Diskretno sam pomenut.

Dobar dan svima.

U vezi povećanja pretplate, da li je RTS ikada realno prikazivao šta se u ovoj zemlji radi sa prirodom i njenim prirodnim vrednostima? Da li je RTS nekada… Vidite šta je ovo što držim ovde. Ovo je najveće mesto zločina nad prirodom u Srbiji. To je Jošanička reka. To je Nacionalni park Kopaonik. Najviši stepen zaštite, a gde ste izgradili, kad kažem vi, vaša vlast, kumovi Aleksandra Vučića, Nikola Petrović itd, ne samo ovde nego po celoj Srbiji, 17 malih hidroelektrana na dve reke, i to u zaštićenom području, nacionalnom parku, Jošanička i Samokovska. Evo kako izgledaju ti vaši standardi ekološki.

Gospođo Vujović, dobar dan, gospođo Vujović, šta je, ne poznajemo se odjednom.

Ne, ja se obraćam ministarki koja je zadužena za zaštitu prirode.

Neće, a i da hoćete, ne možete da mi uzmete ništa, ali zato možete da uzmete reke. Pogledajte šta ste uradili. Ovo je samo jedna od reka koju ste sahranili i pobili sve što živi u njoj. Evo još jedna slika kako izgleda kako vi brinete o prirodi.

Aleksinac. Pogledajte ovo. Ovako vi ispunjavate ekološke standarde kojima su vam puna usta - kada pričate o „Rio Tintu“, ispunićemo sve. Evo kako izgleda vaša briga o prirodi. Ja sedam godina zadnjih se bavim vašim zločinima, idem od mesta do mesta. Mene je ekologija uvela, vi ste me uveli u ovu Skupštinu. Nikad se ne bih bavio politikom da niste radili ovo što radite i ne zanima me vlast. Odmah da znate vi – apsolutno me ne zanima. Ako ikada bude u prilici da dođem na vlast, evo, ne želim da dođem na vlast. Nikad ne želim da budem na mestu ministarke ekologije, jer ona takva kakva je može samo kod vas da bude na tom mestu.

Ima dalje. Gospodin Vesić koji priča za mog kuma da je posekao 460 stabala samo nema dokaze za to, znate šta znači poseći 460 stabala? Evo to izgleda ovako. Vesiću, gledajmo ovamo. Ovo si uradio na Bari Revi. Sahranio si živu šumu šutom, od tvojih investitora koji grade, ne znaju šta će sa parama, a ne od mog kuma koga prozivaš ovde. Sram te boli lažovčino, bedniče jedan, nego si ovo ti uradio. Jesi bednik. Bedniče jedan.

Ima dalje. Crnovrška reka – Stara planina pod zaštitom. Zato sam ja ovde. Ovo ste uradili. Ovo radite svojoj prirodi. Ovo je pijaća voda. Dok dve trećine sveta skapava od gladi, vi dozvoljavate ološu da pijaću vodu naše planinske reke gura u cevi. Da li ste svesni šta radite? Gospodine Vesiću, tražio sam od vas da me primite.

Gospođo Raguš, dajte, smirite ovog ovde.

Tako je. Godina je 2018. bivši ministar ekologije Goran Trivan donosi rešenje o uklanjanju cevi iz Rakitske reke. Nakon toga nema ko to da sprovede. Skuplja se nas 500 i odlazimo u Rakitu, bušimo te cevi, postupamo po zakonu koji je ova država donela, po odluci i rešenju koje je Trivan doneo, uklanjamo cevi, a onda se pojavljuje novi ministar za građevinarstvo, evo ga ovde, Vesić i nova ministarka i donose rešenje, tj. uredbu kojom Rakitsku reku vraćaju u cev i ponovo sahranjuju reku od koje ljudi tamo žive. LJude poje stoku od toga. Da li ste normalni vi? Ostavili ste ljude bez vode.

Onda Vučić koji je obećao meni, Ratku Ristiću, Desku iz Rakite, Aleksandru Paniću, koji nas je zvao na sastanak, obećava da će doći u Rakitu i da će rešiti taj problem. Šta je bilo s tim? Gde si, Vučiću, u Rakiti? Čekaju te još gore ljudi.

Anu Brnabić presrećem na ulicu u Pirotu baš u to vreme. Ovde mašu slikom mene i Vučića. Da, 2017. godine sam ga presreo na ulicama Pirota i rekao mu – ako bude nestala Toplodolska reka, za koju je takođe predviđena smrtna kazna, mi nemamo šta da tražimo više u Toplom Dolu. Onda se desilo to što se desilo. Desila se pobuna. Kako da ne - Vučića ja da molim. Nisam ja ko ti da mu se uvlačim u dupe. Ajde, sram te bilo. (Isključen mikrofon.)

Član 103.

