Gospodine predsedavajući, gospodine ministre, kolege narodni poslanici, ovde imamo niz ratifikacija da uradimo, od kojih ogromna većina zaslužuje našu apsolutnu podršku, tako da ne bih u tom smislu previše trošio reči. Pre toga bih se izvinio, u ime poslaničke grupe DS, na dobacivanju poslaničkoj grupi SPO i DHSS. To dobacivanje nije bilo ni smišljeno ni koordinirano, ali jeste  bila neprimerena reakcija za neke reči koje ste izgovorili, pošto niste samo vi ti koji imate tapiju na ideološki pravac, imaju i drugi, tako da to tako razumete, ništa drugačije. Ne delimo iste vrednosne sudove vezano za Drugi svetski rat, ali ih delimo za EU svakako.
Ono što je prethodna Vlada pripremila kroz ove ratifikacije koje se sada nalaze pred nama je svakako dobro i svakako je trajalo predugo, svakako da je nedovoljno i svakako da je bolje da je ovde bio ministar Mrkić. Ono što je sigurno je da ne bih rekao da je Konvencija sa Crnom Gorom kruna našeg diplomatskog rada i napora. To je samo jedan segment, ne nebitan i u svakom slučaju DS podržava sve ovde što je rečeno od naših kolega, da je od izuzetnog značaja da očuvamo najbolje odnose u regionu sa našim komšijama. Koja je uopšte svrha diplomatije i spoljne politike jedne zemlje ako ne može to da uradi?
Međutim, da ne bismo ostali u domenu političkih floskula i izuzetne površnosti, moramo ipak ući malo dublje u suštinu. Dakle, Srbija jeste tražila da se otvore konzulati i ona na to ima pravo po Bečkoj konvenciji, ali smo odbijeni, osim u slučaju Herceg Novog. Ova vlada ima mogućnost da u svojim kontaktima koji su ocenjeni najvišim ocenama, sada pokuša da izdejstvuje da Srbija zaista dobije konzulat na severu Crne Gore. Isto tako, da ne bi ova konvencija o konzularnoj zaštiti bila jedan papir u kojem mi, da budemo jasni i zbog građana Srbije, pružamo konzularnu zaštitu crnogorskim državljanima u inostranstvu, a srpskih državljana, uvaženih kolega, skoro da i nema u Crnoj Gori. To ste malo pobrkali, zbog toga što je Crna Gora donela Zakon o državljanstvu koji de fakto to onemogućava. Ako ne verujete meni, pitajte predstavnike srpskih partija u Crnoj Gori.
Prema tome, jedna od tema naše Vlade, ministra spoljnih poslova, predsednika države, treba da bude, po nama, kako mislite da je većina ljudi u Srbiji koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, normalno, mogu da imaju državljanstvo Crne Gore, a istovremeno Srbi u Crnoj Gori nemaju mogućnost da dobiju naše državljanstvo, a da prethodno im crnogorsko ne bude oduzeto. Proverite, konzulat se ne otvara samo radi zaštite državljana. On se otvara i radi pospešivanja ekonomskih kulturnih veza i pomoć našem narodu u regionu, a našem narodu ne znači državljanstvo. Tu samo da budemo jasni. Naša Vlada je to pokušavala bezuspešno. U odnosima sa Hrvatskom takođe, niz otvorenih pitanja nisu rešena. Možemo da pričamo šta hoćemo, otopljavanje, grljenje, susreti, pitanja nisu rešena. Pitajte izbeglička udruženja, pitajte gospodina Lintu, pitajte Atlagića, svi će vam potvrditi ovo što ja kažem. Nebitno je ko je na vlasti. Jednostavno, to je činjenica. Mi pružamo konzularnu zaštitu državljanima Crne Gore, mahom su u pitanju ljudi koji rade na brodovima, mahom su to ljudi u zemljama gde Crna Gora nema ambasadu, mahom su to ljudi u zemljama u kojima ni mi nemamo ambasadu i to je to, da ne bi mistifikovali celu ovu stvar, nego da govorimo jasnim jezikom zbog građana, da razumeju o čemu se ovde radi.
