Zahvaljujem, predsedniče.
Poštovani gosti, predsedniče Republike, koleginice i kolege narodni poslanici. Tri stvari su u ovoj raspravi o Kosovu i Metohiji ključne. Prva, da je predsednik države Aleksandar Vučić potpuno poražen. Potpuno je poražena njegova politika da o svemu odlučuje sam, kao što je potpuno poražena politika vlasti i Vlade da misli da Srbija može da napreduje bez Evrope, ali ako je poražena Aleksandar Vučić to ne znači da je poražena i Srbija.
Iako znam, gospodo iz SNS, da vi uvek volite da stavljate znake jednakosti između Srbije i Aleksandra Vučića, veća je Srbija od svih nas, pa i od vas, gospodine predsedniče.
Sve ste poslednjih deset godina radili sami i svaki put ignorisali ili odbijali svaki naš konstruktivni predlog kako da Srbija bude jača, a nijedan, ali zaista nijedan čovek na ovom svetu nije sposoban i nije dorastao tome da sam odlučuje o ovakvom problemu, pa tako niste ni vi, gospodine predsedniče i to se jasno vidi danas kada je vaša politika odlučivanja o svemu iz prvog lica jednine doživela potpuni krah.
Druga ključna stvar je da mi danas vodimo javnu raspravu o tajnom dokumentu, tzv. francusko-nemačkom dokumentu, papiru o kojem ne znamo ništa i koji se očigledno krije zbog toga što je loš po Srbiju, jer da je dobar po Srbiju verujem da bi se predsednik Republike već njime pohvalio, a i već bi procureli neki delovi tog dokumenta u režimskim tabloidima u Srbiji. Zato sa ovog mesta tražim najpre od predsednika Narodne skupštine da u ime Narodne skupštine uputi hitan zahtev međunarodnim činiocima koji su učestvovali u pisanju ovog dokumenta sa zahtevom da ga učine javnim i dostupnim građanima Srbije, jer svaka rasprava o predlogu o kojem ne znamo ništa je neodgovorna i bespredmetna, a mi kao odgovorni ljudi ne možemo sebi dozvoliti.
S druge strane, mi iz Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Ujedinjeni, kao odgovorni ljudi, smatramo veoma štetnim ono u šta i predsednik i režimska većina, ali i neki poslanici opozicije, pokušavaju da nas uvuku čitav dan u to, a to je da pričamo o prošlosti i da pričamo o onome što je bilo pre 10, 15 ili 25 godina. Mi o tome da pričamo nećemo.
Mi želimo da pričamo o tome gde će Srbija biti za 10, 15 ili 25 godina. Priča o prošlosti, gospodo, ne vodi nikud, a naročito ne u budućnost i to je treća ključna stvar – budućnost. Prošlost promeniti ne možemo, ali bolju budućnost izgraditi možemo, ali da krenemo redom.
Politika koju ste sami vodili kada je u pitanju Kosovo i Metohija, kao što sam rekla, doživela je krah. Taj krah je potpuno očekivan ukoliko se prisetimo svih pobeda, naročito televizijskih pobeda, vođstva od 5 – 0, ekonomskog tigra ili da ste uvaženi u svetu kao niko do sada. Evo, vidimo, gospodine predsedniče, da ste zaista uvaženi kao niko do sada tako što ste dobili papir koji nije dobio niko do sada, tako što je Srbija u situaciji u kojoj osim 1999. godine nije bila kao nikad do sada i tako što ste saterani uza zid kao niko do sada.
Ovaj slom i suočavanje sa činjenicom da je došlo vreme da se podvuče crta i da se suočimo sa realnošću tim je veći nakon deset godina propagiranja antizapadne politike, a sada sa istim tim zapadom treba da rešavamo pitanje našeg Kosova i Metohije, ali mi kada kažemo Kosovo i Metohija, mi mislimo na naše građane, na naše sunarodnike koji tamo žive, mislimo na majke koje ispraćaju svoju decu u školi, a ne znaju da li će se vratiti, a da se u njih pucalo ili da su prebijeni i, nažalost, ti ljudi, naši sugrađani koji gledaju danas prenos ove skupštine verujem da su očekivali jednu odgovornu i ozbiljnu raspravu i očekivali su da posle onoga što ovde čuju mogu da se osećaju bolje i bezbednije, kao i drugi građani širom Srbije. Nažalost, nisu videli ništa od toga. Videli su vređanja, videli su svađu i videli su da o njima gotovo niko ne razmišlja i zato, gospodo, sve ovde treba da bude sramota, i one koji političke protivnike nazivaju izdajnicima i štetočinama i doborovoljnim davaocima tuđe krvi i sram treba da bude sve one koji se koriste govorom mržnje, zveckanjem oružjem, kao i one koji pokušavaju da pobegnu od odgovornosti ne izjašnjavajući se o situaciji u kojoj se Srbiji našla.
