Hvala vam, gospodine predsedniče.
Čl. 104. i 106, iznošene su grube neistine od strane poslanice iz vladajuće većine, ali, ja neću time da se bavim. Suštinski, ono što je rečeno, protraćili smo pet i po sati ni za šta.
Sa velikim zadovoljstvom, u ime DS mogu da kažem da smo izuzetno zadovoljni činjenicom da je Vlada uvažila naš zahtev, ili možda nije naš, kako kaže premijer, ali činjenica da je skinuta oznaka poverljivosti sa Platforme koja se nalazi u našim rukama i u koju će uvid dobiti i javnost, iz koje se vidi da apsolutno u njoj nema ničega neprihvatljivog što je bilo do tada. Samim tim se otvara mogućnost da DS glasa za ovu rezoluciju. Mi ćemo to i učiniti, zato što se pokazuje i definitivno i utvrđuje da svi štetni delovi, oni koji pozivaju na prekid dijaloga i prekid evropskih integracija nisu više u ovom tekstu, niti postoje mogućnosti uslovljavanja našeg pregovaračkog tima na neodgovarajući način.
Veoma smo zadovoljni i čestitamo Vladi gospodina Dačića na hrabrosti i mogućnosti da napravi jasan, efikasan politički i svaki drugi otklon od štetnih politika i štetnih predloga, što se videlo ne samo u vašem prethodnom izlaganju. Svaka vam čast i hvala.

Prva stvar, molim u ime poslanika DS da, s obzirom da je sad stvar potpuno čista i jasna, odustanemo svi od daljih izlaganja. Shvatite to kao apel.
Mislim da je prethodni govornik davno napisao tekst svog govora. Inače bi kao general bezbednosti trebao da zna da je Vlada davno skinula oznaku poverljivosti, tako da smo mi postigli ono što smo želeli. Toliko biste trebali da znate, generale. Prema tome, verovatno ste kritikovali premijera Dačića. Ne verujem da ste nas, ali da ne ulazimo u to.
Molim poslanike da pređemo na glasanje, s obzirom da je skinuta oznaka poverljivosti sa platforme. Onaj deo obrazloženja ove rezolucije je u potpunosti. Nema ništa sporno. Ona nema pravnu snagu doduše i mi ne glasamo za nju, ali omogućava da se svi izjasnimo i da završimo ovaj zaista dug dan.
Znam da moji apeli neće dopreti do DSS, ali bez obzira. Nekad je i dobro da se znaju gde su zidovi, a gde su prolazi u našem parlamentarizmu. Hvala.

Mislim, gospodine Arsiću da se napravi jedna pauza, da se vi usaglasite među 130 predlagača, mislim da bi to bio red. Inače, mi podržavamo ovaj amandman kolege Radenkovića, on je dobar, on omogućava uvid javnosti u neke stvari i to uostalom traže građani od nas, to ste i obećali. Ne vidim šta je tu sporno.
Inače, hteo sam da vas zamolim, ako možete gospodine Arsiću malo glasnije da govorite, jer mi ovde ne čujemo, pa brat bratu, 70% onoga što kažete. Možda je ta vaša jedinica neispravna. Ali, hajde da iskoristim kad već pričam, da zamolim ili da govorite glasnije ili na neki način da priđete mikrofonu, jer mi stvarno ne čujemo šta ovde pričate, a bitno nam je da čujemo.
Dakle, mi ponovo ovde imamo jedan dokaz oko nečega što uopšte nije beznačajno, što je jako važno, što je u duhu onoga što ste govorili, obećavali, gde nemamo saglasnost među predlagačima ovog zakona. Sto trideset narodnih poslanika ga je podržalo, a bez SPS nemate većinu, a imate neusaglašenost. Ili se dogovorite da napravite pauzu.
Mi ćemo glasati za ovaj amandman, ali mislim da je na neki način malo nedostojno da predlagači iznose različito viđenje oko nečega što realno pomaže da proces bude transparentan, da se stvari stave na portal tamo gde im je i mesto. Naravno da će biti problema i naravno da to nije jednostavno, ali Bože moj, to su vaša obećanja. Hvala.

