Poštovane građanke i građani Srbije, Srbija, nažalost, već jako dugo nema Vladu koja služi građanima, već administraciju koja služi Aleksandru Vučiću i savamalskoj oligarhiji.

Vlada Đure Macuta nije mogla ni da bude drugačija i nastavila je politiku koja je razorila poverenje građana u institucije, nastavila je ponižavanje obrazovanja, pretvorila policiju u instrument političke represije i spoljnu politiku svela na trgovinu bez principa, zarad opstanka autokratske vlasti.

Počeću od nečega što je meni najvažnije, a to je obrazovanje.

Premijer je univerzitetski profesor i u ovih 16 meseci nije ukinuo neustavnu i nelegalnu Uredbu P 35, donetu u tehničkom mandatu prethodne vlade, odnosno nastavnog i istraživačkog rada, koja i dalje služi kao sredstvo pritiska na akademske institucije i u suprotnosti je sa akreditacionim pravilima.

Premijer, univerzitetski profesor, nije rekao ni reč o odmazdi prema Filozofskom fakultetu u Nišu, o ukidanju budžetskih kvota za taj fakultet za neke mlade ljude koji vole istoriju i srpsku književnost, koji vole ruski jezik i književnost i koji su svoj prijemni na fakultetu položili i stekli pravo da studiraju na teret budžeta. Dakle, Vlada koja se kune u patriotizam, u brigu o identitetskim naukama, bez obrazloženja, preko noći, oduzima mladima budžetska mesta i sada kažnjava ceo fakultet zbog toga što to hoće njima da nadoknadi.

Umesto zaštite autonomije univerziteta, imamo pokušaj političke kontrole, delegitimizaciju kritičkog mišljenja i, pazite sad, najavu dovođenja stranih univerziteta, da bi se urušili domaći. Patriotski, nema šta.

Obrazovanje nije neprijatelj države. Studenti nisu teroristi. Oni su budućnost Srbije. Kada vlast počinje da tretira znanje, obrazovanje i plaši ga se više nego kriminala i korupcije, nije problem ni znanje ni obrazovanje, problem je vaša vlast. I to građani vide. To se vidi i po tome koliko ugled raste kada je reč o državnim univerzitetima i to dokazuju brojke upisa na Univerzitetu u Beogradu, pa i na mom matičnom fakultetu, koji je nikad već nego prethodne tri godine.

S druge strane, rad u policiji nije baš više tako poželjan. Primećuje se da vam ljudi ne dolaze, ne prijavljuju se za Specijalnu antiterorističku jedinicu, produžavate konkurse. Dobri kadrovi neće da rade u policiji gde treba da biju studente, komšije, građane koji mirno protestuju. Oni žele da polože zakletvu Republici Srbiji i njenim građanima, a ne SNS-u ili SPS-u.

34/3 AL/LjL

A o poverenju srpskoj policiji posebno govori i to što je Interpol, najveća svetska mreža za saradnju policija, u vezi sa zahtevom organa gonjenja Srbije da se izda međunarodna poternica za šestoro aktivista grupe Stav, sa kojima je za aktiviste Pokreta slobodnih građana, počela sramna praksa optuživanja studenata za pripremu dela protivustavnog poretka, dakle, taj Interpol je utvrdio da je u pitanju politički progon, te da ne dozvoljava da se Interpol tako instrumentalizuje i toliko o tom ugledu.

Juče se govorilo o slučaju iz Mrčajevaca, gde je vršnjačko, seksualno nasilje nad dečakom sedmog razreda svedeno na egzibicionizam. Roditelji i meštani traže odgovornost, jer sumnjaju da škola, policija i tužilaštvo nisu uradili svoj posao. Zvanični zapisnik školskog tima za zaštitu učenika od 12. juna jednoglasno je utvrdio sumnju na treći nivo nasilja – seksualno nasilje. Nekoliko dana kasnije Više javno tužilaštvo u Čačku saopštilo je da nije bilo ni silovanja, ni zlostavljanja, već neprimerenog ponašanja radi egzibicionizma. Kako je moguće da se za nekoliko dana slučaj kvalifikuje potpuno drugačije dok je dete četiri dana u zdravstvenoj ustanovi? Roditelji iznose i ozbiljnu tvrdnju da je policijski inspektor tokom saslušanja dece svedoka vršio pritisak da menjaju izjave kako bi se seksualno nasilje ublažilo u neprimereno ponašanje. I to je dužnost ministra unutrašnjih poslova da nam na ova pitanja odgovori, da se ovo proveri.

Roditelji pitaju – kada će škola u Čačku dobiti školske policajce? To ste obećavali pre tri godine, posle tragedije u Ribnikaru, veću bezbednost u školama. Ni to obećanje niste ispunili. I mi se pridružujemo zahtevu roditelja da se ceo slučaj ponovo preispita. Umesto da država jasno pokaže da niko u školama, policiji ili tužilaštvu neće moći da zataškava ovakve slučajeve, lokalni funkcioneri razmatraju kako da kazne ljude koji su ovaj slučaj izneli u javnost, a nama se poručuje da zloupotrebljavamo događaj. Ali ja vas zato danas pitam – da li štite dete ili štite sistem koji izbegava odgovornost? Meni deluje da je vama najveća opasnost u tome što se o nasilju saznalo, što se o tome priča u javnosti, zato što institucije nisu radile svoj posao, umesto što bi trebalo da vas brine da deca i roditelji ne veruju da će institucije, koje ste zarobili, učiniti sve da ih zaštite. Društvo koje zaista štiti decu kažnjava odgovorne i menja sistem, kako se nasilje nikada ne bi ponovilo.

