Dobro jutro svima. Kolegama. Evo, vidite, darivanje jednog novog kvalitetnog života umirućem bolesniku je naša stručna i moralna obaveza, i to je tačno. Znači, to vam govorim kao čovek koji je radio desetak godina transplantaciju jetre i srca gore u Institutu za kardiovaskularne bolesti Dedinje. Činjenica da su naši bolesnici sa jetrom živeli trideset godina posle transplantacije.

Po meni, to jeste jedno zaista radikalno rešenje u terminalnom stadijumu akutne ili hronične insuficijencije svih organa, pa među ostalim i jetre i srca. Ja sam ovde naveo mnoge probleme koji danas postoje, ali njen, o njima, njima neću govoriti, zaista nemam ni vremena, možda nije ni mesto. Ja glavni problem vidim u ovom trenutku kad je u pitanju realizacija transplantacije i transplantacionog programa u Srbiji u nedostatku donora. Koliko ja znam, u Srbiji imamo šest zarez dva donora na milion stanovnika, Hrvatska ima trideset sedam, a Španija čak devedeset. Znači petnaest puta više ima i donora nego što ima, recimo, ovaj, Srbija.

I to nešto govori, znači, problem je u donorima i taj problem možemo rešiti na različite načine, postoje rešenja. Takođe, o njima neću govoriti, nešto sam pisao ranije o njima, ali samo ističem ovu zakonsku regulativu. Znači, ona može na neki način ublažiti postojeću situaciju. Znači, te promene u zakonu. Meni je žao što, recimo, nije iskorišćena ova situacija da se promeni član osamnaest Zakona o transplantaciji, presađivanju organa, koji na neki način sužava izbor dobivnih donora, živih davalaca organa.

To je svedeno na treći stepen, to jest, treće koleno, mada to u svetu ide i do četvrtog, a ide se i na altruistično davanje, znači davanje osoba koje su na neki način socijalno emotivno povezane sa potencijalnim primaocem, recipijentom. Prema tome, to nismo iskoristili, možda ako smo mogli kroz ove promene zakona da provučemo i promenu toga, jer to se tako radi u svetu, znači, nema tu ništa novo. U slučaju ovog zakona, dobro je što sad postoji zaista ta izjava o darivanju ili nedarivanju organa. Suština je da se dobije donorska kartica, koja je postavila se 2018. godine.

Ja sam tu donorsku karticu imao, naime, svi članovi Zdravstvenog saveta Srbije su 2014. godine pristupili tom činu i imali su, dobili su donorsku karticu. Žao mi je što je to ukinuto. Er, ono što je rekla i Marina, ja sam ovo isto to zapisao. Suština je da proširimo mogućnost izjašnjavanja ljudi u Srbiji kad je u pitanju donacija organa.

Znači, u redu je izabrani lekar, u redu je, erm, ovo je biomedicina službenik u Ministarstvu zdravlja, to je u redu, ali zaista ne vidim razloga zašto ne bi bilo i javni beležnik. Zašto ne bi to bio svaki doktor, onaj koji je preko revarača vidljiv kod svog izabranog lekara. Znači, svaki lekar je kompetentan da to uradi. Znači, svaki lekar, javni beležnik ili pak preko eUprave. Znači, treba proširiti, ostaviti mogućnost ljudima da se izjasne na više mogućih načina.

Tu ništa nije problematično, sve se to može lepo regulisati i to ne mora odmah da se šalje, pogotovo ovo prijavljivanje. Jer, imali smo silne razgovore sa raznim udruženjima, i oni su ta moja razmišljanja i naš, njihova razmišljanja su na neki način se, erm, saželi u, recimo da to bude do prvog januara, da bude od prvog januara, da prošire na sledeće godine, dvadeset sedme godine, da bude taj način prijavljivanja, recimo, preko eUprave ili preko javnog beležnika. Da nije nečim odmah osam dana po- Usvajanju zakona, vidi se odmah revanski teren koji će biti neophodan da se to nekako ustroji, ako je moguće. Hmmm, suština je i zato mislim, Ustavni sud reagovao je Mislim da je tako reagovao i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, a to je suvereno pravo svih nas da raspoloženo svojim organima. Znači moje pravo, tj.

