Hvala, poštovani predsedniče.

Poštovani poslanici koji ste ovde prisutni danas u sali, moram sa vama da podelim jedno svoje iskustvo a to je da kada sam zaista ušla u ovaj parlament bilo je nekoliko obuka na kojima sam prisustvovala za početnike parlamentarce i verujte, rađena su neka istraživanja šta to građane najviše tišti. Zaštita životne sredine je bila po raznim istraživanjima drugo, treće, pa čak negde i na prvom mestu.

Zato smatram da je ova tema veoma važna i zaista mi je žao, a moram da kažem i skandalozno, da na ovakav jedan zakon koji se ovde raspravlja nema predstavnika ministarstava zaduženog za tu oblast, naročito nema ni ministarke, posebno što želim i građanima Srbije da objasnim zašto smo mi protiv ovog zakona. Ne protiv zakona, nego protiv načina na koji je ovaj zakon ušao u skupštinsku proceduru.

Znači, nakon javnog slušanja na kojem je predstavljen ovaj zakon, urađene su neke izmene koje, i suštinske su vrlo bitne, nisu ponovo vraćene na javnu raspravu, jer bi se tako ispoštovala zakonska procedura, nego su kao takve dostavljene ovde Skupštini na raspravu.

Te promene nisu promene koje treba da budu i koje su dobre, koje su pozitivne, i zato se mi zalažemo zaista da se ovaj zakon ponovo vrati na javno slušanje, kako bismo razgovarali i doneli odluku koju treba.

Znači, ponavljam, skandalozno je da nema predstavnika Ministarstva za ekologiju.

Kao neko ko je učestvovao u pregovorima u početku za pristup EU znam da je ovo poglavlje jedno od najtežih poglavlja, i za otvaranje i za zatvaranje i da najduže traje. Zato moramo da krenemo iz početka sa ovim zakonom, a ne da ga usvojimo.

Iskoristila bih priliku, kao što sam juče rekla, da zaista sa ponosom mogu da kažem da sam sticajem okolnosti deo svog života provela u Lazarevcu. U vreme kada je moj otac dobio službu u Lazarevcu, znam koliko je taj grad bio u procvatu i kako izgledaju kopovi, i kako izgleda, uopšte kako se tada država brinula o tom mestu i kako se, nakon što se završi iskopavanje rude, kako su se pošumljavali ti prostori i kako se gradio novi život.

Takođe, znam šta je značila sušara, koja je bila najveći zagađivač u tom kraju i zaista vas poslanike želim da upoznam, jer sam sigurna da većina vas ne zna da prvo odeljenje za nefropatiju, dijalizu, jedno među prvima koje je uopšte formirano u Beogradu, okolini, pa čak i u najvećem delu Srbije, u Lazarevcu, upravo zato što je Lazarevac bio grad koji se smatrao jednim od većih zagađivača.

Zato mi je jako žao zbog svega što se sada dešava u Lazarevcu. Žao mi je što će taj grad pustinjski grad za izvesno vreme i žao mi je što opet Ministarstvo za ekologiju nije tu da pričamo šta je trebalo uraditi i kako je trebalo taj grad unaprediti i pružiti mu mogućnost da nastavi dalje da živi, bez obzira što se ti kopovi, što se iskopavanja prebacuju ka Ubu. Drago mi je da je koleginica iz SNS pohvalila Ub, kako je Ub perspektivan, jer ja kad sam bila u Lazarevcu nije bio perspektivan, već je bio Lazarevac.

Zato kažem, vratiću se na to poglavlje za pristupanje EU koje nalaže taksativno šta treba da se uradi i na koji način treba da se uredi ova država da bismo mogli da uđemo u EU.

Mi moramo da vodimo računa o našoj zemlji i moramo da vodimo računa o našoj okolini, jer to ostavljamo za budućnost našoj deci.

Kao što sam rekla, kada se pregovara za ulazak u EU za ovo poglavlje koje je najteže i otvoriti i zatvoriti, nisam imala vremena da kažem da je i ovo poglavlje i ova oblast nešto što ovu našu državu će najviše da košta i najviše novca upravo za pregovaranje pri pristupu EU skoro odlazi i za ovo poglavlje.

