Poštovani gospodine predsedavajući, gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, evo nas u drugoj godini mandata ovog saziva Narodne skupštine, u drugoj godini mandata ove Vlade i nažalost, ono što je bila osobenost rada u prethodne dve godine svoju kulminaciju doživljava na ovoj sednici.
Sa jedne strane je neshvatljiva opstrukcija parlamentarnog rada od strane parlamentarne većine, a sa druge strane, mesec dana pre početka pregovora sa EU tehnički datum, tehnički zakon koji za cilj ima odlaganje jednog zakonskog rešenja, zbog nekompetentnosti Vlade i onih koji donose zakone.
Danas ponovo po ko zna koji put u ovom sazivu donosimo samo tehničke zakone, koji za posledicu imaju odlaganje produženja roka i tehničke izmene. Nema toliko neophodnih suštinskih reformskih zakona, nema obećanih reformi i ima samo igrarije, šege, neozbiljnosti i dilatentizma, koji je pre svega očigledan u Predlogu zakona o osiguranju.
Sada postavljam pitanja zarad građana Republike Srbije koje je postavio prethodno gospodin Miković. Šta će se desiti ako za ovaj predlog zakona glasamo u četvrtak i kaže se da on stupa na snagu u roku od osam dana, a ovaj prethodni zakon predviđa obavezujući rok 31. decembar 2013. godine? Ko će popuniti tu prazninu i ko je iz vladajuće većine odgovoran zbog ovakve neozbiljnosti?
Naravno, pre svega SNS, koja je javno rekla da nema kadrove koji mogu da vode ovu zemlju, više puta. Nakon toga oni koji dobacuju, koji neće da slušaju. Kada govori gospodin Miković, vi koji dobacujete otvorite sveske i hvatajte beleške. Kao već niste naučili nešto kroz svoj prethodni život, ako niste profesionalno ostvareni, ako niste dovoljno obrazovani, edukovani da vodite ovu zemlju, makar slušajte one koji to jesu.
Imam pitanje, koga ćemo sledeće godine u Srbiji da osiguravamo po tom novom zakonu o osiguranju? Moram da pročitam današnji naslov u „Politici“. Veliki naslov „Svakog dana posao za mandata ove Vlade izgubi 200.000 ljudi za godinu dana, svakog dana 600 ljudi“. Na nas ste bacali drvlje i kamenje, što je po vašim rečima – za našeg mandata bez posla ostalo za četiri godine 200.000 ljudi, vi ste taj rezultat nadmašili za samo godinu dana. Bez posla je ostalo 200.000 ljudi i pri tome, to što nama imputirate nije tačno.
Ovo su vaši pokazatelji i pitam koga ćemo danas u Srbiji sledeće godine da osiguravamo po ovom zakonu? Ko je taj ko će moći da plaća troškove bilo kakvog osiguranja, kada u godini koju građani sa mrzovoljom ispraćaju i sa velikom neizvesnošću čekaju tu novu 2014. godinu u kojoj ćete doneti zakon o osiguranju, koga ćemo od ovih 700.000 nezaposlenih da osiguramo? Po kom zakonu i kojim parama će da plate to osiguranje?
Da li ste vi svesni šta radite ovoj zemlji i gde vodite ovaj brod? To je naravno zasluga nesposobne Vlade. I pre svega vodeće stranke u toj Vladi, SNS.
Naravno, kažem nas čeka veoma odgovoran posao 21. januara. Trebalo je da ovde imamo na dnevnom redu izuzetno značajne zakone o stečaju, trebalo je da imamo zakone o privatizaciji, zakon o radu, ali vi niste sposobni da te zakone napišete na kvalitetan način, a sa druge strane, nemate ni parlamentarnu većinu koja te zakone može da izglasa.
(Predsedavajući: Molim vas da se ipak vratite temi.)
…Zahvaljujem.