naše pravo da mi odlučujemo o tome, a ne da nam to pravo preuzima neko treći, pa makar bio i član porodice. Znači, pravo na tu odluka, odluku može da doneti svako i treba da donese svako, po meni. I ta odluka se mora poštovati. Poredi se mora bude samo čuvar pod znacima navoda te volje, znači izjava. Ako netko nešto izjavi, onda poroci mora da bude samo čuvar te izražene volje.

Takođe postoji jedna od Konvencije zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Član 87. godine, koja takođe govori o pravu pojedinaca da odlučuje o svom telu i o svom zdravlju. Znači, to moramo poštovati. Moramo poštovati mišljenje Poverenika za ravnopravnost za ravnopravnost zarobljenici.

Takodje sam primetio da je propisano pravo prvenstva unutar porodice i to je krajnje po meni sporno. Čak je to preporučeno i kod stranih državljana. Čak i njima mi određujemo ko od njegove porodice može da da tu saglasnost. Veoma je to diskutabilno i mislim da bi to moglo da bude oboreno na svakom sudu, pa mislim da Ustavni sud bi to oborio. Jednostavno, veoma je teško reći, a tu je napravljen takav gradac recimo da vanbračni partner ima prednost u odnosu na roditelja.

Ne znam da li neko ima više prava da odlučuje o tome, nego roditelj koji je to biće stvorio. Vanbračni partner ne. Veoma je dramatično za punoletno lica od osamnaest, devetnaest godina daje tu izjavu, da on daje saglasnost kao prvi u svemu tome. Treba o tome razmisliti i naravno, mi ćemo amandmanima nešto to preformulisati drugačije reći. Kad je u pitanju porodica, znači ne treba porodici ostavljati tolike mogućnosti plus praviti gradaciju među porodicom, pogotovo među strancima.

Pretpostavljam saglasnost da ona se polako uvodi i to je po meni trebalo da se uvede. Tako radi i Hrvatska. Tako radi Španija. Ako porodica ne zna odluku donora, to jest preminule osobe, ako nije upoznata sa tim i nema neki stav u vezi toga, naravno. Sa druge strane, porodice nisu uvek homo homogene i postoji od ličnog iskustva, to znam kad smo sve to radili.

Ima dosta kontradiktornih stavova članova porodice, znači nisu uvek homogen, dosta su heterogene, ponekad su sukobljene. Poneki put imaju različite interese i veoma je teško nekako dobiti saglasnost porodice u celini. U tom trenutku treba maksimalno da ne raditi eksplantacija organa kada porodica nije saglasna kada ima više stavova i tako nešto će se predložiti stolice. Po starateljskom mišljenju etičkog odbora ne treba govoriti o mišljenju, nego o saglasnosti etičkog odbora samo u slučaju kada je staratelj zaposlen u Centru za socijalni rad. Kada bi došlo do kolizije konfrontacije i naravno što je Marina rekla, to je izjednačili smo lice sa potpunim ovaj, sa delimičnom ili potpunom, delimičnom ili potpunom poslovnom nesposobnošću koji su lišeni radne sposobnosti ili poslovne sposobnosti.

To treba razlučiti. Znači, nije to isto. Tu sud može da donese odluku da li lice sa delimičnom radnom sposobnošću može da se opredeli da kaže da li hoće da bude donor, a to treba sud da reši tako da suština svih ovih promena o kojima ja govorim o kojem Marina govorila o tome da se prošli krug davaca organa, a da pritom sačuvamo etičke, moralne i stručne principe, a to je naša želja i to je naš predlog da bismo pokušali da tih 6,2 bude u Srbiji ipak iznad deset miliona miliona stanovnika tokom godinu dana. To je moja rečenica. Hvala.