Inače, mislim da Srbija mora da vodi računa o svim našim građanima, ali i narodu našem u okruženju, najpre tako što će ojačati sebe, svoje kapacitete, što će se ekonomski dići na noge. Zato mi je i zasmetalo kada se ovde na pogrešan način, na besmislen način govore rečenice tipa – titoističko-komunističke predrasude u međunarodno-pravnim odnosima. Ministre, vi ste pravnik, ja sam pravnik, ima puno pravnika u sali, ja nisam nikad čuo za nešto slično. Ako ćemo o predrasudama titoističkim, u međunarodno-pravnim odnosima možemo samo da vidimo najpozitivnije primere. Nešto nisam siguran da Mihajlovićevsko-četnička ideologija je donela napredak u međunarodnim odnosima. Možda grešim, ali to je činjenica.
Moram kao narodni poslanik uvek da reagujem kada se upotrebi nešto toliko prazno, da zveči, i kao pravnik i, ako hoćete, kao čovek koji se bavi diplomatijom profesionalno.
Prema tome, mi imamo ovde pred nama jedan sporazum kojim se omogućava supružnicima naših diplomata da obavljaju posao, da rade, da se zaposle u Argentini. To je jako važna stvar, vi ste, ministre, vrlo efikasno predstavili u kojim zemljama je to već urađeno, što je jako dobro, ali ste još važnije predstavili one zemlje gde se na tome radi. Samo bih apelovao i na vas i na Vladu da se sa tim naporima malo ubrza i da se dođe do rešenja tog zaista velikog problema koji opterećuje celu našu diplomatsku službu. Istovremeno bih apelovao i da se najzad omogući zdravstvena zaštita našim diplomatama. Ja bih ovo rekao ministru Mrkiću ali, nažalost, nemamo priliku da ga vidimo, pošto nam, nažalost, u poslednje vreme diplomate umiru i to ubrzano i mora ta stvar da se reši, i onda će ministar Mrkić da dođe i reći će – nemamo para. Onda se vraćamo na onu priču o budžetu.
Mi smo sada uradili veliku stvar u Argentini, a zamislite koliko ima zemalja gde nismo uradili i što je najgore, nismo uradili u regionu. Znači, supruge ili supružnici naših diplomata ne mogu u regionu da se zaposle, u zemljama gde službuju. Kažete – reciprocitet. Omogućili smo mnogima isto pravo, a da nismo dobili u tim zemljama i znate da je to tačno. Držite se onda reciprociteta do kraja.
Kad već pričamo o konzularnoj konvenciji sa Crnom Gorom sa kojom želimo najbolji mogući odnos, možda nije zgoreg, kada obavljate razgovore u Podgorici, da kažete crnogorskoj Vladi da smo mi spremni da razvijamo najbolje odnose, da pružamo konzularnu zaštitu njihovim državljanima, ali da bismo ako voleli da Crna Gora plati zakup zgrade koju koristi za ambasadu u Beogradu, za početak, ili da plate bar 10% onog što nisu platili preko deset godina. To vi, kao Vlada, možete uraditi. Možete preko dipusa to uraditi. Možete tražiti da neko plati za nešto što koristi u Republici Srbiji, ali pošto crnogorskoj strani ta tema ne odgovara, oni to neće izneti ni na jednom sastanku sa vama, gospodine ministre, to morate vi, tj. ministar Mrkić. Znači, podučite ministra da se izbori za pravo Republike Srbije koje joj je ovim drastičnim ugroženo. Naša Vlada je to pokušala, nije uspela. Zašto? Reći ću vam odmah zašto. Zato što crnogorska Vlada u tim situacijama kaže – vi kvarite odnose sa Crnom Gorom. To je zamka u koju vi ne treba da upadate. Borba za interese Republike Srbije i njenih državljana nema cenu i nema narušavanja ako je nešto po zakonu, sprovodi se zakon, u ovom slučaju ugovor o zakupu. Govorim vam to kao kolegi pravniku, takođe. Nečuvena je stvar da u sred Beograda imate onakav objekat koji se koristi besplatno. Nečuveno je da nije vlasništvo ničije. Regulišite to. To je priča o odnosima. Pitanje državljanstva, to je priča o odnosima. Pitanje konzulata, takođe je priča o odnosima.
Pokušajte, dobijte bar jedan konzulat na severu Crne Gore, imaćete punu podršku od DS, siguran sam i od ostalih kolega ovde. To su stvari koje će pomoći da se bolje razumemo, da bolje sarađujemo, bez mešanja u unutrašnje stvari bilo koje suverene države. Hajde da ne pravimo spoljnu politiku na magli, mistifikaciji i floskulama koje ovde, nažalost, u nekim slučajevima smo morali da slušamo nekoliko sati. Hvala.

