Gde će ovaj novac da ode?

Gospodine Bečiću, možete utvrditi vrlo lako, naknadno ili odmah, i videćete da vas nisam obmanuo. Dakle, ja zaista nemam nikakav interes da uzimam pravo koje ne mogu da koristim uopšte u ovoj situaciji. Zašto bih se javljao ako nije spomenuta Demokratska stranka, a spomenuta je i to vrlo negativno. Ne znam, možda niste čuli, ali ako možete da mi vratite vreme?
Dakle, spomenute su neke firme i neko loše postupanje, nezakonsko postupanje. Ja se slažem da to sve treba da se procesuira i da se reši, ko god da je direktor bio, jeste ili će biti. To uopšte nije sporno, uključujući i EPS, problem je samo u tome što nekako ne vidite ono što vaši direktori sada rade po Srbiji. Ne vidite da se ista praksa, tj. još gore se danas nastavlja u Srbiji. Problem je što ste obećali da ćete tu praksu da zaustavite, a niste je zaustavili. Pa, ako se vi i ja u bilo čemu slažemo, mi se slažemo u tome da se, eto, uvede red i da se odgovara po zakonu. Moje je pitanje, pošto ste vi na vlasti, zašto to sada ne radite? Zašto ne radite to? Bili ste u vlasti vi lično. Taj generalni direktor je bio i za vaše vreme generalni direktor. Što ga tada niste uhvatili za kravatu, pa rekli – čoveče, šta radiš to? Pa, zamislite sutra kada se bude istraživalo koliko ste vi autobusa za vaše mitinge koristili, tu će biti materijala strašno, mnogo autobusa.
(Zoran Babić, s mesta: Ali smo platili.)
Pa dobro, videćemo kako ste platili i odakle. Kad se uvede zakon o poreklu imovine, onda ćemo videti ko šta ima, a nadam se da ćete to podržati. Ono što je sigurno, jeste da morate da nam kažete, ne samo koliko Grčić ima dva miliona mesečno za ručkove, nego nam recite zbog čega su kopovi još pod muljem i vodom i gde će taj novac od povećanja da ode?

