Zahvaljujem predsedavajući.

Podržavam obrazloženje i amandman prethodnog govornika jer je na tragu onoga o čemu sam i ja ovde govorio sve vreme, ali pošto su me ovde neki prozivali da sam pobegao, da nisam hteo da čujem šta govore o meni, naravno da nisam i nemam nikakav problem da sam stojim ovde i sam polemišem sa svima vama, jer je istina jedna i od nje ne može da se pobegne. Dovoljan sam i ja jedan da odgovorim na sve laži koje iznosite tokom današnje rasprave.

Ministar je rekao da sam ja u svom izlaganju bio kontradiktoran pa bih prosto da tu situaciju razjasnimo. Ja sam govorio o tome da je cena stana sa kojom je BK grupa izašla 550 evra sa PDV za sve građane Republike Srbije, da je cena kojoj ste pripadnicima snaga bezbednosti ponudili kao subvencionisanu cenu 500 evra.

Dakle, kako je moguće da država subvencioniše stanove i prodaje po istoj ceni kao privatni investitor? Zašto ti stanovi nisu 380 evra koliko je najavio predsednik Vučić? Dakle, to je pitanje. A da li treba dati drugima? Naravno da treba dati, ne samo pripadnicima snaga bezbednosti, nego i zaposlenima u zdravstvu, obrazovanju, ustanovama kulture, socijalnoj zaštiti, itd.

Što se tiče kontradiktornosti ministre, najveća kontradiktornost u stvari dolazi od vas samih, predstavnika Vlade Republike Srbije. Gospođa Mihajlović koja je ovde predlagala zakon je rekla da će da se sagradi 1.578 jeftinih stanova za pripadnike snaga bezbednosti.

Juče u ovoj istoj skupštini, gospodin Nebojša Stefanović je rekao da će se sagraditi 5.203 stana i ja sada ne znam ko govori istinu, a ko ne govori istinu, a to treba da znaju i građani Srbije.

Dalje. Juče je ministar Stefanović rekao da ako treba više, gradićemo za sve. Ok, zašto onda ne prihvatite ovaj amandman ako već prihvatate da gradite, iako vam ništa ne predstavlja problem da li gradite 1.500 ili 5.000 stanova, onda hajde gradimo za sve, dajte ljudima barem jeftine stanove, ali ne po 500 evra kolika je tržišna vrednost stana, nego 380, naročito iz razloga što se u opštini Čukarica, lokacija Makiško polje, nalazi livada. Dakle, te zgrade koje tamo budete sagradili, verovatno će tu krenuti početna stanica metroa Siniše Malog, za koga ste u kampanji pred beogradske izbore delili karte, pa će pripadnici snaga bezbednosti imati povlašćene karte da krenu sa tih lokacija, zamišljenim metroom Siniše Malog i karti koje su tada kupili. Zahvaljujem.

(Dragana Barišić: Nisi sam što si mnogo jak, nego te napustili svi.)

Zahvaljujem predsedavajući.

Pa, nije mi baš najjasnije šta sam ja pogrešio kada sam govorio o kontradiktornosti u izjavama ministra Stefanovića i ministarke Mihajlović. Ministar je govorio 1.578 stanova, ministar juče o 5.203, smatram da kad predstavnici Vlade govore da svaka izgovorena reč ima određenu težinu.

Takođe, kad govorimo o tome, ministar je maločas rekao da je neko od nas rekao da je neprihvatljiv ovakav zakon. To nije tačno. Dakle, više puta smo ponovili da smo apsolutno za to da se za pripadnik snaga bezbednosti opredele sredstva za izgradnju jeftinih stanova, ali je isključiva dilema bila u tome šta je to subvencionisana cena ako je ona ista kao i tržišna cena koju nudi neka grupa. Ja nikako da dobijem odgovor na to pitanje.

Dalje kada govorimo o lokacijama, Vranje, Kraljevo, Novi Sad, pa nije cena kvadrata ista, možete uzeti, otvoriti bilo koje oglase i videćete da se tamo stanovi u novogradnji kreću između 500 i 700 evra, u novogradnji. Dakle, vi ste ovde ponudili u anketi pripadnicima MUP 440 evra plus PDV, subvencionisani kredit. Dakle, o tome se sve vreme govori, da li se radi o zaista subvencionisanoj ceni ili ceni, koja je eto, možemo reći tržišna ako neko može po toj ceni da gradi stanove.