Po osnovu replike. Pomenut sam četiri puta.

Uvaženi gospodine generale, pomenulo me je pre toga tri poslanika po imenu, ali nije važno, vama ću da pričam.
Dakle, prvo, prvi korak je bio ne taj važan korak koji ste spomenuli nego je bio dobijanje državljanstva od strane ove države koje Slobodan Milošević nije hteo da da. Znači, to smo prvo uradili. Uradili smo i niz drugih veoma pozitivnih stvari, od kojih se neke nisu javno dovoljno eksponirale, a neke jesu. Ali, sve u svemu kad se podvuče crta nedovoljno. Nedovoljno sad, nedovoljno tad, a bojim se i ubuduće. To je ono gde se vi i ja sigurno slažemo, bez obzira da li ćete to reći ili ne. To je prva stvar.
Drugo, nisam ništa govorio protiv ovog ili onog pokreta. Imam moj stav, moja uverenja koja su potpuno poznata javno, ali je činjenica da moram da reagujem kada neko kaže da međunarodno pravni odnosi mogu da imaju ideološki predznak u smislu titoizma i komunizma. Kao što to nemoguće u pravnom smislu i političkom, tako je nemoguće da postoji i četnička međunarodno-pravna ideologija, kao što ne može da postoji četničko ribolovstvo ili četnička poljoprivreda. Prema tome, tu je bila moja reakcija. Znam da će to svi ovde podržati, negovali ove ili one tradicije, mislim, negovali one koji su se borili ili one koji se nisu borili.
U suštini, mislim da je dobro da nekad i u ovoj skupštini možemo čuti te razlike jer one u neku ruku i poboljšavaju odnose u našem društvu. Ono što je sigurno, jeste da imamo mi naših državljana u Crnoj Gori. Ti naši državljani, neki su otišli tamo da rade, ali njihov broj, na našu sreću, zato što su otišli trbuhom za kruhom, manje je značajan u odnosu na broj našeg naroda koji živi u Crnoj Gori. Zbog toga mislim da je mnogo važnije, ako hoćete, mnoštvo tih koji su otišli su otišli na primorje, tako da Herceg Novi već obavlja tu funkciju. Ali, na severu Crne Gore ne postoji nikakva zaštita niti bilo kakav način da se tamo gde je možda najteže pomogne u svakom smislu. Naravno, u skladu sa konvencijama i zakonima zemlje domaćina.

Kratko ću, zaista.
Uvaženi kolega, nisam priznao ništa što nije poznato u konzularnoj konvenciji i bečkim konvencijama, ako hoćete, i što je poznato kroz sve sporazume i stvari koje smo mi kao država uradili i što je poznato svakome ko se ikada bavio diplomatijom, nego ste vi rekli da konzulati služe za zaštitu naših državljana četiri puta, pa sam ja vas ispravio, a ne vi mene. Znači, nemojte to. Mislim, ako već koristimo te stvari da se međusobno hvalimo, taj komentar vam je bio nepotreban. Mogu da razumem da to nekome drugome kažete, ali da kažete da kada sam ja pokušao zaista konstruktivno da ukažem da konzulati ne služe samo za naše državljane kojih je u ovom slučaju drastično manje u odnosu na narod koji se izjašnjava kao Srbi u Crnoj Gori i zbog kojih, ako hoćete potpuno otvoreno, je naša Vlada pokrenula inicijativu za otvaranje tih konzulata, ne zbog onih koji idu da prave bazene u Herceg Novom i Budvi, da budem potpuno jasan, nego zbog onih koji žive na severu Crne Gore i koji su često u vrlo nepovoljnoj situaciji. O tome se radi.
Nemojte sad, neko se korigovao, ne, vrlo znam o čemu pričam, a vi ste se korigovali jer niste možda u momentu shvatili da ste napravili grešku. To u ovom slučaju za ovaj razgovor je nebitno.
(Predsedavajući: Molim vas da se jedan drugom ne obraćate.)
Suština je u tome da ste vi rekli pravu stvar. Zašto postoji jedinstvo oko ovog pitanja? Zato što ova Vlada ima pun kontinuitet spoljne politike, evropske politike, kosovske politike i politike borbe protiv organizovanog kriminala. Nije to zato što odjednom su oni to shvatili i nije to odjednom. Trebalo im je nekih skoro 20 godina da shvate.