Evo kada je reč o temi, opet postavljam pitanje. Ko će biti odgovoran što ovaj zakon po vama prestaje da važi 31. decembra 2013. godine? U četvrtak su amandmani na ovaj zakon i predviđa se da se on usvoji tek za osam dana. Ko će popuniti tu pravnu prazninu? Ko će od osiguravajućih kuća kazati – blago nama sa ovakvom Vladom, kako su nam lepo uredili poslovanje? Mislim da to vlasnici osiguravajućih kuća u Srbiji ne podržavaju, da to građani ne podržavaju. Da je zalud zaklinjanje i zaklanjanje iza velikog rejtinga, kada veliki rejting vodi ovu zemlju u sunovrat i propast.
S druge strane, ja sam apsolutno uveren da naši nekadašnji koalicioni partneri, i iz SPS, i iz JS, i PUPS, imaju snage da donesu ekonomske zakone. Ali, nemaju potrebnu većinu, jer ih vi gurate u izbore, u krizu Vlade. Sada shvatam zašto je na pomolu kriza Vlade i zašto vi srljate u nove izbore. Obuzela vas je nezajažljiva čežnja za još većom vlašću. Popustile su vam ionako krhke moralne kočnice kada je reč o privilegijama koje proizlaze iz vršenja vlasti na vaš način i sa druge strane, nemate više šta da pružite. Sve što je moglo da odložite…
(Predsedavajući: Molim vas, Milivojeviću.)
Završavam. Sve što ste mogli da odložite, vi ste odložili. Sve zakonske rokove koje ste mogli da nađete da bi se stvorio privid da Skupština nešto radi, vi ste ovde stavili na dnevni red. Svaka treća tačka dnevnog reda je odlaganje primene zakona, odlaganje efekata zakona, odlaganje za godinu dana, za dve godine.
Predao sam amandman na ovaj zakon. Smatram da Srbiji predstoje vanredni parlamentarni izbori i predložio sam amandmanom da ovaj zakon počne da važi 31. avgusta 2014. godine. Do tada će građani Srbije imati mogućnost da se na izborima izjasne da li žele ovakvu Vladu ili ne, da li žele neku drugu vladajuću većinu i toj vladajućoj većini ostavlja mogućnost da u roku od šest meseci po izboru te nove Vlade donese jedan nov zakon o osiguranju sa obavezujućim rokom važenja, od 31. avgusta.
Sutradan, posle 31. avgusta je prvi septembar, dan kada mnogi kreću u školu. Preporučujem onima koji ne znaju da pišu zakone da se tog prvog septembra upišu u školu i da više nemamo ovakvu bruku i sramotu. Hvala.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.
U toj rečenici gde ne znate da saberete koliko je DS ukupno bila na vlasti, leže odgovori na mnoga pitanja. Znači, od 2007. godine do 2012. godine je pet godina, ali u nekoj vašoj matematici to je možda i 70 godina. No, dobro, ogledalo stručnosti svakoga cenim na osnovu zakona koji predlaže, a ne na osnovu toga kako računa. Desi se ljudima da se zabroje, pogotovo kada su tuđe pare upitanju.
Kada je reč o mandatu DS tu se mnogo lako zabrojite. Posebno lako koristite rečenicu da je Srbija propadala poslednjih 12 godina. Ja vam kažem da je najviše probadala posle 2012. godine kada ste vi došli na vlast. Od 2012. do 2013. godine je Srbija doživela katastrofu i fijasko.
Za tu vašu rečenicu gde kažete da je DS napisala zakon 2004. godine, nije DS preuzela odgovornost za upravljanje Srbijom 2004. godine. Taj zakon smo nasledili, ali ste vi kazali da ste najbolji, najpametniji, najobrazovaniji, najstručniji, da samo najbolji idu napred sa vama i da ćete sve u roku od tri meseca dlanom od dlan da ispravite u ovoj zemlji čarobnim štapićem. Taj čarobni štapić je izgleda pojela maca. Nikako ga ne vidimo, niti njegove efekte. Vidimo samo da odlažete, odgađate, prepravljate, menjate datume, a sistemske zakone koje ste obećali građanima RS ne donosite.
