i svojoj supruzi, za šta je od strane predsednika Republike osumnjičen odnosno označen kao jedan od ključnih aktera, predsednik je nazvao vrh beogradske vlasti kompletnim idiotima. Zatim, 10 hektara prisvojenog poljoprivrednog zemljišta za uzgajanje komposta od strane njegove porodice. Zatim, 95 hiljada evra za koje njegova supruga tvrdi da je naterana da kaže da joj je to otac ostavio, raznorazne of šor firme itd, itd.

Potreban je zaista jedan veliki razlog da se usudite da branite ovakvog čoveka ispred građana Srbije, ne ispred nas. I ovo, ili je razlog to što je gospodin Siniša Mali to zaslužio, jer je neko tražio od njega da radi nekakve ovakve stvari, ili što se od njega očekuje da ono što je sjajno radio u prošlim životima u vršenju vlasti, ovo mu je treća Vlada u kojoj će on biti akter, da to nastavi i da radi sada u ovom režimu zajedno sa vama.

Ovo je jedan bahat potez vlasti i vi gospođo premijerko ste vrlo bahati kada je u pitanju unutrašnja politika, ali ste vrlo nemoćni kada je u pitanju spoljna politika. Predlagati ovakvog kandidata, sa najviše afera, kandidatom za ministra finansija, koji je sigurno u ovoj vlasti poslednjih šest godina čovek sa najvećim brojem afera koje ga prate, jeste ponižavanje Srbije i ruganje građanima Republike Srbije, a da pri tom niste dali odgovor ni na jednu od tih afera za koje se čovek sumnjiči.

Možda on nije odgovoran ni za šta od ovoga. Možda ja ovo ne bih govorio uopšte, ali, trebali ste da dođete i da kažete da to nije istina. NJega je osumnjičio i optužio predsednik Republike Srbije, koga on danas predlaže za ministra finansija. Možda zato što treba da štiti interese u saradnji sa arapskim kompanijama, vezano za „Etihad“ ili za „Beograd na vodi“, gde je on bio glavni saradnik predsednika i neko ko komunicira sa arapskim kompanijama.

Ali, ono što je problem je – šta će biti rezultat toga? Ovo je četvrti ministar finansija od 2012. godine od kako vi vladate i sve je gore i gore.

Dakle, vi gospođo slobodno možete da se smejete, ali, činjenice su neupitne. Godine 2012. javni dug Republike Srbije je bio 14,9 milijardi evra. Danas, ili tačnije na dan 30. aprila ove godine, javni dug Republike Srbije je 23,9 milijardi evra. Zadužili ste građane Republike Srbije 10 milijardi evra. Nemojte se smejati. To je nešto ispod 60% danas BDP-a. Niste vratili ništa, već ste se u prvom kvartalu ove godine zadužili za novih 504 miliona evra. Govorim podatke Ministarstva finansija ili Uprave za javni dug. Dakle, ništa ne izmišljam.

Što se tiče suficita o kome govorite, u ovoj godini 3,7 milijardi, a prošle godine je u istom periodu bio 11,8 milijardi. Sve to što želite da prikažete kao veliki uspeh, to osećate samo vi na vlasti. I vama je očigledno za ovih šest godina mnogo bolje, ali zato građanima Republike Srbije mnogo gore i sve će biti gore.

Kad pričate da je neko drugi odgovoran za stanje u državi, ja ću vas podsetiti da u vašoj Vladi danas sedi najmanje devet ministara koji su bili ministri u različitim vladama od 2000. godine i oni su i te kako odgovorni za to za šta vi optužujete neke druge. Trebate biti svesni kad govorite o tome. Ministar finansija, koga predlažete, je jedan od tih ljudi.

Ne znam kakvo će stanje u Republici Srbiji ostati posle vladavine i režima Aleksandra Vučića, ali na osnovu ovoga što smo videli na koji način funkcioniše Siniša Mali, mogu sa sigurnošću reći da će verovatno u srpskim finansijama posle njegovog ministrovanja i upravljanja državnom kasom ostati ruševine, kao što smo imali i posle rušenja objekata u Savamali, tokom noći 24. aprila.

Zahvaljujem, predsednice.