Nema potrebe za prevodom, pošto će možda gospodin Arsić ili SNS moći da nam prevedu, kao što su stavili ćirilične natpise na novosadske autobuse. Možda i ovo možete na ćirilicu da prevedete. Istine radi, kao replika, nemojte se hvaliti jednoglasjem na glavnom odboru. Nije to uvek merilo. I mi smo imali dugo, dugo jednoglasne odluke, uključujući i sad. Ali, ono što je činjenica, da u DS, pošto ste to direktno prozvali, postoji mogućnost za različita mišljenja. To ste rekli. Znači, postoji. Mi smo ponosni na to.
Kada se donesu odluke, onda se te odluke sprovode. Ali, to nije razlog za vašu nervozu. To nije razlog za ovako grube kvalifikacije koje se iznose poslednjih dana i danas i nije razlog da saopštenja SNS iz 1991. godine, koje ste ubacili u bocu na Dunavu, sada vadite u Beogradu i čitate ih na televiziji. Nemojte to da radite.
Ako DS traži opravdano da se neke stvari ispitaju, zašto ste nervozni? Zašto govorite i vaš predsednik da su za vreme DS prodati kombinati koji se sada prodaju Arapima? Nije to bilo za vreme DS. To je neistina. Mogu da kažem u Skupštini – to nije tačno, gospodo, to je neistina. To je činjenično proverljivo. To nije razlog da vi koristite tako grube kvalifikacije i govorite da neko laže, da neko govori – dođite vi, lažovi, da vidite šta je istina. Dajte da ukrstimo te papire. Nema potrebe da se tako častimo. Nije to dostojno nove evropske SNS. Razumem da vas boli glava zato što imate dve glave, pa vas dve glave bole, mnogo je veći bol. Nema potrebe tako da reagujete.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.
Mislim da je dobro da se ministar Selaković izvinuo narodnim poslanicima, ali je time pokazao jedan problem koji postoji, ne kod vas lično, ali nama je objašnjeno da je u pitanju viša sila.
Vi kao vrstan pravnik znate šta je viša sila. Ne bih ovo definisao što ste rekli kao viša sila, nego je u pitanju sledeća sila. To je sila neadekvatnog reagovanja Skupštine ili skupštinskih službi o informisanju ministra kada se sednica održava.
Dakle, mi smo ovde bili ubeđivani da je u pitanju viša sila. Neke stvari se nepotrebno pokušavaju kamuflirati. Jasno je nama gde ste i zašto bili, ali hajde dajte da to lepo otvoreno kažemo u ovoj Skupštini.
Uzgred, mislim da je lepo od vas što ste izvinili za kašnjenje.
Inače, ovaj zakon je još jedna tekovina prethodne vlade i svega onog dobrog, a bilo je dobrih stvari koje je prethodna vlada uradila i zbog toga mislim da je normalno da ćemo mi podržati zakon koji nam je predstavljen u ovom obliku. Pošto su poslovi penzionog osiguranja izdvojeni iz nadležnosti Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, uredbom i kako nisu doneti svi neophodni propisi i akti u rada fonda obračuna, isplata plata, naknada i drugih primanja zaposlenih u Fondu i profesionalne pripadnike vojske, vršio se na osnovu rešenja donetih na osnovu Pravilnika o platama i drugim novčanim primanjima iz 2011. godine. To je isplaćivano iz sredstava budžeta namenjenog za finansiranje, koja su bila obezbeđena u okviru budžeta Ministarstva odbrane za 2012. godinu.
Predloženim rešenjem se obezbeđuju da zaposleni u Fondu koji imaju status profesionalnog pripadnika Vojske Srbije, saglasno odredbama Zakona o Vojsci Srbije, nastave da ostvaruju svoja prava iz radnog odnosa i u pogledu ličnih primanja na identičan način kao i u 2012. godini, na teret sredstava obezbeđenih u finansijskom planu Fonda za, dakle, socijalno osiguranje vojnih osiguranika, za 2013. godinu.
Dakle, moje pitanje je sledeće ministre – u čemu je razlika u ostvarivanju prava kod zaposlenih u Fondu u 2013. godini, u odnosu na 2012. godinu i da li su sredstva budžeta namenjenog za finansiranje rashoda odbrane u 2012. godini, identična sa sredstvima obezbeđenim u finansijskom planu Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2013. godinu. I ovo je pitanje koje praktično iscrpljuje bilo kakvu dalju raspravu o ovom predlogu zakona, s tim što ovo na kraju moram da kažem da DS će podržati naravno ovaj zakon, ali isto tako, s obzirom da ne možemo da ignorišemo zadovoljstvo što ste ovde pred nama danas, da vas podsetim da po Pravilniku Poslovniku rada Skupštine su ministri obavezni svaka tri meseca da podnesu izveštaj nadležnom odboru.
U ovom trenutku nemam tačan podatak da li ste vi tu obavezu ispunili, ali koristim priliku što gledam u vas ovako uživo, da vas zamolim da to učinite u što kraćem roku, što se odnosi i na ostale ministre. Ono što znam sigurno je da je veliki procenat ministara u Vladi izbegao ovu obavezu. Dakle, smatram da moramo mnogo češće da se viđamo i da mi kao narodni poslanici, u okviru nadležnog odbora znamo šta konkretno radite kroz formu vaših izveštaja. Podsetiću vas, da ste vi preuzimanjem jako odgovornog ministarstva u Vladi obećali građanima Srbije, pre svega veoma ozbiljne pomake u reformi pravosuđa ili ...