Nije po Ustavu, niti je moguće da Vlada kontroliše Skupštinu. Možda su to neke neostvarene fantazije iz vaših redova. Ono što je sigurno, da vas podsetim, a i zbog građana koji ovo gledaju, činjenice su sledeće - 138 narodnih poslanika vladajuće većine je predložilo ovaj zakon, a ne Vlada, gospodine Arsiću, da bi građani razumeli. Vlada prečesto izbegava da se pojavi ovde pred narodnim poslanicima. Treba da ih pitate i vi, kao i mi, koji je razlog zbog toga?        Vi ćete reći -  pa, mi smo poslanici. Da, naravno da imate pravo na to, i to uopšte nije loša praksa, ali smatram da kada se nešto tako pompezno najavljuje, kada je nešto predmet svih vaših govora u predizbornim kampanjama, u svim mogućim pripremama, a da ne pričam o tome da smo očekivali zakon da svi padnu na nos, a niko iz Vlade to nije predložio, nego 138 poslanika među kojima sada postoji nesaglasnost oko jednog amandmana koji nije beznačajan. Mi podržavamo taj amandman. Umesto da se sada vi na neki način dogovorite, dovodite nas u neprijatnu situaciju da svaki put moramo da vidimo i potvrdimo da je i ova vaša većina bicefalna, kako je rekao premijer, ili dvoglava, da prevedem na srpski. Ako ste dvoglavi, stavite se više u jednu glavu. Nemojte nas terati da vas stalno to pitamo, gubimo vreme oko toga.
Mislim da prečesto, gospodine Arsiću, uvažavam vaš rad i sve, ali ponovo vam ponavljam, prvo, sada smo vas bolje čuli, nastavite tako, a drugo – nemojte nas, molim vas, stalno podsećati šta je prethodna Vlada. Građani Srbije su dali vama veću podršku, a mi smo sada opozicija. Ne znam dokle hoćete više da vam podnosimo račun. Hvala.

Meni je prosto, gospodine predsedavajući, neprijatno, sa jedne strane. Sa druge strane mi je vrlo prijatno, i ja se osećam bicefalno u ovoj situaciji, zato što mi kao DS zaista možemo, na neki način, da budemo zadovoljni što vidimo da predlagač ne može da se usaglasi ni oko ovog pitanja, a istovremeno DSS pravilno ukazuje na jedan očigledan propust. Mi ih u tome podržavamo.
Nije zgodno nama da slušamo ove grke reči između njih, kada sutra treba da prave zajedničku platformu. Kako kaže, gospodin Petković – biće u vlasti u sledećoj Vladi i to vrlo brzo, tako da možda neće.
Ono što sam hteo da kažem kroz repliku, ja sam se javio za repliku, gospodinu Arsiću, koji smatra da vrlo dobro vidi u čemu je problem u ovom slučaju, pošto je ovo dobar amandman koji je prihvatio odbor i predlagač, ne razumem, zašto vi lično nećete da ga prihvatite, ili među vama ima onih koji hoće i onih koji neće da ga prihvate?
Dakle, molim vas da to razjasnite vi međusobno. Druga stvar, kada to razjasnite, da nas obavestite. Mi ćemo podržati ovaj amandman i molim vas, nemojte da pričate o dvorištima ponovo i nemojte o čišćenju dvorišta. Svi smo u istom dvorištu, koje se zove Srbija. Vi sada imate tu metlu da je čistite.
Radite to što bolje možete, za sada baš ne znate, ali ako pričate o deljenju poslaničkih grupa, vi to pričate iz ličnog iskustva. Nemojte nama da pričate te stvari, kada smo jedinstveniji nego ikad. To građani vide. Znate li zašto? Što više naš pritiskate i napadate, mi smo sve jači.