Da li zaista bilo ko ovde misli da će građanima na Kosovu i Metohiji biti bolje večeras nakon onoga što im je priređeno u današnjoj raspravi, u najvećem domu predstavnika građana Republike Srbije? Nažalost, da prošla sednica nije prošla onako kako je prošla, mi bismo danas već imali formirano telo koje smo predlagali na istom ovom mestu pre šest meseci – mešovitu komisiju, odnosno telo koje bi okupilo parlamentarne stranke, najumnije ljude, predstavnike univerziteta, SANU, Sprske pravoslavne crkve, civilnog sektora, kako bismo zajedno, sigurna sam, sa postignutim bar minimumom konsenzusa uspeli da sačinimo platformu ili okvir za dalje pregovore sa Prištinom i kako bismo svi zajedno pomogli svakome ko bi nadalje u ime nas pregovarao.
Apelovali smo sa ovog mesta da se to učini na ovaj način i u ovom formatu, smatrajući da je pitanje Kosova i Metohije nadstranačko pitanje. Ali, niste hteli, kao i kada smo još pre tri godine iz Stranke slobode i pravde predlagali našu deklaraciju o pomirenju dva naroda, srpskog i albanskog, sa konkretnim rešenjima kako da se doprinese da svi zajedno, i Srbi i Albanci, tamo bolje žive, u svim oblastima života, jer život je brži od svakog sporazuma i od svakog dokumenta, dakle, i u oblasti lečenja, obrazovanja, slobodnog kretanja, ekonomskog razvoja, sporta, nauke, itd, da vidimo da pomognemo da ti ljudi žive tamo jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih. Ali, ni za to tada nije bilo sluha.
Nije bilo sluha ni kada smo pre dve godine, recimo, predlagali, takođe mi iz Stranke slobode i pravde, evo, na neutralnom mestu, gde sede najumniji, u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti, da se otvori dijalog o svim problemima u ovom društvu. I to se potpuno ignorisalo, kao što se mesecima ignoriše naš zahtev i inicijativa da Srbija mora da se uskladi sa spoljnom politikom EU, da ne bismo sami sebe izolovali sa kontinenta gde živimo, jer mi ne možemo ići u pravcu Azije, nego pripadamo Evropi.
Na tome, naravno, jedini insistiramo ovako javno, jasno i glasno, uprkos svim rizicima koje ovaj stav nosi, naravno, u Srbiji, tabloidne politike i devalvacije svih vrednosti i same države.
Hvalisavi pokliči kako smo jedina država u Evropi koja nije uvela sankcije Ruskoj Federaciji, odnosno nosiocima odluka, bar jedan paket sankcija, mi smatramo da je vrlo štetno po državu Srbiju i po njene građane.
Kao što možemo da vidimo, takva politika je i sada pogoršala status i poziciju Srbije, kada je došlo na sto rešavanje pitanja Kosova i Metohije.
Mi smatramo, i ponoviću još nekoliko puta, da nema više ni jednog razloga da se sa ovim čeka kada su sada, gospodine predsedniče, i sami ste to naveli, potpuno jasne pretnje koje su nam pred pragom.
Mi smo mesecima upozoravali na izolaciju Srbije, na ekonomske sankcije, na povlačenje investitora, na vraćanje viza i na potpunu blokadu procesa evrointegracija Srbije, zbog neusaglašavanja Srbije sa spoljnom politikom EU.
Vi ste to učinili, kada je reč o ovom još uvek za nas neviđenom i nepoznatom dokumentu, ali iskoristili ste potpuno iste argumente, i to je dobro. To je dobar pomak da konačno i vi priznajete sve ono na šta smo mi upozoravali mesecima. Ja znam da je lakše proglašavati pobede od 5:0, vikati u telefon – Aco, Srbine, mnogi su to citirali, puniti naslovne strane tabloida, praviti specijale na Pinku i Hepiju, huškati ljude jedne protiv drugih, znam da je to mnogo lakše.
