Zahvaljujem predsednice.

Poštovani ministri, poštovane kolege poslanici, pre nekoliko dana smo čuli da je vaša politika prema jednom od najvažnijih državnih i nacionalnih pitanja poražena i da smo sa slavodobitnih pet nula koliko smo vodili, kako su nam zvaničnici poručivali u kosovskom dijalogu, došli do toga da predsednik kaže da je njegova politika doživela poraz. Kako, citiraću ga: „Ta moja politika da Srbija dosta toga sačuva na KiM očigledno u Srbiji nije pobedila, jer Srbi vole da izgube sve, jer Srbi vole da kukaju nad sopstvenom sudbinom, više vole da plaču nad nečim što je ostalo daleko nego da imaju nešto u rukama.“

Dakle, neka politika je poražena, ne znamo koja. Politika Narodne stranke i Saveza za Srbiju prema KiM je potpuno jasna, a to je vođenje dijaloga sa kosovskim Albancima u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom 1244. Postavljam pitanje, koja je ta politika koja je poražena, a koju je predsednik vodio, jer to niko od građana Srbije nije znao, niti mi poslanici ovde u parlamentu? To je na kraju posao Vlade Republike Srbije. Da li je to politika razgraničenja koja je izgubila, jer smo jedino za nju čuli jer je predsednik rekao da je on za razgraničenje sa Albancima? To znači da je on želeo da razgraničava Srbiju od Srbije, da trampi naše za naše.

Ako je ta politika propala postavljam pitanje koja je sledeća politika koju će Vlada Republike Srbije voditi u briselskom dijalogu sa kosovskim Albancima i tražim da o tome informišete Skupštinu i građane Republike Srbije.

Što se tiče politike razgraničenja, jako je dobro što je ta politika doživela poraz i to je dobra vest za sve u Srbiji jer ste vi predano radili šest godina na stvaranju preduslova za tu politiku razgraničenja. Ukinuli ste srpske institucije, dali ste sve na tacni Albancima, dali ste i pozivni broj. Dopustili ste da Kosovo postane članica i FIFA i Međunarodnog olimpijskog komiteta. Naterali ste naše sudije da polažu zakletvu ispred Hašima Tačija, naterali ste Srbe da izađu na izbore u Kosovu i naprave vladu sa Ramušem Haradinajem. Postavili ste čvrste granice 10. decembra 2012. godine i bili na ivici da uradite ono što nikada niko nije, a to je da date dobrovoljno i odreknete se dela Republike Srbije, odnosno Kosova i Metohije i naših građana koji tamo žive.

Kad jedna politika ovako važna, najvažnija nacionalna politika u ovom trenutku, doživi poraz, odnosno vi koji ste je vodili, postavlja se pitanje odgovornosti. Ko je odgovoran?

Pošto vi to svaljujete na plačljiv narod Srbije, gubitnički narod Srbije, ja vam poručujem da ste vi doživeli poraz, a ne niko drugi i da iza ovog sledi ostavka i pozivam vas da podnesete svi ostavku i Vlada i predsednik Republike i da izađete na nove izbore sa novom politikom, pošto vam je ova doživela poraz.

Kao po običaju građanima Republike Srbije i nama poslanicima niste odgovorili ni na jedno jedino pitanje koje sam postavio i nastavlja se vaša šestogodišnja praksa da su svi drugi krivi osim vas za ono što se danas dešava u Srbiji. Menjate teze i obmanjujete građane kao što ste to radili i u prethodnih šest godina.

Dakle, sve što se rekli su laži, brutalne laži, počev od administrativnih prelaza. Sporazum potpisao tadašnji premijer Ivica Dačić 6. decembra 2012. godine, da vas podsetim, vi ste bili u toj Vladi, kao i u tom istom sporazumu pravila o uspostavljanju carine, kao i to što govorite UN. Ne znam šta onda tražite u Savetu bezbednosti UN ako one više nemaju nikakvu nadležnost vezano za pitanje kosovskog problema.

Što se tiče vas, ja bih vas pitao – da li možda znate šta je ovo, gospodo draga? Ovo je odluka kosovske vlade koju je potpisao vaš koalicioni partner Ramuš Haradinaj kojom se na delu teritorije Gračanice, na nekoliko stotina metara, manje možda i od 200 metara od manastira Gračanica, zadužbine kralja Milana, pravi i gradi zdanje vlade Kosova gde će biti izmeštene institucije iz Prištine na 150 metara od našeg manastira. Ovime se vi bavite i govorite građanima kako čuvate teritoriju Srbije ili ste već krenuli da se razgraničavate onako tajno kao što je i manir vaše vladavine.

Pošto znamo da su za poraz ove vaše politike krivi i plačljiv narod i gubitnički narod Srbije i iguman Sava Janjić i Rada Trajković i Savez za Srbiju i opozicija, ja ću vas pitati ko je kriv za neke druge stvari. U prethodnom periodu smo mogli da čujemo od vas i da saznamo i koliko perača prozora pogine na svakih 10 sekundi u Americi. Saznali smo da je gospodin Vučić je postigao istorijski dogovor sa Kinezima da im izvozimo svinjske glave i papke u zamenu za leteće automobile, da su Arapi naša braća i zato treba da im poklonite i srpske oranice i zemlju i PKB. Saznali smo i to da je stiglo zlatno doba, da su plate i penzije nikad veće, da će dve zgrade Beograda na vodi pokrenuti celu privredu Srbije.

Ono što nismo saznali vas pitam da odgovorite meni i građanima Srbije – ko je ubio Olivera Ivanovića i dokle se stiglo sa istragom o ubistvu? Ko je pod fantomkama rušio u Savamaloj 24. aprila pre dve godine? Ko je odgovoran za pad potpornog zida na Koridoru i šta su rezultati istrage BIA? Zašto do sada nije i kada će biti srušen objekat nelegalno sagrađen na Pančićevom vrhu? Zašto je Srbija i dalje na crnoj listi FATFA, osumnjičena za finansiranje terorizma i pranje novca i dokle ćete više da lažete ovaj narod?

Gospodo ministri, očigledno da ste se vi zbunili. Pitam ja a vi odgovarate, a ne obrnuto. Ni na jedno od osam pitanja koje sam postavio niste dali odgovor, osim što ste komentarisali ono što sam ja govorio.

Ti teroristi koji su ubijali policajce i vojnike, gospodo ministri, pa, sede sa vama u vlasti Kosova. Taj Ramuš Haradinaj je premijer koga ste vi podržali, vaša Srpska lista. Vi sa njim sedite dole, koga vi optužujete sada za to? Opet je neko drugi kriv za to, je li? I to što vi uporno bežite od odgovornosti, šest godina vladate, šest godina tražite krivce u nekome drugome za sve vaše neuspehe, zato što ste svu vlast potpisivanjem Briselskog sporazuma dali Albancima i što ste bili na ivici da izdate i teritoriju Republike Srbije, zato što su danas građani Srbije zaduženi za 10 milijardi evra novih od kako ste na vlasti, imaju najniže plate u regionu, najniže penzije, imamo najniži rast u svetu, u Evropi imamo najniži rast BDP-a i vi tražite neke druge.

Znate kako, gospodo ministri? Ako radite neki posao, a vi ste na vlasti šest godina, ne tražite alibi u drugome, nego ako ne znate, povucite se. Podnesite ostavke, sklonite se, dajte nekome drugom ko neće optužiti svoj narod, ko neće optužiti srpsku crkvu, ko neće optuživati nekog ko je vladao šest godina pre njih da je kriv za sve što su oni uradili. U Srbiji i u narodu postoji reč odgovornost, koja očigledno za vas ne predstavlja ništa. Prestanite da brutalno lažete građane Srbije. Bićete upisani u sudu istorije.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo odbornici, evo, danas govorimo o predlozima zakona o 33. tačke dnevnog reda, dakle, nastavlja se trend usvajanja zakona bez rasprave i ne treba da nas čudi što ti zakoni imaju katastrofalne posledice i kao ovaj koji je nedavno stupio na snagu, vezano za pomoć porodiljama, pa se sada svi bunimo zašto je to tako, počev od ministarke.

