| 15.11.2024. | Predlog za glasanje o nepoverenju predsedniku Vlade Republike Srbije |
u proceduri
|
| 02.10.2024. | Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja |
u proceduri
|
| 24.09.2024. | Predlog zakona o zastupanju i zaštiti državnih interesa Republike Srbije na Kosovu i Metohiji |
u proceduri
|
Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, kolege narodni poslanici, još u julu mesecu uputila sam zahtev sa informacijama od javnog značaja ministarki rudarstva i energetike Dubravki Handanović, a koji se tiče dozvola za istražne radnje na teritoriji Nišavskog okruga.
Pitala sam vrlo precizno kome je, na kojim lokacijama i za koje minerala izdato istražno pravo na teritoriji Nišavskog okruga. Ministarki se tada priviđao litijum i brecnula se na mene, mada nisam sigurna da li na mene ili na litijum, ali, kao što precizno može da se vidi, ja litijum u svom zahtevu nisam ni pomenula.
Usledila je salva nečega što više liči na uvrede nego na odgovore, a potom i poziv da izvršim javni uvid, budući da Ministarstvo nema mogućnosti da mi dostavi dokumentaciju.
Pošto ja na uvrede ne reagujem, navikla sam od lokalnih naprednjaka, uputila sam još jedan zahtev dodatno preciziran da, prosto, vidimo šta se to dešava na teritoriji Nišavskog okruga. Odgovor čekamo, za uvrede ćemo da vidimo.
Tamo se dešava ono što sam pretpostavila – bušotine u Niškoj banji, nadomak vodoizvorišta Studena. Lokalitet za istražne radnje je problematičan iz više razloga. Studena je strateški važno vodoizvorište koje snabdeva skoro 100 hiljada stanovnika pijaćom vodom. Kvalitet vode na Studeni još 2011. godine je bio takav da je bilo ekonomski isplativosti apsolutno mogla da se flašira.
Niška banja jednim delom leži na pijaćoj vodi, drugim delom leži na geotermalnoj vodi koja može da greje pola grada, koja je izlečila na desetine hiljada ljudi.
Niška banja mora da postane i ostane banja. Ni za 10, ni za 110 godina ne sme i ne može biti rudnik.
Svedoci smo zagađenja potoka i izvora širom istočne Srbije, gde firme „Dundee“ i „Zijin“ vrše istražne radnje bakra i srebra. Ovako izgledaju potoci i Istočnoj planini u opštini Žagubica nakon njihovih, naglašavam, istražnih radnji.
Opasnost od zagađenja vodoizvorišta usled bušenja nije jedina koja preti u Niškoj banji. Bušotine mogu da utiču na izdašnost samog vodoizvorišta, odnosno da poput arterskih bunara spuste nivo vode i da voda, umesto na površinu, se zadrži u tim bušotinama.
Zar nam nije bilo dovoljno što je tokom letnjih suša pola Srbije bilo bez vode?
Ko tačno kontroliše poštovanje uslova koji su propisale nadležne institucije, ako znamo, prema rečima ministarke Handanović, da u Srbiji ima samo šest rudarskih inspektora? Ko garantuje da istraživanja neće uticati na kvalitet i izdašnost vodoizvorišta? Ko će da bude odgovoran ukoliko dođe do presušenja ili zagađenja vodoizvorišta Studena?
Sme li ministarka da pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću garantuje bezbednost vodoizvorišta? Sme li da se ministarka Handanović obaveže da je njena odgovornost ukoliko se nešto desi sa našim vodoizvorištem?
Ovo je samo deo razloga zašto istražne radnje na potezu Gornja Studena - Bancarevo se mora zaustaviti. I prestanite da spinujete da smo mi iz opozicije protiv svega, pa i protiv razvoja Srbije, da hoćemo da zatvorimo sve rudnike, da smo protiv rudara. Ja zaista ne poznajem nikog, ne kažem da ne postoji, ali sam sigurna da ne sedi u ovaj sali ko je protiv toga da rudarstvo postoji i ko je protiv razvoja Srbije. Takođe sam sigurna i ne poznajem nikog ko je za to da Srbija postane rudarska kolonija i da ovde vrši i buši ko kako hoće.