Dakle, gospođo Brnabić, kada se pozivate na građane i rezultate izbora, ja ću vam reći, izlazio sam na izbore i na njima pobeđivao, ali ste vi poslednji koji meni možete da spočitavate podršku građana, jer nikada na njih niste izašli sami. Kada izađete pa se izmerite, onda možete da mi govorite o tome.

Što se tiče toga da paušalno govorimo o podacima, ja sam čitao podatke vašeg Ministarstva finansija, vaše Vlade i pročitaću vam ponovo. Dakle, zaključno sa 30. aprilom 2018. godine. Javni dug Republike Srbije 23,9 milijardi evra, 2012. godine bio je 14,9 milijardi evra, to je 59 koma nešto procenata BDP i emitovali ste novih hartija od vrednosti za 504 miliona evra u prvom kvartalu. Dakle, za novih 504 miliona evra ste zadužili građane Republike Srbije i Republiku Srbiju. Toliko o tome.

Nadam se da će gospodin Mali da vam objasni šta je kategorija suficita, a šta deficita i kako to utiče na državu? I, da li to ima ikakve veze sa onim kako danas žive građani Srbije. To što vi ne isplaćujete obaveze poljoprivrednicima i ostalim kategorijama, pa onda kažete imamo suficit, potrošili smo manje nego što bi trebali, to nije nikakav uspeh, to je samo manipulacija ekonomskim kategorijama.

Naravno, što se tiče ovih prozivki na ime gospodina Jeremića sve to će nadležni organi utvrditi, kao što su do sada utvrdili. Vama sad odgovara ova afera zbog našeg rejtinga, inače su oni uhapšeni pre šest meseci, ali on sigurno nikada nije davao pare građanima Republike Srbije, niti Klintonu dva miliona evra, niti Bleru, niti Šrederu, niti raznoraznim Guzenbauerima i ostalim savetnicima gde je Vučić trošio pare građana Srbije i bacao milione ovih građana o kojima vi navodno brinete. Nemojte više toliko da brinete, od vaše brige im je sve gore i gore.

Zahvaljujem predsedavajući.

Postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i ministru kulture i informisanja gospodinu Vladanu Vukosavljeviću, a vezano za gašenje signala novosadske K9 televizije, jer emisiona tehnika i veze 18. maja isključila signal toj televiziji zbog navodnog duga.

Premijerka je 17. aprila ove godine na konferenciji za medije, povodom Izveštaja Evropske Komisije rekla da joj nije najjasnije i da ne razume tačno koji su to problemi u Srbiji koji se tiču slobode medija. Pitam sada, da li sada možda malo jasnije kada jedna gospođa štrajkuje glađu, gospođa Maja Pavlović sa televizije K9 iz Novog Sada? Da li joj je jasnije šta znači ekonomski pritisci na medije kojima su izloženi svi oni mediji koji nisu u službi vladajućeg režima i koji profesionalno, odgovorno i objektivno izveštavaju građane Republike Srbije?

Mi imamo duži niz godina unazad odmazdu nad medijima koji nisu u službi vlasti i režima, pa imate primere kontrola u južnim vestima, vranjskim novinama, evo sada i K9, ali ključni problem je način finansiranja i netransparento finansiranje tih medija koji su bliski režimu. Pa, tako imate primer Televizije Kraljevo koja je iz kraljevačkog budžeta dobila devet miliona dinara, a druge dve lokalne televizije su dobile po 100.000 dinara. Te druge dve nisu u službi režima. Postavljam pitanje ministru i premijerki o načinu sprovođenja konkursa i načinu trošenja para svih građana Republike Srbije za medije, koje očito ova vlast deli na podobne i nepodobne.

To o čemu ja govorim se vrlo jasno vidi, možete pročitati u izveštaju Evropske komisije, dakle, tu stoji da nije ostvaren nikakav napredak u slobodi izražavanja, da pravni okvir Srbije mora da obezbedi veću transparentnost vlasništva i finansiranja medija. Zatim, da politički i ekonomski uticaj na medije dalje predstavlja razlog za zabrinutost. Srpske vlasti treba da osiguraju da se neformalni pritisak na uređivačku politiku ne vrši preko raspodele sredstava za oglašavanje uključujući ono iz javnih kompanija, kao i preko projektnog sufinansiranja iz lokalnih budžeta.