Što se tiče ključnog zakona koji je na današnjoj sednici na dnevnom redu Zakon o PIO, nažalost, dragi penzioneri ovo je loša vest za vas. Loša je vest zato što ovaj zakon će u budućnosti i te kako stvoriti probleme za redovno izmirivanje penzija i omogućiće političarima da njihove sudbine budu u vašim rukama, a ne kao što je do sada bio slučaj, da to funkcioniše kroz jedan sistem koji je postojao, a to je bio penzioni sistem, kakav takav, ali je postojao. Vi danas ovim zakonom ukidate taj sistem koji je postojao i dajete političarima u ruke da odlučuju od sudbini penzionera, odnosno visini njihovih penzija koje će primati.

Druga stvar, koja je takođe problematična je što ovaj zakon nigde ne predviđa da će im se vratiti ono što je oteto penzionerima u prethodne četiri godine protivustavno i to ćete morati da tražite za sudu i sigurno će neka vlast, nažalost, to morati jednog dana da vraća, a recimo na primeru jednog penzionera koji je primao 35.000,00 dinara penziju, za ove četiri godine uzeto mu je 101.200,00 dinara, ako oduzmemo onih 5.000 koji ste dali za božićno prase, dođe mu na 96.200,00 dinara, ukupno oko 800 miliona evra je dosada oduzeto penzionerima i nema najave da će se to vratiti.

Ovde slušamo o zlatnom dobu od ministra finansija, o rastu BDP, samo su zaboravili da kažu jednu jedinu stvar, a to je da nije bio na snazi Zakon o privremenom umanjivanju penzija da bi penzioneri danas imali veće penzije za 9,2%, nego što su imali 2014. godine, zato što bi to bilo usklađivanje sa stopom inflacije, kako je ta formula i propisivala. Tako da te bajke da će imati penzije veće nego ikada danas i da će svi biti bolje od kako ste vi došli na vlast, narod najbolje oseća. Ja vas pozivam da ministri siđete malo među narod, pošto ste se otuđili od njih i vidite kako oni danas žive. Kao što ste uzeli penzionerima, tako uzimate i poljoprivrednicima i svim ostalim kategorijama građana, da biste punili državnu kasu.

Kad je reč o budućoj stabilnosti i isplati penzija, hoću vam reći još jednu stvar. Dakle, kada poklonite PKB, kada poklonite državno poljoprivedno zemljište, kada poklonite RTB Bor, kada svoju ekonomiju zasnivate na pletačima kablova, kao najslabije plaćenoj kategoriji u jednoj privredi, ekonomiji, naravno da će i te kako biti problema da u narednom periodu isplaćujete penzije. Već sledeće godine, ukoliko bi ova formula, koju ovim zakon ukidate, bila na snazi ne biste mogli da uskladite penzije i da povećate onoliko koliko treba, zajedno sa rastom BDP kojim se vi hvalite.

Takođe, još jedna stvar koja će dokazati da sve što radite ovih godina je jedna velika laž, je to da danas u Srbiji odnos penzionera i zaposlenih je jedan na jedva 1,5. Dakle, na 1,5 zaposlenog imate jednog penzionera. To govori o tome da sve vaše priče i bajke o smanjenju stope nezaposlenosti padaju u vodu. Još jednom sami pokazujete da lažete. Valjda ako bi se smanjivala stopa nezaposlenosti, trebalo bi da se povećavaju zaposleni radnici, a i ovaj odnos penzionera i radnika koji svojim doprinosima treba da njima isplaćuju penzije bi bio bolji.

Kada govorite i o budućoj predvidivosti isplaćivanja penzija, reći ću vam da je jedan od velikih uspeha ove vlasti za ovih šest godina i to što ste javni dug podigli za 10 milijardi. Sa 14, na 24 milijarde. Ako smo sa 14 milijardi, kako kažete 2012. godine bili na ivici bankrota, onda smo danas verovatno bankrotirali. Dakle, tu neke stvari se ne uklapaju jedna sa drugom.

Što se tiče rasta BDP, o tome neću ni da govorim, jer je vaš prosečan rast u poslednjih pet godina, vaše vladavine, pet kalendarski završenih godina, jedva preko 1%.

Ono što je suština svega, govorili ste penzionerima da su oni zaslužni za fiskalnu konsolidaciju, da su oni ti koji su spasli Srbiju od bankrota, ja ću im reći da za ovih 800 miliona evra, koje ste im oduzeli protivustavno, nažalost, nisu urađene nikakve reforme, niti bilo kakva fiskalna konsolidacija, jer su te pare otišle na projekte poput „Er Srbija“ 200 miliona evra subvencija, menadžmenta, na čelu sa Kamarašom u „Železari“ 145 miliona evra, Beograd na vodi stotine miliona evra ne zna se tačno koliko para, jarbole, fontane, gondole, a sada čujemo od predsednika države i najavu letećih automobila. Dakle,uzima se od građana da bi se pare uzalud bacale.

Ono čime ću da završim jeste i to šta je SNS obećavala pre nego što je došla na vlast i pisala čak u „beloj knjizi“ gde je rekla da će država garantovati isplatu penzija, one moraju biti realne i usklađene sa platama i rastom cena. Dakle, ništa se od toga nije dogodilo, izuzev laži kojima stalno i svakog dana obmanjujete sve građane Srbije, pa i same penzionere.

Dakle, dragi penzioneri, žao mi je, ali ovaj zakon je jako loša vest i ulazite u jedan veliki period nezvesnosti kao i na kraju cela država Srbija i njeni građani.

Hvala poštovani gospodine predsedavajući.

Reklamiram član 104. Poslovnika, jer ste grubo prekršili taj član, jer mi niste dozvolili da se obratim na izlaganje ministara, gde jasno stoji da osnov za repliku nije samo uvreda, već i ukoliko se pogrešno protumači izlaganje nekog poslanika.

Ja sam najnormalnije hteo da odgovorim ministrima na ono što su mene oni pogrešno očigledno protumačili, vi mi to niste dozvolili i time ste prekršili ovaj član Poslovnika o radu.

Ne znam šta bi to bilo strašno da ministru finansija kažem da sa svog sajta Ministarstva finansija može da pogleda koliki je iznos javnog duga i koliko je to u procentima, da ne obmanjuje ovde svesno ili nesvesno nas poslanike i građane Republike Srbije, a i same penzionere. Na njegovom sajtu piše potpuno drugačije od onoga što je on ovde nama izneo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 103, jer dozvoljavate i dopuštate …

Ko je ukazao? Ukazao je onaj koji je vređao sve vreme.

Ali vi ste ponovo povredili isti član.

Zahvaljujem predsednice.

Postavljam pitanje predsednici parlamenta - Kada će biti zakazana posebna sednica na kojoj bi se raspravljalo o Kosovu, o dijalogu sa Prištinom i na kojoj biste poslanike, kao predstavnike naroda i sve građane Srbije upoznali sa onim što se razgovara u Briselu, sa platformom ili planovima predsednika Republike? Ovo pitanje vam postavljam naročito što ste vi prisutni u sali, jer do sada nismo dobili nikakav odgovor na zvanične inicijative i zahteve određenih poslaničkih grupa da se jedna ovakva sednica organizuje.