Ono što je najstrašnije za vas, a najbolje za građane RS je da više nećete biti u mogućnosti u ovom sastavu, jer kao što su kazali svi vaši visoki potpredsednici, članovi SNS Srbiju 2014. godine čekaju vanredni parlamentarni izbori. Tada će građani da se izjasne da li su ovakvim načinom vršenja vlasti zadovoljni ili ne. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, demokratski kapacitet jednog društva ogleda se u spremnosti, pre svega, vladajuće većine u tom društvu da uvaži opoziciju i da opoziciji prepusti, koliko god je moguće, više kontrolnih uloga i funkcija i u parlamentu i u drugim institucijama.
Veoma je važno u društvu, koje je u diktaturi ili klizi u diktaturu, da se u tom društvu, u kome postoje politička hapšenja, ljudima koji predstavljaju političke stranke opozicije, omogući uvid u način na koji se izvršavaju krivične sankcije u takvom društvu.
Nažalost, srpsko društvo u prethodnom periodu je duboko zakoračilo ka diktaturi, ne još uvek tiraniji, ali svakako ka diktaturi. U takvom društvu veoma je važno da u Komisiji za razrešenje krivičnih sankcija za kontrolu sede članovi opozicionih stranaka. I ne samo da sede, veoma je važno da obilaze zatvore, da razgovaraju sa privedenim licima, sa osuđenim licima, pogotovo što se kod nas pritvor nažalost, tretira kao jedna vrsta kazne.
U vreme kada se u Srbiji kreira tabloidna svest, u vreme kada su dnevni tabloidi postali partijska glasila i partijski bilteni, u vreme kada se u takvim tabloidima iznose insinuacije o stanju uhapšenih građana Republike Srbije i njihovom tretmanu u zatvorima, a podsetiću samo da je u vašim tabloidima, pod vašom direktnom partijskom kontrolom, koja se svodi na partijske biltene, kao što su „Informer“ i „Kurir“, pisalo da je Saša Dragin prebijen u zatvoru.
Da li su laži ili nisu, Komisija je trebala da sedne, ode u zatvor nenajavljeno i obiđe Sašu Dragina, da proveri da li je to tačno ili ne. To nije posao jednog člana Komisije. To je posao svih članova Komisije. Nažalost, u našem društvu takva spremnost, takvo uvažavanje opozicije ne postoji.
Voleo bih da danas raspravljamo, ne samo o kadrovskim rešenjima i imenovanjima, već da pogledamo šta je ta Komisija za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija uradila u proteklom periodu, u proteklih godinu dana, da građani imaju uvid koliko je ko od članova Komisije posetio uhapšenika, ko su ta lica, da li su možda neki zloupotrebljavali svoju profesiju i činjenicu da su advokati, pa su odlazili kod svojih klijenata, zaklanjajući se iza legitimacije člana Komisije, a imali smo takve najave i same SNS da jedan član Komisije obilazi jednog uhapšenika i da ga obilazi u svojstvu advokata, a da se služi članstvom u Komisiji za izvršenje krivičnih sankcija, a taj jedan je bio iz pozicije vlasti, a ne opozicije.
Takođe, važno je da ova Komisija za izvršenje krivičnih sankcija redovno obilazi zatvore u Srbiji, kako bi utvrdila stvarno stanje, da to ne bude samo posao OEBS-a i humanitarnih organizacija. Imam pitanje – koliko je takvih poseta nenajavljenih zatvorima Republike Srbije uradila Komisija u kojoj većinski sede članovi pozicije? Koliko zatvora ste obišli? Koliko uhapšenih lica? Koliko osuđenih lica? Da li ste proverili koliko njih je bilo protivustavno u pritvoru? Da li ste o tome izvestili Narodnu skupštinu Republike Srbije? Takve odgovore nismo dobili.