Hvala gospođo predsednice.
Uvažene kolege narodni poslanici, slušajući ovde argumentaciju iz vlasti i argumentaciju kvazi levice koja sedi ovde sa moje leve strane, oni su samo fizički na levoj strani, mogu da se setim i pomislim da vlast uporno nastoji da ide po onoj izreci Dostojevskog – kada bi na zemlji sve bilo razumno ništa se ne bi dogodilo.
Vama je jako važno da se nešto dogodi. Problem građana Srbije je to što stalno govorite da se nešto događa, a isključivo je na njihovu štetu. Ovo je jedna od tih situacija. Da se vratimo na temu, naime građani Srbije treba da znaju da će na ovaj način 7,5% akcize biti dodato na njihova inače opterećena pleća i mali kućni budžet, gotovo je neizdrživa situacija već sada, a ukupno 12%.
Uvodi se akciza za struju iako ste vi i vaša vlast obećali da će se cena struje smanjiti. Ne volim da se vraćam u prošlost i ne želim ovde da govorim o tome koliko puta je DS povećala cenu struje, jer je to osim u onom procentualnom smislu koji ste iznosili tačno, ali povećavala se cena struje. Povećavale su se i plate i penzije. Uskoro ću uvaženi kolega pročitati šta ste govorili u predizbornoj kampanji, strpite se.
Ovo je inače prvi put u istoriji, kako inače volite da kažete i to često govorite, da se uvodi akciza za struju građanima Srbije koji, ponavljam, će plaćati 12,5% više za električnu energiju.
Vlada Srbije ne zna da štedi i primenjuje neoliberalni koncept isključivo na građane, a ne na sebe.
Građani Srbije moraju da štede, a Vlada Srbije ne mora da štedi. Jer, da je morala da štedi i da je htela da štedi, samo zaustavljanjem zapošljavanja partijskih kadrova, uključujući i zaustavljanje smanjivanja ili onemogućavanje zapošljavanja u državnom sektoru, došlo bi se na iznos od preko 500 miliona evra, što bi bilo dovoljno da se ne smanjuju plate i penzije, a da ne govorim o ovom neposrednom povećanju cene struje.
Vaš direktor EPS-a koji, kako kaže premijer, je jedini stranački kadar vladajuće stranke u Srbiji, što je potpuna neistina, samo da krene malo po Srbiji i čuće koliko ima stranačkih kadrova u javnim preduzećima i u javno-komunalnim preduzećima, upravo dok pričamo puni treću upravnu zgradu u gradu Beogradu stranačkim kadrovima. Treću zgradu puni.
Pet zemalja EU nema akcizu na struju i to nije obaveza, ministre Vujoviću, kao što je više kolega već reklo. Nisu napravljeni izuzeci, bar ih ne vidim, u tekstu u oblasti socijale, zdravstva i obrazovanja. Ali, napravljen je izuzetak u plaćanju akciza za „Etihad“, de fakto zato što jedini avioprevoznik koji ima avio-linije sa inostranstvom je „Etihad“, tj. „Er Srbija“.
Zašto govorite da pomažete EPS-u kada on ima profit koji uplaćuje u budžet ili znate da je taj profit lažan ili iz kredita? Elektroprivreda Srbije ima milijardu evra kredita za koje ne garantuje država Srbija. Elektroprivreda Srbije se zadužuje i prezadužuje zbog privatizacije. Koristim ovu priliku da vas, ministre Vujoviću, pitam da jasno, decidno, precizno, kažete građanima Srbije – da li hoćete i kada da privatizujete EPS i ako hoćete, a znam da hoćete, da nam kažete zašto ćete to da uradite? Zašto, koja je konkretna korist?
Loš menadžment u EPS-u se ne reformiše. Namešteni tenderi i pljačka se ne zaustavljaju. Partijsko zapošljavanje se ne zaustavlja i to su pitanja i činjenice na koje nemate odgovor. Možete sto puta da ustanete i da pričate koliko je puta povećana cena električne energije od, hajde da kažemo, 1991. godine, ali kakve koristi od toga imaju građani Srbije? Nikakve. Oni znaju da će od 1. avgusta njihov račun biti uvećan za 12,5%. Oni znaju da nema izuzetih osim prijatelja vlasti. Oni znaju da ste partijskim ljudima napunili zgrade EPS-a u Srbiji. Oni znaju da su čudne firme vršile ispumpavanje vode iz Tamnave i Kolubare, da su „tašna-mašna“ firme vaših prijatelja ispumpavale vodu. To znaju, a to šta je rekao Mirko Cvetković i šta je radila moja stranka u prošlosti, dva puta je plaćena cena, slažem se, možda ne i dovoljno. Nismo se odrekli loše ekonomske neoliberalne politike i ideologije. Nismo se odrekli onoga što će i vas povući na dno. Samo čekajte pa ćete videti, u pozitivnom smislu kažem, nikome ne pretim.
Predlažete nam nova zaduženja, a stalno se pravdate nasleđenim stanjem od prethodne vlasti. To je već poslovično. Elektroprivreda Srbije treba da bude naša komparativna prednost, a ne sabirni centar za partijsku vojsku. Ako nam je energetika strateška grana, onda tako treba da upravljamo sa njom. Javna imovina treba da bude u funkciji razvoja države Srbije, a EPS je kičma razvoja države Srbije.
Kada mi kažete ili nam kažete – ne vidim nijedan argument kojim može da se prigovori povećanje struje, uvaženi kolega, uz ono – vi ste povećavali 2001. i 2002. godine, ja vidim koliko ste vi postepeno postali odvojeni od života, odvojeni od realnosti. Vi vidite samo projekciju vođe koji kaže – štednja za građane, privatizacija svega i svačega i to će nas jednog dana izvući iz tranzicije. Odgovorno tvrdim, nikada nas neće izvući iz tranzicije. Ne postoji nikakva duga i zlatni kovčežić na kraju puta. Postoji samo propast, nezaposlenost, napuštanje Srbije, propadanje javnih sistema, partizacija, korupcija, nejednakost i banke. I vaši tajkuni i prijatelji. To je jedino što je ostalo danas u Srbiji.
Ako se sa ovim ne slažete, možemo pogledati egzaktne podatke koji kažu da mi imamo u Srbiji recesiju, da imamo pad proizvodnje, da imamo pad zaposlenosti i da imamo sve veće namete na građane Srbije. Ovo je poslednji u nizu…