To šta se dešava i na koji način se vode pregovori najbolje govori činjenica da iz dana u dan slušamo kontradiktorne izjave, počev od predsednika Republike preko svih predstavnika vlasti, a znamo samo šta je ono što se dogodilo u proteklom periodu, od potpisivanja Briselskog sporazuma, pa nadalje, dogodilo se to da je Kosovu dat telefonski pozivni broj, da su ustanovljene institucije, data kompletna sudska izvršna i zakonodavna vlast, da ste ustanovili granične prelaze, da ste napravili vlast sa Ramušom Haradinajem, s kojim vladate danas na Kosovu. Da, je u međuvremenu ubijen Oliver Ivanović i da iz dana u dan, slušamo različite izjave koje teško da se mogu dovesti u vezu jedna sa drugom.

Naime, predsednik Aleksandar Vučić, ali i drugi predstavnici Republike su rekli da se razgovori u Briselu neće nastaviti sve dotle dok se ne otkriju nalogodavci i počinioci ubistva Olivera Ivanovića. Ne znam šta se dogodilo u međuvremenu ali briselski pregovoru su nastavljeni, sa druge strane ne zna se ko je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića niti ko je to uradio.

Takođe, videli smo vest da je pre neki dan, održan sastanak predstavnika Srpske liste, a čiju delegaciju je predvodio Milan Radojičić, za koga je takođe predsednik Srbije Aleksandar Vučić, rekao da nije u dobrim odnosima sa Oliverom Ivanovićem, da su imali sastanak sa Ramušem Haradinajem, i da su se vratili u parlament. Dakle, nastavljaju da obavljaju svoju dužnost u kosovskom parlamentu, kao i ministri u kosovskoj vladi. Vučić je izjavio da je nastavak razgovora sa kosovskim Albancima moguć samo ukoliko nema napada na Srbe, pokušaja zauzimanja teritorija, hapšenja kako kome padne na pamet. Sve se to dešava, a pregovori se i dalje nastavljaju.

Građani Srbije se suočavaju sa tajnim pregovorima o svojim nacionalnim interesima, o svojoj imovini, i dužni ste po Ustavu i zakonu da informišete građane šta radite na očuvanju nacionalnih interesa Srbije, i to morate da kažete jasno i glasno. Položili su ovde, u ovoj sali zakletvu i predsednik Republike i premijer i svi ministri da ćete se boriti za očuvanje Kosova u okviru Republike Srbije, i vi ovde morate da podnesete račun šta radite po tom pitanju.

Ono što su građani mogli čuti u prethodnim danima, a to je da predsednik Republike Aleksandar Vučić, čita dnevno između 500 i 600 strana dokumenata o Kosovu, ali i pored toga, nema trenutno nikakav predlog za rešavanje kosovskog problema. Obećao je da ćemo u martu, odnosno aprilu, kao građani Republike Srbije i poslanici dobiti platformu za pregovore i predlog za rešavanje problema. Nismo dobili taj odgovor. Čuli smo da neće ništa potpisivati. Čuli smo sada da moramo ići i na referendum, da građani preuzmu odgovornost, umesto njega, da se sakrije iza te veleizdaje, iza građana zbog svoje veleizdaje. Više puta je ponovio da je nemoguće da Srbija da sve, a da ne dobije ništa. Takođe, da bi za Srbiju bio dobitak ijedan metar na Kosovu, a danas nemamo ništa. Da je odbio nekakav američki paket, da se priča o razgraničenju itd, itd. Paralelno sa njim, premijerka kaže da su vrlo transparentni pregovori.

Postavljam pitanje, od premijerke Republike Srbije takođe i ministru spoljnih poslova Ivici Dačiću - O čemu se tačno priča o u Briselu? Šta je do sada dogovoreno? Šta se nudi Srbiji? Šta je za Srbiju neprihvatljivo rešenje za Kosovo i da li je potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma očekuje do kraja ove godine? I, kada ćete vi zakazati sednicu o kojoj će se raspravljati u ovom domu, u ovoj najvažnijoj političkoj temi u ovom trenutku, a tiče se očuvanja srpskih nacionalnih interesa? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Postavljam pitanje predsednici Narodne skupštine. Naime, naša poslanička grupa je prošle nedelje podnela inicijativu za zakazivanje posebne sednice sa temom – Izveštaji o političkim i tehničkim pregovorima sa Prištinom, i postavljam pitanje da li će ta sednica biti zakazana i da li će na toj prisustvovati ključne osobe koje vode pregovore u Briselu ili neće i ako neće, zašto neće?

Naime, mi kao poslanici i kao građani Srbije mogli smo videti ovih dana da je završena još jedna runda pregovora u Briselu i to runda koja, da su dosledni u svojim stavovima i izjavama predsednik Republike, pa i direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, ne bi ni bila održana, jer su rekli da dok se ne pronađu ubice Olivera Ivanovića, a se pregovori u Briselu neće nastaviti i da nema nikakve svrhe nastavljati bilo kakve dalje dogovore dok se to pitanje ne reši. Ipak je ta runda održana i ono što su građani Srbije mogli da vide, to su interpretacije novinara i medija šta se tamo dogodilo i šta se dogovorilo. Dakle, niko u ovoj državi osim nekolicine ljudi ne zna šta se razgovara i o čemu se razgovara vezano za najvažnije ključno pitanje Srbije u ovom trenutku.

Imali smo i najave predsednika Republike da će u aprilu mesecu izaći sa jasnim stavom i predlogom naciji za Kosovo. Evo, sada smo za neki dan u julu mesecu i nemamo tog stava.

Apsolutno ono što se stiče kao utisak jeste da Aleksandar Vučić i njegova vlast nemaju problem da stave potpis na pravno obavezujući sporazum sa Prištinom, koji će im omogućiti stolicu u UN, ali imaju problem kako da na adekvatan način to predstave građanima Republike Srbije, kako ne bi imali političku štetu.

Ja mislim da, kao što je 2008. i 2009. godine Aleksandar Vučić govorio da parlament treba da da podršku za pregovore i da parlament treba da ima tu kontrolnu ulogu svake politike izvršne vlasti, pa i ako su u pitanju briselski pregovori, treba da se razgovara o tome iz tog razloga ovde u ovom domu i da on dobije mandat ili oni koji predstavljaju Srbiju da razgovaraju i zastupaju interese Republike Srbije, jer mi, poslanici koji sedimo u ovom parlamentu ovde smo predstavnici naroda, Republike Srbije i svih građana Republike Srbije i apsolutno je obaveza njega da u ovom domu se povede tema i razgovor o važnim i strateškim pitanjima, kao što su i briselski pregovori i pravno-obavezujući sporazumi.

Ono čega smo svedoci je da umesto da se to govori ovde u parlamentu, ovih dana se o tome govori širom Srbije po odborima SNS, gde aktivisti SNS i funkcioneri idu i ubeđuju svoje članove da treba da zađu među građane i da ih ubeđuju kako je dobro da Srbija potpiše pravno-obavezujući sporazum, čime se obezbeđuje stolica Kosovu u UN i da to bude jedna velika kampanja i da je to ključni trenutak za SNS koji treba preživeti, ali ja verujem da će građani Srbije ovog puta prozreti te podle namere koje idu u smeru izdaje nacionalnih interesa Srbije, konkretno Kosova.

Dakle, 50 godina je to aktuelna tema. Ono što Albanci nisu uspeli da urade ni 1999. godine, pa i 12 godina kasnije, uspeće očigledno sada, za vreme vladavine Aleksandra Vučića i ono što nisu hteli da prihvate ni Milošević, kasnije ni Koštunica, ni Đinđić, ni Boris Tadić, očigledno da će prihvatiti Aleksandar Vučić. I kako danas stvari stoje, najveći borac za nezavisno Kosovo je upravo Aleksandar Vučić. To proizilazi iz svega onoga što smo mogli ovih dana da slušamo i da vidimo.