Onda mogu da spominjem imena poslanika? Hvala.
Dakle, gospodine Radenkoviću, ovo je bilo dirljivo slušati, zaista. Čovek podnese amandman i onda kaže – ljudi, ma nije to tako važno. Pa, nije važno puno toga iz vaše političke istorije, ali pukla su leđa srpskom narodu od toga. Nije važan ni Kumanovski sporazum, nije važna ni Rezolucija 1244, ali sami ste tražili to, zašto sada gestikulirate? To je činjenica. Prema tome, taj stepen demokratičnosti i pozivanje na vraćanje mandata ili ne, kada vi ostvarite na vašem glavnom odboru, onda se javite, a u međuvremenu vežbajte, jer će se sigurno to i kod vas dešavati. Vežbajte. Vežbajte ako treba svakog vikenda kako to izgleda. Ako ste to ranije vežbali, možete sada da primenite vrlo lako.
Mislim da nije bilo korektno, složićete se, predsedavajući, da se ovakve stvari…
(Predsedavajući: Gospodine Stefanoviću, molim vas, računam na vašu korektnost u stilu izražavanja.)
Morali ste vi reagovati u momentu kada je to izneto, ali to je sada već uzgredna stvar.
Druga stvar, za vreme vlasti DS bilo je slučajeva da poslanik ulaže amandman na predlog predlagača, ali je predlagač bila Vlada, gospodine Radenkoviću.
Vi imate 138 poslanika koji su podneli predlog zakona. Vi ste sebi podneli amandman i onda ste nam rekli da je taj amandman dobar i mi smo rekli da jeste. Posle toga ste rekli da nije to tako važno, imamo mi jedinstvo. Koliko god glasno pričate da imate jedinstvo, mi smo sigurni da ga nemate. Što više vičete, mi znamo da ga nemate. Hvala lepo.

Gospodine predsedavajući javljam se po čl. 104. i 107. Prethodni govornik je govorio van teme i na krajnje uvredljiv način se obraćao poslanicima, direktno se obraćao poslanicima, iznosio potpune neistine u Narodnoj skupštini. Sa političkog stanovišta nam odgovara da taj poslanik govori što više zato što on predstavlja ono lepo lice vladajuće koalicije. Molim vas, svaki put tradicionalno ću se javljati i svakog predsedavajućeg ću moliti da opomene i izrekne opomenu tom poslaniku zato što smatram da je to jedan mali ali štetan segment Skupštine, u inače čini mi se vrlo konstruktivnoj atmosferi demokratskog razgovora. Hvala.

Pošto je spomenuta DS u potpuno neodgovarajućem kontekstu.
Nije svaki poslanik koji nema sedu kosu bez radnog staža. Nije u redu da tako govorite, ipak ste vi perjanica radikalske detelinare. Znate o čemu pričam.

U redu.
Što se tiče autobusa, proverite sa vašom odborničkom grupom u Gradu Beogradu, možda ne idete u korak sa događanima.
Treća stvar, mi ne govorimo ništa o uštedama, sve ste u pravu, mi pratimo upravo ono što ste vi obećali i tražimo da se izmeri na jasan zakonski način kako će sredstva, gde i kome da odu. Vi to odbijate tvrdoglavo.
Pošto vam verujemo da su tolike uštede moguće, to nije ništa sporno, mi samo tražimo da se taj novac oboji i da se zna gde odlazi, a vi nama držite predavanja. Gospodin Arsić ima tri odgovora koja vrti ceo dan u krug, uz svo uvažavanje. Nemojte, molim vas. Lepo nam recite – nećemo, ali nemojte da nam pričate ovde ovakve stvari. Jednostavna je stvar, da li hoćete da primenite ili nećete da primenite Zakon o budžetskom sistemu?
Vi sada pričate ono što smo mi ministru Dinkiću pričali ceo dan kada je bio ovde - kako nije sve isto, gospodine Dinkiću, a vi nama sada kažete isto to. Morate sa sobom da se dogovorite, to je ono što vas stalno molim. Razmislite o tome pre nego što upotrebite ovakve kvalifikacije prema DS, koja daje jedan konstruktivan amandman. Zašto je neostvariva amandman? Zar nije Mlađan Dinkić uzeo sve finansije u ovoj zemlji u svoje ruke? Znači, vi se slažete sa mnom, gospodine Arsiću? Hvala.