Apsolutno bi trebalo da se istražuje, da znamo šta imamo, ali tamo gde možemo da eksploatišemo. Niška Banja nije takvo mesto. Mi tamo rizikujemo vodu koju sigurno imamo zbog minerala koje možda imamo na mestu gde sigurno ne možemo da eksploatišemo. Šta i ako ima bakra i srebra, šta ćemo s tim? Niška Banja i vodoizvorište Studena nije i nikada ne sme biti mesto za rudnik.
Za kraj, naglašavam da dozvola za istražne radnje ističe 8. decembra. Od egzistencijalnog je značaja za grad Niš da se dozvola ne produži. Niš ne može bez vode i ne može bez slobode.
Nisam sigurna da li razumete koliko Nišlijama znači voda i koliko je Niška Banja upravo zbog stanja u kome je slaba i bolna tačka svim Nišlijama. Zaista se nadam da nećemo morati da dokazujemo.
Ovo je, recimo, vrelo Studene i moram da kažem – nećete ni ovde kopati. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Gospođo Brnabić, mi u sali imamo dva Vulina, jednog koji je vređao Draganu Rakić i drugi, koji ovde pada u nesvest kada priča o ženskoj lepoti. Ako nastavimo da radimo, bojim se koliko ćemo ih još videti. Nego, da se vratim na amandman.
Aleksinac, Babušnica, Bela Palanka, Blace, Bojnik, Bosilegrad, Bujanovac, Vladičin Han, Vlasotince, Gadžin Han, Dimitrovgrad, Boljevac, Žitorađa, Kuršumlija, Lebane, Medveđa, Merošina, Preševo, Ražanj, Svrljig, Surdulica, Trgovište, Crna Trava, ovo su, gospodo, ako niste znali, nerazvijene, odnosno devastirane opštine samo nas jugu Srbije. Od 44 ukupno, 23 su na jugu, više od pola.
Da građani razumeju, nerazvijena, odnosno devastirana opština je ona koja ima neki prosek razvoja koji je 50 odnosno 60% niži od republičkog. To znači ako je republički prosek kuća, ispod republički odnosno nerazvijene opštine imaju samo temelj i po neki zid. Nemaju krov, nemaju nameštaj, nemaju prozore i vrata. A i šta će im? Na jugu Srbije je toplo. A imaju otprilike i toliko niže plate od prosečne.
Tamo su ljudi čuli da postoje neke prosečne plate od 100 hiljada i prosečne penzije od 45 hiljada, ali ih nisu videli. Tamo žive ljudi koji su se pretežno bavili poljoprivredom, čija penzija iznosi 12 hiljada, a ogroman broj njih, uglavnom žena, nema apsolutno nikakve prihode.
Za te ljude ste preko Ministarstva za razvoj nerazvijenih opština izdvojili 380 miliona aktivnog budžeta. Dakle, bez troškova održavanja Ministarstva. Na 44 opštine, 380 miliona i 10 miliona po opštini.
Volela bih da prvi ekonomista Srbije, Siniša Mali, ode do Žitorađe pa da proba da razvije Žitorađu sa 10 miliona, čisto da potvrdimo koliki je ekspert.
Sa druge strane, za Novaka Nedića, generalnog sekretara Vlade, opredeljeno je 15 milijarde. Što će reći da je Novak Nedić važniji nego četvrtina Srbije.
Moji južnjaci bi vas sad pitali - Lele, dal` ste, bre, normalni? Ja neću. Vidim i sama. Hvala.
Zahvaljujem.
Nenamenski transferi ka lokalnim samoupravama. Ista tema, bar otkad sam ja u parlamentu, ali, nažalost, isti i iznosi.
Da građani razumeju, nenamenski transferi je onaj novac koji Republika po zakonu daje gradovima i opštinama kako bi oni od tog novca gradili vrtiće, ambulante, vodovodnu i kanalizacionu mrežu i druge stvari za koje smatraju da su prioritet. Po zakonu, taj iznos bi trebalo da bude 1,7% od BDP, a nije. Taj iznos je 0,4% iliti četiri puta manji.
Ministar Mali je procenio da taj novac lokalnim samoupravama ne treba, da valjda on bolje zna od građana i predsednika opštine šta određenoj opštini ili određenom gradu treba i još kaže da su namenski transferi nikad veći, odnosno da je dodatno centralizovao već centralizovanu državu.