Prema tome, apsolutno smatram da on treba o ovoj temi da razgovara sa nama ovde u parlamentu, a ne da neki mediji interpretiraju nešto što je pitanje da li je istina ili nije.

Dakle, glavna tema treba da bude – šta je dogovoreno, šta se dogovara i šta će to značiti za nacionalne interese Republike Srbije? Očigledno da i vama više odgovara da pričate o tome ko je kriv a ne da kažete da se borite za nezavisno Kosovo.

Ova vlast je najveći borac za stvaranje nezavisnog Kosova.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Prvo pitanje postavljam predsednici Skupštine gospođi Maji Gojković. Kada će se Skupština Republike Srbije izjašnjavati u vezi sa imunitetom predsednika Republike Aleksandra Vučića, na koji se Viši sud u Beogradu pozvao u slučaju tužbe Vuka Jeremića protiv Aleksandra Vučića.

Dakle, podsetiću građane da je Vuk Jeremić podneo tužbu protiv Aleksandra Vučića zbog povrede ugleda i časti koje mu je naneo izjavama, kada ga je proglasio za vođu međunarodne kriminalne banke lopova i da se sud praktično u ime Aleksandra Vučića, kao da je njegov advokat pozvao na imunitet, iako je gospodin Jeremić gospodina Vučića tužio kao građanina, a ne kao predsednika Republike. U ovom našem Poslovniku u članu 119. jasno stoji da predsednik Republike uživa isti imunitet kao što to uživaju i narodni poslanici u ovom domu. Ovo je jedan neviđeni pravni presedan, gde je sud doneo odluku da praktično bude zastupnik predsednika Republike Aleksandra Vučića.

S druge strane, ako je on siguran u ono što je govorio, ako stoji iza tih reči, a svedoci smo kako je govorio da se ne plaši suda, da se ne plaši Jeremića, ako je istina to što je govorio, zašto lepo sada ne ode na sud, pa neka objasni to na sudu i dokaže da sve to što je govorio je istina, a ne da ljaga i pljuje ljude bez ikakvog utemeljenja? Dakle, govori se o tome da se čovek krize iza suda, iza institucija ove države tako što gazi institucije sistema, em što ne sme da izađe na televizijski duel, ne sme očigledno da izađe ni na sud, nego mu je lako da tako osuđuje i optužuje ljude bez dokaza.

Drugo pitanje, koje postavljam takođe predsednici Skupštine, pročitaću citat koji će ujedno biti i moje pitanje. Dakle, tražimo hitno zakazivanje sednice Skupštine Srbije na kojoj bi se raspravljalo o svim merama koje Srbija treba da preduzme kako bi pomogla i državi i srpskom narodu na Kosovu i Metohiji.

Dalje, da se sa merama koje će državni organi preduzeti moraju upoznati i svi građani Republike Srbije, a ne samo političke elite. Citirao sam Aleksandra Vučića i taj citat je moje pitanje. Apsolutno se sa njime slažem. Dakle, da li ćete sazvati posebnu Skupštinu na kojoj će se raspravljati o budućnosti građana koji žive na Kosovu i Metohiji i Kosovu i Metohiji kao delu Republike Srbije u skladu sa Ustavom?

To naročito postavljam kao pitanje zato što su političke elite, premijer Vlade Republike Srbije, odnosno gospođa Brnabić, koja je spletom nekih čudnih okolnosti postala premijer, dala sebi za shodno da ona kaže da Kosovo više nije Srbija. Citiraću, rekla je – Kosovo je nekada bilo Srbija i kako kompromis ne podrazumeva da Kosovo pripada Srbiji. Ja ću podsetiti vas kolege narodne poslanike i predsednika Republike i ministre šta stoji u zakletvi koju su ovde pred nama poslanicima, Miroslavljevim jevanđeljem i građanima Srbije kazali, zadnji deo zakletve glasi – da ću dužnost člana Vlade vršiti savesno, odgovorno i predano i biti posvećen očuvanju Kosova i Metohije unutar Republike Srbije.

Dakle, Narodna stranka traži sazivanje posebne sednice sa ovom temom, traži od predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine da traže odgovornost premijera i članova Vlade da podnesu ostavke jer nemaju pravo da oni krčme imovinu i nacionalne interese Republike Srbije i budućnost građana Republike Srbije, ma u kom delu Srbije živeli, da li na Kosovu i Metohiji ili u bilo kom drugom delu Republike Srbije. To nije njihovo porodično nasleđe da mogu sami da donose odluke o tome kako će to prodavati, krčmiti i dogovarati.

Verovatno je ovo deo jedne velike kampanje koju već mesecima i godinama režim SNS sprovodi sa ciljem predavanja Kosova i davanja stolice Ujedinjenih nacija Kosovu. Ovih dana imate pojačane partijske aktivnosti pa obilazite sve gradove širom Srbije i ubeđujete ih i govorite vašim članovima kako treba da krenu u narod, u građane i da im kažu zašto je za Srbiju dobro da se potpiše pravno obavezujući sporazum i da članstvo Ujedinjenim nacijama Kosovu.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani gospodine ministre, gospođo ministarka, predstavnici ministarstava, danas raspravljamo naravno po ustaljenoj praksi u objedinjenoj proceduri o 12 zakona, neki su povezani, neki nisu, ali to je praksa na koju smo već navikli. Problem je šta iz te takve prakse i takvog načina rada proizilazi vezano za živote građana u Republici Srbiji jer svaki zakon koji se usvoji ovde utiče na kreiranje njihovih života i ambijenta u ovoj zemlji. Ove hitne procedure sa kojima se susrećemo, sa objedinjavanjem rasprava, sa lažnim amandmanima dovodimo dotle da nas treba da opominje EU o tome kako radi naš parlament, a mislim da bi mnogo više trebali da vodimo računa o tome…

(Predsedavajući: Kolega, sad ja vas opominjem da privučete dnevnom redu kako znate i umete.)

Znate, gospodine Arsiću, ja ću govoriti naravno o dnevnom redu, kao i uvek što govorim, ali ne razumem zašto mi ne dozvoljavate da kažem nešto pre nego što krenem na tačke dnevnog reda jer i drugi govore o tome.

Što se tiče zakona koje danas imamo na dnevnom redu pokušaću da u ovo malo vremena koje imam razgovaram o 12 zakonskih predloga, kažem, barem po nešto smisleno…

(Predsedavajući: Zbog toga vas opominjem da pričate o dnevnom redu. I sami ste sada potvrdili da sam u pravu. Vratiću vam ovih 30 sekundi.)

Dakle, prvo ću govoriti o Zakonu o ratnim memorijalima koji jeste prvi na dnevnom redu i jako mi je zanimljivo što u okviru ovog zakona koji je nazvan Zakon o ratnim memorijalima mogao je verovatno da se zove – i o spomen obeležjima.

U amandmanima koje su dostavili poslanici vlasti stoji da se Zakonom o ratnim memorijalima obezbeđuje sveukupni razvoj Republike Srbije, pa onda sa posebnim osvrtom na fiskalnu disciplinu, sa posebnim osvrtom na razvoj Republike Srbije, digitalizaciju, implementaciju do 2030. godine, stabilnost kursa dinara, unapređenje pravosudnog sistema itd.

Dakle, Republika Srbija je u ratovima izgubila jako veliki broj ljudi. U Prvom svetskom ratu kažu da je 28% stanovništva stradalo, u Drugom preko milion žrtava u Jugoslaviji, da ne govorim o ljudima koji su streljani u Kragujevcu, u Kraljevu, pa na kraju i svim onim našim sugrađanima koji su svoje živote izgubili na Kosovu.

