Dakle, ovako, znači za vas je Ratko Ristić, profesor lopov, za vas su akademici takođe neznalice, ja sam, evo, Bulatović sve što je rekao, dokle god priča Dejan Bulatović, ja nemam nikakav problem.
Pozivam vas, gospođo Brnabić, koja dozvoljavate ovo, što dozvoljavate, vama se obraćam, gospođo Brnabić, da pokažete svi svoju imovinu koju imate i stanove u kojima živite. Ja živim u stanu od 50 kvadrata već pola veka. Znači, sve što imam od imovine, u pravu je Jovanov i onih pet ari zemlje koju mi je poklonio Zlatko Kokanović, nikada se u životu nisam bavio biznisom, niti investicijama.
Što se tiče male hidroelektrane, pokažite gde sam ja to gradio malu hidroelektranu? Gde? Gde sam ja to izgradio? Vidite ovo, a vi pokažite gde sam ja to gradio. Ja ću sada vama da pokažem, evo ovako izgleda, gospođo Đedović, vaše ispunjavanje standarda ekoloških. Gde su reke? Gospođo Đedović, vama se obraćam? Neće da me gleda, u redu, razumem.
Znači, sve laži koje upućujete ovde. Ja nemam političku stranku, samo da vam kažem to još jednom. Ja se ne bavim sticanjem političkih poena jer nemam stranku, imam pokret, došao sam odavde u ovu Skupštinu, sa Stare planine, sa ovih mesta gde ste sahranili na desetine reka. Ljudi, za to se odgovara. Nisam ovo ja uradio, nego kumi, neki drugi, ne moj, nego Vučićev kum. Ako je neko posekao toliko stabala, to znači da ne bi bilo šumica. Prestanite da lažete, a možete i da nastavite baš me briga.
A vi gospođo Brnabić, hajde vaš račun, moj račun. Hajde vaša imovine, moja imovina. Hajde vi svi zajedno, što nemate ništa, a ja stičem bogatstva i kupam se po bazenima. Ko se kupa po bazenima? Vi na Dedinju ili ja u Žarkovu? Sreli smo se vi i ja, gospođo Brnabić, sećate se gde? Evo, neka kaže Ana gde sam je sreo, kao i Vučića, pre tri godine kada ste sahranjivali Rakitsku reku, eno je u cevima, ostavili ste ljude bez vode. Zato sam ja došao u ovu Skupštinu. Ne zanima me vlast, ljudi, zanima me samo da sklonimo ovo zlo, da prestanete da uništavate ljudima živote, životnu sredinu, zemlju, vodu i vazduh.
Gospođo Đedović, činjenice, hajte sa mnom sada, evo sada odmah sednemo u auto, hajmo u selo Lukovac, kod Cvetka Jovanovića, da vidite kako izgleda pijaća voda, da se napijete vode ako smete sa njegovog bunara. Da li ste čuli za firmu „Eurolitijum“? Čovek je ostao bez vode, zbog sondi koje ste mu zaboli, dali ste dozvolu za istražne radnje. Da. Hajdmo zajedno vi i ja u Krivelj, da ispunite obećanje ono što ste obećali tim ljudima, tim rudarima, gospođo Đedović koje ovde oplakujete. Niko ih ne napada, nego ste ih zaveli u crno, ostavili ste ih bez vode, okruženi brdima jalovine Ziđina koji ste doveli i ovde ne smete da pokažete ugovor sa njima. Hajde pokažite ugovor sa Ziđinom? Koliko zlata Ziđin iznese iz Srbije? Na to pitanje ne smete da odgovorite, nećete da nam kažete to.
Znate šta ste vi uradili, patriote? Vi ste Ziđinu osim tih prava da eksploatiše naš bakar i zlato, dali pravo nad vlasništvom na zemlju. Onog momenta kad kupe zemlju, to jest kad dobiju po eksproprijaciji na silu od nekoga ko živi tamo, postaju vlasnici zemlje, vlasnici u katastru. To je najzapadnija kineska provincija, vi ste svoju zemlju prodali i toga se vi bojite.
Zato će narod da vam izađe na ulice i u Beogradu, i svuda, pa ću da vas pitam šta ćete posle da radite. Verovatno ćete posle toga da kažete, pa taj projekat više ne važi, to što smo potpisali, „puj pike ne važi“, verovatno to. Po drugi put će to da vam se desi.
Razmislite dobro šta radite. Još imate vremena da se predomislite, radite direktno protiv ljudi koji žive u ovoj zemlji, koji vam to neće dozvoliti. Ne pretim nikome, razmislite samo na šta će ovo da izađe. Narod vam neće dozvoliti to što ste naumili, zato svi na ulice, ljudi, da se zajedno borimo protiv ovoga. Hvala.