Hvala vam, predsedavajući.
Poštovane koleginice i kolege, poštovani predstavnici izvršne vlasti, ja ću danas govoriti o predlozima pravosudnih zakona.
„Ne davimo Beograd“ učestvovao je u ovom procesu od samog početka. Bili smo prvi koji smo se zvanično registrovali kao organizatori referendumske kampanje i protivili smo se izmenama Ustava, zbog toga što smo smatrali, i danas smatramo, da one nisu omogućile nezavisnost sudova, niti samostalnost tužilaštva, štaviše.
Međutim, nismo mogli da pretpostavimo da će nas to potpuno isključiti iz ovog daljeg procesa, jer rekli ste da ono što ne uđe u Ustav popraviće te pravosudnim zakonima, i mi smo stvarno hteli da pomognemo, niste nam dali. Sad verovatno se svi sećate filma Slobodana Šijana „Davitelj protiv davitelja“ i znate kada Pera Mitić kaže – ko ne voli karanfile ne treba ni da živi. E pa, po toj metodologiji su obrazovane radne grupe. Dakle, ko nije bio za promene Ustava ne može ni u radnu grupu.
Uvažena ministarko Popović, želim i ovim putem da vas podsetim da je pre nekoliko dana isteklo pet meseci od kad sam vam postavila poslaničko pitanje na koje mi nikada niste odgovorili onako kako propisi nalažu. Verovatno u mnogo kraćem roku odgovarate, recimo, na pitanja koja vam uputi predsednik Republike, ali ja želim da vas podsetim da ste vi ovde izabrani da odgovarate parlamentu i narodnim poslanicima, a ne samo vašoj političkoj stranci. I tada sam pitala – da li će Venecijanska komisija videti prednacrte pravosudnih zakona pre građana i građanki Srbije? Tako je i bilo. I tako je krenuo ovaj najtransparentniji, najinkluzivniji proces ikada.
Nacrti su objavljeni 12. septembra, istog dana kada su prosleđeni Venecijanskoj komisiji. Mi smo naravno pratili šta stoji na sajtu i vrlo smo spremno dočekali sve sastanke sa Venecijankom komisijom, pisali smo primedbe, neke od njih su se i našle u mišljenjima, učestvovali smo i u takozvanoj javnoj raspravi, dolazili smo na okrugle stolove čak i kada nas niste zvali, pisali smo primedbe i vašem Ministarstvu.
Sa strane gledano, čitava ova procedura zaista izgleda bajkovito. Dakle, sve što postoji od konsultativnih mehanizama nekako ste pokrili. I u tom smislu ministarka je zaista zaslužila još jedan mandat u Vučićevoj Vladi, zbog toga što će ona, kao i prošle godine, doneti Srbiji još jedno, a sasvim je moguće i verovatno jedino „bravo“ u Godišnjem izveštaju Evropske komisije.
Mi godinama ukazujemo na to da SNS usavršava metodologiju banalizacije Ustavom i zakonom garantovanih prava kroz puko poštovanje procedure. Ovog puta to se radi zarad pohvala Saveta Evrope i Evropske komisije. Međutim, iako ste težili savršenstvu, izgleda da ste neke stvari zbrzali, potkrale su se neke greške i sada neke vaše stranačke kolege moraju da podnose amandmane da vam to isprave. Mi ne sumnjamo da će Vlada usvojiti te amandmane, da će oni biti prihvaćeni i da predsednik Skupštine neće morati njih da moli da povlače amandmane da bi uštedeli vreme.
Nažalost, čitava ova rasprava ostala je u krugu onih koji su za to stručno zainteresovani i koji inače čitaju mišljenja Venecijanske komisije. Za to ste se pobrinuli. Međutim, na kraju dana uopšte nije važno šta kaže Venecijanska komisija. Važno je kako će ovi zakoni uticati na život građana i građanki Srbije.
Zbog toga bi bilo fer da im objasnite kako će vaši stranački kadrovi presudno uticati na to ko će biti sudija i ko će onda odlučivati u porodičnim sporovima, u nasilju nad ženama, kada nekoga poslodavac nezakonito otpustili ili mu ne plaća mesecima platu, u sporovima koji će neki imati kada država dođe da im ekspropriše zemlju da bi se izgradio još jedan grad na vodi ili kada budu birani tužioci koji neće reagovati kada se nečiji član porodice nađe na putu bahatog funkcionera ili kada kompletni idioti ograniče nečiju slobodu kretanja, nekome sruše kuću, a nekome zazidaju prozore.