Ovako jednoj važnoj temi vi prilazite sa raspravom da potpuno devastirate temu i da ponižavate one građane koji su izgubili svoje najmilije i svoje pretke i kažete da to utiče na socijalnu ravnopravnost, unapređenje pravosuđa, unapređenje medicinskih ustanova, razvoj zdravstva. Na to smo navikli i tokom prethodnih sednica da slušamo.

(Narodni poslanici dobacuju.)

Možete vi meni da dobacujete, nije nikakav problem, ovi amandmani su slika i prilika vašeg načina rada i pokazuju kako vi vidite građane Republike Srbije.

Što se tiče zakona o sezonskim radnicima ili Predlogu zakona o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima, nešto ću više da govorim o tom zakonu.

Pažljivo sam slušao i ministra kada je obrazlagao ovaj zakonski predlog i razlog za donošenje ovog zakona je sprečavanje, odnosno, smanjivanje sive zone, koja iznosi 35.000 do 75.000 radnika, po proceni Ministarstva, koji rade kao nadničari u poljoprivredi, i ovaj zakon se isključivo tiče delatnosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Igrom slučaja sam, kroz aktivnosti u NALED-u, zadnjih godinu dana upoznat sa inicijativom za donošenje ovog zakona i moram priznati da sam prilično iznenađen, da ovaj zakon nije ni blizu onoga o čemu smo mi razgovarali, kada smo u NALED-u pričali o uvođenju jednog ovakvog zakona.

Da se odmah razumemo, svaka inicijativa za uvođenja reda u državi, za uspostavljanje sistema je dobra. Pitanje je samo da li po svaku cenu treba ići na vrat, na nos sa zakonima koji u praksi neće biti primenljivi.

Zašto to govorim? Govorim i zbog toga što, evo, i danas, pored ovog zakona, mi na dnevnom redu imamo još dva zakona od kojih je jedan stupio na snagu 2016. godine, Zakon o privremenom radu u inostranstvu i drugi, Zakon o zapošljavanju stranaca, koji je stupio u primenu 2017. godine. I jedan i drugi zakon su podjednako isto predstavljeni kao revolucionarno rešenje, kao i što sada predstavljate ovaj zakon o sezonskim radnicima, i onda ga menjate posle godinu ili dve. Da ne govorim o Zakonu o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je usvojen, poštovana ministarko, kao što znate, u decembru mesecu prošle godine, dakle, pre šest meseci, i to u objedinjenoj raspravi sa budžetom za 2018. godinu. Zbog toga što tada nismo ni mogli da govorimo o tom zakonu, verovatno ga vi danas već menjate posle šest meseci, ali ću nešto kasnije govoriti o njemu.

Što se tiče Zakona o sezonskim radnicima, vi ovim zakonom, koji neće biti primenljiv u praksi, još jednom ozakonjujete rad na crno i cilj ovog zakona svakako nije da uredi sezonsko angažovanje radnika, niti da pomogne poljoprivrednicima koji će ih angažovati. Imaće samo jedan cilj i jedan efekat, a to je efekat za državnu kasu. Dakle, još jednom Vlada zavlači ruku u džep građanima Srbije, ovog puta poljoprivrednicima, po ko zna koji put, jer će oni morati da plaćaju dodatno doprinose za radnike koji su sezonski. To nije sporno, ne bi bilo sporno da u prethodnih šest godina ste stvorili uslove i ambijent da ljudi koji se bave poljoprivredom budu dovoljno sposobni da mogu da plaćaju doprinose za sezonske radnike.

U Srbiji imate 631.000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava, od toga samo 3000 su pravna lica i preduzetnici, dakle, 628.000 su mala porodična poljoprivredna gazdinstva. Ovaj zakon zapravo pokazuje koliko ste se vi otuđili od naroda i ne znate kako izgledaju ta mala poljoprivredna porodična gazdinstva, ne znate koliko teško oni preživljavaju svakog dana i ne zante šta implicira ovaj zakon za njih.

Bavim se poljoprivredom sa svojom porodicom, moj komšija u mom selu Počekovina se bavi poljoprivredom, kao što se bave u Leskovcu, Topoli, u Vojvodini ili bilo gde. Ti ljudi neće moći da ispoštuju ove zakonske odredbe, a reći ću vam kasnije zbog čega, niti će država moći da sa ovim zakonom postigne cilj koji želi, a to je da radnike koji rade u nadnici, ako je to bio primarni cilj, da se za njih uplate doprinosi za socijalno i zdravstveno osiguranje.

Dakle, da bi mogli da imate poljoprivrednika koji je spreman da podnese ovakav novi namet, govorim o poljoprivednom gazdinstvu kao poslodavcu, morali ste, ne da im smanjujete sredstva iz budžeta u zadnjih šest godina i da ih dalje siromašite, nego da im pomognete, da ne kasne subvencije, da se ne smanjuju subvencije, da ne bude manji budžet za poljoprivredu danas nego pre šest godina, kada ste došli na vlast, da imate sluha za elementarne nepogode i da pomognete poljoprivrednicima. Svega toga nije bilo u prethodnom periodu i oni su iz godine u godinu sve siromašniji, sve slabiji, bez kapaciteta da finansiraju radnu snagu kao i do sada što su finansirali.

Naravno, ovo je sada novi namet za njih i kada ovaj vaš zakon prevedete na praktičnu primenu, to bi značilo da svako od njih treba za jednog radnika da plati između 300 i 500 dinara preko one dnevnice koju su do sada dobijali.

Dakle, pored toga zakon predviđa da jedan poljoprivrednik koji ujutru krene na njivu u sedam sati, treba da isplanira vreme da do 10 sati svakog dana prijavi svoje radnike koji mu rade na imanju poreskoj upravi, i to kako, tako što će popunjavati poresku prijavu. Kažete – elektronskim putem. Kojim elektronskim putem? To pokazuje koliko vi ne shvatate u kakvom su stanju poljoprivrednici. Da, uradiće to 1000 gazdinstava, ovih velikih i jakih poslodavaca, koji su već privatne firme i koji imaju gomilu zaposlenih ljudi, oni svoje ljude već zapošljavaju za stalno ili na druge načine, ali ovi mali, koje će ovo najviše pogoditi, neće biti u stanju da to urade.

Kad ste već prepisali ovaj zakon iz drugih evropskih zemalja, i od Hrvatske, zašto bar niste uveli vaučere, kao što je uvela Hrvatska, pa da mogu da odu jednom nedeljno da kupe vaučere za celu nedelju i da onda popunjavaju sa radnicima koji im rade na imanju. Naravno, sve je to izostalo.

Mogu da govorim sada i o tome da usmenim dogovorom, koji ste predvideli bez ugovora, nećete postići ništa apsolutno, da kontrola radnika neće biti moguća, jer kako će to da izgleda u praksi? Neko je uzeo radnike da mu beru grožđe, okopavaju papriku, a onda dođu inspektoru rada ili poreske uprave, pa navuku čizme, pa krenu po njivama da jure radnike, oni će da beže itd. Ti inspektori, kojih nemate dovoljno ni za pravna lica i preduzetnike u Srbiji, zaista mislite, da će oni da zađu po seoskim atarima u celoj Srbiji i da kontrolišu radnike? Naravno da neće. Druga stvar, kad budu došli, ovi gladni i osiromašeni poljoprivrednici će sa tim motikama krenuti na njih. Pa, dovodite ljude u još jedan veći problem, te inspektore koji budu trebali da kontrolišu seljaka, seljaka koji danas treba da se bori za otkupnu cenu maline, koji treba da plaća dizel najskuplji u regionu, da nema subvencionisani dizel, koji treba da se moli Bogu da ga ne ubije grad zato što država nema sistem adekvatan i efikasan protivgradne zaštite, koji treba da se moli Bogu da ne budu poplave, jer nemamo sistem za odvodnjavanje, da ne bude suša, jer nemamo sisteme za navodnjavanje, kome kasne subvencije i podsticaji po godinu dana.