Zato ja zaista vas sve molim da ponovo razmislimo da li je dobro, da li je pametno, da li je svrsishodno da izglasate jedan ovakav zakon koji će koštati građane Srbije i biće još jedan novi namet na vilajet.

Takođe, zamolila bih i gospodina Orlića da me ne prekine, da mi dozvoli samo par minuta, ja znam da ovo sada što ću reći nije tema uopšte ovog današnjeg dana i zasedanja, ali tiče se svih nas, a to je zamolila bih sve novinare, zamolila bih sve izveštače iz Skupštine i sve one koji dele na društvenim mrežama snimke iz Skupštine, posebno snimak, koji je objavljen da jedan poslanik spava, da prvo razmisle zašto se to desilo i da li je to bilo tako.

I žao mi je ovde što nema predstavnika PUPS-a, jer to što je objavljeno za poslanika koji je navodno spavao je sramota.

Kažem, trebalo je prvo raspitati se i videti šta se dogodilo, a ne, ružno rečeno, ali ismevati se jednom takvom događaju koji uopšte nije za ismejavanje i ne treba nikada da bude ni u jednoj emisiji i ne treba da bude ni na jednim novinama, ni u nikakvim komentarima ni novinara, ni građana Srbije. Hvala vam.

(Rodoljub Stanimirović: To su vaše novine.)

Htela sam da odgovorim gospodinu i molim vas, podržite takve izjave novinara. Nema veze koje su novine u pitanju, molim vas, podržite i kažite im da ne dobacuju, to je ružno ko god da je objavio.

Ja se zahvaljujem vama što ste mi dali reč i to sve „Nova S“ nije moja televizija i možda na moju žalost i novine, ali ja sam to pročitala i videla u „Blicu“ i videla sam u nekim drugim novinama. Tako da, ja ne kritikujem ni „Novu S“, ne kritikujem ni „Blic“, ne kritikujem ni jedne novine, samo ih molim da takav jedan događaj iz Skupštine ne treba da bude objavljen i komentarisan na takav način.

Vi dobro znate, gospodine Orliću o čemu ja pričam. Znači, nisam kritikovala ni „S“, jer sam to pročitala u drugim novinama. Ja vas molim, ja zaista imam jedan korektan odnos prema svima da se ipak moje reči ne spinuju i ne izvrću, da kažem narodski.

Poštovani, na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, na Predlog zakona o elektronskim komunikacijama podnosimo amandman. U članu 25. stav 1. reči „četiri meseca“ zamenjuju se rečima „dva meseca“.

Obrazloženje je vrlo jednostavno – amandmanom predlažemo izmenu predloženog zakonskog rešenja koje je svrsishodnije, jer smatramo da se istim ne obezbeđuje postojanje postojećeg zakonskog okvira.

Imajući u vidu da se radi o komunikacijama elektronskim i uopšte kada se ulaže bilo kakva žalba, smatramo da svaki vid odugovlačenja može samo da šteti, a nikako ne može da koristi. Tako da smatramo da upravo po prirodi ovog zakona da se taj rok smanji na dva meseca.

Ono što zaista moram da kažem i nešto što me zaista ovih dana izuzetno frustrira i pogađa to je, svi znate dolazim iz jednog ozbiljnog sistema, iz sistema gde su se ljudi poštovali ma koliko se razlikovali, ma koliko imali različiti pristup i pogled na posao, na rad, na funkcionisanje, ovde se od prvog dana ljudi ne poštuju. Ovde se od prvog dana ljudi vređaju, i to na jedan najprizemniji način, sa potpuno neadekvatnim rečima i sa potpuno neadekvatnim poređenjima. Mi smo ovde narodni poslanici. Mi ovde treba da poštujemo jedni druge. Naše političke razlike ne trebaju da budu i razlog da jedni druge nazivamo imenima nekakvih životinja i da pričamo ružne reči.