Ja sam uzdržan, mogu li da objasnim?

Da li mogu da zamolim da objasnim zašto sam uzdržan.

Da.

Dobro, ja hoću zaista da pozdravim napor Ministarstva zdravlja. Zaista, ovo je jedan iskorak ka poboljšanju. Međutim, tu zaista postoje neke mogućnosti za naše amandmane i mi ćemo te amandmane dati kroz javnu raspravu. To je ono o čemu sam ja govorio, o čemu je govorila kolegica Marina. Ja vas zaista molim u najboljoj nameri da te amandmane na neki način podržite ispred Vlade i tako dalje, da takvi amandmani se ugrade u ovaj predlog koji bi onda zaista bio kompletan i potpuno bi izašao u susret željama pre svega naših pacijenata, naših bolesnika.

Eto, to vas molim, znači u najboljoj nameri. Podržavam ovo, ali dajte da neke amandmane, nekim amandmanima poboljšamo ovaj tekst u interesu naših bolesnika.

Hvala. Dobro, pa prvo izražavam zaista zadovoljstvo što smo napokon, odnosno u trećoj godini rada stavili izveštaj Ministarstva na dnevni red. To je nešto što nas zakon obavezuje. To je taj član dva dva devet koji govori o tromesečnom, čak ja mislim da to i previše često. Možda bi ove rasprave trebalo imati šest meseci.

Naravno, drago mi je što je prof. Karlić tu, ali morali bi jedanput bar godišnje da vidimo i ministra zdravlja i zbog toga što to zakon obavezuje, a i na neki način to bi bio njegov gest poštovanja ovog tela. Tako eto to možda prenesete ministru da bi voleli da ga vidimo bar jedanput godišnje uz svo poštovanje i lepu saradnju sa profesorkom Karlić i zaista poene neke primedbe. Što se tiče samog izveštaja, malo vremena je bilo za razmatranje. Ja u suštini nisam zadovoljan ovim izveštajima.

Oni su manje više copy paste, nisu sistematizovani i ono što mi nedostaje to je analiza. Tu ima puno podataka, cifri i tako dalje navedenih, ali iz toga teško čovek može da izvuče analizu problema, mogućih ishoda, mogućih izlaza iz svega toga. Znači, nedostaje jedan analitički pristup tom izveštaju, to nedostaje. Samo bih rekao, recimo, neke primedbe ili neke opaske ili neke opservacije ići, a ići ću hronološkim redom kako su iznete u izveštajima. Lekovi, da, vidim da postoji povećanje lekova dvadeset šest posto, četrdeset pet posto i tako dalje.

A činjenica da smo u oktobru, mesecu prošle godine čuli predsednika države, pros, ovaj, gospodina Vučića, koji je rekao da cene lekova treba smanjiti, sniziti i da je obećao da će imati sastanak sa farmaceutskim kućama, pa da će čak uvesti generiku iz Indije, što zaista nemam ništa protiv. Indusi imaju odlične fabrike tako da to nije problem. Da li takav sastanak održan u međuvremenu sa farmaceutskim kućama po pitanju sniženja cena lekova, što je obećano u oktobru mesecu prošle godine? Pitanje zapošljavanja lekara je veliki problem i taj problem proističe već daleko od problema specijalizacije, neodobravanja specijalizacije od dve hiljade četvrte do две hiljade četrnaeste godine, pa dve hiljade trinaeste godine je done ta odluka koja je po meni krajnje nesrećna. To je odluka o zabrani zapošljavanja radi popunjavanja slobodnih radnih mesta u ustanovama od javnog značaja, tako da su nama ruke bile vezane, to jest zdravstvenom sistemu da primaju Faktički, stadion smo isti uskora kao drugi budžetski primaoci, što je na neki način uticalo na kadrovsku politiku.