Dobro. Dakle, moram da zamolim ministra, kada smo već dobili ovu privilegiju da razgovaramo s njim, da odgovori, dakle, na to pitanje s obzirom da se ono tiče mnogo širih delatnosti s kojim se ministarstvo bavi. Pitao sam Vladu, nije mi odgovoreno za ukidanje suda u Kosovskoj Mitrovici kroz reformu mreže sudova. Takođe bih voleo, ako možete to sada da mi odgovorite, da li je to tačno?
Isto tako da čujemo od vas u kom pravcu ćete se pojaviti, barem u nekoj formi, na nadležnom odboru i podneti izveštaj o svemu što radite, da ne bismo mi kao građani i narodni poslanici procenjivali vašu motivaciju, emotivni psihički i bilo koji drugi odnos prema nekim organizacijama koje ne treba da postoje u našoj publici. Hvala.

Gospodine predsedavajući, član 27. Molimo da se zasedanje, tj. da se sednica odloži za sutra, s obzirom na važnost ove teme i važnost ovog zakona. Smatramo da ovde, sedeći od 9,00 sati ujutru i mimo dogovora koji smo imali, ili ćete sad odložiti sednicu za sutra ili tražim pauzu za šefove poslaničkih grupa, s obzirom da je ovo dosta važan predlog zakona, da pokušamo ipak da sačuvamo koncentraciju i mnogi koji su želeli da govore su otišli, iz svih poslaničkih grupa, i smatram da bi to bilo korisno za kvalitet rasprave i donošenje adekvatnih odluka. Hvala.