Ako uzmemo u obzir da je vaša stranka na vlasti u preko 95% gradova i opština, postavlja se logično pitanje - da li ministar Mali misli da su vaši predsednici opština i gradonačelnici nesposobni da grade pa im ne da novac nego namenski daje šta će da rade, ili toliko korumpirani da će bez njega da se ugrade? I tako svaka lokalna samouprava, kao što sam rekla, svake godine dobija četiri puta manje novca od propisanog.
Da građani razumeju, umesto dve i po milijarde, koliko bi trebalo po zakonu, grad Niš dobija 634 miliona. Za deset godina ste, grubom računicom, grad Niš zakinuli za preko 10 milijardi. Zato drage moje Nišlije za našu decu nema besplatnih udžbenika, nema besplatne užine, zato niška sela nemaju vodu, zato nemamo atmosfersku kanalizaciju pa nam grad posle svake kiše pliva u fekalnim vodama. Zato nema vrtića u Gadžinom Hanu, zato merošinska sela nemaju ni tehničku vodu, zato Blace postaje mesna zajednica, jer se sve gasi. Zato ljudi odlaze sa juga Srbije trbuhom za kruhom i zato nam jug pred očima nestaje.
Za to vreme Fiskalni savet pokazuje još jednu anomaliju. U periodu od 2018. do 2023. godine iz tekuće budžetske rezerve Beograd je dobio 9,5 milijardi, Niš 345 miliona. Da prosto prevedem, četiri puta više po glavi stanovnika je Beograd dobio od Niša. Zašto, kada su u Beogradu svi projekti? Zašto, kada je Beograd u periodu od 2008. do 2014. godine imao Fond za finansiranje projekata u nerazvijenim opštinama? Nekad je Beograd pomagao Srbiji a sada Srbija pomaže Beogradu.
Metro koji nikako da izgradite plaćaju svi građani Srbije. Da ga bar izgradiste, pa kada mi iz unutrašnjosti dođemo ovde, da se vozimo tim metroom, nego ste nam i autobusku stanicu izmestili na livadu. To je jedina autobuska stanica na svetu koja nema ni zgradu, a počinje sa radom.
Kako će tačno od EKSPA biti bolje, recimo meštanima sela Taskovići kod Gadžinog Hana? Ljudima u selu Rujnik kod Niša koji nemaju vodu, ljudima u Beloj Palanci kojima i dan danas kasne plate, koji su zaposleni u javnom sektoru? Kako će od izgradnje nacionalnog stadiona biti bolje jugu Srbije?
Da vam kažem još nešto. Za to nisu krivi građani Beograda, jer ni njima nije lako i taoci su sukoba između Vesića i Šapića. Za to je kriva ova vlast koja uništava i Niš i Beograd i celu Srbiju. Hvala.
Zahvaljujem.
Uvažena predsedavajuća, kolege narodni poslanici, još u julu mesecu uputila sam zahtev sa informacijama od javnog značaja ministarki rudarstva i energetike Dubravki Handanović, a koji se tiče dozvola za istražne radnje na teritoriji Nišavskog okruga.
Pitala sam vrlo precizno kome je, na kojim lokacijama i za koje minerala izdato istražno pravo na teritoriji Nišavskog okruga. Ministarki se tada priviđao litijum i brecnula se na mene, mada nisam sigurna da li na mene ili na litijum, ali, kao što precizno može da se vidi, ja litijum u svom zahtevu nisam ni pomenula.
Usledila je salva nečega što više liči na uvrede nego na odgovore, a potom i poziv da izvršim javni uvid, budući da Ministarstvo nema mogućnosti da mi dostavi dokumentaciju.
Pošto ja na uvrede ne reagujem, navikla sam od lokalnih naprednjaka, uputila sam još jedan zahtev dodatno preciziran da, prosto, vidimo šta se to dešava na teritoriji Nišavskog okruga. Odgovor čekamo, za uvrede ćemo da vidimo.