Dve hiljade trinaeste godine ja sam kao predsjednik Zdravstvenog saveta imao sednicu Zdravstvenog saveta, gde smo mi doneli odluku, to jest stav da je ta odluka pogrešna, gde smo naveli sedam negativnih stvari koje je ta odluka i zaista vreme je pokazalo da ta odluka donosi velike probleme. Ono je u međuvremenu korigovano sedamdeset, trideset posto i tako dalje. Međutim, nije dobro da se administrativnom merom reguliše kadrovska politika u zdravstvenom sistemu. On je prvo i neporediv sa drugim sistemima, zahteva planiranje blagovremeno, blagovremeno stvaranje novih kadrova. Tako da vas molim zaista da Ministarstvo zdravlja jedanput razmotri to pitanje, da se ta odluka, krajnje vreme dve hiljade trinaeste godine, sad već trinaest godina prošlo je ta odluka i dalje važi.

Neprihvatljivo je za mene i sada, a pogotovo još i ranije je to bilo. Međutim, nije bilo reakcije na to, na taj stav Zdravstvenog saveta Srbije Mislim da politika prijema nije dobra sa prosečnom ocenom samo, ja kao profesor imam pravo da to kažem. Mislim da ćemo potpuno obesmisliti prosečnu ocenu, to jest prosek i na taj s-kao vukove diplome što su obesmišljeni i tako dalje. Kriterijumi za prijem oz- su mnogo složeniji, pogotovu lekara. Na kraju, svi to znate šta sve lekar mora da poseduje, bar u početku, ne samo prosečnu ocenu, jeste ona bitna, al govori o radnim navikama na kraju krajeva, ali moraju i drugi kvaliteti da se i da se ljudi primaju na određeno vreme da se provjeri, pogotovo u hirurškim granama, da li je ta osoba za te oblasti Znači, moramo da promenimo malo kadrovsku politiku.

Lepo je to što se prima masovno. Mislim da je tako primljeno hiljadu skoro devetsto lekara na taj način kroz prosečnu ocenu. N-nije najbolje rešenje. Jeste ovako za narod lepa prilika i situacija, ali nije dobro kao kadrovska politika, nije dobro. Šta još?

Vidim da su imenovani, tu vidim tu idemo u prim... V.d. direktori, dvanaest v.d. direktora imenovano, a nijedan nije izabran. Ta politika v.d.

direktora je pogrešna politika. Ja to već govorim o tome godinama. Nikako ta politika, plus zakon to zabranjuje ljudi moji. Šest meseci gotovo, sve posle toga je protivzakonito. Nemojmo da kršimo zakon, plus politika v.d.

direktora nije kvalitetna politika direktora. Ono što mi moramo da radimo je to da bude izbor direktora, da ti direktori podnose plan i program rada, da se o tome izjašnjava i neko stručno telo unutar te zdravstvene ustanove o tome. Ajmo da malo uozbiljimo, stručno da uozbiljimo prijem, to jest izbor direktora i nemojmo da kršimo zakon, a kršimo ga već godinama. Ne može generalni direktor Kliničkog centra da bude godinama ved-u v.d. statusa, mislim Pitanje je da li njegove odluke što su zakonske, da li nekako možemo da dovedemo u pitanje njegove potpise i tako dalje.

Tako da vas molim da o tome razmislite i da u tom pravcu nekako da vidimo da li možda nađemo neko najbolje rešenje. Fantastično hitan odgovor Republike Srbije na Kovid devetnaest projekat, odličan projekat. Odlično što je dato zaista za tu laboratoriju trećeg stepena bezbednosti, to Srbija nije imala i to je odlično što je uređeno. E sad, ono što ja hoću da pitam to je, vidim da je sedamdeset miliona evra dato za toAko je to tako sedamnaest miliona evra dato po kvadraturi, to je sedamnaest i po hiljada e-eura po kvadratnom metru te ustanove. Ceo, prva faza Kliničkog centra Kragujevac za koju se planira je šezdeset pet miliona evra, ovde sedamdeset miliona evra.