Znam i da je zanimljivo što se danas ograđujete od onih čija retorika nagoveštava ratna dejstva, što je veoma opasno i rizično, ali, isto tako, recimo, čudno je da se ne ograđujete od kriminalaca koji su se proglasili braniteljima srpstva i Srbije na Kosovu i Metohiji. Ne mogu takvi ljudi da brane ni Srbe ni Srbiju. Ne mogu da brane Kosovo i Metohiju, dok su u isto vreme postali među najbogatijim ljudima u ovoj državi, a da se vi i mnogi oko vas pravite da ništa o tome ne znate i da ama baš nikakve veze sa tim nemate.
Ali, ako odgovornost za sve što se dešava sada na Kosovu i Metohiji nije u potpunosti vaša ili isključivo vaša, sigurno je vaša najveća, jer ste sami ispregovarali Briselski sporazum, kojim je naša država povučena sa severa Kosova i Metohije, a sada ste, posle 10 godina, ispregovarali drugi dokument za koji se čini da je još gori od Briselskog sporazuma, i to od državnika za koje ste nam govorili da su vam lični prijatelji.
Sve ste hteli sami, još dok ste bili potpredsednik Vlade, potom premijer, potom i predsednik, sve vreme ste prenosili sami na sebe ovu nadležnost, iako držimo da na to niste imali pravo i da to nije u vašoj ustavnoj nadležnosti. Vi ste i sada, gospodine predsedniče, kao predsednik, u pregovorima ili dijalogu sa Aljbinom Kurtijem koji je premijer. Zašto? Zašto to nije Ana Brnabić kao premijerka? Nemoguće je da nemate poverenja u nju ili da smatrate da nije sposobna za tako ozbiljan zadatak, kao što je nemoguće da mi ne znamo ni jedno ime u pregovaračkom timu Srbije, osim vašeg, a, recimo, znamo da pregovarački tim ima čak i Priština, i to doslovno znamo sva imena.
Zato, gospodine predsedniče, dalja rasprava može da posluži samo u tome da bar sada uvidite koliko je ta pogrešna politika bila i da počnemo konačno da se bavimo budućnošću.
Ja ću ponoviti, stoga, četiri ključna zahteva ovde, pred kraj svog izlaganja.
Pozivamo još jednom predsednika Narodne skupštine da uputi hitan zahtev međunarodnim činiocima da ovaj dokument učine javnim i dostupnim građanima Srbije.
Pozivamo vlast da što pre usaglasi našu spoljnu politiku sa spoljnom politikom EU, odnosno uvede sankcije Ruskoj Federaciji ili bar neki od paketa sankcija donosiocima odluka i tako izbegne opasnost uvođenja sankcija nama.
Pozivamo i EU i SAD, kao posrednike, da učine evrointegracije Srbije ubrzanim, efikasnim i izvesnim i članstvo Srbije u EU do kraja ove decenije, kao što pozivamo predsednika Skupštine da pokrene proceduru za formiranje tela mešovitog koje predlažemo i koje će se u svojoj platformi za preporuke daljim pregovorima držati se svakako dve crvene linije koje stalno ponavljamo, a to su da nema priznanja nezavisnosti Kosova i nema saglasnosti Srbije za članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Ono što moramo učiniti je definitivno da se konačno, nakon gotovo dvogodišnje blokade, krene put evrointegracija, jer one vrednosti koje želimo svi jesu vladavina prava, jesu nezavisno pravosuđe, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, ljudska i manjinska prava, radnička prava, bolji standard, bezbednost, slobodni mediji, slobodni izbori i smenjiva vlast. To su, na koncu, te ključne vrednosti Evropske unije, koje ovde ne postoje, ali kojima ćemo mi uvek težiti i na tome insistirati.
Stoga pozivam da se ova četiri zahteva uzmu u obzir, da se uvaže i sigurna sam da samo Srbija u EU jeste prava budućnost za ovu državu i tada će svi građani podržati, gotovo konsenzusom, sigurna sam, tu politiku Republike Srbije. Zahvaljujem.