Što se samih predloga zakona tiče, naše glavne primedbe ostaju. Prvo, ovi zakoni legalizuju uticaj SNS na pravosuđe, drugo, u njih su ugrađeni mehanizmi za uticaj izvršne vlasti na autonomiju pravosuđa i treće, ovo nije nikakva reforma, već je prepakivanje postojećeg sistema onako kako vama odgovara.
Krenimo redom. Dakle, predlozi ostavljaju taman toliko prostora za uticaj trenutne političke većine, bilo ove ili neke buduće, na sudije i na tužilaštva, i to prvenstveno kroz pozicije istaknutih pravnika u pravosudnim savetima. Dozvolite da se poslužim terminologijom koju smo ovde slušali prethodna dva dana. Istaknuti pravnici za vas su crvena linija. Ono za šta ste otvorili prostor u Ustavu sada cementirate zakonima.
Mnogi od vas kritikuju tzv. opšti izbor sudija po zakonima iz 2008. godine i predstavljaju se kao spasitelji vladavine prava i nezavisnog pravosuđa. Mnogi od vas će i ovih dana vrteti tu istu ploču. Da se razumemo, mi nismo sudelovali niti u toj, niti ćemo učestvovati u ovoj reformi. Za nas 2008. i 2009. godine propuštena je šansa za lustraciju sudija i tužilaca koji su učestvovali u političkim suđenjima, u falsifikovanju izborne volje građana, u političkim progonima i u prikrivanju ratnih zločina. Ko je tada bio u Vladi i planirao tu reformu vi se sami prebrojte.
Međutim, ono što propuštate takođe da iskreno kažete jeste da plodove te reforme uživate poslednjih deset godina. Čak i sada dok pripremate zakone birate sudije i predsednike sudova po starim zakonima, po Ustavnom zakonu koji ste takođe sami doneli, a sa druge strane dovoljan je mig nekog od vaših istaknutih poslanika, pa da neko u Narodnoj skupštini i ne bude izabran.
U suštini, proces koji sada započinjete biće skoro isti kao i reforma iz 2009. godine, jer u sledećih nekoliko godina više od 50% sudija odlazi u penziju. Nove će biti birane pod budnim okom vaših istaknutih pravnika. Uskoro ćemo, naravno, videti i ko će biti istaknuti pravnici i mnogi se ovih dana i ističu na različite načine. Neki to čine kao članovi radne grupe, neki glume ministarku u opasnim scenama na okruglim stolovima i u medijima. Recimo, na okruglim stolovima, kada bi neko iz opozicije ili kritički nastrojenog dela civilnog društva čak i uspeo nekako da se ušunja i da nešto kaže, uvek su u pripravnosti bili kandidati za istaknute pravnike, sa pripremljenim referatima, spremni da veličaju tektonske promene u pravosuđu.
Kada govorimo o mehanizmima kojima ćete držati pravosuđe pod kontrolom, neki od njih su finansijski i vama je potpuno prihvatljivo da otvoreno kažete da će Siniša Mali određivati kako će živeti sudije i tužioci u zavisnosti od toga kako se pokažu. Neki će biti kadrovski, tako što će Ministarstvo pravde presudno uticati na broj i strukturu raspored sudijskog i tužilačkog osoblja. Na pojedinačne sudije i tužioce uticaćete premeštajima, upućivanjima ili tumačenja normi o zabrani svakog političkog delovanja posebno kada su u pitanju sudije. To je već danas i pomenuto.
I dok će sudijama biti zabranjeno da slobodno izražavaju svoje mišljenje, a javnosti, čak i onoj stručnoj da komentariše rad sudova i tužilaštava, znamo ko uvek može da najavi i komentariše optužnice, da ceni dokaze, ponekad i da ih prikriva, da opominje i optužuje sudije i tužioce za nerad i korumpiranost. Znate na koga mislim.
Na kraju, ovo nije suštinska reforma, nije čak ni njen početak, njome se ne dira niti u organizaciju pravosuđa, a predlagali smo i uvođenje prvostepenih upravnih sudova i Apelacionog ustavnog suda, kao i porodičnih i radnih sudova.
Slušajte, možda čujete i nešto što ne znate već. I ako u ovim zakonima nalazimo odredbe kojima se sudije disciplinuju za prekomerne trajanja sudskih postupaka. Predsedavajući, molim vas, stvarno.