Znači, voleo bih da u ovim izveštajima ipak mi vidimo te neke, bar neke osnovne, kako je to potrošeno. Sedamnaest miliona evra, to je kredit. Znači moramo kao Odbor za zdravlje da znamo kako se troše krediti. Postoji drugi kredit koji je dat za kovid, to je sto osamdeset miliona evra. U izveštajima to uopšte ne vidim, izveštaj o tome kako je sto osamdeset miliona evra potrošeno za kovid kao prva pomoć, da se snađemo i tako dalje.

Znači mi kao odbor moramo da znamo, ne zbog toga što ja sumnjam u to, ali mi moramo da znamo kako se pare troše. Znači to su ogromni novci, tu su krediti na kraju krajeva koje moramo vraćati. Program presađivanja ljudskih organa. Vi znate da taj član dvadeset tri je bio sporan. Ustavni sud je to vratio pre pet godina.

Zaista je nedopustivo da pet godina mi nismo u stanju da taj član dvadeset i tri usaglasimo sa primedbama Ustavnog suda. Tim više što vidim zaista da su mnoge nevladine organizacije, gde su zaista mnogi pravnici dali neka rešenja koja su po meni krajnje prihvatljiva kad je u pitanju transplantacija organa i pravo pojedinca da on odlučuje o svom organu, a ne to pravo da se da nekome drugome, porodici koja možda bude u svađi, u raznim odnosima i tako dalje. Nemojte, pošto radio sam te transplantacije pet, šest, sedam godina i znam da tu postoje problemi, ali ova rešenja koja predlažu udruženja pacijenata, to je dvadeset nevladinih organizacija je dalo jedinstveni predlog, ajmo to da ispoštujemo, da razgovaramo sa njima, da taj predlog ispoštujemo da bi to bilo efikasnije Takođe nije mi jasno u izveštaju zašto su različiti brojevi transplantacija organa, recimo sedam bubrega, četiri srca, svega jedna jetra. Šta se to desilo pobogu. Ako je jedan donor, zašto jedna jetra četiri srca?

Nemoguće je baš da-da toliko je jetara, jetara koja je zaista veoma zahvalna organu za transplantaciju i zbog rezerve i zbog regeneracije koju ima krajnje, ali samo jedna jetra, a četiri srca, sedam bubrega u redu to su. Dakle, znači to morate da-da objasnite. Lepo je što je ta naša delegacija išla u Španiju i to zaista vidim, dakle oni imaju najveći broj donora, devedeset na milion stanovnika. Mi imamo samo šest zarez dva, Hrvatska trideset sedam ako se ne varam. Sve u svemu, to je lepo što je išlo, ja vidim smo jedan lep izveštaj od tri strane, možda je preopširan, ali u redu, i taj zaključak te španske koleginice je sasvim u redu.

Ona kaže da su, da je zakonska regulativa veoma bitna za transplantacioni program. To je prvi zaključak koji su naši stručnjaci doneli iz Španije. To je u redu Nije mi jasno šta se dešava sa Kragujevcem, Kliničkim centrom u Kragujevcu. On zaista dva miliona stanovnika pokriva, veoma bitan klinički centar. Stalno u izveštajima stoji da je odobreno građen, da je data građevinska dozvola i na tome se sve završava.

To se samo ponavlja, ponavlja i ponavlja. Kad kreće Kragujevac, a isto mi je žao jer on stojao dve, početkom dve hiljade neke godine je počeo da se priča o Kragujevcu. Nikako taj Kragujevac da krene klinički centar zaista je veoma bitan. Hm, recimo meni bi interesovalo zašto četiri miliona recimo evra je potrošeno u saradnji sa Finskim institutom za javno zdravlje. To je nadzor nad zaraznim bolestima i tamo u programu vidim da je bilo da se i mikrobiološke laboratorije.