Evo, ispred sebe imam jedan dopis Uprave za agrarna plaćanja od 5. juna ove godine, gde se obaveštava korisnik sredstava koji je konkurisao za podsticaj za tov svinje za 2017. godinu, da mora da dopuni dokumentaciju, danas, više od godinu dana pre nego što je podneo zahtev. Ako je nešto falilo, gde je bila ta Uprava za agrarna plaćanja da ga ranije upozori sa tim?

Dakle, to su sve problemi koji govore da su poljoprivrednici osiromašeni, na kolenima i da im je ovo novi namet koji vi njima uvodite i nova obaveza, na kraju krajeva. Jedina dobra stvar za njih je što će ovaj zakon u praksi biti potpuno ne primenljiv. Niti će država imati kakve efekte, niti će nadničar imati kakav efekat, a i oni neće sigurno davati više novca. Ako budu trebali da daju više novca, ono će za toliko umanjiti nadoknadu ovim radnicima koji im rade u nadnici ili će se sa njima dogovoriti da kažu, kad dođe inspekcija – pa, mi smo tu, radimo besplatno. Kako ćete onda da ih kontrolišete? Došli su na mobu, pomažu jedni drugima, ne naplaćuju svoje usluge. Dakle, potpuno jedan zakon koji neće imati apsolutno nikakvu primenu u praksi.

Na kraju, kada govorimo o njemu, preko milijardu i po evra je dug prema PIO fondu poljoprivrednika Srbije, oni koji treba da budu poslodavci ovima i da plaćaju doprinose. Dakle, sad vidite o kakvoj ekonomskoj snazi govorite.

Što se tiče Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom, taj zakon je, kao što sam i pomenuo, nažalost, usvojen u raspravi objedinjenoj, sa 30 tačaka, gde je budžet bio centralna tema i, evo, danas ponovo pričamo o tome i verovatno ćemo još koji put pričati o tome. Hoću da podržim i pohvalim, ministarka, inicijativu, jer sve što se uradi vezano za porast broja stanovništva u Srbiji je dobro, svaka mera je dobra, ali ta mera samo ne treba da se pretvori u to da to bude trgovina.

Govorile su i druge kolege o tome, govorili ste i vi, ne možete vi platiti majkama da rađaju decu. To je suština. Da ovo će biti jedna od mera koja može dati rezultat, ali ne može dati veliki rezultat. Zašto? Zato što je sveobuhvatni ambijent u državi Srbiji, u zadnjih šest, sedam godina takav da ljudi razmišljaju kako će da beže iz Srbije. nama desetine hiljada ljudi beži svake godine iz Srbije, a kamoli da formiraju ovde svoje porodice. Malopre neko od kolega je rekao da nam nije problem drugo i treće dete, već prvo. Da, tačno, nama je problem prvo dete. Rekli ste i sami da 600.000 parova nema ni prvo dete, ne usuđuju se da uđu u proces širenja porodice. Zašto? Zato što imaju finansijske probleme, zato što nemaju stabilne izvore prihoda, zato što nemaju stalna zaposlenja, zato što nemaju rešeno stambeno pitanje. To su problemi. To je ambijent. Ne može jedan zakon da podigne natalitet u Srbiji, niti da reši te probleme. Može da pomogne, ali moraju i drugi da pomognu.

Problemi, kao što su stambeno pitanje, nezaposlenost, plate, hrana, odeća, knjige, vrtić, ekskurzije, lekovi, gorivo, struja, porez, to što sam pobrojao su osnovne stvari koje treba da plati svaka porodica i da planira da proširi svoju porodicu. Ne može sa platom od 300 ili 400 evra, ne može tako što će biti jeftina radna snaga da plete kablove u „Juri, „Leoni“ ili nekom drugom i vi da kažete – evo super zaposlili smo u „Kromberg šubertu“ u Kruševcu 2.000 ljudi ili ćemo zaposliti za platu od 200 ili 250 evra. Sa tom platom ne mogu da plate ni režijske troškove koje imaju svakog meseca, kamoli da planiraju decu i proširenje porodice.

Dakle, politika je potpuno pogrešna ekonomska ovde postavljena i to je suština probleme. Vi kao ministar, ja vam želim uspeh u radu, i vama i ministru Đorđeviću u vašim resorima, ali se ovde radi o kompletnom sistemu institucija i jednoj sveobuhvatnoj politici koja treba da na kraju ima rezultate kojima težimo, ako uopšte težimo i ako uopšte imamo iste ciljeve.

Govorio sam, kada sam slušao različite ekspozee, različitih premijera, da nemam ništa protiv ciljeva i da neće niko u Srbiji, siguran sam, da kaže da nešto iz tih ekspozea nije dobro. Da sve je to dobro, samo je pitanje šta ćemo od toga ostvariti i kako doći do tih ciljeva. Nešto ne stižemo do tih ciljeva. Uglavnom se to sve svede ne jeftinu političku propagandu, borbu za političke poene, trenutno neke poruke koje šaljemo građanima i onda ti željeni rezultati i ciljevi iz godine u godinu izostaju.

Takođe, u ovom zakonu ste predvideli roditeljski dodatak i za prvo i za drugo i za treće dete, mi smo kao poslanička grupa u decembru mesecu podneli amandman da se definišu i precizni iznosi tada i kriterijumi i za roditeljski dodatak i za dečiji dodatak. Vi ste naravno odbili taj amandman, kao što ćete odbiti i mnoge druge koje smo podneli na ove zakonske predloge. Ništa to nije sporno. Imali smo na jednoj prethodnoj sednici sličnu stvar kada smo podneli amandman na ograničenje brzine na auto-putu da bude 130, vi ste ga odbili, posle ste doneli novi zakon i prihvatili to. Okej, to je način na koji vi vidite kako treba da funkcioniše Skupština, država i Vlada, ali vas sada, takođe, pozivam da precizirate i definišete kriterijume i oko dečijeg dodatka. Dečiji dodatak je takođe jedan veliki problem i takođe nešto što treba da bude u ovom zakonu definisano na isti način kao što je definisan i roditeljski dodatak.

Dakle, što se tiče naše poslaničke grupe nećemo podržati predložene zakone zato što se u neozbiljnom ambijentu i usvajaju, zato što nećemo imati raspravu u pojedinostima kao što je to postala praksa u zadnjih godinu dana. To više nije ništa novo kada slušamo ovde nekakve iste amandmane koje čitaju poslanici vlasti i oni ulažu amandmane na vaše zakonske predloge. To govori o tome, poštovana ministarko i ministre da vaši zakoni koje predlažete ovde nisu dobro, jer ako poslanici vlasti ulažu amandmane na vaše zakonske predloge, onda tu nešto ne štima.

Žao mi je što nećemo stići da govorimo o važnom zakonu kao što je ovaj vaš zakon ili o zakonu o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima. Mislim da su ti zakoni daleko važniji od ovoga koji je prvi, ali šta ćemo takav je parlamentarni rad koji, kako ga zamišlja ovaj režim i ova vlast, takvi su nam i zakoni koji izlaze iz procedure, takav nam je i život u Srbiji i napredak u Srbiji. Ne treba da nas čudi što nas je iz dana u dan sve manje i manje, umesto da nas bude sve više i više. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsednice.

Postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije i ministru poljoprivrede, vezano za to na koji način će Vlada i Ministarstvo poljoprivrede nadoknaditi štetu koja je nastala na poljoprivrednim kulturama i usevima u prethodnih nekoliko nedelja, a i nekoliko meseci, s obzirom da su razmere štete katastrofalne i da i ove 2018. godine, kao i svih ranijih godina poljoprivrednici Srbije trpe ogromne štete po svoju proizvodnju, a sve su u težoj situaciji vezano za svoju egzistenciju i za funkcionisanje u svojim poljoprivrednim gazdinstvima.