Mene je jako pogodilo zašto smo mi nazvani ovde tifusarima, iz razloga što spadam u generaciju koja je gledala te filmove i generaciju koja je rasla na temeljima tih filmova. Gledali smo kako se razvija naša država.

Kad neko ovde, gospodine Orliću, iznese da mi podsećamo nekoga na tifusare, treba da snosi zaista posledice.

Pozivam Jugoslovensku kinoteku i Ministarstvo kulture da oštro reaguje na jedna ovakav istorijski film i poređenje. Hvala.

Hvala, predsedniče.

Na osnovu člana 161. Poslovnika Narodne skupštine, podnosimo amandman na član 55. i predlažemo da se posle stava 8. doda i stav 9, koji glasi da operator može da uloži žalbu na rešenje regulatora u roku od osam dana od dana prijema rešenja.

Smatramo da je ovo veoma važno, zato što se amandmanom predlaže izmena predloženog zakonskog rešenja, jer se tako utiče na poboljšanje postojećeg zakonskog okvira.

Imajući u vidu da regulator bliže propisuje načine i uslove zajedničkog korišćenja elektronskih komunikacija i mreža, nije definisano kako se na tako neku odluku može žaliti regulatoru, zato što operater ima pravo da koristi druge mreže i da koristi elemente mreže i drugih operatera i trećih lica.

Ono što bih želela da kažem a nemam nikako priliku ovde u ovom plenu, to je da sam ja dobar deo svog života provela u Lazarevcu. Žao mi je što ovde nema ministara nadležnih, ali mnogo dobro znam šta rudnik znači za Lazarevac, šta rudnik znači za Srbiju i šta taj rudnik znači za sve građane koji tamo žive. Ti ljudi žive za rudnik i žive od rudnika.

Prebacujući sada ovaj rudnik u deo akcionarskog društva, država će mnogo izgubiti i mnogo porodica će ostati možda bez osnovnih sredstava za život. Izgubiće se život Lazarevca. Lazarevac će uskoro, bude li se nastavilo sa takvom jednom nepopularnom politikom, postati grad koji više ni malo nije perspektivan i grad u kojem više život nije prijatan.

Imajući u vidu da je Lazarevac prigradska opština, dobar deo novca i sredstava Beograd crpi od tog Lazarevca. Zato u ime svog detinjstva provedenog u Lazarevcu i svih ljudi koji me ovih dana zovu, ja zaista molim državu da odustane od jednog ovakvog čina i ostavi rudnik da funkcioniše onako kako je funkcionisao.

Član 95. stav 1. menja se i glasi: „Svi privredni subjekti su u obavezi da omoguće svim krajnjim korisnicima uslugu besplatnog poziva prema brojevima iz opsega koji počinje brojem 116“. Tako da mi predlažemo da se ovim amandmanom, dodavanjem broj 19833 – pozivni centar za bezbednost dece na internetu, uvrsti u ove besplatne pozive, s obzirom na neophodnost obezbeđivanja sigurnosti i bezbednosti dece, zbog sve većeg broja zloupotreba dece na internetu.

Mislim da je suvišno da govorim koliko je ovo važan amandman i da je suvišno da govorimo koliko su nam deca žrtve nasilja na internetu. To je pojava koja uzima sve više maha i to je pojava na koju mi kao društvo treba da obratimo pažnju.

Ovo je jedan od načina kako možemo da pomognemo deci, a to je da imamo jedan besplatan poziv i gde bi ta deca dobila ili roditelji čija su deca žrtve na internetu jedan kvalitetan i pravi savet.

Ja vas zaista, dragi poslanici, molim da, nakon niza predloga koje sam iznela za zaštitu žena i dece, uzmete u razmatranje ovaj amandman i prihvatite ga. Suvišno je da spominjem da smo imali 13 ubijenih žena, na svakih 10 dana nam je jedna žena ubijena. Nasilje nad decom i nasilje nad ženama ne bira da li je neko opozicija ili pozicija. Nasilje u porodici je prisutno svuda i sva naša deca mogu postati žrtve nasilja na internetu.