Dalje, kada govorimo o mogućnostima pripadnike snaga bezbednosti i svih drugih da se zaduže, obezbede novac i kupe te stanove, trebate ministre imati u vidu i tu situaciju da nisu imali svi tetku koja će im dati 244 hiljada da obezbede sebi stan…

Zahvaljujem predsedavajući, samo sam citirao ono o čemu su svi govorili, a nisam imao nameru da ikoga uvredim.

Dakle, radi se o tome da se tim ljudima treba omogućiti da budu u stanju da reše svoje stambeno pitanje tako što će se popraviti položaj ljudi koji rade u Vojsci. Maločas sam govorio o tome, da najbolji vojnik koga je isto ministarstvo proglasilo za najboljeg vojnika Vojske Srbije, odlazi iz Vojske zbog loših uslova. E, to je pitanje o kome treba da zamišlja Vlada Republike Srbije i pre svega ministar odbrane, koliko ljudi odlazi danas iz Vojske i zašto odlazi iz Vojske i čime planiraju oni da se bave. Dakle, ako država ne brine o svojim pripadnicima snaga bezbednosti u smislu stvaranja normalnih uslova u onim poslovima i delatnostima koje oni obavljaju i rade za ovu državu, šta onda da govorimo o drugim nekih profesijama.
Pored toga što je neophodno objasniti da li je to zaista subvencionisana cena, jako je važno i reći kako će neko ući u realizaciju jednog ovakvog projekta i kako će praktično moći da kupi taj stan, na koji način. U zakonu niste definisali da li će biti krediti biti neki ili neće biti povoljni za ove namene i jako važna stvar je, zakon ministre ne definiše da li ta kompanija, odnosno preduzeće koje se formira kao investitor u zakonu stoji da država investira 100%, a da je moguće da to radi i privredno društvo. Nigde ne stoji da li je to privredno društvo 100% u vlasništvu države ili ne.
Ministarka je rekla da će biti u 100% vlasništvu Republike Srbije ali to nigde ne piše, a kada ne piše znači i da ne mora, što znači da može ponovo doći neki arapski investitor, kao što je slučaj „Beograda na vodi“ i da on bude vlasnik tog preduzeća koje investira u jeftine stanove 70%, a država 30%. Zato vas pozivam da definišete to u zakonu kako bi se sprečila bilo kakve moguće zloupotrebe, pa možda ne budete vi, kad se na vlasti bude realizovao ovaj projekat neka bude neko drugi, pa sprečite vi to da ti drugi ne naprave bilo kakve korupcijske radnje.

Poštovani ministre, iz iskustva smo mogli da shvatimo da ono što ne piše i ne stoji na papiru, dok ste vi na vlasti, ovih zadnjih šest godina, evo sedma godina, se vrlo često ne realizuje, tako da je mnogo bolje kada stoji na papiru, jer i kada stoji na papiru, neki zakon, vi se vrlo često ne pridržavate zakona u različitim oblastima, a da ne govorim ako je u pitanju nešto što ne piše.

Maločas ste rekli jednu stvar da je ova rasprava plodonosna i da je iznela jedan novi predlog i rekli ste da mi nismo podneli amandman za to o čemu sam ja govorio, a ja ću da vas ispravim i da vam kažem da jesmo podneli amandman da se izbriše ovaj član, odnosno mogućnost da privredno društvo može biti investitor bez jasno definisanih kriterijuma i odnos u državi ili potencijalnih privatnih investitora. Ako je država predviđena da bude investitor, zašto onda osnivate novo privredno društvo. Ako ga već osnivate, recite da li će biti 100% vlasništvo države ili barem to napišite u zakonu.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje predsedniku Republike Srbije i premijeru Republike Srbije – kada će biti ukinut Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija? To sa razlogom zato što ovih dana slušamo o tome da i MMF, sa jedne strane, traži ukidanje ovog zakona, sa druge strane slušamo premijerku koja kaže da oni ne mogu da ukinu taj zakon, zato što bi se njime praktično smanjile penzije, što nema nikakve logike sa istinom i sa suštinom.