Mislim da je neophodno prvo da razjasnimo jednu stvar. Gospodine Arsiću, vi ste profesor, mi smo vaši studenti. To je ono što ste vi sada nama predstavili ovde. Mi smo pali na ispitu kod vas. Mi ćemo uvek kod vas pasti na ispitu, razumete. Znači, vi izvlačite terminologiju vrlo stručnu i pitate nas, vaše đake, da li mi znamo odgovor na to. To nije korektno. Zašto je Odbor za zakonodavstvo rekao da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom, a vi sad kažete da nije? Odgovorite na to. Ili oni znaju bolje Ustav od vas i pravni sistem, ili ne znaju? Dakle, to je dilema broj jedan na koju niste odgovorili.
Mi samo pokušavamo da vam kažemo da ova stvar ako se želi i hoće, može da se uradi. Da građani kojima su potrebna ta sredstva koji su ugrožene socijalne grupe u državi Srbiji dobiju novac koji će biti jasno da je iz ovih nabavki. Onda vi kažete – objasnite ovima na lokalu. Vi im objasnite zašto ste ovakav budžet doneli.
Što je prvo Mlađan Dinkić preneo sredstva, pa im ukinuo mogućnost da ta sredstva koriste? Onda kaže – napravljen je deficit za vreme prošle vlade. Ukida parafiskalne namete, sa jedne strane, a sa druge strane im oduzme pare sa lokala. Vaši gradonačelnici ne mogu da izdrže. Ako pitate ko ne zna virman da napiše, pitajte vaše po Novom Sadu i drugim lokalnim samoupravama. Ne mogu jedan projekat da zakažu, ne znaju da napišu. Ne znaju šta da rade sa tim. Ako vi već imate školu i dajete te primere, zovite prvo vaše da dođu na časove, gospodine Arsiću. Ako neko pretekne, pošto su vam u Vranju celu odborničku grupu uhapsili, pa ćemo mi morati da budemo na vlasti. Hvala.

Hoću da ovu situaciju zaista pokušamo da raščistimo.
Javno se izvinjavam i vama i građanima Vranja i odborničkoj grupi SNS, jer zaista u žaru izlaganja sam rekao da je uhapšena cela. Nije uhapšena cela. Drugo, ja sam to radio zato da na neki način izađem u susret Socijalističkoj partiji, koja iz nekog razloga nije da se uključi u diskusiju jednog lokalnog problema, za koji vi znate da je zaista dubok i da postoji u Vranju. Hvala.

Moram da kažem jednu stvar. Dakle, gospodin Arsić me je direktno spomenuo i spomenuo je direktno DS  u najgorem mogućem kontekstu, što je očekivano od SNS. Dakle, tu nemam šta da dodam, to je legitiman stav većinske stranke. Ali, mislim da ste i vi, predsedavajuća, pogrešili što ste kaznili gospodina Arsića i dozvolili da se on toliko iznervira da mora da izađe iz sale. Izneo je potpuno legitiman stav SNS, koji je nama potpuno bio očekivan i prihvatljiv.
Ovu repliku moram da iskoristim i vama to da kažem, da ste na neki način otišli suviše daleko i prestrogo kaznili jednog čoveka koji je uporno pokušavao da, koristeći dva argumenta reši ovu stvar.

Tradicionalno javljanje, kao što smo obećali, čl. 106. i 107. Ne možete, gospodine predsedavajući, i meni je drago da ste reagovali dva puta, ali vas molim. Mi moramo pokušati da sačuvamo neki civilizacijski nivo rasprave. Nije dovoljno da svakih 15 sekundi izreknete opomenu i govornik tek onda završi i izvuče se bez opomene.
Nama je cilj da taj čovek dobije opomenu, zato što je zaslužio jer iznosi neistine. Nama suštinski odgovara da on priča što više. Imam taj politički problem. Ipak, zbog Skupštine vas molim da to uradite. Hvala.