Zato nemojte da vam bude žao i nemojte da sutra vam bude krivo zašto niste reagovali i zašto niste uradili nešto onda kada ste mogli, a možete sada da uradite mnogo toga tako što ćete prihvatiti jedan ovakav amandman. Ako se ovakvi amandmani i moji predlozi ne prihvate, onda zaista svaki put kada budemo imali ubijenu ženu, dete žrtvu interneta, dete žrtvu samoubistva zato što je žrtva na internetu, onda treba da se zapitate i da se zastidite zašto niste uradili, a mogli ste.

Poštovani predsedniče, hvala vam na reči.

Poštovani građani, u potpunosti podržavam amandman koji je izneo kolega Milivojević.

Samo bih se nadovezala da najoštrije osuđujem smenu dve tužiteljke zato što govorim iz pozicije policije i svi dobro znate gde sam radila i šta sam radila. Bojanu Savović poznajem direktno i poznajem je lično. Bojana Savović je sa mnom radila silne edukacije za nasilje u porodici, da nam se ovo ne događa i da se ne pitamo koja je sledeća. Bojana Savović je uvek govorila da su policija uši i oči tužilaštva. Samim činom oduzimanja ovakve jedne važne funkcije i smenjivanjem ovakvih tužilaca vi ste drugovi koji odlučujete o tome, a posebno Nebojša Stefanović sasekli ruke policije. Sati, dani, noći provedeni u radu na ovakvim predmetima ne znače više ništa. Policija ne može da radi bez saglasnosti tužilaštva zato što je ovde tužilačka istraga.

Osnovni postulat na kome se zasniva rad policije – zaštita građana i njihove imovine, a mi, dragi građani, ako smenjujemo tužioce koji pomažu policiji, rade u policiji, mi nećemo biti zaštićeni, jer bez ovakvih tužilaca policija ne može da radi.

Takođe, poštovani građani Ćuprije, želela bih da osudim najstrašniji tviter post koji je jedan od poslanika okačio na svom nalogu zato što je rekao – građane Srbije, građane iz Ćuprije…

Koristim vreme grupe.

Da, i hoću da koristim vreme ovlašćenog.

Znači, građani Srbije imaju pravo da ovde dođu u Skupštinu…

Ova Skupština je mesto za građane.

Koristim vreme grupe, gospodine Orliću, i nemojte da me prekidate.

Hoću da mi date vreme grupe.

Skupština je mesto gde mogu da dođu svi građani, bez obzira na političku orijentaciju, bez obzira na političku opredeljenost i svi građani Srbije imaju pravo da dođu, a mi kao poslanici moramo da ih primimo. Vrata Narodne stranke su uvek otvorena svim građanima Srbije.

Neshvatljivo je da jedan od narodnih poslanika iz Ćuprije govori da su građani Ćuprije došli na ekskurziju. Takvom narodnom poslaniku, koji tako govori, nije mesto u Skupštini. Takav poslanik mora da podnese ostavku. Zašto? Sva obećanja koja su data Ćupriji nisu urađena, kada je bilo vreme kampanje. Opšta bolnica u Ćupriji više liči na horor film nego što liči na mesto gde treba da se leče ljudi i tamo ljudi umiru. Tamo je loša primarna zaštita, odnos prema pacijentima neprofesionalan i da ne govorim dalje o ostalim jako lošim situacijama.

Najvažniji problem Ćuprije koja leži na dve reke je nedostatak vode. I to je bio predmet kampanje. Tamo je otvorena firma SMP koja radi plastiku za enterijere i auto industriju. Ta firma nema problema sa vodom, ali je ta firma zagađivač i mesto gde radi 250 ljudi u toj fabrici, od toga je samo 20 ili 30 od njih iz Ćuprije, svi ostali ljudi dolaze sa strane.

Zamislite, 2022. godine Ćuprija radi šest rebalansa budžeta. To znači da se sredstva ne koriste tamo gde treba i kako treba. Tamo se 20.000 evra daje za pevače, a ne daje se za prvorođeno dete. Ćuprija koja je kolevka atletike, najpoznatiji sportisti iz atletike potiču iz Ćuprije, gasi se, nema atletsku dvoranu. U Ćupriji se ne gradi ni atletska dvorana ni stadion, gradi se u Boru, Zaječaru, gde je potpuno višak i gde je potpuno bespotreban.