U izveštaju, pošto je taj projekat završen, vidim da nema mikrobioloških laboratorija. Znači, voleo bih u tim izveštajima da bar u kratkim crtama vidimo šta je urađeno, šta je dobijeno od toga. Znači to da vidimo, eto to je veoma bitno Imate program za efikasniji zdravstveni sistem, odlično dvanaest miliona evra, to su ogromne pare, ali zaista u izveštaju ne vidim šta je urađeno po tom pitanju. Program prekogranične saradnje, spre, vidim spre svega sa Rumunijom i tako dalje. Odlično je, ali ne vidim šta je urađeno.

Uf, i ovo što je, recimo i Marina pričala, to je spodnji nadzor. Ja sam imao tu nesreću da budem dosta često u tim spodnjim nadzorima. Dvajs četiri je za jedan tromesečje uređeno, al' ja bih voleo da vidim šta su problemi. Ti nad, mi pišemo izveštaje, to se piše u izveštaju, čak sa predlozima šta promeniti. Ja ću sebi voleo da vidim u tom izveštaju šta su ljudi primetili koji su glavni problemi da bi rešili te probleme.

Verovatno se neki problemi ponavljaju. Ja vam mogu odmah sada reći koji su to problemi, ali u ovom trenutku mislim da to nije smisleno. Kontrola putnika u međunarodnom saobraćaju. Tri meseca, verovali ili ne, napravili su milion sto devedeset osam nula četrdeset sedam pregleda putnika znači mli-milion i skoro dvesta hiljada putnika je pregledano za tri meseca na granici. Pa da li je to realno Mislim taj podatak je krajnje, krajnje diskutabilan i kažu da svi su, nije bilo potrebe za zdravstvenim nadzorom nad tim ljudima.

Mislim, nemojmo da stavljamo neke brojke koje ne piju vodu, koje zaista vređaju našu inteligenciju da mirnih dvesta hiljada ljudi bude pregledano na granici za, za tri meseca. Izvršeno je hed u četristotdevedeset šest inspekcijskih nadzora protiv, povodom pušenja, Zakona o pušenju. Svega tri prekršajne pri-prijave su napisane, to je nula zarez dva posto pregledanih. I to je nešto što ne odgovara. A kad uđete u bilo koji restoran, kafanu, videćete da, da se krše to.

Čak se pitam šta je sa ovim zakonom? Evo, postavljam pitanje šta je sa zakonom koji je prethodna ministarka zaista, Prosvka Gruičić, pokušavala da uvede. To je da se promeni član pet, da se neke stvari promene u članu pet i da se to zauzda pitanje nepušenja, jer zaista, koliko vidim, devetnaest hiljada i osamsto ljudi godišnje umre zbog pušenja, ne samo zbog karcinoma pluća, nego sve ono što donosi duvan. To su veliki, čak koliko, dvest-trideset osam milijardi dinara se potroši na-to i tako dalje. Ajmo da vidimo da vratimo to pitanje tog zakona Da li je on skinut sa dnevnog reda ili je on i dalje aktuelanDa li hoćemo da se priključimo svetu, kako slutim u zapadnoj Evropi, da ne može da se pu-pušti u zatvorenim prostorima bez izuzetka. To je jedno pitanje

Koliko već pričam?

Pa dobro, posle tolikog čekanja.

Ali pišete Ivana, jel pišete? Pišete? Piše Da recimo, dugo smo (prekid zvuka od 30 sekundi) U najbolji namjeri zaista pričam da nešto promenimo kao odbor. Ja sam ušao u ovaj odbor za to da nešto promenim, a ne da bi bio član odbora, zaista.

Znači, shvatite ove moje opaske, primedbe, predloge, pre svega predloge, kao, kao nešto što hoću da pomognem

Sigurno da treba ovaj pravilnik o načinu hitne pomoći. On je usvojen od strane ministarstva. Da li su nevladine organizacije neke primedbe i te nevladine, koje sam ja čitao, te primedbe stoje. I mi smo kao poslanici uputili Ustavnom sudu taj predlog za neke ocenu ustavnost, to jest zakonitosti nekih odluka. Ono što bih ja voleo zaista da vidimo jednput na upravnom odboru, to zaista predlažem.