Taman sam se ponadao da je gospodin nosilac čuvenog imena i prezimena u stanju da kaže bilo šta suvislo ovde a da se ne očeša o DS, ničim izazvan, ali, eto, čovek me je demantovao.
Kakve mi veze imamo sa bivšim premijerom? Kakve ova stranka ima veze sa bilo čijim kreditom? Ja razumem vas koji ste napustili SPS pa sada baštinite stranku, naslednik JUL-a. Nama je premijer bio Zoran Živković. Ko je vama bio? Mira Marković?
Vodite računa gospodine Todoroviću, druže Todoroviću. Ne možete u ovoj skupštini da kažete, baš bilo šta i da svaki put spomenete DS u najgorem svetlu i spominjete vladu u hladovini. Vi ste ovu zemlju stavili u hladovinu. Stranka koju, čije nasleđe vi baštinite, je ovu zemlju bacila u najdublje blato. O kojim subvencijama vi pričate? U vaše vreme, vaše vlasti, ljudi nisu imali hleba da jedu. Ova zemlja je bila u karantinu.
(Predsedavajuća:Gospodine Stefanoviću, molim vas da se obraćate narodnom poslaniku.)
Namerno ovako pričam, jer sam želeo da unesem malo, nekog života u ovu, zaista beskrvnu raspravu. Jer, ako ovako gospodin namerno i smišljeno izaziva DS mora da dobije. Danas smo slušali salvu laži od strane SNS, ovde u holu. Pa jel vi stvarno mislite da vam niko neće odgovoriti? Treba da odgovorite, zašto je problem i šta je problem u ovom zakonskom predlogu. Da odgovorite na ono što smo mi lepo, argumentovano pitali. Kojim subvencijama? Koji premijeri? Pa, nemojte mi vašu prošlost da otvaramo. O čemu vi pričate? Čije vi nasleđe nosite na svom reveru?
Zaista je ovo ispod svakog nivoa. Zašto ovako reagujemo? Zato što ste, gospodo, danas preterali. Kada vas neko pita – zašto se zadužujete? Vi ste nervozni.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Kada vam podnesu krivičnu prijavu protiv Cvijana, vi ste nervozni. Pa, nećemo tako pričati.

Ako je sve to tačno, ne shvatam zašto i dalje spominjete DS. Zato što i vi negde u dubini znate da to nije istina.
Prvo ti principi, ako ćemo o poljoprivredi vi to morate malo i URS da pitate, ovi što sad sede sa vama u Vladi, oko tih mnogih principa. Da ne idemo od toga ko je prvi kreirao Zakon o privatizaciji, to je vaš pokojni gospodin Marjanović. Čekaj te, da li ste vi stvarno isti onaj čovek iz devedesetih i 2000-ih? Ja mislim da niste isti čovek. niti ste isti čovek, niti ste u istoj partiji, a to znaju ovi što sad ovde bi svašta rekli, al neće, ove vaše kolege iz koalicije. Znači, nemojte da idete toliko daleko. Šta su principi? Demokratska stranka je uvela subvencije u naš sistem, mi smo toliko radili da smo vam dali i sadašnjeg ministra poljoprivrede. Morate da vodite računa o čemu pričate gospodine Todoroviću. Hvala.

Uvaženi predsedniče smatram da ozbiljnost ove teme i težina sveukupne situacije na neki način zahtevaju dupliranje vremena za raspravu. Prema tome, to je ono što mi kao DS predlažemo. Molim vas da se u tom smislu izjasnimo. Hvala.

Jako puno žučnih emocija, teških reči, vike, a ne vidim oko čega, oko amandmana jedne, kako kažete, male, konfuzne, opozicione stranke. Mi smo stvarno mnogo jaki kad vas ovako potresemo zbog nečeg što je samo zaista isterivanje na čistac ove Vlade.

U čemu je problem? Sve ste nam rekli i održali predavanje, a samo nam ne rekoste da li skidate tu oznaku poverljivosti ili ne. To nam niste rekli, a rekli ste da nije problem. Nije problem, skinite oznaku. Evo, ja vas molim javno. To ste rekli i na sastanku šefova poslaničkih grupa. Mi smo zato, gospodine Dačiću, povukli amandman, zato što imamo uveravanje da će i građani Srbije i poslanici, koji treba za nešto da glasaju, složićete se da je to normalno, znaju za koju platformu glasaju.