Tamo se dešava ono što sam pretpostavila – bušotine u Niškoj banji, nadomak vodoizvorišta Studena. Lokalitet za istražne radnje je problematičan iz više razloga. Studena je strateški važno vodoizvorište koje snabdeva skoro 100 hiljada stanovnika pijaćom vodom. Kvalitet vode na Studeni još 2011. godine je bio takav da je bilo ekonomski isplativosti apsolutno mogla da se flašira.
Niška banja jednim delom leži na pijaćoj vodi, drugim delom leži na geotermalnoj vodi koja može da greje pola grada, koja je izlečila na desetine hiljada ljudi.
Niška banja mora da postane i ostane banja. Ni za 10, ni za 110 godina ne sme i ne može biti rudnik.
Svedoci smo zagađenja potoka i izvora širom istočne Srbije, gde firme „Dundee“ i „Zijin“ vrše istražne radnje bakra i srebra. Ovako izgledaju potoci i Istočnoj planini u opštini Žagubica nakon njihovih, naglašavam, istražnih radnji.
Opasnost od zagađenja vodoizvorišta usled bušenja nije jedina koja preti u Niškoj banji. Bušotine mogu da utiču na izdašnost samog vodoizvorišta, odnosno da poput arterskih bunara spuste nivo vode i da voda, umesto na površinu, se zadrži u tim bušotinama.
Zar nam nije bilo dovoljno što je tokom letnjih suša pola Srbije bilo bez vode?
Ko tačno kontroliše poštovanje uslova koji su propisale nadležne institucije, ako znamo, prema rečima ministarke Handanović, da u Srbiji ima samo šest rudarskih inspektora? Ko garantuje da istraživanja neće uticati na kvalitet i izdašnost vodoizvorišta? Ko će da bude odgovoran ukoliko dođe do presušenja ili zagađenja vodoizvorišta Studena?
Sme li ministarka da pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću garantuje bezbednost vodoizvorišta? Sme li da se ministarka Handanović obaveže da je njena odgovornost ukoliko se nešto desi sa našim vodoizvorištem?
Ovo je samo deo razloga zašto istražne radnje na potezu Gornja Studena - Bancarevo se mora zaustaviti. I prestanite da spinujete da smo mi iz opozicije protiv svega, pa i protiv razvoja Srbije, da hoćemo da zatvorimo sve rudnike, da smo protiv rudara. Ja zaista ne poznajem nikog, ne kažem da ne postoji, ali sam sigurna da ne sedi u ovaj sali ko je protiv toga da rudarstvo postoji i ko je protiv razvoja Srbije. Takođe sam sigurna i ne poznajem nikog ko je za to da Srbija postane rudarska kolonija i da ovde vrši i buši ko kako hoće.
Apsolutno bi trebalo da se istražuje, da znamo šta imamo, ali tamo gde možemo da eksploatišemo. Niška Banja nije takvo mesto. Mi tamo rizikujemo vodu koju sigurno imamo zbog minerala koje možda imamo na mestu gde sigurno ne možemo da eksploatišemo. Šta i ako ima bakra i srebra, šta ćemo s tim? Niška Banja i vodoizvorište Studena nije i nikada ne sme biti mesto za rudnik.
Za kraj, naglašavam da dozvola za istražne radnje ističe 8. decembra. Od egzistencijalnog je značaja za grad Niš da se dozvola ne produži. Niš ne može bez vode i ne može bez slobode.
Nisam sigurna da li razumete koliko Nišlijama znači voda i koliko je Niška Banja upravo zbog stanja u kome je slaba i bolna tačka svim Nišlijama. Zaista se nadam da nećemo morati da dokazujemo.
Ovo je, recimo, vrelo Studene i moram da kažem – nećete ni ovde kopati. Hvala vam.
Zahvaljujem.
Obraćam se premijerki Ani Brnabić. Da li znate da su od 19 devastiranih opština 15 na jugu Srbije, a od ukupno 44 nerazvijene opštine 21 je na jugu Srbije. Siromaštvo, dame i gospodo, glad. Da li znate da su pojedine od tih opština pred bankrotom? Ne samo da im je ugrožena tekuća likvidnost već postoji realna mogućnost da već na jesen uđu u blokadu? Sigurna sam da znate šta znači blokada za lokalnu samoupravu.