Danas čujemo iz Sofije predsednika Republike koji nam šalje poruku i kaže da je ovih dana slušao raznorazne gluposti o tome kako treba da se ukine zakon i kako je on nekome nešto uzeo, kako je penzionerima uzeo penzije. Zaista ne znam da li su gluposti, kada nekome a 40% penzionera je osetilo posledice tog zakona, njih 700.000 je od 2014. počelo da prima manje penzije nego ranije, da li je on to nekome uzeo ili nije uzeo. Dakle, radi se o tome da je uzeo penzije od 700.000 penzionera ili ... (Isključen mikrofon.)

Dakle, gospodine Arsiću, razumem ja jako dobro kako funkcioniše sistem, ja sam citirao predsednika Republike koji kaže da je slušao ovih dana gluposti da je on nekome nešto uzeo, a da on nije uzeo nikome ništa.

Dakle, pitao sam, upravo postavljam pitanje Vladi, jer Vlada treba da predloži taj zakon ovda, a zašto to pitam? Zato što su već počeli da stižu rešenja za one penzionere koji su tužili državu i koji su dobili na sudu da država iz budžeta mora da im nadoknadi štetu.

Pročitaću jedan primer čoveka koji je tužio za period od 1. novembra 2014. do 31. decembra 2015. godine, gde je doneseno rešenje da se mesečnim anuitetima isplati kompletan iznos koji je tom penzioneru oduzet neustavnim, odnosno protivustavnim zakonom, jer je penzija stečeno pravo. Zarada i imovina tužioca je garantovana Ustavom Republike Srbije, kao i međunarodnim pravima, konvencijama i ugovorima.

Govorim vam to zato što će neko morati da vrati tih 500 miliona evra koliko ste za sve ove godine uzeli penzionerima. To su njihova stečena prava, to je njihova imovina, to je nešto što su oni svojim radom stekli, zaradili i niko nema pravo da krši Ustav i da uzima nešto što su oni sami stekli.

Vi ste uzeli za pravo da to uradite sa penzionerima, sa zaposlenima, da smanjite plate, da smanjite penzije sa obrazloženjem da je država u problemu, da se moraju sprovesti određene reforme, ekonomska konsolidacija, ali nekako ste te reforme i konsolidaciju sproveli po leđima građana, po penzionerima, vojnicima, policajcima, zdravstvenim radnicima, profesorima, lekarima, dok su javna preduzeća ostala i nastavila da se bahate, da troše pare građana Srbije, istih tih penzionera od kojih ste uzeli i zato postavljam ponovo pitanje – da li i kada će ovaj neustavni, protivustavni zakon biti ukinut, odnosno kada će ga Vlada, kako vi predsedavajući kažete, poslati Skupštini u proceduru za usvajanje tog zakona?

Drugo pitanje postavljam predsedniku Republike – kada će se taj dijalog o Kosovu otvoriti ovde u ovom parlamentu, s obzirom da on ne propušta priliku da u medijima govori…

Molim?

Vi ste mi uzeli vreme, predsedavajući.

Kako niste?

Prekinuli ste me malopre…

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
(Darko Laketić: Da li mogu da odgovorim kao predstavnik predlagača?)

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, Narodna stranka podržava osnivanje ove komisije za istragu posledica NATO bombardovanja 1999. godine i svakako to jeste važno zbog budućnosti i nacije i naše dece i jednom za svagda dođemo do valjanih informacija vezano za ono o čemu slušamo već decenijama.

Međutim, postavljamo pitanje – zašto se to baš sada sprovodi? Zašto se baš sada osniva jedna ovakva komisija? Zašto to nije ranije sprovedeno? Zašto ta komisija nije formirana odmah posle bombardovanja, još 1999. godine?

Ja ću vas podsetiti da je Vlada Mirka Marjanovića, koja je tada vršila vlast u Srbiji, do 2000. godine je praktično bila na vlasti i da je bilo dovoljno vremena da se od 1999. godine do 5. oktobra 2000. godine formira jedna takva komisija. I formirana je i to jeste suština problema.