Mi vam, recimo, možda verujemo na reč, ali građani ne mogu da vam veruju na reč. Moramo da vidimo koji je to tekst. Vi sada nama otkrivate koji je tekst time što kažete – vi ste protiv prekida dijaloga. Vi to kažete da je predsednička platforma u stvari platforma na koju se vi pozivate, ili nije? Rekli ste – postoji jedna platforma. Da li ste rekli da postoji jedna platforma? Verujem vam. Skinite oznaku tajnosti, podelite sporazum svim poslanicima na uvid i svi će glasati za ovu rezoluciju.

Ako nećete da skinete oznaku tajnosti i smeta vam naš parlamentarni manevar koji smo ovde izveli, uzbuđujete se oko toga, donosite zaključke o DS, našim motivima i politici, bez osnova. Nemojte vi da brinete za nas. Zar mislite da će iko u Srbiji da poveruje Ivici Dačiću da smo mi protiv EU i dijaloga sa Prištinom? Neće vama to verovati ljudi koji vole DS.

Znači, nećete da skinete oznaku tajnosti. U tom slučaju, mi nismo u stanju da podržimo tekst ove rezolucije.

(Predsednik: Vreme.)

Zato, poštovane kolege poslanici, jer mi ne znamo na koju se platformu pozivamo, šta ako u platformi piše – prekid evropskih integracija i prekid dijaloga, kako da znamo da to ne piše? Šta ako je to ona izvorna platforma predsednika Nikolića, koju ovim pokušavate da zaštitite?

(Predsednik: Vreme.)

Otkrijte nam tu tajnu, da znamo za šta glasamo, ali ne na reč, nego kroz odluku Vlade. Hvala.

Pomislio sam da ste zaboravili na mene, pošto je ravno 30 minuta od kada sam se javio za repliku. Hvala, gospodine predsedniče. Možda je to dobro da se malo spuste tenzije i kod mene i možda kod gospodina Vučića, Dačića, s obzirom da su iznete najgrublje kvalifikacije, direktno se obraćalo poslanicima u pretećoj formi, iznosile neistine, loše stvari, da smo mi rekli da neko treba da se stidi, da ga je sramota. To nikada nismo rekli.
Ne razumem zašto se bunite zbog pet sati pauze koju je tražio predsednik Vlade. Trebali ste ili da prihvatite ili da odbijete naš amandman. Ne znam zašto se i kome žalite. Podneli smo amandman. Mogli ste odmah da ga odbijete, ali je problem dublji.
Hoću da čestitam Vladi, hoću da čestitam premijeru Dačiću i vicepremijeru Vučiću zato što su imali snage i političke hrabrosti da ovde danas dokažu da postoje dve politike i Vlade i predsednika i da je politika predsednika poražena. Zato smo tražili ovaj amandman kako bi se ta stvar isterala na čistac. Vi ste nam to potvrdili time što ste rekli da je prihvaćena ta platforma predsednika Nikolića ne bi bilo tehničkog dijaloga i evropskih integracija. Naravno, mi za to nikada ne bi mogli da glasamo.
Naš cilj je bio da vi to kažete i da pokažete pred građanima Srbije. Tu nema ničeg neodgovornog. Zahvalan sam na tome i treba imati snage i hrabrosti, pa poslati predsednikovo obrazloženje. To je istina. Ako već govorite o tome da li smo mi govorili nedostojno o nekom šeiku iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, nismo. Meni ste se obraćali, gospodine Vučiću, i rekli ste da to za vreme vaše vlasti nije moglo. Možda nije moglo zato što ste vi tada bili u opoziciji i govorili šta vi ima da radite sa Emiratima zbog toga što su oni priznali nezavisno Kosovo. Možda ste mogli to prvo da mu kažete, ali to sada nije važno.
Činjenica je da su neki palili Skupštinu, ali su oni u vašoj Vladi, gospodine Dačiću, od ministra Ilića do URS-a. Nemojte o tome ko je palio Skupštinu. Nemojte podsećati na 5. oktobar, pošto je sada ponovo aktuelna ona parola "gotov je" u Sloveniji. Pazite da se ne primakne našoj Republici. Hvala.