35/1 MV/JG 16.40 – 16.50

I konačno spoljna politika. Vlada tvrdi da vodi uravnoteženu politiku, a zapravo prati globalni talas autoritarizma. U trenutku kada se međunarodno pravo urušava i kada smo gledali genocid uživo u Gazi, Srbija nema pravo da ćuti, a još manje da podržava i saučestvuje u takvoj politici prodajem oružja Izraelu i otvaranjem izraelske fabrike dronova „Elbit Sistems“. Ne možemo graditi partnerstva sa politikama koje relativizuju ljudska prava, napadaju univerzitete i potkopavaju međunarodne institucije. Politika Donalda Trampa simbolizuje upravo takav zaokret od međunarodnog prava ka politici sile. Tramp preti Evropskoj uniji i njenim državama članicama.

Juče nam se ministar evropskih integracija hvalio da je Srbija to ono što želi da postane, iako je dobar deo govora posvetio tome da je Vlada zapravo radila sve da dokaže građanima da je Evropska unija ne želi. Srbiji nije mesto među siledžijama, ministru spoljnih poslova nije mesto na skupovima državnog sekretara SAD-a, Marka Rubijana, kojima se antifašisti i socijalisti, radikalna levica proglašavaju teroristima, gde Đurić onda sam studentski pokret i omladinu Srbije svrstava među teroriste. Nama je potrebna politika koja će braniti mir, solidarnost, ljudska prava i dostojanstvo svakog čoveka u Novom Sadu, Valjevu, Mineapolisu, Kijevu ili Gazi.

Pitao je juče Dačić gde su naši preci. Naši preci bili su seljaci, Solunci, partizani, antifašisti, borili su se za Srbiju, za slobodnu Srbiju i za institucije koje vi danas urušavate. Nemate pravo da se pozivate na tradiciju nesvrstanih, a da saučestvujete u genocidu. Nemate pravo da se pozivate na slobodarsku tradiciju Srbije, a da sarađuje sa autokratama u naše ime i nemate pravo da se pozivate na patriotizam, a da uništavate srpske univerzitete.

Zato glasamo za nepoverenje ovoj vladi, jer želimo Srbiju u kojoj su deca zaštićena, univerziteti autonomni, policija radi u službi građana, a spoljna politika je zasnovana na miru, solidarnosti, ljudskim pravima i poštovanju međunarodnog prava. Hvala.

Zahvaljujem.

Naš amandman je sličan kao i ovaj koji je kolega Škrijelj obrazlagao.

Dakle, ja sam i o tome govorila u raspravi u načelu, da su prosto kazne u Srbiji neefikasne, nisu proporcijalne i zapravo uopšte ne rade ono što bi trebali da rade, da odvraćaju velike zagađivače od toga da ne poštuje zakon. Naprotiv, one apsolutno podstiču nepoštovanje zakona. To podstiče i samo ministarstvo koje na to ne reaguje.

Dakle, ja sam tada govorila o tome da, između ostalog, kompanija „Ziđin“ nema integrisanu dozvolu, a da je, kada je konačno kažnjena zbog toga što je nema, kažnjena sa tek 250.000 dinara zbog godinu dana nezakonitog rada. To je tada kažnjeno, ona zapravo ona mnogo duže radi nezakonito, a odgovorno lice samo sa 30.000 dinara.

Složićete se da je to zaista potpuno nesrazmerno i da je kontra svakakvoj logici načela - zagađivač plaća, pošto se ovde očito ne plaća ništa, tako da je naš predlog da se najviši iznosi kazni formulišu tako da kazna bude do 3% godišnjeg prometa pravnog lica.

Naravno, obrazloženje koje je dato za odbijanje ovih amandmana jeste da to nije u skladu sa zakonom o privrednim prestupima, ali prosto i te zakone treba menjati zato što ovo su stvarno sramotne kazne i prosto neće odvraćati nikoga od toga da se zakon ne poštuje. Dakle, prosto računaće se, kao što je kolega Škrijelj rekao, sa tim i mi ćemo tako funkcionisati i donosićemo zakone koje na papiru izgledaju dobro, ali neće nikoga odvraćati od toga što se oni ne poštuju. Mislimo da prosto to mora da se menja i ako to ne budete menjali ni na koji način niste kredibilni da se zapravo stvarno zainteresujete za životnu sredinu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ja sam i u načelu govorila o tome da ako je ovaj zakon ušao u hitnu proceduru pre nedelju dana prosto je nerazumljivo zašto su onda rokovi za donošenje podzakonskih akata sramotno dugi. Dakle, za sve ono što je u stvari unapređenje koje dolazi iz usklađivanja sa evropskom-industrijskom direktivom, dakle, rokovi za podzakonske akte su dve godine i zbog toga je ovaj naš amandman da se oni skrate na godinu dana, a ovo što je godinu dana skrati na šest meseci. Dakle, prosto da bismo imali makar na papiru, kad u praksi, dok vas ne smenimo, ne možemo da imamo sprovođenje zakona, makar na papiru da se nešto priprema.

E, sad, želim isto da kažem nešto i o toj raspravi u načelu. Dakle, ja sam govorila o tome kako „Ziđin“ nema integrisanu dozvolu i tada ministarka nije ništa prokomentarisala što „Ziđin“ nema integrisanu dozvolu i što prosto Ministarstvo na to ćuti, nego se pitala da li moje isticanje određenog stranog investitora, odnosno kineske kompanije, sad parafraziram, u stvari posledica toga što se ja srdim i ljutim što kad njih nekoliko iz izvršne i zakonodavne vlasti odu jednu nedelju u Brisel i naprave, kroz prezentovanje konkretnih rezultata Republike Srbije, pozitivan iskorak i dobijen pozitivan impuls, dakle, ovo je citat, dakle meni je zbog toga krivo, jer ja tamo idem mnogo češće od njih. I, sad, kako da vam kažem to je bilo u ponedeljak, a danas je petak, malo to zvuči arogantnije nego što je zvučalo u ponedeljak, mada i tad je zvučalo dosta arogantno zato što ispada da je efekat te vaše posete da više zemalja ima protiv toga da Srbiji se otvori Klaster 3, nego što je bilo pre posete. I odmah da vam kažem to je sve suprotno od onoga što ja želim, zato što bih ja želela da Vlada ove Srbije u stvari radi u interesu građana, a ne protiv njih, što vi radite.