Dakle, bilo je već ovakvih i sličnih komisija koje su formirane bez epiloga i bez rezultata. Dakle, 1999. godine je takođe jedna komisija formirana i pokrenuto je istraživanje odmah posle NATO bombardovanja Srbije 1999. godine na VMA. Pokušalo je da se dođe do odgovora na pitanje – koliko su vojnici sa Kosova, kao i njihovi potomci izloženi riziku zbog kontakta sa osiromašenim uranijumom? Stručnjaci sa VMA koji su učestvovali u ovom projektu tada, kažu da je formiran i praćen uzorak od 2000 vojnika. Ispitivanje je obuhvatilo i njihovu decu rođenu od 2000. do 2004. godine, koji se takođe leče i kontrolišu u sistemu VMA i deci je bilo ukupno 1752. Takođe, kao kontrola uzet je i uzorak dece koja su rođena i ranije, pre 1999. godine, od 1995. do 1999. godine, njih 1204.

Međutim, iako posle pregleda, medicinske dokumentacije su dobijeni alarmantni podaci tada, govorim o 1999. godini posle bombardovanja, da su deca rođena za vreme NATO bombardovanja imala učestale anomalije, endokrine i metaboličke bolesti, kao i maligne neoplazme. Iz nekog razloga, to istraživanje nije dobilo epilog.

Zvanično objašnjenje aktuelne vlasti 1999. godine bilo je da broj ispitanih nije bio dovoljan za naučnu analizu, a nezvanično, tadašnja vlast je zaustavila to istraživanje. U toj tadašnjoj vlasti, Vlade Mirka Marjanovića koja je bila na vlasti i kada je Srbija bombardovana 1999. godine, učestvovali su i neki ljudi koji i danas, gle slučaja, učestvuju u vlasti.

Pored aktuelnog predsednika Republike, Aleksandra Vučića, koji je 1999. godine u toj Vladi bio ministar informisanja, u njoj je učestvovao i Vojislav Šešelj, Tomislav Nikolić, Jorgovanka Tabaković i predsednica parlamenta Maja Gojković. Dakle, isti ljudi su 1999. godine učestvovali u Vladi, kada je pokrenuta ta jedna slična komisija ovoj koju predlažete danas, pa ste rezultate te komisije sakrili u stranu i danas, u 2018. godini, u ovom trenutku, odnosno jedan broj ljudi koji je i tada učestvovao u vlasti naše zemlje, predlaže formiranje jedne ovakve komisije u ovom određenom trenutku.

Ako me pitate, najbolje bi bilo da se bombardovanje uopšte nije ni dogodilo i da nema potreba da razgovaramo danas o ovome, ali to nije pitanje za neke od nas. Pitanje je za neke druge koji su tada vodili politiku ove zemlje i čija politika je dovela do ovog o čemu danas treba ovde da razgovaramo, a to je ugroženost zdravlja građana Republike Srbije, naše dece i našeg prirodnog okruženja.

Mi smo stava da ovaj posao treba da rade najstručnija lica, institucije koje su relevantne i koje su nadležne da se bave ovim poslom. Iako podržavamo ovu komisiju, smatramo da u njoj, kao obaveznost članstva, treba da imaju oni koji su najrelevantniji u Srbiji da se bave ovom tematikom. Nisam siguran da među nama poslanicima ima stručnjaka iz ove oblasti koji bi mogli da daju kvalitetan doprinos ovo komisiji ili ukoliko je cilj komisije politikantske prirode, pa da sada u ovom trenutku, kada nam predsednik svakog dana kroz medije šalje poruku i priprema javnost da Kosovo treba priznati ili potpisati sporazum il da neće više dozvoliti ratove itd. pa sada, hajde da se malo poigramo i sa ovom komisijom, kao političari i napravimo komisiju.

Dakle, smatramo da je ovo posao koji se tiče stručnjaka i kompetentnih ljudi koji treba da se bave ovom oblašću.

Što se tiče nas političara, a imali smo priliku mnogo puta do sada, vi ste šest budžeta usvojili kao aktuelna vlast, da podignemo budžet Ministarstva zdravlja, pre svega za opremu za rano otkrivanje karcinoma. Nažalost, ni kolega dr predlagač nije prihvatio naše amandmane kada smo predlagali da se umesto gondola, jelki i fontana ulaže u zdravstveni sistem Srbije. Tada ste sve te naše amandmane odbili, niste govorili o njima, a mogli smo i tada da govorimo o tome da se deo sredstava treba usmeriti upravo na opremu i u medicinske centre za rano otkrivanje karcinoma i druge slične opreme.