Kovid 19. Ja sam infektolog i moram to da kažem. On jeste doneo gde tehnoske poremećaje i medicinske i ekonomske i socijalne i pravne i tako dalje. Tako nešto će se ponoviti. To vam mogu garantovati.

Ja sam 2018. godine rekao da će biti pandemija, a nije trebala potrebna pamet neka velika. Jednostavno, to je jedna neminovnost. Virus na čekanju su. Virus je na čekanju.

To će se ponoviti. Ja bih zaista voleo da vidim šta smo iz svega toga naučili i koji su predlozi za promene, da se nešto dočeka bolje. Jer vidite, da budemo potpuno iskreni, mi smo covid dočekali nespremni i organizaciono i kadrovski i prostorno i materijalno. U hodu smo se mi snalazili dosta dobro, i to. Međutim, recimo, nije ispoštovan Zakon o zdravstvenoj zaštiti.

Moja malenkost je učestvovao, bio sam predsednik komisije koja je pisala taj zakon i znam da se nisu poštovali članovi tog zakona. Pitanje potrošnje. Pitanje smrtnosti, imamo višak smrtnosti, na trećem mestu smo u svetu po vrš-višku smrtnosti. Velika smrtnost u intenzivnoj jedinici, pogotovu na respiratorima, devedeset posto jednog dana. Znači, moramo razmotriti neke stvari, organizaciju potrebe, da kliničari znaju intezivnu negu i tako dalje, da se snađu oko tih aparata i to.

To me, tu je dosta pitanja, uključivanje pojedinih lekova antiparazitnih kod virusne terapije, kod virusnih infekciji i tako dalje. Bilo je dosta dobrih stvari, ali bilo je dosta i grešaka. Ajmo da napravimo rezime, a to predstavlja Institut za javno zdravlje. Po meni, oni su broj jedan u saradnji sa ostalim kolegama, stručnim komisijama. Šta smo uradili, šta je bilo dobro, šta treba promeniti i da čujemo na odboru takav jedan izveštaj.

Tim više što i predsednik Republike 2020. godine rekao da će to se uraditi. Predsednica Vlade je takođe rekla 2020. godine da nemamo šta da krijemo, da će to biti saopšteno kad sve ovo prođe, prošlo je zaista na svu sreću Ajmo da sednemo da to razmotrimo. Imam puno još stvari, al dobro

Mhm.

Hvala na toj darežljivosti, ali mislim da ne treba toliko biti zaista krut. Ovde smo da nešto popravimo, da uredimo, a ne da poštujemo satnicu u minut. Hvala vam na tome. Vidite m-m-rečenom, zahvaljujem se prvo koleginici Ivani što je odgovorila na neke stvari, a neke stvari je pogrešno protumačila. Ja nemam nameru da dezavuišem javnost sa nekim netačnim informacijama.

Meni je, što možda da kaže neko da Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti nije prekršen tokom Kovida 19. Zaista to je malo previše hrabro, da ne kažem drsko, jer taj zakon smo pisali na Fruškoj gori, da vam kažem dva dana, da vam kažem sve koji su bili članovi te komisije, ja sam bio predsednik te komisije. Š, ja mogu unutra smo da se setim nekih stvari. Prvo, u tom zakonu nema tokom pandemije epidemije nema vanrednog stanja, ima vanredna situacija, uvedeno je vanredno stanje mimo tog zakona. Vanredno stanje donosi mogućnost vojske na ulici, nabavka bez tendera i tako dalje.

Znači, to ne postoji. Drugo, u tom zakonu stoji da se u tom trenutku uključuje i privatni zdravstveni sistem kao pomoć zdravstvenom sistemu. To je bilo ve-bilo veoma korisno po pitanju dijagnostike i po pitanju terapije. U tom zakonu ne postoji krizni štab. Ne postoji.