13/2 AL/MJ

I ministarka je još tada pitala – što ja nisam pomenula neki druge kineske kompanije, koje su ishodovale IPPC dozvolu, pa bih ja da to kažem, pošto ona nije rekla, a onda posle da kažem još nešto nije rekla, a trebalo bi. Dakle, od kineske kompanije samo Smederevska „Železara“ ima IPPC dozvolu, ali sa prelaznim periodom za usklađivanje emisije u skladu sa najbolje dostupnim tehnikama, dakle, da se uskladi od 2027 do 2030. godine za sve delove procesa.

Sad bih htela da govorim malo detaljnije, moj kolega Robert Kozma je o tome već govorio, ali nije stigao da pokrije sve. Dakle, ja bih htela da govorim o jednoj drugoj kineskoj investiciji, investiciji u Fabriku automobilskih guma "Linglong" zato što je ona nešto drugačija u odnosu na Bor i na Smederevo, jer je ovo investicija koja je u stvari grinfild investicija, što znači da su investitori zapravo imali apsolutnu mogućnost, od samog početka, da obrate pažnju na ekološke standarde i izgrade kapacitete da obezbede njihovo poštovanje. Dakle, ako u ovim drugim sredinama možemo da pričamo da je zagađenje već postojalo, ovde je konkretno ova investicija mogla sve da radi otpočetka kako treba.

Ali, šta se stvarno desilo? Fabrika se gradila pre nego što je postojala saglasnost studije o proceni uticaja na životnu sredinu. Projekat je seckan na delove. Ograda posebno, trafo-stranica posebno, mikser posebno, da bi se izbegla jedinstvena procena za kompleks od skoro 100 hektara. Fabrika je svečano otvorena u septembru 2024. godine. Naravno, ko je tu bio – predsednik Republike. A saglasnost na studiju o proceni uticaja dobila je 17. januara 2025. godine. Znači, tradicionalno za vas prvo se preseče vrpca, a tek onda stigne procena da li postrojenje ugrožava životnu sredinu. Ja mislim da građane Republike Srbije to strašno podseća na neke tragične događaje i na nekakav obrazac ponašanja, ali čak i to nije došlo dobrovoljno nego po presudi Upravnog suda u ponovljenom postupku četiri godine posle podnog zahteva.

"Linglong", koja od sredine 2023. godine proizvodi gume u Zrenjaninu, već u studijama o proceni uticaja na životnu sredinu iz 2020. godine tvrdila je da u proizvodnji neće koristiti opasne materije koje po vrsti i količinama mogu dovesti do velikih hemijskih nesreća, te da pogon nije prepoznat kao seveso postrojenje. Stručnjaci ukazuju da su te studije bile nepotpune jer nisu sadržale analizu posledica udesa, niti plan zaštite od udesa izrađen po seveso metodologiji, što je moralo biti obavezno. Time je kompanija prikrila podatke koji bi je jasno svrstali u seveso postrojenje višeg reda.

Tek u decembru 2025. godine, dakle, nedavno, dve i po godine nakon pokretanja proizvodnje kompanija je podnela Ministarstvu zaštite životne sredine sevese dokumentaciju, izveštaj o bezbednosti sa planom zaštite od udesa. Saglasnost na tu dokumentaciju do danas nije izdata. Prema važećim propisima dok ta saglasnost nije pravosnažna fabrika ne bi smela da radi. Ako jedan deo kompleksa radi, a obaveze za ceo kompleks nisu ispunjene, to predstavlja direktno kršenje seveso zakona. To smo, uzgred, usvojili isto ovde, isto u skladu sa nekim evropskim direktivama, i vidimo kako se to poštuje. Dakle, time se dovodi u pitanje bezbednost radnika, građana Zrenjanina i čitavog regiona.

Gradska uprava Zrenjanina, tamo nismo mi na vlasti, nego ste vi, od decembra prošle godine odbija zahteve za upotrebne dozvole jer bezbednosna dokumentacija nije potpuna, ali je zato Pokrajinski sekretarijat za građevinarstvo, opet, tamo ste vi na vlasti, 30. decembra 2025. godine izdao rešenje kojim se dozvoljava upotreba objekata, a u tom rešenju se uopšte ne pominje da je kompleks svrstan u seveso postrojenja višeg reda i da čeka neophodne saglasnosti Ministarstva.

13/3 AL/MJ

Dakle, reč je o velikoj industrijskoj lokaciji koja obuhvata više povezanih tehnoloških celina, pripremu sirovina, mešanje komponenti, vulkanizaciju, skladište i energetska postrojenja, sve pod istim operaterom i na istoj lokaciji, a zakon je jasan – obaveze se propisuju i sprovode na navou celog kompleksa, na ne pojedinačnih delova. Bez saglasnosti sa seveso propisima tehnički pregled nije smeo da prođe nijedan deo fabrike.

I da dođemo do još ključnog dela, 18. decembra 2025. godine carinska i granična služba SAD izdala je nalog kojim se gume iz Zrenjanina zaustavljaju u svim američkim lukama zbog prinudnog rada. Američka carina je posle sprovedene istrage utvrdila prisustvo svih ključnih pokazatelja prinudnog rada po definiciji međunarodne organizacije rada – oduzimanje ličnih dokumenata, pretnje i zastrašivanje, izolacija, uskraćivanje zarada, dužničko ropstvo. Mesec dana pre toga nemački MAN izbacio je pre toga te gume iz svoje nabavke. Evropski parlament je još 2021. godine rezolucijom tražio od Srbije istragu prinudnog rada u toj fabrici. Do danas nije dobio odgovor, ali možda jeste. Ja sam postavila pitanje danas raznim ministrima u vezi sa ovim, pa ako ste nešto odgovorili, valjda ćete i meni odgovoriti. Ja ću obavestiti javnost. A 14. decembra 2027. godine počinje primena Evropske uredbe koja zabranjuje proizvode prinudnog rada na celom tržištu Evropske unije. Dakle, na tržištu radi koje ova fabrika uopšte postoji. Ista ova fabrika dobija je od Srbije 75,8 miliona evra subvencija i 96 hektara najplodnije banatske zemlje na poklon. Dakle, ukupno preko 83 miliona evra uz još oko sedam miliona koje je grad platio za infrastrukturu i razminiravanje. Poslednja tranša te pomoći po ugovoru isplaćuje se ove 2026. godine.