Naravno, ova tema o kojoj danas govorimo je rezultat naših politika. Kad kažem naših, mislim na Srbiju ali i onh koji su vodili tu politiku tada. Žao mi je što danas isti ljudi koji su 1999. bili akteri svega što se tada dešavalo, ponovo su danas akteri, samo u jednoj drugoj ulozi. Želim da verujem da se neće nikada dogoditi to što je bilo 1999. godine, ali mi se čini da će isti ti akteri danas taj deo teritorije, zbog koga smo i bombardovani, zbog koga imamo ovakve komisije koje predlažete da se formiraju, danas dati deo te teritorije zbog koje se ginulo i ratovalo Albancima.

Sve govori o tome. U vlasti se sa Ramušem Haradinajem. Naši ministri, naši poslanici učestvuju u vlasti na Kosovu i sada eto naknadne pameti da vidimo šta se događalo, ko je kriv i kakve su posledice NATO bombardovanja, od istih ljudi koji su činili vlast kada je 1999. godine Srbija i bombardovana.

S toga, pozivam predsednika Republike da dijalog o Kosovu vodimo ovde u ovom parlamentu, da naučimo nešto iz grešaka prošlosti, da se ne ponovi to što je bilo u našoj istoriji i o čemu danas razgovaramo, nego da sada dođe u parlament i ovde poslanicima koji predstavljaju sve građane Republike Srbije bez obzira gde žive, u kom mestu, u kom selu ili u kom delu teritorije Republike Srbije, i da zajedno sa nama razgovara o tome šta je politika Srbije, da dođemo do zaključka kako ćemo pregovarati dalje i voditi dijalog sa Albancima, da taj dijalog krene ovde u parlamentu, a ne po medijima gde on razgovara sa voditeljima ili saopštenjima koje plasira kroz svoje režimske medije, i da tu raspravimo sa njime ko je junak, a ko nije junak, ko bi išao u rovove da sedi na minus 15, a ko ne bi. Jer, poslednji put dok su neki sedeli i ležali u tim rovovima, dok su se borili i ginuli za Srbiju, on je rešavao svoje stambeno pitanje i 1999. godine obezbedio sebi stan, kao ministar u Vladi za informisanje.

Prema tome… (Isključen mikrofon.)

Dakle, što se tiče Komisije, predlažem u ime Narodne stranke da se najstručniji ljudi i institucije angažuju za rad ove komisije, jer je pitanje jako važno i jako ozbiljno, da se ovo pitanje ne koristi u narednom periodu u političke svrhe gde ćemo neki od nas poslanika sedeti u toj komisiji i ponovo se nadmudrivati na relaciji vlasti i opozicije, već da to ima jednu ozbiljnost i da epilog rada ove komisije, koja bi trebala na svakih šest meseci da informiše parlament o rezultatima rada zaista postoji. Da se ne dogodi ista situacija koja se dogodila 1999. godine kada zbog rezultata tadašnje komisije i tadašnjih istraživanja koja su sprovođena na VMA ne budu, praktično, ni obelodanjena, niti se neko njima posle toga bavio, a naročito to govorim zato što su isti ljudi ili jedan broj njih tada učestvovali u vođenju države, isti ti ljudi 25, odnosno i više godina, učestvuju u vođenju ove države.
Danas, i upozoravam vas, da ovo nije tema ni za kakvo politikanstvo, niti za skretanje teme sa onoga što se danas dešava, a dešava se da polako nas vodite korak po korak ka nezavisnosti Kosova, svih ovih šest godina, i vi koji ste tada vladali kada smo ratovali zbog tog Kosova, danas ste spremni očito da potpišete pravnoobavezujući sporazum sa Kosovom i da ta naša zemlja postane druga država Albanaca na Balkanu.
Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici, poštovani građani Republike Srbije, ovih dana smo svedoci da su poljoprivrednici širom Srbije izloženi, odnosno da su se dogodile jako velike štete na njihovim poljoprivrednim dobrima, imanjima od posledica grada.