Dakle, ono što smo do sada videli šta su mere Vlade, to se uglavnom svodi na sažaljevanje poljoprivrednika kada se nešto dogodi, pa smo ovih dana mogli videti premijerku koja obilazi ubijene voćnjake i vinograde i sažaljeva poljoprivrednike i govori kako im je mnogo teško i kako ih razume i kako će država učiniti sve da im pomogne, samo zaboravlja da odgovori, da kaže – zašto Srbija nije u stanju da plati protivgradne strelce da bi sve protivgradne stanice bile u funkciji, da osavremeni sistem protivgradne zaštite.

Isto tako, imali smo prošle godine katastrofalne posledice od ogromnih suša koje su zadesile zemlju. Preko milijardu se procenjuje ta šteta. Prošle godine su, takođe, sažaljevali poljoprivrednike i govorili kako je velika suša, kako ćemo uraditi kanalsku mrežu za navodnjavanje, kako arapske pare samo što nisu stigle. Čekamo te arapske pare za ulaganje u sisteme za navodnjavanje i kanale za navodnjavanje od 2013. godine. Evo, već punih pet godina nemamo ništa od toga.

Godine 2015, takođe, su bile poplave i bio je grad. Godine 2014. su bile razorne poplave. Dakle, unazad pet ili šest godina svake godine su u poljoprivredi razmere štete abnormalne.

Dakle, i za same poljoprivrednike, a i za državu Srbiju, u smislu stvaranja bruto društvenog proizvoda. I, vi se setite seljaka samo onda kada kažete – biće BDP ove godine nešto manji zato što su bile velike suše ili zato što su bile poplave, itd, itd.

Dakle, suština je što država do dana današnjeg ništa nije uradila na ulaganju u prevenciju. Dakle, preventivno delovanje ne postoji, samo sažaljevanje kada se dogodi nekakav problem. A ja ću podsetiti da je čak i predsednik Republike, Aleksandar Vučić, 2015. godine na prezentaciji Nacionalnog programa upravljanja rizikom od elementarnih nepogoda naveo podatak da je svaki dinar uložen u prevenciju jednak sedam dinara koji se troše na obnovu i da će Srbija sada krenuti sa prevencijom. Evo, već tri godine ili šest godina nema ništa od te prevencije.

Dalje, postavljam pitanje ministru finansija – dokle će Vlada Republike Srbije da krši Zakon o budžetu i da izdvaja ispod 5% za poljoprivredu Republike Srbije, odnosno za agrarni budžet?

Od 2012. kada ste došli na vlast i obećali da ćete svake godine za po 1% povećavati agrarni budžet, on je danas manji nego što je bio 2012. godine. Dakle, ukoliko imate suficit u budžetu, ukoliko je sve onako kao što govorite da Srbija cveta, da iz dana u dan sve bolje i bolje, pa dajte malo tog novca usmerite i na poljoprivrednike, a nemojte samo da se poljoprivrednika sećate kada su predizborne kampanje i onda pričate o seljaku, obilazite njive i štale i govorite o njima kako su oni stub ove države.

Da, dva miliona ljudi danas živi u poljoprivrednoj proizvodnji, od poljoprivredne proizvodnje u Republici Srbiji. Od ta dva miliona ljudi, najveći deo njih se profesionalno bavi poljoprivredom, od toga živi, a država ih ne prepoznaje u budžetu. Najveći poslodavac u Srbiji su mala poljoprivredna, porodična gazdinstva.

I, naravno, ono što je, takođe, istina je da niko nije u skorijoj istoriji lagan više nego poljoprivrednici od ove vlasti. Malinare svake godine obmanjujete sa obećanjima za cenu, obmanjujete ratare, obmanjujete voćare, obmanjujete povrtare, naši poljoprivrednici plaćaju najskuplje dizel gorivo. Postavljam pitanje – zašto se ne smanji akciza za poljoprivrednu proizvodnju na dizel gorivu, kako bi i naši poljoprivrednici plaćali jeftino i subvencionisano gorivo, kao što plaćaju Mađari, Hrvati ili bilo ko drugi i zašto ove godine tek od jula meseca će poljoprivrednici moći da konkurišu za mere podrške razvoja za 2018. godinu?

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Reklamiram član 103. Poslovnika, zloupotrebu Poslovnika. Ne znam zašto kao i u sredu i danas idete istim stopama da napravite haos na ovoj sednici. Dozvolili ste gospodinu Rističeviću da, kao i uvek najbrutalnije zloupotrebi Poslovnik. Govorio je o svemu u svoja dva minuta, osim o onome za šta je reklamirao Poslovnik. Vi ga niste upozorili na to, niste mu izrekli opomenu, niste oduzeli dva minuta od vremena njihove poslaničke grupe, već ste dozvolili njemu da govorim o dostojanstvu ovog parlamenta kao rijaliti zvezdi, da on govori o poštenju kao neko čija žena je robijala zbog krađe u robnim rezervama, koji je falsifikovao pasoš …

Zahvaljujem predsednice.

Ja podržavam ovaj amandman. Poštovani gospodine ministre, ja sam u raspravi u načelu, kada sam govorio o zakonu i izneo dosta stvari i mišljenja, postavio bezbroj pitanja i, nažalost, nisam dobio odgovor ni na jedno jedino moje pitanje, niti bilo koju sugestiju, pa se nadam da ću barem sada dobiti neke odgovore.

Dakle, ja cenim vaš napor i želju i inicijativu da se napravi sistem u okviru rada lokalnih samouprava u Srbiji, ali apsolutno sumnjam da je to moguće da uradi jedno ministarstvo, ukoliko nema želje i podrške od Vlade, od Republike i od samog predsednika. Što se tiče mog stava o tome je da i ovaj zakon koji se menja i koji je trebao mnogo ranije da se promeni neće dati rezultat, zato što politika ove vlasti prevazilazi želju da se u Srbiji uspostavi sistem institucija i da svako se pridržava zakona. Zakoni, nažalost, važe samo za one koji nisu na vlasti i za obične građane u Srbiji.

Dakle, što se tiče konkretnih stvari, definisali ste odnos lokalnih samouprava i mesnih zajednica. Prošli put sam vam rekao da nećete rešiti i imati funkcionalne mesne zajednice, sve dotle dok ne obezbedite njihovu finansijsku nezavisnost, dakle, da se deo poreza na imovinu daje mesnim zajednicama da sami ta sredstva koja se ubiraju sa njihovih teritorija mogu usmeriti tamo gde oni procene da su prioriteti.

Sa druge strane, samodoprinos i način zavođenja samodoprinosa u mesnim zajednicama je takav da ga je gotovo nemoguće zavesti zato što je potrebno izaći na glasanje i to više od polovine ljudi koji žive u jednoj sredini, vi to jako dobro znate. Dakle, mesne zajednice su mrtvo slovo na papiru bez para i bez jasno definisanih finansijskih nadležnosti. Što se tiče drugih stvari o kojima sam govorio, tiču se finansiranja jedinica lokalnih samouprava. Rekao sam vam da su opštine i gradovi u proteklih šest godina potpuno finansijski devastirani, potpuno, zato što iz godine u godinu se njima smanjuju prihodi Zakonom o finansiranju jedinica lokalnih samouprava i raznim drugim propisima, a sa druge strane, dok se njima smanjuju novci, povećava se tekuća budžetska rezerva iz koje ministar finansija može po ličnom nahođenju, želji da daje pare onim gradovima i opštinama za koje on smatra da su oni podobni.