Gospođo Brnabić, jel znate šta piše u članu 103. Poslovnika? Znači, nemojte mi oduzimati vreme, nemojte to da radite. Nemojte, to je pokvareno i podlo. Ja se javljam po članu 103.

Tako je.

Jel znate šta piše u članu 103? Uključite mikrofon, ajde.

A, jeste? U redu.

Jel znate šta piše u članu 103? Sad ću da vam pročitam i nemojte slučajno da vam padne na pamet da nam oduzimate vreme od poslaničke grupe. To je pokvareno, to što radite. Dakle, ovako: „Narodni poslanik ima pravo da usmeno ukaže na povredu u postupanju predsednika Narodne skupštine ako smatra da nije u skladu sa odredbama ovog Poslovnika“.

To je učinio malopre Lazović i šta ste uradili? Uskratili ste nekim drugim poslanicima vreme da govore? Što to radite? Šta me gledate? Nemojte to više da radite. Ja vam sad lepo kažem.

Gospodine Dačiću, evo, da čuju svi građani, da u ovoj zemlji ima pravde, Ivica bi bio u marici odavno, a vi ste tu na mestu ministra policije.

Što se tiče toga da li ste vi za iskopavanja litijuma ili ne, pročitaću vam šta je rekao vaš Igor Braunović, v.d. „Srbijašuma“, koji bi takođe bio u marici da ovde ima zakona, s obzirom na to kakav se zločin sprovodi nad našim šumama, ali biće prilike i za to.

Kada pričate o tome da ćete ispuniti sve ekološke standarde, da će taj rudnik biti ekološki, pa da li znate kad će biti ekološki? Kada vratite sve reke iz cevi.

Evo ga tu još jedan zločinac prema prirodi. Goran Vesić dao je dozvolu da sahrani Rakitsku reku. Da li je tako, gospodine Vesiću? Za to se ide na robiju, ali i to vas čeka, samo da znate.

Za Generalštab ćemo kasnije, kada budete skupili petlju da nas primite, da pokažete narodu šta ste to potpisali, patriote, sa Kušnerom i ofšor kompanijama, da na mestu gde je nastala srpska vojska gradite đakuzije i javne kuće. Sram vas bilo, patriote! To je što se toga tiče.

Gospodine Dačiću, vaše ispovesti su vrlo živopisne i to što je rekao sad Lazović, to što se tiče litijuma, dobro razmislite, imate još vremena da se predomislite, jer vas čeka ono što se desilo u Valjevu. Čeka vas opšta pobuna.

Vidim da vam je frka. Imate problem s tim. Dići će vam se pola Srbije. Ako će nešto da ujedini opoziciju i narod, to su osnovni elementi - voda, vazduh i zemlja. Budete li nastavili ovo što radite, biće i ovaj četvrti, a to je vatra. Biće vatre, ja vam to obećavam. Nemojte se igrati sa ovim narodom više.

Hvala.

Mog kuma ne zovu Miša Ćuskija, a ne zovu ga ni Nikola Petrović. Ne mešam se u poslove bilo čije i ne znam šta je ko gradio. Nisam se nikada bavio investicijama, za razliku od svih vas, počev od Ane Brnabić, pa preko svih vas. Možete da proverite svu moju imovinu, a voleo bih da svi vi pokažete svoju. Da vidim koliko ste vi to teški, gospodo Brnabić, koliko para imate na računu, jel možete odmah da nam kažete? Ovde se iznose privatni podaci.

Da, ja mog kuma volim i sa njim se družim od 2. razreda osnovne škole. Ne zanimaju me njegovi biznisi i nisam mu ja izdavao dozvole, nego vi za gradnju. Ako je nešto posečeno, a nije tačno da je posečeno, lažete po običaju. To je vaša stara… Pogledajte slobodno. To je vaš stari običaj, gospodine Vesiću, da lažete, masno lažete. Nisam ga ja ovlastio da se bavi, niti sam davao bilo kakve dozvole. Ako je nešto urađeno protiv zakona, tu ste bili vi gospodo, vi ste izdavali građevinske dozvole svima. Imamo prilike da vidimo na šta nam liči ovaj grad.

Što se tiče mojih kumova, gledam vas, gospodine Vesiću, hajde gledajte me malo u oči, ako imate petlju, a nemate. Optužili ste me da vređam vaše saradnice, govorili ste ovde da sam narkoman, jel to tačno? Da sam drogiran? To ste mi govorili, gospodine Vesiću, vi koji ste klečali pre svakim ko je vodio ovu zemlju, vi koji ste podguzna muva. To ste vi i bićete uz svaku vlast i spremni da blatite i kaljate ljude kako god stignete, a koliko ste vi teški, gospodine Vesiću? Koliko vi stanova imate? Šta vozite? Hajde otvorite vaše imovinske karte.