Smatram da ovi amandmani, kao i ovaj amandman, nisu dobri. Izrečeno je par stvari na koje moramo reagovati.
Dakle, ne valja da se barata pojmovima koji gode uhu prosečnog građanina i da se upoređuju opštine, kao što su, recimo, Novi Sad i Sremski Karlovci, a bez da se iznese sa punom svešću koliko ljudi živi u Karlovcima, a koliko u Novom Sadu. Nemojte, uz svo uvažavanje gradova, mesta, opština u Srbiji, ne mogu se stvari tako linearno posmatrati.
Drugo, ta ista pokrajinska administracija je srazmerno najviše učinila u onim opštinama gde nismo bili na vlasti, kako je ovde rečeno, i to može lako da se proveri. Moram da kažem da nije bilo puno tih opština u kojima nismo bili na vlasti dok nisu došli ovi kompozitori.
Vojvodina ne znači jednako je stranka na vlasti u Pokrajini Vojvodini. Treba da se razumemo i da se ovde takve teze ne iznose na jedan tendenciozan način, da se, sa jedne strane narušava ustavna autonomija Pokrajine guranjem teze da građani Vojvodine mrze Novi Sad zato što se pare tamo slivaju. To je jedan suptilan način napada na AP Vojvodinu, a drugi je da se govori da je pokrajinska administracija i Pokrajina Vojvodina jednako DS.
Sutra će možda neko od vas biti na vlasti u Vojvodini, neki verovatno nikad neće, ali to je na volji građana Vojvodine i oni će o tome odlučivati, želeći da na taj način svoju autonomiju unapređuju i svoj život, životni standard, budućnost svoje zemlje, ali naravno u okviru Republike Srbije. Naravno da onaj koga građani izaberu na pokrajinskim izborima koji su, da podsetim, pola proporcionalni, pola većinski, što je još uvek ideal za Narodnu skupštinu Republike Srbije, ti građani biraju kako će se i šta raditi na kojim mestima. A vi, kada se kandidujete na izborima, setite se šta ste pričali i setite se sa kojim pričama ste išli pred građane u Vojvodini, građane Republike Srbije koji žive u AP Vojvodini. Odjednom su te priče malo drugačije.
Prema tome, vodite računa da budemo oprezni kod iznošenja takvih stvari, naročito jer ne želimo, to ponavljam nekoliko puta, već smo o tome puno pričali, ne treba stvarati lažnu podelu koja ne postoji zbog toga što neko nije na vlasti u Vojvodini. Vodite računa da su te institucije trajne i one će trajati, ko god da dođe na vlast u Vojvodini. Hvala.

Samo kratko. Gospodine Kasaloviću, nisam ja sve što sam izneo mislio na vaše izlaganje, ako smo se dobro čuli. Niste vi rekli sve te stvari na koje ste se pozvali, ali neki vaši prethodnici jesu. Nadam se da me niste pogrešno razumeli, niti tvrdim da je vaša partija ta koja podstiče negativan odnos prema Vojvodini i Novom Sadu i naravno da su svi protiv novosadizacije, kao jednog lošeg primera u funkcionisanju, ali ja sam samo izneo to da su neki govornici pre vas koristili taj pristup, tu terminologiju, taj program, da pokažu suštinski da je to nepotrebno. Kada se to sve spoji sa predlogom budžeta koji je bio ranije, sećate se kako smo ovde imali vrlo negativnu raspravu i onda su se postavljala pitanja – šta će nam uopšte ta administracija, šta će nam strukture i institucije u pokrajini Vojvodini?
Zbog toga, da bi ipak neko u ovoj skupštini, osim gospodina Pastora, ustao pa rekao da to nije baš jednako kao opština bilo koja u Republici Srbiji, da to nije jednako kao nečiji predizborni planovi i programi i pravljenje veštačkih skupština i vlada u ovoj zemlji, nego da je to ipak jedna stvar koja trpi svoju istoriju i iz dobre tradicije i iz korisnosti za njene građane iz suživota i dokazana, ako hoćete, kroz vekove. Ne može se stavljati znak jednakosti.
U tom smislu mi uvek moramo da reagujemo, da ne bi Skupština otišla u pogrešnom pravcu. Naravno da treba približiti svim opštinama i gradovima, ali prosto veći gradovi bilo gde u Srbiji imaju, na žalost ove zemlje, zbog neujednačenog razvoja veći potencijal, više se podnosi i aplicira, hrabriji su ljudi ili preduzetnici i oni prosto hrabrije nastupaju. To ne znači da neko ima nešto protiv neke manje opštine, ali se pokazalo da brojevi ne lažu. Morate onda reći građanima – Novi Sad je značajno veći grad u odnosu na Sremske Karlovce, ali je udaljen samo sedam kilometara. Nemojte da tako pojednostavljujemo.