14/1 MV/MP 12.15 – 12.25

Dakle, da ponovim, ova Vlada Republike Srbije platila je preko 90 miliona evra za fabriku čiji je proizvod zabranjen u Americi zbog prinudnog rada, koju je MAN izbacio iz nabavke i kojoj od decembra 2027. godina ista zabrana preti i u EU. Da li se vi uopšte pitate šta je pošlo naopako u čitavoj ovoj priči? Dakle, vi i dalje spremate nekakav novi paket subvencija. Nema nikakve ideje o tome da možda sa tim treba da se prekine kompanijama koje ne poštuju zakon? Da ponovim ono što je rekao kolega Jonić – u ovoj zemlji očigledno zagađivaču se plaća.

Ovo je ispunjenje jedne preporuke ODIHR-a koja, zanimljivo, uopšte nije bila u prvoj verziji ovog zakona, pa je onda javno slušanje održano bez da se ona spomene. Ja sam je na jednom javnom slušanju spomenula.

Naravno, ne mislim da je sada nakon toga dodat novi predlog zato što sam ja to spomenula, nego zato što je u međuvremenu stiglo ODIHR mišljenje koje je rečeno da se ova preporuka potpuno ignorisala, a reč je o preporuci koja traži da se uspostavi nekakav mehanizam podsticaja kojim se ohrabruju političke stranke da promovišu učešće žena u političkom životu, da povećaju njihovu vidljivost tokom izbornih kampanje i da unaprede njihovu ulogu u politici i onda je dodata ova odredba koja u formalnom smislu konačno uvažava da ta preporuka postoji, ali u suštinskom smislu neće imati nikakvog efekta i zato smo predložili ovaj amandman. Jedan se tiče prosto povećanja iznosa koji bi se uložio za ovu namenu zato što je u poređenju sa sličnom, ne istom normom, ali istom idejom norme, recimo, u Crnoj Gori mnogo, mnogo manja, tako da smo mi predložili veći iznos, a važna stvar je i da smo dodali deo koji precizira da sredstva ostvarena po osnovu stava 1. ovog člana, ispunjenja ODIHR preporuke ne mogu da se koriste za finansiranje redovnih troškova rada političke stranke, odnosno grupe građana, već isključivo iz aktivnosti programa i mere usmerene na unapređenje rodne ravnopravnosti, političko osnaživanje žena, edukaciju i obuku žena za učešće u političkom i javnom životu, kao i za postizanje veće zastupljenosti žena u organima političkog subjekta i u izbornim procesima.

Prosto, ako se ovaj amandman ne prihvati, a nema čini mi se drugačijeg predloga, prosto efekti ove norme neće postojati. To je moje duboko uverenje. Proverićemo nakon sledećih izbora, ali zbog toga bi valjalo da se uvaži ovaj amandman. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pa ovo je dopuna onoga o čemu sam maločas govorila. Dakle, mi ovde predlažemo da ovaj stav koji kaže – da se sredstva, koja su obezbeđena za podsticaj žena u političkim strankama, raspodeljuje političkim strankama, grupama građana koje su osvojile mandate u predstavničkim telima, pod uslovom da je više od 40% osvojenih mandata pripalo kandidatima žensko pola na izbornoj listi, a mi predlažemo da se to dopuni i da se kaže „i da su zadržale“. Dakle, ne samo da su osvojile mandate, nego da su ih i zadržale, zato što bez takve dopune ovo se prosto može izigravati na način na koji se i rodna kvota može izigravati. Dakle, mogu se popuniti liste, a onda kada žene uđu u parlament, podnesu ostavke, njih zamene muškarci i mi onda, bez obzira što imamo kvotu od 40%, zapravo neretko nemamo uopšte u našim predstavničkim institucijama 40% žena. Tako da, ključna je stvar, naravno ovo bi morala da prati izmena, bilo bi dobro da se ovo pitanje reguliše i u izmeni Zakona o izboru narodnih poslanika i lokalnim izborima, ali sada je ovaj zakon na dnevnom redu, tako da je ovo način da se osiguran svrha ove preporuke ODIHR-a, a ne da ona zapravo bude potpuno kontraproduktivna. Dakle, da se u stvari dodeljuju nekakva dodatna sredstva strankama, da one ni na koji način ne podstiču, ni promovišu učešće žena u političkom životu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Slično kao što je izlagala prethodna koleginica, mada mi tu predlažemo još veće ograničenje. Dakle, vaše je svakako postavljeno previsoko. Zanimljivo je, u evrima je postavljeno. Mogli ste to da stavite u dinarima. Naš amandman ova ograničenja stavlja u dinarima. Umesto vaših šest miliona evra na izborima za predsednika Republike i narodne poslanike, mi predlažemo da bude 300 miliona dinara. To je oko 2,5 miliona evra za republičke izbore i izbore za predsednika Republike.

Takođe, smatramo da treba spojiti zapravo izbore za poslanike Skupštine AP i Skupštinu grada Beograda, jer grad Beograd ne može baš da se izjednačava sa ostalim gradovima u Republici Srbiji s obzirom na svoju veličinu. Tu umeto 1,5 miliona evra, koliko vi predviđate za pokrajinu, mi predlažemo da to bude zajedno za pokrajinske i beogradske 300.000 evra, znači 50 miliona dinara.