To nije sistem ministre, to je samo centralizacija dalja države Srbije i mogućnost da se politički ucenjuju predstavnici jedinica lokalnih samouprava, bez obzira da li oni dolaze od strane vladajuće koalicije na republičkom nivou ili su opozicioni. Opozicioni se posebno maltretiraju i o tome će se 28. u Turskoj raspravljati i to će raditi Savet Evrope, a što se tiče ovih vladajućih, novcima ih disciplinujete. Onda, ove lokalne šerife, o kojima slušamo svakog dana, počev od Brusa, Kragujevca, Sremskih Karlovaca, Žablja, Nove Crnje, Subotice itd. oni u stvari su šerifi zato što neko njima daje mogućnost da budu šerifi ili ako se ne pridržavaju pravila budu smenjivani, ali ih smenjujete vi ministre Ružiću, što bi trebalo da bude. Kao ministar nadležan za lokalnu samoupravu, već ih smenjuje izvesni Zelja, neformalni politički centar moći SNS u okviru opština i gradova po Srbiji.

Tako imamo situaciju u Blacu gde je SNS bila na vlasti, gde se predsednik drznuo da ne podnese ostavku kada su mu tražili, gde su odbornici napravili grupu građana, za dva dana je krenuo Zelja od kuće do kuće, sa porukom da mu je predsednik SNS Aleksandar Vučić rekao da reši situaciju u Blacu. Oni su se za dva dana svi vratili zato što on ima verovatno efikasne metode, on je podneo ostavku i sada imate tamo jednu situaciju koja je nerešena.

Sa druge strane gospodine Ružiću, imate situaciju u Vladimircima za koju sam vas pitao. Vaša prethodnica, današnja premijerka, gospođa Brnabić je meni na poslaničko pitanje odgovorila da u opštini Vladimirci zbog problema koji je bio sa dve skupštine, sednica koja je održana, druga, gde je izabran novi predsednik Skupštine je validna. Isto te mi to odgovorili i vi kao ministar sadašnji, tog resora. U praksi situacija je potpuno drugačija. Tamo je stari predsednik Skupštine na vlasti i isti predsednik. Dakle, da li su zakoni isti za sve ili mi imamo neke teritorije koje držimo kao getoe, gde jednostavno nemate nadležnosti?

Zato sam predložio i predlažem vam, i amandmanom predlažem da ovde vi kao nadležni resorni ministar, umesto odredbe da možete raspustiti neku vlast u jedinici lokalne samouprave ili skupštinu, da morate to da uradite, ukoliko postoje razlozi za to, da ne bi imali ove lokalne šerife i ne bi imali ove slučajeve o kojima vam govorim.

Takođe, imate tri razloga zašto možete uvesti privremene mere u jedinicama lokalnih samouprava, a mislim da su vam Vladimirci primer da trebate imati još neku. Govorim o tome da bi se uveo i uspostavio sistem.

Dalje, kada govorimo o zaposlenima u jedinicama lokalnih samouprava, kada govorimo o njihovim prihodima, nažalost, jedinice lokalnih samouprava su svih ovih godina bile jedine koje su imale restriktivne propise u smislu primene Zakona o zabrani zapošljavanja. Apsolutno najmanje zaposlenih imate tamo, 116.000, 133 javna preduzeća i 330 Vlada, ministarstva, razno razne agencije itd.

Dakle, vi kao neko ko treba da zastupa interese jedinica lokalnih samouprava u Vladi, kao ministar zadužen za sve opštine i gradove u Srbiji, morate da se borite malo i za njihova prava. Dakle, nije dovoljno kada u zakonu kažete – omogućićemo da zamenik predsednika skupštine bude na stalnom radu. To nije rešenje, to je još jedno političko namirenje nekog ko pravi lokalnu vlast.

Imate gradove i opštine koje ne dobijaju saglasnost za nova zapošljavanja. Igrom slučaja sam bio jedan od njih. Godine 2012. smo imali 186 zaposlenih u opštini Trstenik, 2016. godine smo imali 161. Dobio sam samo jednu jedinu saglasnost za četiri godine. Ni sada nije bolja situacija i sada su dobili, mislim da protekle dve godine još jednu. Nemate ljude koji mogu da obavljaju posao. Isto važi i za plate. LJudi koji rade u jedinicama lokalnih samouprava u odnosu na one koji rade u državnim agencijama, javnim preduzećima itd. da ne govorim o dnevnicama i svim drugim ostalim stvarima.

Kada govorimo o finansiranju, što se finansiranja tiče tragedija je kada pogledate kako se kreće udeo raspodele sredstava centralnog nivoa vlasti i lokalnog. Od 2012. godine 17,7% ukupnih sredstava Republike Srbije je završavalo na lokalnom nivou. Danas je to, ministre Ružiću, nešto preko 10%. Dakle, mi konstantno imamo trend pada, a govorimo o nekakvoj decentralizaciji, odnosno vi govorite.

Govorite o jedinicama lokalnih samouprava, sama reč kaže – lokalna samouprava. Nema lokalne samouprave, ministre, dotle dok nemate finansijsku nezavisnost i dok nadležnosti ne prate i ovlašćenja jedinica lokalnih samouprava. To se ne dešava tako, u praksi se tako ne dešava. Ja vam želim da ovo što ste u ovom flajeru, koji je jako dobar i koga sam prošli put pohvalio, da sve ovo sprovedete zato što jedinice lokalnih samouprava i te kako imaju veze sa time kako se živi u nekoj lokalnoj sredini, barem u smislu efikasnosti rada jedinica lokalnih samouprava. Ali, to se neće dogoditi ako se nastavi dalja ovakva centralizacija.

Ukoliko Vlada ne bude imala sluha da shvati šta treba da rade gradovi i opštine, da oni zaista treba da budu jedinice lokalne samouprave i da mesne zajednice treba da postoje, kako na seoskom području, tako da postoje i u gradovima i da bude obaveznost formiranja mesnih zajednica i da se njima obezbedi finansiranje. Na taj način ćete doći do svakog građanina i pomoći mu da ostvari svoja prava na efikasan način, kao što se to dešava i u nekim zemljama gde postoji ozbiljan sistem.

Dakle, bez sistema ne možemo očekivati da rešite probleme niti građana, niti jedinica lokalnih samouprava, a naročito kada govorimo o finansijama. Tu je ključni problem. Kada budete rešili sistemski finansije, verujem da ne podržavate to da kao Deda mraz može ministar finansija da deli nekome novce kao što je to bio slučaj, evo, recimo, u 2016. godini Nišu 260 miliona, Kragujevcu 220, Novom Sadu 190, Jagodini 130, Zaječaru 115, pa 380 Zaječaru, Čačku itd, bez ikakvih kriterijuma. Dakle, dovoljno je da neko pošalje zahtev i da kaže – nemamo dovoljno sredstava za tekuću likvidnost, molimo Vladu da nam da neke novce, i onda sada neko donosi odluku koliko će ko kome dati.

To nije sistem, to je demonstracija sile, moći i pravljenja podanika i jedinicama lokalnih samouprava, ljudi koji predstavljaju i vode danas gradove i opštine, naročito iz razloga što najveći broj njih vode predstavnici koji predstavljaju republičku vlast. Pustite ljude neka, ili rade sami, ili one koji su nesposobni, pa nemojte im dati pare. Zašto dajete Nišu koji ima veći deficit nego što je republički deficit, po rečima predsednika države, dajete novce? Smenite gradonačelnika, uvedite privremene mere. Oni koji se zadužuju, koji nemaju kapaciteta da obavljaju taj posao, pa vi ste ti i treba da im uvedete privremene mere, pa neka dođe neko ko zna bolje da raspolaže novcem. Zahvaljujem.