Ovo je poslednji u nizu nameta. Dakle, akcize građanima Srbije, novi namet, u pravu je uvaženi kolega, nije bitno kako se zove. Bitno je da će građani Srbije to debelo da osete. Mnogi od vas, ne ovde prisutni, ali iz vaših partija sa po četiri, pet plaćenih funkcija, nameštenim talovima, neće to osetiti, ali oni što su vam verovali, i ovim završavam, 8. i 10. avgusta 2011. godine, Zorana Mihajlović – kada dođemo na vlast, onog momenta će SNS da smanji cenu električne energije za 20%. To ste vi govorili, a sada povećanje od 12,5%.
Dalje, 25. novembra 2014. godine ministar Antić, još jedan lažni levičar, kaže ovako – Apsolutno uopšte ne razmišljamo o bilo kakvom predlogu uvođenja akciza za struju. Kaže – jasnu i stručnu dimenziju imamo zašto tako nešto nije dobro za građane Srbije, kaže ministar Antić. Opa, šta je sad? Šta je sada bilo, ljudi moji? Vi hoćete tržište po svaku cenu, privatizaciju po svaku cenu. Vi to hoćete, manje plate, manje nadnice, veću nezaposlenost.
Kakva efikasnost kada jedan monopol prelazi iz jedne ruke u drugu ruku? To nam objasnite. Kakvo tržište, kakva efikasnost? Hvala.

Gospodine predsedavajući, upravo ste prekršili član 104. Poslovnika Narodne skupštine, zato što narodni poslanik u svom izlaganju ni na koji način nije izgovorio ime ili političke organizacije osobe kojoj ste upravo dali reč pre nego što sam vas ja prekinuo. Po istom osnovu, što ja prihvatam, ja ne bih imao pravo na repliku i vi ste to pravilno procenili. Doduše, to je vaše pravo i vaša mogućnost da uradite, ali vas molim da po istom aršinu sada ne date kolegi sa druge strane pravo na repliku, jer niko ni njegovo ime niti političke organizacije nije izgovorio. Hvala.

Gospodine predsedavajući, član 104. omogućili ste poslaniku iz većine, lideru većine da govori preko dva minuta, potpuno van teme dnevnog reda.

Hvala, gospodine predsedavajući, ali mislim da to ni na koji način ne može da negira činjenicu da ste povredili član 104. jer ste gospodinu Babiću dozvolili da svoje ukazivanje na povredu Poslovnika u celosti pretvori u repliku, u celosti. Ni jednom ga niste opomenuli, kao što sada mene opominjete, bez ikakvog razloga, umesto da mi dozvolite da obrazložim.

Gospodine predsedavajući, sinopsis se kaže, a ne sineopsis, ali nema veze.

Nije edukacija, nego samo ispravka.

Nije stvar u tome kakve ćete vi etikete ovde da lepite. Stvar je u tome da neko vodi Lutriju Srbije i uspe da napravi gubitak, pazite, Lutrija gubitak, pa isplati dobitak, iako nisu imali dobitak na svom saldu i to utvrdi DRI. E, to je umetnost i to je ekonomija, a to ko je trockista, marksista, to će građani da kažu.