Postoji Republička stručna komisija koja u saradnji sa Institutom za javno zdravlje Batut i Ministarstvom zdravlja čine da, to je trougao, tako smo ga zamislili, koji rukovodi zdravstvenim sistemom. To piše u zakonu. Tek naknadno, skoro posle godinu dana, ubačen je član pedeset dva mislim A gde se uvodi krizni štab post festum, već on je postojao skoro godinu dana. Prema tome, neke stvari su kršene, to nemojte ni da prvi čujete da nije kršeno. Jeste kršeno, al dobro, mora neke stvari da se menjaju, znači na kraju zakon ne može sve stvari da predvide, reši kako treba.

Prihvatam mogućnost da je nešto pogrešno u zakonu, ali nemojte mi reći da dezavuišem javnost. To je zaista previše. Što se tiče kontrole zapošljavanja, tu se koncepcijski ne slažemo. Vi govorite o eksternoj kontroli zapošljavanja zdravstvenog sistema, a ja tvrdim da zdravstveni sistem, Ministarstvo zdravlja i Institut za javno zdravlje su apsolutno kompetentni znalci da mogu sami da kreiraju zdravstvenu politiku i da predvide šta će im biti potrebno za pet ili deset godina i da nam niko nema odobrava u Vladi kojoj blage veze nema šta se dešava u zdravstvenom sistemu, da li nam treba taj kadar Valjda mi to znamo, pobogu, postoje normativi i tako dalje. Ja nisam, znači, za eksternu kontrolu.

Ja sam za interno naše, dovoljno smo pametni, zreli, umni. Što se tiče sedamdeset miliona evra, govorimo o podatku koje stoje u budžetu Republike Srbije. Tako stoje, sedamdeset miliona evra, to je taj projekat. U vašem izveštaju samo stoji šta je od toga urađeno, da je urađeno ovo, laboratorija. Na osnovu toga ja sam zaključio da je samo to urađeno.

'Čak onda ostaje pitanje gde su još pare potrošene. 'Čak toa, 'ćak ja pitam samo blagonaklono, dobronamerno da vidimo gde su pare trošene. Ništa više ljudi moji nikome ništa ne imputiram, ali tako stoji u budžetu, a u vašem izveštaju stoji samo da je uređena ta laboratorija za tih sedamdeset miliona koje stoje u budžetu.

Nemojte da prihvatate na negativan način ovo što vam govorim, to vam kažem- Znači mi nismo politički protivnici.

Mi smo lekari koji ovde pokušavaju da neke stvari reše

Ne političke poene, kako kažu, političke poene da dobiju. Ja ću onda da se borim za političke poene. Pa dajte.

tri meseca.

Jedna transplantacija sr, jetre i četiri transplantacije srca, sedam bubrega. To je vaš tromesečni izveštaj. Nisam ga ja izmislio. To ste vi uputili nama.

Neke druge stvari, al nećemo...

Njegova supruga je preminula i verovatno tu postoje neki problemi zaštite i ja sam sliku zato da idemo u susret tome, nego da se nešto odvijamo konfrontiramo, jer ono će biti suprotno, nekad kad samo će još više. Znači, gledajte da saslušamo da vidimo njegov predlog, ono što sam ja čuo, njegove predloge apsolutno su kao da je lekar.

Znači, ja sam medicinom čak nije pravnik, ali ima angažovanog pravnika, tako da je to nešto što je formulisao. Apsolutno pije vodu stručno i pravno.

Da nemate, recimo, onaj ko radi kao dističar, da nemaju vodiče koji su obavezni. Došao jedan Slovenac, lekar iz Slovenije koji je držao predavanje, sad tipno održao predavanje. Oni pokušavaju da prebace na slovenački model koji je veoma odgovoran i u smislu da postoje vodiči koji obavezuju onoga ko je na centrali. Znači, ne možemo da razmišljamo po našem zakonu postoji plus minus, ostavlja se na volju, tj. na procenu lekaru.

Šta da radi u tom trenutku. Ovo su vodiči koji su potpuno opasni. Drugo ne može hitna pomoć da ekipe koje su rezervisane za hitnu pomoć pošalju u komercijalne usluge pomoći,