Ima tu jedna stvar koju je premijer Dačić rekao, na šta zaista moram da reagujem. Naime, nije stvar u tome da smo mi podneli ovaj amandman zbog toga što su Srbi na Kosmetu glasali za onu jedinu predsedničku verziju, već je stvar u tome što ponavljam da smo hteli da pokažemo da postoje definitivno dve politike i u tome smo uspeli. Sada vi možete da se nervirate, da vičete, da vam kulja krv u lice i ostalo, ali to je činjenica. Možete da pretite, da nas vređate, narod je danas video da DS fiktivno brani predsednika Republike i njegovo političko nasleđe, a njegova SNS i predsednik Vlade sa zgražavanjem čitaju amandman koji smo mi podneli faktički za predsednika Republike. Nije to baš zgodno. Nije to baš ono o čemu vi pričate sve vreme. To su dve politike. Vi imate dve politike. Vladina politika je odnela prevagu. Gospodine Dačiću, ja vam čestitam. To nije mala star. Neki su govorili da vi niste premijer. Vi ste dokazali danas da ste premijer.
Zašto smo povukli amandman? Zato što smo dobili uveravanja da će se skinuti oznaka tajnosti sa Platforme, da bi poslanici svi ovde znali za šta glasaju, najprirodnija, najnormalnija stvar. Uradite to, gospodine Dačiću, još jednom to tražim od vas. Ako ne uradite to, ne možemo podržati ovu rezoluciju, čiji tekst nije loš, čiji tekst je kontinuitet, čiji tekst je čut više puta. Da li smo mi izneverili Srbe na Kosovu i Metohiji, to ćete vi gledati vašim očima, ne mi. To će SNS gledati svojim očima, da li su iz izneverili, ne mi, to ste lepo primetili, samo što ćete tim očima gledati, gospodo, vi i hvala vam što ste nastavljači ponosne politike demokratske stranke. Hvala.

Hvala. Gospodine predsedniče.
Uvažene kolege iz NDS, dakle, iz napredne dvoglave stranke, treba da vode računa kad iznose ove kvalifikacije da se ipak dobro razumemo. Slažem se sa vama, samo što je ovde jedna konfuzija nastala u sledećem. Mi podržavamo Vladin tekst. Vlada kaže – majke mi, Platforma je onako kako vam kažemo. Mi tražimo da nam skinu oznaku poverljivosti, da vidimo da li je to tačno, da vidi javnost, da vide građani Srbije. Vi kažete – e, nećemo – citiram gospodina Vučića. Zašto? Da pokažemo da je ovo istorijski trenutak u Srbiji. Vlada Srbije sa istom strankom se ogradila snažno od svog predsednika bivšeg, a sadašnjeg Republike. Mi, kao opozicija, kada bi neko rekao – cinični smo, a nismo, smatramo to nedostojnim, da predsednik Republike završava u obrazloženju, a premijer u dispozitivu. Gde to vodi, gospodine Arsiću ili gospodine Babiću, svejedno? U Evropu to vodi.
Zato ne možemo glasati za platformu u kojoj ne znamo da li piše ono što je predložio predsednik Nikolić ili piše ono što je predložio premijer Dačić. Ako piše ono što je predložio premijer Dačić, mi ćemo glasati za, zato što znači nastavak dijaloga, nastavak evropskih integracija. Ako piše ono što je predložio predsednik Nikolić, nikako ne možemo za to glasati. Zato smo predložili taj amandman, da testiramo ono šta vi hoćete. Dobili smo dvoglavu politiku, gospodo. Prema tome, povukli smo je, jer smo dobili uveravanja za koja verujem da će premijer da ih ispuni, još verujem da će on to da ispuni, da bismo mogli da glasamo za ovaj tekst. Šta je tu nejasno? Šta je tu nemoralno? Konsultujte se međusobno pre nego što donesete takve zaključke. Hvala.