Ono što je sigurno jeste da mi imamo potpuno dva suprotstavljena koncepta. Kada malopre ministar Vujović kaže vrlo precizno, ja želim da se zahvalim ministru, da Vlada kaže, citiram vas ministre, vi me ispravite ako grešim, kaže ministar – Vlada je štedela na sebi. Vlada Srbije, poštovani građani, je smanjila plate ljudima koji rade u javnom sektoru za 13,3%, a usluge i robe izdvajanja za samo 3,3%, eto toliko ste vi štedeli na sebi, 3,3% ste sebi smanjili za vaše troškove, a 13 koma nešto posto građanima Srbije.

To je istina i to vas boli, a dve filozofije, dve ideologije, koje se ovde sudaraju, ne sporeći da su primenjivane 15 godina, su upravo te kada uvaženi kolega kaže naravno da ćemo da privatizujemo, jer hoćemo da budemo uspešni. Vi imate izvesnost uspeha u nečemu što je dokazano propalo. Svuda u Evropi je propalo. Da nije propala, pa valjda bi Norvežani „Telenor“ privatizovali, valjda bi Austrijanci VIP privatizovali, valjda bi druge te javne državne kompanije bile zatvorene, nego mene ne čudite vi, vi spadate sa centra desno, mene čude kvazi levičari ovde koji će dići ručice za vaše predloge.

Evo ovako, kaže na sajtu Ministarstva finansija – u prvih pet meseci 2015. godine, za robu i usluge, 2,7% su smanjeni rashodi, a rashodi za zaposlene smanjeni za 13,3%. Ministarstvo finansija, njihov sajt, u prvih pet meseci i to je samo Republika. Gde su ostali?
Rashodi za putovanja premijera su rashodi koji vi vešto iznosite, vezano za rashode kabineta, ali ne iznosite rashode za rad zajedničkih poslova, avio-službu i sve ostalo, to ne iznosite. Isto tako, vrlo mudro i govorite o ozdravljenju. Kakvom ozdravljenju? Na osnovno pitanje niste odgovorili ni vi, a ni ministar. Kakvo ozdravljenje će se desiti u budžetu Republike Srbije, koji će dobiti određena sredstva ovim povećanjem preko leđa građana Srbije, da bi se smanjio deficit, i koji će se smanjiti, ali nikome ništa u Srbiji neće biti plaćeno, sem onima koji su interesno povezani sa vama.
Dakle, imaćete manji deficit, bez plaćanja, bez transfera lokalnim samoupravama, povećanjem cena, smanjenjem prihoda od poreza koje ste podigli, apsolutno nijednu stvar niste sproveli za tri godine, da kažete da je uspešna. To je činjenica.
Navedite jednu uspešnu stvar koju ste uradili, jednu, a možemo navesti puno uspešnih iz prošlosti i još više neuspešnih iz prošlosti.
(Zoran Babić, s mesta: Koliki je deficit?)
Deficit ćete smanjiti na nulu, što se mene tiče, svaka vam čast, ali će u Srbiji da svi umru od gladi. Tako možete smanjiti deficit vrlo lako, nema plaćanja, nema lekova kao sada, nema penzija, nema plata, ne može niko da plati nijedan račun, nema dotacija, tj. transfera lokalnim samoupravama, nema infrastrukturnih projekata, nema razvoja, nema fabrika, samo otpuštanja. Pa tako vam je super.

Evo, ja sam već dobio reč izgleda.