20/2 MV/CG

Kada je reč o izborima za odbornike skupštine grada, umesto vaših miliona, naš predlog je da to bude 10 miliona dinara, odnosno 85.000 evra, a za opštinske izbore, umesto vaših 400.000 evra, pet miliona dinara, odnosno 43.000 evra kada je reč o opštinskim izborima.

Takođe, smatramo da je potrebno imati i nekakav limit kada se više izbora održava istovremeno i politički subjekt sprovodi aktivnosti putem kojih promoviše svoje izborne liste i kandidate objedinjeno za više vrsta izbora, tako da tada za sve te izbore politički subjekt može da koristi sredstva prikupljena iz javnih i privatnih izvora u ukupnom iznosu za sve izbore koje ne može preći 150% najvišeg iznosa propisanog u stavovima 1. i 2. ovog člana.

Svakako, za sada ova verzija koju ste vi predložili ne ispunjava ODIHR preporuku. Prosto, ograničenje je postavljeno previsoko. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Ovo je jedan jako važan član i važan amandman zato što se nalazi u srži onoga što nije ispunjavanje ODIHR preporuke. Maločas smo imali neku tiradu o tome kako, eto, mi smo tražili da se ispune ODIHR preporuke, sad kad se ispunjavaju sve ODIHR preporuke, sad to nećemo. To nije tačno.

Postoje ODIHR preporuke koje kažu da bi se nešto moglo razmotriti i to su upravo one o kojima mi govorimo, nismo dobro razmotrili u našim uslovima. To je recimo bilo vezano za potpisivanje, za jemstvo, itd. i postoje one koje su vrlo eksplicitne da bi nešto trebalo uraditi i vi to baš ne prihvatite, ali prihvatite ove da bi nešto moglo da se razmotri. Jedna od tih za koju se vrlo jasno kaže u više ODIHR preporuka da bi trebalo uraditi. Tiče se toga da Agencija za sprečavanje korupcije bi trebalo proaktivnije da istražuje kampanje finansirane od strane neovlašćenih subjekata i uopšte generalno bilo kakvo nepoštovanje zakona i zbog toga naš amandman ima tri strane gde mi pišemo ta ovlašćenja Agenciji za sprečavanje korupcije. Ja hoću da skrenem na neke od obaveza koje bi trebalo da budu propisano. Naravno, to i dalje ne sprečava agenciju da ona ne radi svoj posao ako su u njoj poslušnici, ali makar ako ćemo da pričamo o ispunjavanju preporuka u smislu zakona, onda bi trebalo da propiše da je Agencija u obavezi da pokrene postupak po službenoj dužnosti i tako na primer svakako u situacijama kada dobije informacije od drugih organa o kršenju pravila iz ovog zakona. Dakle, kada pristupi nekim podacima korišćenjem svojih ovlašćenja i koje ukazuju na moguće kršenje pravila iz ovih zakona. Dakle, kada prikupi korišćenje svojih ovlašćenja, kada bivši ili aktuelni predstavnik političkog subjekta javno ukazuje na moguće kršenje pravila iz ovih zakona, kada fizičko lice, pravno lice ili predstavnik pravnog lica javno iznese tvrdnju da je finansiralo, recimo, politički subjekat ili pružilo uslugu političkom subjektu a takav podatak nije naveden u finansijskim izveštajima političkog subjekta, kada bivši ili sadašnji predstavnik organa ili organizacije iz člana 6, a to je onaj član koji se tiče toga da li su usluge dostupne svim političkim subjektima jednako, recimo, prostori koji opoziciji nikad nisu dostupni za održavanje, recimo, kampanja ili skupova itd. Prosto, spisak je podugačak. Svakako neću stići da kažem sve to, ali mislim da je ovo ključno i činjenica da vi ovo ne propisujete u Predlogu zakona zapravo govori o tome da je ovo isključivo forma, a ne suština. Neće se ništa promeniti u smislu načina na koji vi kršite ovaj zakon i do sada. Jedino što možda ćete revnosnije se baviti time kako neko iz antirežimskog fronta sprovodi izbornu kampanju. Mi ne bežimo od svega toga, ali mislimo da zakon treba da važi jednako za sve.

Zahvaljujem.

I ovaj naš amandman se tiče, prosto, jedne od ključnih zamerki i preporuka ODIHR, a to je da postoje neke sankcije kada se ne poštuje zakon, kada se zakon krši i da te sankcije budu efikasne, proporcionalne i odvraćajuće. Zanimljivo, ja sam danas govorila o tome kako to ne funkcioniše kada je reč o zagađivačima u ovoj zemlji u najprofitabilnijim kompanija koje zagađuju našu životnu sredinu i onda ne plaćaju i na to ministarstvo ćuti. A ovde možemo da pričamo o političkim zagađivačima, onima

25/2 AL/CG

koji zagađuju naš ustavni sistem, naš demokratski sistem, koji ga razaraju i koji naravno isto za to kada to rade i krše zakon ne snose posledice ili su one potpuno nesrazmerne i nisu odvraćajuće, nisu očigledno efikasne.

Tako da, s obzirom da vi uopšte ne menjate te sankcije, da kada niste adresirali ključne odredbe vezane za efikasnost primene i poštovanja ovog zakona, šta god, čak i dobro da se usvoji, prosto, to neće imati efekte kakve treba da ima.

Dakle, mi smo ovde isto predložili povećanje tih kazni. Recimo, gornja kazna može da bude i do četiri miliona dinara. Moram da vam kažem da čak i to u nekim situacijama u zavisnosti koliko vi trošite na kampanje isto ne deluje možda dovoljno adekvatno, ali makar za početak i to bi pokazalo nekakvu ozbiljnost u sprovođenju ovog zakona. Ovo je povezano sa onim o čemu sam maločas govorila vezano za Agenciju za sprečavanje korupcije. S jedne strane, ona mora proaktivnije da istražuje i sankcioniše one koji krše zakon, a onda moraju da budu propisane moguće visoke kazne kako bi se na neki način adresirala funkcionerska kampanja, zloupotreba javnih resursa i uopšte nepoštovanje Zakona o finansiranju političkih stranaka. Naravno da je to stvar prakse, naravno da ste vi zarobili institucije, ali hajde da sada makar pričamo zakonu, hajde da u zakonu predvidimo nekakve mogućnosti za neke ljude da bi mogli to i da primenjuju. Za sada ovo uopšte ne izgleda uverljivo čak i da zaboravimo da ste, prosto, vi postavili svoje ljude i da ste zarobili sve institucije.