Dakle, cela država, ministarstva, javna preduzeća, gradovi i opštine u Srbiji finansiraju medije koji su u službi režima da šire njihovu propagandu, a ne da objektivno i profesionalno informišu građane Srbije onako kako je to predviđeno i Ustavom Republike Srbije.

Moram da pomenem i televiziju Trstenik, takođe poput Kraljeva još jedan primer, gde se prošle godine iz lokalnog budžeta od ukupno 11 miliona opredeljenih za medije jednoj televiziji dalo devet miliona, ostali ili nisu dobili ništa ili su dobili neke smešne iznose, zato što je i ta televizija u funkciji širenja propagande režima, ali ne u interesu građana koji je plaćaju. Dakle, i tu televiziju i sve ostale medije plaćaju građani Republike Srbije.

Stoga postavljam pitanje ministru kulture i informisanja i tražim pismeni odgovor i izveštaj o svim sprovedenim konkursima u 2017. godini ko je dobio i kolike iznose, po kojim kriterijumima, ko je odbijen, koji mediji su odbijeni i nisu dobili novac i zašto iz kojih razloga i po kojim kriterijumima oni nisu dobili, a ovi drugi jesu.

Takođe, postavljan pitanje premijerki Ani Brnabić, koliko je sredstava i koja su javna preduzeća, državne agencije i ministarstva platile reklamiranje u medijima u 2017. godini? U kojim medijima i na kojim televizijama su se reklamirali ministarstva, državne agencije i javna preduzeća tokom 2017. godine?

Treće pitanje postavljam takođe ministru Vukosavljeviću da mi dostavi informaciju o trošenju sredstava u Beogradu i to posebno koliko je do sada osoba sa invaliditetom obučeno u redakciji novine „24 sata“, a koliko ih je zaposleno i koliko je osnovalo svoje medije, budući da su to naveli kao osnovni kriterijum za dodelu sredstava i dobili su pet miliona dinara. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, poštovani gospodine ministre, predstavnici Vlade Republike Srbije, dame i gospodo narodni poslanici, podneli smo amandman kojim želimo da proširimo nadležnosti, odnosno obuhvat ovog zakona i da pored toga, što će pripadnici snaga bezbednosti imati pravo da konkurišu za ove subvencionisane stanove, to mogu da urade i ljudi koji rade u zdravstvu, koji rade u prosveti i obrazovanju, da mogu da konkurišu i porodice sa decom i ljudi koji su u prethodnim godinama, zahvaljujući vašoj politici, postali tehnološki višak, a nemaju rešeno stambeno pitanje. Prosto, ako se donosi jedan ovakav leks specijalis za određene kategorije građana Republike Srbije, ne smemo dozvoliti nikakvu diskriminaciju prema drugima.

Dakle, ovaj amandman zaista je opravdan i obuhvata sve društvene zajednice i zaposlene ljude u organizacijama koje su, takođe, od velikog značaja za građane Republike Srbije. Ne može niko da kaže da ljudi koji rade u obrazovanju, u obrazovnom sistemu Republike Srbije ne zaslužuju mogućnost da konkurišu za ovakve stanove. Ne može niko to da kaže ni za lekare. Ne može niko da kaže ni za radnike i ljude koji su zaposleni u ustanovama kulture ili socijalne zaštite.

Dakle, hajde ako pravimo jedan ovakav leks specijalis za određenu kategoriju, da obuhvatimo i druge. Naročito kad govorimo o pripadnicima snaga bezbednosti, neće ovo poboljšati njihov status. Prvo, oni treba da budu finansijski spremni da plate tih 500 evra po kvadratu – da uzmu kredit, da se zaduže, da se pozajme od nekog i da plaćaju taj stan u iznosu od 500 evra po kvadratu.

Sa druge strane, kakav je njihov položaj u vojsci, pošto je tu ministar odbrane, najbolje govori i najnoviji primer, da najbolji vojnik Vojske Srbije, gospodine ministre, napušta tu istu vojsku, čovek koji je Ginisov rekorder, koji je u aprilu proglašen za najboljeg vojnika u Vojsci Srbije. On napušta tu istu vojsku zato što ste godinama unazad zamrzli unapređenje vojnika, dobijanje novih činova i unapređenje njihovog statusa. Sve normalne vojske bi se ponosile da imaju jednog takvog vojnika koji je Ginisov rekorder. Čovek je ušao u Ginisovu knjigu rekorda.