Kao po ko zna koji put, i u prethodnim godinama i u ovoj godini se suočavamo, odnosno poljoprivrednici se suočavaju sa time da država nema efikasan sistem za odbranu od grada poljoprivrednika u Republici Srbiji, odnosno njihovih poljoprivrednih dobara, oranica, voća, povrća i bilo čega drugog.

Dakle, ja vas podsećam da od poljoprivrede u Srbiji danas živi preko milion i po ljudi i da su mala poljoprivredna porodična gazdinstva najveći poslodavac u Republici Srbiji danas, a da sa druge strane država to ne prepoznaje i najmanja davanja iz budžeta upravo se odnose na oblast poljoprivrede i ona su ispod Zakona o budžetu, dakle, ispod 5%, koliko je to predviđeno zakonom.

Zbog toga, danas naši poljoprivrednici i osećaju na svojoj koži rezultate te politike, ako je u pitanju oblast zaštite od grada, jer niti imamo dovoljno strelaca, niti imamo dovoljno raketa, niti imamo efikasnu zaštitu od grada. Dok je sistem zaštite od grada u zemljama EU efikasan i preko 60% uspešnosti, u Srbiji je ispod 20% efikasnost zaštite našeg sistema odbrane od grada.

Dakle, možemo reći da su poljoprivrednici ostavljeni da se mole Bogu da ne padne grad, jer država ne može da reaguje. Dakle, niti imamo u budžetu dovoljno opredeljenih sredstava za rakete, niti imamo dovoljno strelaca.

Postavljam pitanje premijerki Vlade Republike Srbije, ministru poljoprivrede i direktoru Republičkog hidrometeorološkog zavoda – koliko imamo strelaca u ovom trenutku u Republici Srbiji koji su potpisali ugovore o privremenim i povremenim poslovima za obavljanje tih poslova, koliko aktivnih protivgradnih stanica? Koliko je onih koji nisu aktivni zato što nema strelaca? Koliko je strelaca raskinulo ugovore zato što ste predvideli da oni treba da rade za 4.000 dinara mesečno, 24-časovno dežurstvo, sedam dana u nedelji i tako šest meseci?

Zakonom o radu je definisano da ugovori o privremenim i povremenim poslovima ne mogu trajati duže od 120 dana. Vi ovde kršite zakon koji ste sami usvojili i vezujete ugovore na šest meseci sa protivgradnim strelcima i dajete im zaradu 4.000 dinara mesečno, a onda terate lokalne samouprave u Srbiji da krše zakon i da oni finansiraju dodatno strelce iz budžeta jedinica lokalnih samouprava, što takođe nije u skladu sa zakonom. Dakle, nemamo apsolutno efikasan, ni blizu efikasnog sistema zaštite od grada u Republici Srbiji.

Takođe, Zakonom o odbrani od grada definisano je da naknada protivgradnim strelcima može biti maksimalno 20% od prosečne zarade u Republici Srbiji, ako je ona 400 evra, dakle, 80 evra može biti maksimum, a oni ne primaju ni taj maksimum, nego primaju 4.000 dinara ili 35 evra mesečno za taj posao koji treba da obavljaju. Zato sada treba da se pitamo mi kako je to grad ubio maline u Valjevu, u Ivanjici, u Požegi, kako ubija širom Šumadije, širom Vojvodine, voćnjake? Kažemo - kako se to dešava? Dešava se zato što ljudi neće da rade za 4.000 dinara i zato što nemamo dovoljno raketa, nego to mora da kupuju opštine u Srbiji.

Ja sam jedan od predsednika opštine koji je dobio prekršajnu prijavu od državnog revizora zato što sam iz lokalnog budžeta kupio sto protivgradnih raketa, jer su mi rekli – vi nemate pravo to da kupujete, jer je to u nadležnosti Republike Srbije.

Postavljam pitanje premijerki, takođe, dakle, do 1. aprila tekuće godine Vlada mora da dobije izveštaj o pripremljenosti odbrane od grada i da 15.04. počne nova sezona. Pitanje je – da li je Vlada usvojila izveštaje koje je Republički hidrometeorološki zavod podneo, ako je podneo do 1. aprila tekuće godine i da li je usvojen plan odbrane od grada u 2018. godini? Ako nije, ja zaista postavljam pitanje – da li su za premijerku važnije gej slikovnice nego poljoprivrednici i poljoprivreda u Republici Srbije?