Dakle, ja bih da ponovim, mi smo načelno protiv uopšte autentičnih tumačenja. Bili smo uvek, bićemo i sada, zato što prosto smatramo da ta anahrona praksa, treba sa njom da se prekine, a pogotovo i zato što ste je dobrano zloupotrebljavali u prethodnim godinama. Dakle, donošeno je do sada 21, a sad očito će imati 23 posle ove sednice autentičnih tumačenja. Iako bi njihova ideja bila da samo

27/3 MZ/IR

prosto protumačite nešto što je nejasno, vi u stvari njima menjate zakone, a imate većinu, prosto, mogli ste sami da promenite zakon, da idemo na izmene i dopune. Vi to ne radite, zato što, u stvari, između ostalog, koristite i najproblematičniji aspekt autentičnog tumačenja, a to je povratno dejstvo, dakle da su, u stvari, ne sad kad ste vi potpuno promenili smisao, nego da su oni već kada ste ih usvajali značili ono što uopšte nisu značili, niti je iko njima tako pričao, niti je to napisano u zakonu. Dakle, potpuno besmisleno. I zbog toga onda ne može ni da se osporava pred Ustavnim sudom Srbije ustavnost ovih autentičnih tumačenja, jer ih Ustavni sud ne vidi kao samostalne akte. Dakle, mi smo zbog toga podneli i predlog izmena zakona o Narodnoj skupštini i poslanika Narodne skupštine, kako bi se uopšte ukinula autentična tumačenja.

I sad ja moram da iskoristim priliku samo i da pitam kolegu Petrašinovića, dakle, koji nam je najavio, je li, Zakon o sprečavanju korupcije – da li će onda i tu iskoristiti priliku da jednim autentičnim tumačenjem iz 2021. godine, kojim se suzio obim javnih funkcionera, da sada kada bude konačno i on predao svoj poslednji petrašinovićevski zakon, da li će ukinuti i to autentično tumačenje? Hoćemo li imati definiciju javnog funkcionera koja će biti u skladu sa preporukama GREKO-a, ali koja će obuhvatiti sve njihove javne funkcionere ili ćemo ostati sa tim autentičnim tumačenjem, dakle, koje u suštini omogućava da ljudi koji su vrlo podložni korupciji, s obzirom na funkcije koje obavljaju, zapravo uopšte ne budu tumačeni kao javni funkcioneri i da onda ne moraju ni da polažu izveštaj Agenciji za sprečavanje korupcije?

Zahvaljujem.

Ovih dana saznali smo da na ranom javnom uvidu Plan detaljne regulacije za područje Sportskog kompleksa oko stadiona Fudbalskog kluba "Crvena zvezda", kojim se otvara mogućnost prenamene državnog zemljišta namenjenog sportu u prostor za stambeno-poslovnu izgradnju.

3/1 MV/MP 10.25 – 10.35

Važeći plan generalne regulacije ovo područje predviđa za sportske objekte i komplekse, dok novi plan predviđa da se čak 57% kompleksa prenameni u mešovite gradske centre i komercijalne sadržaje. To znači rekonstrukciju stadiona, modernizaciju, ali i izgradnju novog stambenog poslovnog kompleksa u neposrednoj blizini „Marakane“.

Pre dve godine generalni direktor Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“, Zvezdan Terzić izjavio je da se stadion nalazi na zemljištu površine 16,5 hektara, čija bi tržišna vrednost, nakon nekih urbanističkih imovinskih promena, iznosila više od 100 miliona evra, uz ocenu da je prostor oko stadiona mrtav i neiskorišćen kapital. Međutim, postoji suštinski problem, taj prostor niti je vlasništvo kluba niti njegovog rukovodstva. Fudbalski klub „Crvena zvezda“ ima pravo korišćenja zemljišta zato što na toj lokaciji obavlja delatnost od javnog interesa – razvoj sporta. Većinski vlasnik zemljišta je Republika Srbija. Zato se postavlja pitanje da li nam se ponovo sprema prenamena javnog dobra u korist privatnog profita?

Predloženi plan otvara i niz urbanističkih problema. Izgradnja novih stambenih i poslovnih objekata umesto sportskih terena i zelenih površina dodatno će opteretiti saobraćaj i pogoršati efekat toplotnih ostrva u ovom delu Beograda. Pri tome u planu nisu predviđene pristupne saobraćajnice, što znači da se to uopšte ni ne računa, niti je izgrađen kolektor čiju je izgradnju, zamislite, najavljivao Siniša Mali još 2013. godine. Postojeća komunalna infrastruktura već danas teško zadovoljava potrebe građana, a planira se dodatnih oko 200.000 kvadratnih metara novih sadržaja.

U delu plana koji se odnosi na rekonstrukciju stadiona nije predviđena garaža za posetioce utakmica, što znači da će problem parkiranja ostati nerešen, te da će se cela Srbija, kao i do sada, parkirati na zelenim površinama do Fakulteta organizacionih nauka. Istovremeno, predviđeno je smanjenje pomoćnih terena, iako upravo na njima treniraju mlađe selekcije i održavaju se škole fudbala. Teško je razumeti kako klub, koji nastupa i planira da nastupa u evropskim takmičenjima, može da funkcioniše bez odgovarajuće sportske infrastrukture.