Da, po amandmanu.
Dakle, šta je suština? Mi nudimo opciju. Jedna opcija je ova koju je Vlada izabrala, da se stvar premesti u Hidrometeorološki zavod. To je državni organ. Ima tehničke kapacitete, u smislu radara, praćenja, itd. Dakle, to nije sporno. Ali, takođe nije sporno ni to da je ovo druga mogućnost, kada Sektor za vanredne situacije zajedno sa delom zaposlenih koji i sada rade te stvari, ili bi radili u smislu praćenja gradonosnih oblaka, se premesti u jednu novu agenciju koja bi koštala manje nego što se sada Veljino ministarstvo, koje ne postoji, sektor i ljudi u Hidrometeorološkom zavodu prebace u jednu novu agenciju. Dakle, nijedan dinar više se ne bi plaćao. Toliko oko ušteda.
Oko gradonosnih oblaka. Zašto je spomenuta FEMA, američka agencija? Zato što tamo imate uragane, imate druge prirodne katastrofe koje napadaju Severnoamerički kontinent koje, Bogu hvala, mi nemamo. Mi imamo neke druge nepogode, mahom u licu ove Vlade. Ali, ono što bi mi hteli kroz ovaj predlog je da ono što pogađa našeg čoveka, našeg zemljoradnika, a to je grad, bude u okviru borbe u okviru te nove agencije za vanredne situacije.
Dakle, mi se borimo protiv nepogoda. Vanredne situacije nisu samo a posteriori, one ne služe samo tome da se otkloni ono što se dogodilo i to gospodin Marić dobro zna. Preventivni segment je jedan od ključnih stvari. Pošto grad nanosi ogromnu štetu našim zemljoradnicima, našim građanima, mi kroz ovaj predlog dajemo mogućnost Vladi da to uradi, ako želi. Sredstva apsolutno nisu potrebna nova, zaposleni novi apsolutno nisu potrebni i plus je u skladu sa onim što ste obećavali da ćete smanjiti broj nepotrebnih agencija. Zamislite kad biste samo ispunili vaše predizborno obećanje koliko bi tek tu bilo sredstava.
Slažem se sa vama, mnoge od tih agencija su nepotrebne, ali nije ih napravila DS kao nepotrebne. Napravio ih je jedan nenormalan sistem koji decenijama traje, a koji, na žalost građana Srbije, sada, ovo je ključna stvar, vi nastavljate. E, to je problem. Tu je vaša šansa, uvaženi kolega, da vi izađete iz toga. Evo, mi vam nudimo opciju. Ukinite 20 nepotrebnih agencija i napravite jednu potrebnu, pa da vidite kako je jeftinije to. Samo je problem što ćete onda morati partijskim kolegama da kažete da ne znate gde će da rade, e, to je problem, gde će da dobijaju velike plate. Apsolutno znate da ne aboliram ni prošlost, u bilo kom smislu.
Ja sam samo vama predložio, počnite od vaših. Ova agencija bi mogla biti, ponavljam, dobro rešenje. Nisam čuo nijedan argument zašto nije ovaj predlog dobar. Apsolutno se slažemo da treba centralizovati stvari u borbi protiv grada. Slažem se da treba što više centralizovati u borbi protiv elementarnih nepogoda, poplava, požara i svega ostalog, katastrofa koje se dešavaju u Srbiji.
Ne vidim gde se mi tu razilazimo, osim što vi mislite da Zavod to može da uradi adekvatno, nepostojeće ministarstvo Velje Ilića, koje niko živ u Srbiji ne zna šta radi i Sektor za vanredne situacije gospodina Marića, koji i te kako znamo šta radi, ali koji se uvek nađe u situaciji da naknadno reaguje, da nema dovoljno sredstava, da mora da moli MUP, nevezano ko je ministar, da uvek ima isti problem nadležnosti i svega ostalog. Pa mi smo zemlja u kojoj načelnih Generalštaba brani nasip, ljudi moji. Jel vi razumete koliko to nije u skladu ni sa zdravim razumom ni sa nekim normalnim pravilima i tokovima? Evo, interesantno.
Dakle, ovo je jedan iskorak i predlog koji ne mora biti najbolji, samo nam objasnite zašto ovo ne valja. Zašto ovo nije u redu? Vrlo konkretno vas pitam. Hvala.