U Ćupriji se nalazi najvažnija muzička škola za talente, važna je i za Srbiju, važna je i za region. Najveći talenti, ljudi koji predstavljaju ovu Srbiju iz te oblasti u svetu idu iz Ćuprije. Ta škola se gasi. Viša medicinska škola je prebačena tamo. Da li vi možete da shvatite i verujete šta znači to za Ćupriju? Taj grad se gasi. Sva ta deca koja su dolazila u školu su dolazila sa strane. Znači, mogućnost da se izda stan, da se potroši neki novac, da se bilo šta doprinese Ćupriji, više ne postoji. Umesto da bude grad prosperiteta, taj grad postaje grad zatvorenih vrata.

Još jedna veoma važna stvar. U Ćupriji nema zdravstvene zaštite. Zamislite situaciju da u domu zdravlja ne možete da izvadite lekarsko uverenje, nego morate da idete u Despotovac ili da idete u Jagodinu. Ima li išta loše za građane, ako umiru pacijenti, ako ne može da se leče, ako vam gase najvažnije institucije koje postoje. Od čega će Ćuprija da gradi? Ona postaje grad duhova, a na grad građana koji treba da žive.

Takođe, jako lošim vođenjem finansija od čelnika koji vode Ćupriju, urađene su i loše instrukture, tako da je sužena glavna ulica kod gimnazije i osnovna škola, gde je popločana kaldrmom. Ta ulica je od strane MUP-a proglašena kao najnebezbednija u gradu, tako da dragi građani Srbije, ne možete ostati i ne možete biti ovako ugroženi i ne možete dolaziti u situaciju da se vaši gradovi lošom politikom, lošim vođenjem finansija odumiru.

Takva je ista situacija, dragi građani, u Požarevcu. U Požarevcu, gradu, koji je imao „Bambi“ radi sa smanjenim kapacitetima, Mesna industrija Požarevac maltene i ne postoji, osim kad treba paštete i mesne nareske sa isteklim rokom proslediti i dati ljudima na izdržavanju kazne u Požarevcu, tada radi. „Voće produkt“ ne radi. „Moravka“ plastična industrija ne radi. „Žito stig“ za hleb koji proizvodi i testo ne radi. „Stižanka“, stočna hrana, takođe ne radi. „Moravka“ poljoprivredne mašine takođe ne radi. Šećerana, sve je uništeno. Sve su to bili kapaciteti koji su hranili ovu državu. Sve su to industrijski važne oblasti za građane, sve je uništeno i privatizovano.

Ono što na kraju želim da kažem i što je najvažnije, i u Požarevcu, i u Ćupriji, u drugim gradovima, mali poljoprivrednici su pred zatvaranjem svojih radnji. Inspekcije koje trebaju u početku da imaju savetodavni karakter, da ukažu na nepravilnosti, one to ne rade. One po instrukcijama vlasti koja važi i za Požarevac i za Ćupriju i za Jagodinu istog momenta zatvaraju takve prodavnice. Znate šta to znači za ljude? Ostaju bez posla i porodice i ljudi.

Ja pozivam ministra Bastu i da dođe i da razgovara ovde sa ljudima kako bi se malim privrednicima pomoglo da opstanu, da rade i da razvijaju svoja mala preduzeća i da hrane građane ove Srbije i porodice koje tu rade, a ne da ih zatvaraju i da pored ovih industrija koje sam navela, koje su uništene, ostave bar male privatnike jer oni su nosioci rada, izdržavanja i poreza svih ovih gradova koje sam navela. Bez njih naši gradovi umiru, posebno Požarevac i Ćuprija.

Još jednom, pozivam narodnog poslanika koji je ismejavao građane koji su došli u Srbiju da iz moralnih razloga podnese ostavku. Ni jednom poslaniku sa takvim namerama nije mesto u Skupštini.