Sa druge strane, u zatvorima Republike Srbije nalaze se...

Ako dozvoljavate, ne mogu da govorim samo o članu Komisije, o njegovom liku i delu, njegovoj biografiji, već moram da podsetim člana Komisije šta je njegova obaveza.

Hvala, gospodine predsedavajući.
Evo, da li je tema šta će budući član komisije da radi? Mislim da jeste. Budući član komisije bi trebalo da obilazi zatvore i vidi kakvo je stanje uhapšenih lica u zatvorima

Hajde onda da vidimo šta je tema po vašem mišljenju.

Dobro, mi danas biramo Peru Perića. Pitam Peru Perića da li je sposoban da obavlja taj posao, s obzirom da se u zatvoru Republike Srbije nalaze lica osuđena za ratne zločine, pravosnažno, a jedan član komisije je kazao da je Srebrenica briljantna vojan operacija? Da li je to tema?

Ja ću ovako da završim. Ćutanje o diktaturi je pristajanje na diktaturu. Ako me terate da ćutim o diktaturi, terate me da pristajem na diktaturu. Ja to ne mogu i neću kao poslanik DS i član Otpora, koji sam u zatvoru proveo 46 puta ničim kriv, ničim izazvan od strane vlasti bio sam u zatvoru 46 puta. Imam iskustva kada je reč o zloupotrebama Komisije za utvrđivanje krivičnih sankcija. Nažalost, očigledno sam onemogućen u Skupštini Srbije, na kraju ovog saziva, da o tome govorim. Preporučujem budućem sazivu da o tome povede računa. Hvala.

Poštovani gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o jednom veoma značajnom dokumentu koji će ovaj parlament usvojiti. Kada govorimo o ovom dokumentu valjalo bi zbog građana Republike Srbije pročitati i član 2. Ustava Republike Srbije, koji kaže da suverenost potiče od građana koji vrše referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Zarad građana i zarad javnosti, da pojasnim šta danas mi radimo. Mi danas jačamo kontrolnu funkciju Narodne skupštine, jer kao što znate, politiku evropskih integracija i pregovora sa EU vodiće Vlada, ali je veoma dobro da u taj proces bude uključena Narodna skupština i mi narodni poslanici koji predstavljamo građane Republike Srbije koji su nas birali.
Veoma je važno i značajno danas da se prisetimo da naš evropski put ne počinje ni 2000. ni 2004. godine, da smo mi kao bivša Socijalistička Federativna Republika Jugoslavija imali ponude da postanemo deo EU neposredno pre krvav raspad te naše zajedničke države, koje više nema.
Nisam ja ovde da plačem nad propuštenim prilikama, ali bih zamolio kolege poslanike i vladajuće većine i svih onih koji su za evropsku ideju i one koji se toj ideji protive, da pokažemo da ova Narodna skupština nije arena u kojoj ćemo oko ovog pitanja koristiti argumente i retoriku koja je prevaziđena.
Ja kao intelektualac, kao član DS, kao slobodnomisleći čovek, uvek ću se zalagati i zastupati da svi oni koji su protiv ideje EU imaju pravo da svoj stav iznesu i u javnosti i u parlamentu i da niko ne treba da nosi pečat sramote zbog toga. Nikada neću postati lakom, pa se pozvati na istoriju i tradiciju.
Mi smo danas kao poslanici u onom biblijskom vinogradu, gde pravo na platu ima i onaj ko je došao u prvi sat i onaj ko je došao u jedanaesti sat i ta plata kao u biblijskoj priči treba da bude ista za sve. Niko danas neće da se poziva na istoriju našeg koračanja, posrtanja, padanja, naših stranputica, našeg oklevanja. Niko neće danas citirati dnevnik uvreda sa puta ka EU, jer to nas nigde neće povesti kao društvo.