Iz perspektive građana Beograda ovo predstavlja nastavak investitorskog urbanizma u kojem se povećava količina betona bez odgovarajuće infrastrukture, parkinga i očuvanja javnog prostora. Iz perspektive građana Srbije sportski objekti postoje da služe javnom interesu, a ne da budu rezerva atraktivnog građevinskog zemljišta.

Stadion „Crvene zvezde“ i prostor oko njega nisu isključivo pitanje jednog kluba. Reč je o delu urbane infrastrukture, društvene infrastrukture, javnog prostora, mesta koje ima značaj za istoriju i identitet srpskog društva, a i pre svega reč je o državnom zemljištu.

Zato pitam ministra sporta, ali i ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mada bi mogla i predsednika Republike iako ovo nije njegova nadležnost, ali znamo da on voli za sve da se pita – ko je doneo odluku da se zemljište namenjeno sportu suštinski prenameni za komercijalnu izgradnju i ko odlučuje o resursima svih građana?

Ako se vrednost državnog zemljišta povećava njegovom prenamenom, ko će ostvariti profit i da li će taj profit biti usmeren u javni interes ili će, kao i uvek dosada otkako ste vi na vlasti, završiti isključivo u privatnim rukama? Da li, pored ogromnih troškova izgradnje nacionalnog stadiona, prisustvujemo još jednoj privatizaciji javnog dobra zemljišta na kojem se nalaze stadioni „Crvene Zvezde“, potencijalno, zašto ne i Partizana? Ljubav građana prema najvećim sportskim klubovima ne sme biti izgovor za netransparentne poslove kakvima ste vi skloni.

3/2 MV/MP

U tom kontekstu još dodatno pitanje za ministra sporta, zato što je on juče u ovom domu govorio o tome da će navijači „Zvezde“ i „Partizana“ kada vide uslove na nacionalnom stadionu, a ti uslovi su da će moći da se parkiraju i da popiju pivo, uveriti se u njegove prednosti i prihvatiti da njihovi klubovi tamo igraju. Da li to znači da Vlada već računa da će „Zvezda“ i „Partizan“ svoje utakmice igrati na nacionalnom stadionu, dok će se prostori njihovih sadašnjih stadiona koristiti za komercijalnu izgradnju? Da li je upravo to način da se opravda izgradnja nacionalnog stadiona?

Ovde nije reč samo o modernizaciji sportskih objekata, već o tome da li se pod izgovorom razvoja sporta priprema nova privatizacija javnog prostora, državnog zemljišta, na štetu građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Naš amandman se tiče definicije civilnog strelišta.

Dakle, pored onoga što sada stoji u predlogu, da bi to trebalo da bude otvoreni ili zatvoreni prostor koji ispunjava prostorno-tehničke bezbednosne uslove za korišćenje oružja i koji je namenjen izvođenju gađanja ili sprovođenju obuke u rukovanju vatrenim oružjem, mi predlažemo da se doda i: „3D štampanim, vazdušnim, sportskim i imitacijom vatrenog oružja“, i to iz razloga što se 3D štampanim i određenim vrstama vazdušnog oružja, kao što je samostrel, može da se ubije osoba i da se onda obukom imitacijom vatrenog oružja da se ona pokazala kao efikasan način savladavanja, upotrebe i preciznosti gađanja, kao da se vežbalo korišćenjem vatrenog oružja. Dakle, ovo je u vezi i sa našom kritikom što se ne uvodi krivično delo obučavanja maloletnog lica za rukovanje vatrenim oružjem.

I želim da iskoristim priliku i da podsetim na nešto. Dakle, ovih dana se govorilo dosta o tome, je l', kritika na račun ovog zakona, da se ono bavi legalnim oružjem, a da se ne bavi ovim pitanjem velike količine nelegalnog oružja. Još pre tri godine u ovom domu, ja sam tada podsećala, dakle nakon „Ribnikara“, Malog Orašja i Dubone, da tada u, recimo, Strateškoj proceni javne bezbednosti 2022–2025. godine nije uopšte predviđeno da je problem količine nelegalnog oružja u posedu građana Republike Srbije bezbednosni problem. I ajde tada možda smo mogli da razumemo da se to nije predvidelo, mada nekako bi bilo logično da jeste. Ali evo, proverila sam i sada i u novoj strateškoj proceni javne bezbednosti 2026–2029. godine, dakle, i dalje se ne prepoznaje ovaj problem oružja, velike dostupnosti generalno oružja, a onda i dostupnosti oružja deci kao problem i nekako zaista očekujem objašnjenje za to. Deluje mi nečuveno, nakon svega što smo proživeli. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Pa, naš amandman se odnosi na odobrenje za nabavljanje oružja. Dakle, smatramo da umesto tog odobrenja za jedan neodređeni broj komada oružja treba precizirati i zameniti nabavku jednog komada. Dakle, da za svaki dodatni komad oružja bi trebao da se podnese novi zahtev i da se pribave nova dozvola. Prosto, ako je to za ličnu bezbednost nejasno je zašto bi neko imao 15 komada oružja, a ne jedan.

Želim ovde da ukažem na to da je generalno posedovanje oružja snažno obeleženo rodno pitanje, a samim tim je i nasilje zloupotrebom vatrenog oružja rodno zasnovano.

Dakle, nema mnogo ni istraživanja u vezi sa ovom temom, ali ona koja postoje kažu da, mi sad, prosto volela bih da dobijemo i nove podatke od Ministarstva u narednim danima ako može, da u Srbiji muškarci su vlasnici vatrenog oružja 94,7%, a žene samo 5,3%. Dakle, to prosto dobrim delom govori o ovome o čemu ja pričam. Mi imamo i dodatne neke amandmane koji se tiču, takođe o kojima ću kasnije govoriti, toga kako se prosto ljudi osećaju i koja je razlika između muškaraca i žena u pogledu toga, jel, količine oružja i da li se oni percipiraju da ih to čini bezbednijim ili manje bezbednim.