Zbog vaše politike i stanja u sistemu odbrane Srbije, ljudi polako odlaze. On je samo primer da hiljade njih odlaze svake godine. A vi sada hoćete njima da ponudite jeftine stanove, kako biste verovatno rešili neke njihove probleme. Pre toga, ima mnogo problema koje treba rešiti, a iz ovog primera možemo samo sumnjati da je ovo u stvari samo rešenje za one koji budu u ovo investirali, odnosno gradili, izvodili radove, neki vaši privrednici poput raznoraznih netransparentnih projekata kao što je „Beograd na vodi“ i mnogi drugi.

Ja sam ovde ministarki Mihajlović u raspravi u načelu postavio pitanje – da li izgradnja ovih stanova na Makiškom polju ima veze sa izgradnjom „Tesla grada“, takođe na lokaciji Makiško polje, koju je najavio i Bogoljub Karić kao predstavnik BK grupe i Siniša Mali kao gradonačelnik i Milutin Folić kao gradski arhitekta? Evo, vidimo ovih dana ponovo aktuelizaciju te priče, da je BK grupa ponovo izdala saopštenje i rekla da su se stekli uslovi i da počinje grada 800 hiljada metara kvadratnih stambenog prostora na lokaciji Makiško polje savremenog „Tesla grada“, da će cena kvadrata tih stanova biti 500 evra po metru kvadratnom. Dakle, isto onoliko koliko će država da naplaćuje vojnicima, policajcima i trebala bi i drugim zaposlenima, u zdravstvu, obrazovanju, itd, uz subvenciju. Dakle, Bogoljub Karić sam prodaje po 500 evra a država subvencioniše za 500 evra. Zašto onda trošite pare? Zašto trošite pare građana Srbije? Uputite ih kod Karića pa neka kupuju za 500 evra stanove u „Tesla gradu“, na istoj lokaciji.

Kada govorimo o istoj toj lokaciji, ja imam ispred sebe anketni list koji je dobilo Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ministarka građevine mi je ovde tvrdila i pokušala da obmane i pripadnike snaga bezbednosti Srbije, građane Republike Srbije i mene, da Makiško polje nije lokacija za izgradnju stanova. Onda neko laže. Ovde jasno stoji da je u Beogradu lokacija Čukarica Makiško polje. Ili lažete pripadnike snaga bezbednosti, ili ministarka nije upoznata sa tom lokacijom gde treba da se grade ti jeftini stanovi.

Pri tom, kad govorimo o ceni kvadrata, ona je ovde definisana u Beogradu da će biti do 550 evra, plus PDV. Dakle, bićete skuplji nego Karićevi stanovi, koji će biti 500 evra. Kakva je tu logika onda? Kako može neki privrednik, investitor, privatno da gradi zgradu i da prodaje jeftinije nego država koja će da subvencioniše stanove? Ko će da uzme razliku? Ako se isplati njemu da te stanove prodaje po 500 evra, ko će onda uzeti ovu razliku koju država subvencioniše? Ko će graditi te zgrade i ko će graditi te stanove?

Pozivam vas da pre svega uvažite ovaj naš amandman koji smo podneli, jer smo isto tako podnosili amandmane i u prethodnom periodu, evo, konkretno, i u Zakonu o saobraćaju i bezbednosti na putevima, kada niste pre dva meseca prihvatili naš amandman o ograničenju na 130 km na auto-putu, pa ste dva meseca posle toga podneli predlog za novu izmenu i dopunu Zakona i to isto definisali u Zakon što smo mi predlagali.

Isto vas tako sada pozivam i za ovaj amandman. Ovaj amandman sprečava diskriminaciju zaposlenih u zdravstvu, zaposlenih u obrazovanju, u ustanovama kulture, socijalnoj zaštiti, invalidnim licima. Dakle, uz uvažavanje maksimalno onoga što rade pripadnici snaga bezbednosti, i zaslužuju pomoć države, ali, isto tako, moramo biti svesni da to zaslužuju i druge kategorije zaposlenih lica u Republici Srbiji. Zahvaljujem.