Nama je potreban konsenzus oko važnih tema, ali vas opet pozivam kao intelektualce, kao narodne poslanike, kao predstavnike građana, da saslušate kritičko mišljenje i onih političkih stranaka koje iznose argumente protiv, jer EU neguje slobodu misli. Evropska unija neguje neke univerzalne ljudske vrednosti. Ona počiva na tim vrednostima. Evropska unija i pitanje EU nije pitanje jednoumlja u srpskom društvu. Jednoumlje nama nije donelo mnogo toga dobrog, kada je reč o razvoju ličnosti, o slobodama, o pravima, kada je reč o demokratskim tekovinama koje su kod nas vrlo krhke.
S druge strane, kada govorimo o univerzalnom sistemu vrednosti koji predstavlja EU i ka kome težimo i stremimo, EU nije skup zvezdica na našem sumornom nebu, koji će rešiti sve naše probleme. Evropska unija je sistem vrednosti koji se decenijama strpljivo gradi, zakonska regulativa za koju se Narodna skupština priprema, koju prihvata.
Pozvaću sve poslanike da se izjasne za ovu rezoluciju, jer jača i kapacitete Narodne skupštine, i one koji su za i one koji su protiv. Narodna skupština treba da ima kontrolnu funkciju i kontrolnu ulogu. Građani su ti koji će dati poslednju reč. Oni su ti koji će se izjasniti na referendumu. Ali, na nama je veoma težak i odgovoran posao. Blagodeti ili konsekvence, u zavisnosti od posla koji budemo radili, osećaće svi građani, reflektovaće se na život građana svaka odluka u Narodnoj skupštini koja se tiče EU.
Završiću ovim. Na današnji dan 1996. godine, u vreme velikih protesta, koračao sam ulicama Beograda iza Zorana Đinđića, koji je zajedno sa profesorom Mićunovićem i još nekoliko entuzijasta upalio evropski svetionik. Pred nama je bila zastava EU. Neću da vas podsećam na vokabular, jer nije tema danas za to, kako je izgledala ta šetnja iza zastave EU i kojim epitetima smo sve počašćeni, ali je važno da danas kod svih ljudi preovladava svest da je to bio dobar potez i da ta zastava EU ima svoje mesto i da Srbija ima svoje mesto pod tom zastavom EU.
Podvlačim ponovo zahvalnost svim ljudima koji današnju rezoluciju, nažalost, nisu dočekali, koji današnji dan nisu dočekali, ali i onima koji su dočekali. Vredelo je istrajavati na tom putu. Vredelo je upaliti evropski svetionik. Vredelo je postaviti evropske putokaze, ma koliko to žrtava zahtevalo u određenim trenucima i vredelo je dočekati trenutak da to raspoloženje bude većinsko.
Ali, opet podvlačim za kraj, u jednom od poslednjih obraćanja Zoran Đinđić je kazao – videćemo se gore u zvezdama. Na nama je sada da pogledamo kojim ćemo putem zakoračiti ka tim zvezdama, da li putem punim trnja, da li putem posutim laticama i da ne bude kao u pesmi Đure Jakšića, da su gvozdene naše noge pa biramo trnovit put, jer taj trnovit put pre svega će osetiti građani. Nema lakog puta i nema lakog načina.
Nema lakog načina da se u našem društvu postigne konsenzus o veoma značajnim temama ali, podvlačim, evropske vrednosti podrazumevaju da mi u Evropu ne idemo sa nekim našim egocentrizmom, da smo najbolji i najpametniji, da mi sve znamo i da apriori žigošemo one ljude koji nisu za tu ideju. Ne, na nama je da jačamo dijalog u našem društvu, da taj dijalog ne bude monolog, da se ne odvija kroz partijske megafone, da se odvija sa svim značajnim segmentima našeg društva, političkim strankama, nevladinim organizacijama i institucijama i da svako ima pravo da bez osude iznese taj svoj sud, ali da imamo na umu da je najveća odgovornost na nama u parlamentu kakvu ćemo klimu kreirati u našem društvu.