Recimo, 62,2% žena smatra da ih posedovanje oružja u domu čini manje bezbednim. I onda dodatno, ukoliko, jel, vi sad možete da imate beskonačno mnogo ovih komada oružja, to se ne čini racionalnim.

Želim samo još da dodam da je bio pre tri godine slučaj femicida u Novom Sadu, gde je žrtva zapravo prijavila partnersko nasilje i bila izrečena mera zabrana prilaska. Međutim, predstavnici institucije su znali da ubica, je lovac, da radi u prodavnici oružja i da će mu oružje i nakon oduzimanja, ono koje jed bilo u njegovom legalnom posedu, biti dostupno.

34/2 MT/IR

Dakle, dodatno, prosto, ovaj amandman koji predlažemo bi mogao da bude prevencija za takve slučajeve. Zahvaljujem.

Slično kao u prethodnom članu, dakle i u prethodnom amandmanu koji sam obrazlagala. Dakle, i ovde je naš predlog da se član 13. stav 1. promeni i da umesto da policijski službenici i profesionalna vojna lica, lica koja rade u službama bezbednosti i drugim državnim organima koja po službenoj dužnosti nose oružje i službenici privatnog obezbeđenja koji obavljaju poslove sa oružjem, dakle, umesto da mogu da nabave i drže neodređeno oružje da zapravo treba precizirati i da oni mogu da nabave i da drže jedan komad oružja za ličnu bezbednost, sa navršenih 18 godina života. Dakle, jednako kao i za civile. Ukoliko bi bilo potrebno više, dakle, da za svaki konkretan komad oružja moraju da podnesu novu dozvolu.

Dakle, ponovo još neki podaci, jel, kao što sam rekla iz retkog istraživanja koje je u vezi sa rodom i malokalibarskim oružjem objavljeno 2019. godine od strane Centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u jugoistočnoj i istočnoj Evropi.

35/1 VS/MJ 16.30 – 16.40

Dakle, ako Ministarstvo ima neka druga saznanja mogla bi da nas informiše o tome. Recimo, muškarci čine 98,3%, a žena svega 1,7 zaposlenih u kompanijama za privatno obezbeđenje koji su ovlašćeni da nose vatreno oružje tokom vršenja dužnosti.

Dakle, ponovo u vezi a tim ko se kako oseća i da li se oseća bezbednijim sa oružjem ili ne, i da li da ga ima u domu, dakle ne vidimo razlog zašto bi mogla da se drži beskonačno mnogo oružja, a i da podsetim na pitanje koje sam postavila kada sam govorila ovome u načelu.

Dakle, s obzirom da smo mi imali ovde tvrdnje da već 40 godina policajci mogu da obezbeđuju kriminalce, ovde ako mogu da dobiju beskonačno oružje zarad lične bezbednosti, jer to kad čuvaju kriminalce, prosto opravdan razlog da mogu da dobiju beskonačne komade oružja. Mislimo da je ovaj amandman opravdan.

Dakle, mi ovde predlažemo da se dodaju reči koje se tiču uverenja od lekara, u zavisnosti od ocene zdravstvene sposobnosti, izdaje se sa rokom važenja od pet godina, dakle da se doda da se ovo uverenje unosi u elektronski medicinski dosije e-karton lica kome je izdato.

I smatramo da u doba elektronskih zdravstvenih kartona predložena formulacija je zastarela da ne odgovara mogućnostima bržem razvoju informacija savremenog doba i da nema razloga imajući u vidu odredbe Zakona o zdravstvenoj dokumentaciji, evidencijama kojim je uveden elektronski medicinski dosije.

Dakle, da se to ne iskoristi da se na mnogo efikasniji, jednostavniji način uredi pitanje evidentiranja i razmene podataka između zdravstvenog sektora i MUP-a. O tome da je određenom licu izdato ili nije izdato uverenje o mogućnosti posedovanja vatrenog oružja.

Dakle, ovo bi takođe doprinelo da situacije poput one koje sam prethodno pričala o femicidu iz Novog Sada pre tri godine, može brže da se reaguje. Obrazloženje Vlade baš nije nekako ubedljivo da je ovo dodatno zastarelo rešenje potpuno izvršila svrhu zašto smo onda uvodili e-karton, čemu on služi ako nećemo da ga koristimo? Zahvaljujem.

Da, slično kao što je kolega Ivanović, i mi smo obrazlagali amandman, tako smo i mi tražili da se u članu 16. stav 5.i 6. promene i da glase da – mišljenje lekara vanrednog lekarskog pregleda,da se dostavlja nadležnom organu, MUP i unosi se u elektronski medicinski dosije i lice koje je upućeno na vanredni pregled, ali još dodatno da lice nije prošlo vanredni lekarski pregled, nadležni organ, MUP, će doneti rešenje o ukidanju dozvole za držanje oružja. Moram samo da prokomentarišem priču o tome da neki ljudi nisu normalni i to znači, da ste vi sada upravo optužili, ali niste jedini i to je sramotno, na žalost, oko 4 hiljade ljudi, koji su se žalili da su bili izloženi zvučnom oružju i da nisu normalni, time ste optužili i brojne lekare kojima iz zdravstvene institucije kojima su se ovi ljudi obratili, naravno imali ste i druge vrste mehanizama u dobro oprobanom mehanizmu policije zdravstva, kojim suzbijate mogućnost da zapravo dobiju zdravstvenu zaštitu i ja sam i tada kada se to dogodilo, ovde u ovom domu postavila pitanje kako je moguće da neko unapred kaže da se ništa nije dogodilo i tada sam postavila pitanje i Zlatiboru Lončaru, a da zapravo se ljudima ne omogući u državnim institucijama da izvrše pregled, ali su to uradili u različitim privatnim i ti nalazi postoje i prosto je sramotno da to negirate i umesto da odgovorite na pitanje šta se dogodilo i da se to procesuira, vi pokušavate da sve građane Republike Srbije učinite ludim, a to baš tako neće ići.

36/1 GD/MP 16.40 – 16.50