Građani ove zemlje, pred vama stoje milijarderi koji su se obogatili na račun…

Hoću. Vidite, optužili ste me da sam osnovao SNS. Pazite šta ste vi smislili. Ja nisam osnovao SNS. Ja ću da ga ugasim. To da znate, a vi, gospodine Vesiću… (Isključen mikrofon.)

Gospodine Vesiću, ne znam da li ste se pogledali u ogledalo. Možda da vas zumira kamera malo da pogledaju svi građani koliko ste crveni. Jel vas to prati crvenilo kada baš lažete besomučno kada dozvoljavate sebi? Prvo, nemojte mog kuma da zovete Ćuskijom. On se zove Miroslav Kovačević. I ja sam ponosan na njega. On je moj prijatelj, a to da li je nešto gradio protiv zakona - ako je gradio protiv zakona, vi ste mu dali dozvolu. Ja nemam pojma šta se gradilo i gde se gradilo. To je vaša stvar da regulišete zakon. Vi ste ministar građevinarstva i infrastrukture.

Sada vas pitam, gospodine Vesiću… Ne čujem dobro. Neko dobacuje. Kažite slobodno da vas čuju svi. Ustani pa kaži. Nemoj da se kriješ.

Gospođo Brnabić, da date reč Danijeli Nestorović, mojoj saradnici koja je ovde pomenuta. Nemojte da se plašite da čujete istinu. Gospodin Vesić je dao upotrebnu dozvolu …

(Danijela Nestorović: Ajde ustani i pokaži ko si i šta si, šta imaš da kažeš. Lako je dobacivati odatle, kao iz čopora nekog. Izađi i ustani tu lepo za govornicom.)

Jeste li čuli šta je rekla Danijela Nestorović - da je ovo jedan vaš čopor koji ne sme da ustane i da kaže otvoreno šta misli nego dobacuje kao poslednji da ne kažem šta. Ima srpski izraz za to. Vi ste bre… Hoćete li da vam kažem šta ste vi?

(Milenko Jovanov: Ceo dan dobacuješ od premijera do poslanika.)

Slušaj bre ti, slušaj ti pudlice Vučićeva, ti što mu klečiš, da ne kažem šta mu radiš, sram te bre bilo, sram te bilo bre. Lažovčine jedne… (Isključen mikrofon.)

(Aleksandar Jovanović: Robijaćeš za svaku građevinsku dozvolu…)

Dobar dan i zdravo živo, izdajnička vlado Olafa Šolca.

Ko me finansira? Mene niko, za razliku od tvog šefa Aleksandra Vučića, a on se zove Gerhard Šreder, a može i Bil Klinton.

Nego, da mi pređemo na stvar, gospodo prodavci tuđe zemlje, tj. svoje zemlje, gospodo koji radite za Rio Tinto.

Kada krene ovako, ja molim reditelja, jel se vidi, Bil Klinton, onaj koji nas je bombardovao, ova ruka na ramenu Aleksandra Vučića, kako je krenulo, sledeće je normalno, jel tu gospođa Milica Stamenkovski, nije tu. Okej.

Sledeća je zakletva Aljbinu Kurtiju, na koju ste se zakleli vi i pola vas koji sedite tu, prodali ste Kosovo, i kada to tako krene, prvo Klinton, pa onda zakletva Aljbinu Kurtiju, na nezavisnu državu Kosovo, onda se završi potpisivanjem smrtne kazne za ljude koji nas hrane u Gornjim Nedeljicama, a to je sporazum koji ste potpisali sa Šolcom.

Poruka građana Srbije, juče iz Valjeva, na ovaj dokument na smrtnu kaznu, čarobnoj dolini koja nas hrani je ovo (narodni poslanik cepa papir), to je poruka vama i vašem Šolcu, jadna i bedna, šta se smeješ Jovanov, šta je smešno? Jadna i bedna je država, gospođo Brnabić, je u tome da li će se kopati nekakav litijum ili ne, odlučuje Olaf Šolc.

Da li mi dozvoljavate da pustim nešto šta ste rekli pre dve godine, da li smete?

Pošto dozvoljavate, vaša velikodušnost je na daleko poznata i sada ćete čuti šta ste rekli pre dve godine, samo sekund, da čuje…

Ja želim da vi pričate, a ovo što ću da pustim, to ste vi, da čuju..

E tako, gospođo Brnabić, pošto se plašite da pustim to što ste rekli, ja ću reći šta ste rekli.

Rekli ste da je projekat „Jadar“ gotov, da je sa njim završeno. Što lažete? To vas pitam sada otvoreno pred svima, zašto lažete građane Srbije? Što ste slagali građane Srbije? Evo sada kažite vi, imate vi sada reč, ja vas pitam što lažete, i još jednom da pocepam ono što ste potpisali. Što ste slagali građane Srbije kada ste rekli da projekat „Jadar“ više ne postoji, šta je – pojela maca jezik, jel to? Gledam vas i čekam da mi odgovorite, imate problem neki da kažete, jel?