Danas je bilo, nažalost, i mene to nimalo ne čini srećnim, veoma ružnog upiranja prstima. Nema potrebe za ovu temu. Kažem, živimo u društvu koje smo stvarali da bude takvo da svako bez straha može da iznese kritički sud.
Biti intelektualac znači biti čovek slobodomisleći, znači biti čovek koji je spreman da čuje drugačije mišljenje, ali ne satanizovati onog ko drugačije misli, nego i njemu možda pokazati koji je taj put i koji je sistem vrednosti za koji se zalažemo.
Istovremeno, biti u pravu ne znači gorditi se time što je neko u pravu, pa makar bio u pravu i tek jedanaestog sata. Biti u pravu ne znači očekivati lovorike zato što je neko u pravu. Nije uopšte vreme ni za lovorike, niti da se evropska ideja tumači rejtinzima političkih stranaka ili uticajem u biračkom telu. Evropska ideja, pre svega, podrazumeva dijalog koji je srpskom društvu ovoga trenutka neophodan, a nažalost sagovornici u dijalogu najčešće žele da čuju samo sami sebe, a ne i one koji u tom dijalogu učestvuju. To nisu evropske vrednosti.
Evropske vrednosti su ono za šta se ta Evropa zalagala od svog trenutka i od svog postanka, a one podrazumevaju i određene različitosti, ali evropske vrednosti, pre svega, podrazumevaju da taj dijalog bude u duhu tolerancije, u duhu pomirljivih tonova i u duhu razumevanja. Ako jedni druge u Srbiji ne razumemo kada je ova tema na dnevnom redu, kako će nas onda Evropa razumeti? Hvala.

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, čitajući ovaj budžet sa besmislenim stavkama, našao sam i stavku gde nameravate za obeležavanje godišnjice Prvog svetskog rata da potrošite 70 miliona dinara. Onda sam pročitao vaš partijski bilten gde kaže Aleksandar Vučić – Srbija je preokrenula tok svoje istorije.
Onda moram da se zapitam koliko vi kasnite za vremenom u kome živite. Dvadeset i tri godine je Aleksandru Vučiću trebalo da shvati da je budućnost Srbije u EU, a 14 godina da je tok istorije preokrenuo prošli put…

Molim vas, da me ne prekidate, evo, objasniću vam mnogo plastičnije. Četrnaest godina vam je trebalo da shvatite da ste tok istorije preokrenuli pre 14 godina, 1999. godine kada su Ivica Dačić i Aleksandar Vučić za prošlog mandata u bescenje rasprodali milionske žrtve naših predaka iz Prvog i Drugog balkanskog rata i kada je obesmišljeno herojstvo proslavljenih srpskih pukova iz Prvog svetskog rata.
Amandman kaže da hoćete 70 miliona dinara da potrošite za obeležavanje Prvog svetskog rata, a ja vam kažem da niste dostojni za to. Jer, kada stanu galije carske, pitaju iz dubina Jonskoga mora heroji sa Bregalnice, Kolubare, Mačkovog kamena, pitaju heroji sa Gruništa, ima li srpske zastave u Peći? Pitaju heroji iz Prvog svetskog rata čuje li se srpska truba sa Kosova polja?
Noćas sam radio do 12 kao i vi, ali sam mirno spavao, jer mi noćas u san nije došao Milutin da me pita – ima li Gračanice? Nije mi noćas u san došao Stefan Dečanski da me pita – ko pretvori portu Visokih Dečana u parking za NATO tenkove?

Poštovani gospodine predsedniče Narodne skupštine, zamolite kolege da se malo ućute ipak se o njihovoj savesti radi.