Sada koristim pravo na repliku.

Pokušaću onda vrlo kratko. Ne vidim po kom osnovu bi bio veći trošak, to je pretpostavka, kao što i naš amandman jedan od dve opcije. Jedna opcija je da se vrati u RHMZ, a ovo je druga opcija da se napravi agencija. Dakle, dajemo dve mogućnosti. Naravno, da vam je bliža prva.
Ova druga mogućnost ni u jednom elementu ne pokazuje zašto bi bili veći troškovi. Zašto kada su iste službe, iste nadležnosti, isti ljudi koji to sada već rade, isto finansiranje koje sada postoji i za RHMZ, a to je za naknadu štete od osiguranja itd. što je inače drugi problem.
Dakle, ja ne vidim gde je tu dodatni trošak, pogotovo ako se smanji broj agencija, kao što ste obećali u predizbornoj kampanji. E, kod zaposlenih, tako je do 2012. godine bilo, bilo je masovno stranačkog zapošljavanja. Ali, i od 2012. godine još više.
Jeste, pa jeste gospodine Babiću…
(Zoran Babić, s mesta: Kako se meri? )
… pogledajte spisak zaposlenih, broj zaposlenih po srpskim agencijama i vrlo lako ćete ustanoviti da je povećan broj zaposlenih i to u nekim agencijama do 50% i vi sada meni ćete da tvrdite, a znate da nije tačno, da su to ljudi primljeni na konkursu, nije tačno, da su to ljudi koji nisu stranački kadrovi, nije tačno, apsolutno sve stranački vojnici.
Drugim rečima, to nije ni moj, a ni vaš argument, niti će to nešto dobro da uradi.
Bilo bi dobro da vi to prekinete, ako možete, a možete, jer imate i vlast, imate i nož i pogaču, pa secite.
A nećete da sečete? Dobro, onda će doći neka nova vlast posle vas, mnogo brže nego što mislite, pa će to morati da uradi. Hvala.

Dobro. Gospodine predsedavajući, saznali smo neke nove stvari. Demokratska stranke je kriva za uništenje privrednih subjekata od Stefana Nemanja, verovatno pčelinjaka i pogona za izradu sveća i voska.
Ali, moram da dodam nekoliko stvari. Prvo, čovek koji je privatizovao banke se zove Mlađan Dinkić, čovek u vašem Komitetu za saradnju sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Šef Tenderske komisije za privatizaciju se zove Siniša Mali, iz tog perioda. Možemo i dalje. Kažete – od 1995. godine. Godine 1998, prvi ministar za privatizaciju je Jorgovanka Tabaković. Onda možemo još dalje. Ljudi koje ste vi primili u Vladu su sproveli privatizaciju. Gospodin Đelić figurira kao čovek koji će vam biti savetnik za privatizaciju „Telekoma“ itd.
Vrlo nezgodna stvar. Vi se odričete tih ljudi, a premijer ne. Morate međusobno da se dogovorite. To je ono što vas stalno molim. Šećerane, gospodin Kostić je apsolutno u svemu uz Vladu Srbije, uvek na mestima gde treba da se slika, da se otvori nešto novo, apsolutno. Klub privrednika, apsolutno uz Vladu Srbije. Raspitajte se malo.
Što nama prebacujete vaše prijatelje? Sada vam nisu dobri? Izgleda da Vladi Srbije jesu dobri. To je potpuno nejasno. Najveći apsurd od svega je, citiram vas, kolega, privatizovali ste univerzitet. Samo nam objasnite, ako možete, evo, sada ja od vas tražim da se vi izjasnite, kako se to privatizovao univerzitet u Srbiji? Vi ste tu nešto pobrkali. Ima privatnih univerziteta u Srbiji i to je članovima vaše stranke i te kako poznato. O tome neću da govorim.