Dame i gospodo narodni poslanici, niste vi mene dobro razumeli, apsolutno smatram da Srbija treba i mora da obeleži taj značajan jubilej svoje istorije, ali smatram da vi niste dostojni da taj jubilej obeležavate, a pogotovo ova Vlada koju tvore one političke stranke koje su u bescenje rasprodale milionske žrtve naših predaka koji su slavom ovenčani na Ceru i Kolubari i koji su svoje kosti…

Evo ja ću to ovako da vam predočim, gospodine predsedniče. Da li će taj novac biti dat za uređenje Srpskog vojničkog groblja u Solunu? Da li će ova Vlada kojoj predsednik Republike, koji šakom i kapom deli ordenje, odlikovati Đorđa Mihajlovića čuvara srpskog vojničkog groblja na Zejtinliku? Da li ćete vi kao narodni poslanici vladajuće većine tražiti da taj čovek koji vodi računa o kostima naših predaka koji su slavom ovenčani poginuli zarad naše otadžbine da bi se okitili medaljama na kojima piše „osvećeno Kosovo i Metohija“? Da li ćete tog čoveka odlikovati? Da li će on znati da neko u Srbiji vrednuje njegov trud? Da li ćete te milione dinara potrošiti da se uredi Srpsko vojničkog groblje u Bizerti? Da li ćete otići na Kajmakčalan da vidite gde stoji jedan spomenik na kome piše – proći će vekovi ali tebi česmice niko doći neće i samo će čopori vukova pevati o slavi srpskih pukova.
Mislim da je bar taj dan dan kada treba da se setiti koliko si tu ljudi sa velikom verom otišli u taj rat, kakvom su se slavom ovenčali, kako su herojstvo demonstrirali i kako su njihove žrtve završene i kako je njihov napor okončan 1999. godine.

Zaista bih morao da repliciram gospodinu Čikirizu, jer zaista delim nemerljiv doprinos SPO, očuvanju tradicije srpskog naroda, pogotovo oslobodilačkih ratova od 1912. do 1914. godine.
Povlačim, ovde nije reč o tome da li Srbija to treba da radi ili ne. Možda će se desiti, zaista, ti vanredni parlamentarni izbori u martu mesecu, pa će neko zaista moći, drugi, da taj program sprovede u delo i da realizuje ovu stavku budžeta. Pođite ovako.
Da sam ja bio ministar u Vladi koja je 1999. godine pustila NATO pakt na KiM i da imam kod kuće Albansku spomenicu svoga dede, i Karađorđevu zvezdu svog pradede, i da imam orden Belog orla sa mačevima, takođe svoga dede, i da na tom odlikovanju stoji – osvećeno Kosovo i da piše – u slavu nezaboravnih srpskih heroja koji su marširali u Prištinu, na Gazimestan i Peć, i da sam ja taj koji sam prouzrokovao da pljunem na ta odlikovanja i da pustim da NATO pakt napravi najveću vojnu bazu na Bonstilu, koju je moj deda takođe oslobodio, ja bih uzeo pištolj i ubio bi se na tom Kosovu i Metohiji na dan obeležavanja Prvog svetskog rata, a ne bih bio u politici.
Ako ništa drugo, za ceo život bi se povukao iz politike i nikada više ne bih koristio one svete termine patriotizam, Srbija, srpstvo, vojnička slava, čast, poštenje, jer sve je to pogaženo jednom besmislenom politikom tokom 90-tih godina, kada je na leđa SPO, DS, LDP i svih ovih, DSS, navučena beda, sramota, da treba da nas bude sramota što smo potomci tih heroja. Umesto da stanemo sada mirno sa Francuzima, sa Rusima, sa čitavim svetom i da prođemo kroz Trijumfalnu kapiju, mi ćemo ići opterećeni teretom Srebrenice, teretom Bratunca, teretom besmislenih ratova, i ja zbog toga ne bi neki ljudi trebalo da budu dostojni da se pojave na tom mestu.

Upravo je, gospodine predsedniče, narušena institucija reklamiranja Poslovnika. Ne može se institucija reklamiranja povrede Poslovnika koristiti za repliku, nijednom poslaniku, a pogotovo poslaniku opozicije, i to nije prvi put.