Kada će opštinama biti uplaćena sredstva iz tekućih budžetskih rezervi, budući da nisu dobili prošlogodišnja kako ne bi ušli u blokadu i kada će im biti povećani transferi koji nisu povećavani od 2014. godine, jer sa ovim što trenutno dobijaju očigledno je da ne mogu da funkcionišu, a većina tih opština nema razvijenu privredu i zavisi o države.
Da li znate da jugoistočna Srbija učestvuje u famoznom BDP sa 13,7%, a da su ulaganja iz tog BDP u naš region 4,5%, a da beogradski region ima udeo u BDP sa 41,7%, a ulaganje iz BDP 72,8%? Za to vreme Niš ima najmanji budžet po glavi stanovnika od svih najvećih gradova. Leskovaca ima najmanju prosečnu platu od svih gradova. U Nišu postoji prvi put pad stanovnika, jer kineske fabrike nisu dovoljne da zadrže mlade Nišlije, a kamoli da privuku druge. Iako Leskovac ima najmanju prosečnu platu, ima stadion jer stadioni valjda najbolji utiču na rast BDP. Gadžin Han nema vrtić i industrijsku zonu, Prokuplje nema imovinu, jer prodadoše sve živo, Merošina nema vodu, Crna Trava nema ljude, pa im ništa i ne treba. Ironije je što ni Beograd nema metro, ni normalnu autobusku i železničku stanicu, moderne, savremene i sa gradskim saobraćajem povezane, pa bar kada dolazimo u prestonicu da vidimo gde ide naš novac.
Drage moje Nišlije, to znači da vi plaćate porez i doprinos, a da naš novac ne ostaje tamo, već ide dalje, što ne bi bilo tako strašno da se ulaže u stvari koje bi svima bile korisne: u opremu za bolnice, kako ne bi postojale liste čekanja, kako ne bismo mesecima čekali na pregled, u veće plate prosvetara a ne u nacionalne stadione. Premijerko, krajnje je vreme za decentralizaciju, jer će od Srbije na kraju ostati samo mahale.
Kao da nije dosta siromaštva na jugu dolazi do otpuštanja radnika, krenulo je od "Geoksa", preko "Grunera" u Vlasotincu, a sada postoji mogućnost da se zatvori "Džinsi" u Leskovcu. U Vlasotincu je 200 ljudi ostalo bez posla. Znate li vi šta je 200 ljudi za malo Vlasotince? Ekonomska bomba i na sve to deo radnika otpušten je, odnosno ostao je bez posla, bez otpremnina i bez prava na naknadu sa biroa. Na prevaran način potpisali su sporazumni raskid ugovora o radu i tako otišli na ulicu. Tek nakon pritiska javnosti "Gruner" je počeo da otpušta onako kako je trebalo od početka, naravno proglašavajući tehnološke viškove, ali ne samo to. "Gruner" je pod pritiskom javnosti priznao da krši ugovor o subvencijama i ja sam u odgovoru na poslaničko pitanje od ministra Baste dobila da će "Gruner" vratiti deo državnog novca u budžet, negde oko 400 hiljada evra.
Gospodo, budući da su radnici otišli na ulicu uz stimulativne otpremnine koje su zaista mizerne, mislim da bi bilo fer da se od tog novca koji "Gruner" vraća tim radnicima isplate zakonom propisane otpremnine. Gospođo premijerko, hoćete li pomoći tim ljudima da dobiju zakonom propisanu otpremninu od novca koje "Gruner" vraća državi?
Zatim, imamo radnike leskovačkog "Džinsija" koji su i dalje na prinudnom godišnjem odmoru, iako su davno iskoristili godišnji odmor. Fabrika im duguje plate, putne troškove i niko ne zna da li će se uopšte vratiti na posao, jer nemaju koga ni da pitaju. Vlasnici i menadžeri su u Turskoj, lokalna samouprava čeka da se oni vrate iz Turske, jer nema nikakve informacije, a portiri kažu da se fabrika zatvara. Ti ljudi žive ionako od bednih plata i sada ne znaju šta će dalje. Šta se dešava sa fabrikom "Džinsi" u Leskovcu i šta država može da uradi kako bi zaštitila radnike, makar od neizvesnosti?
Radnici nisu roblje i nisu broj. Ne možete se hvaliti njima kada se otvaraju radna mesta, a kada ti isti ljudi ostaju bez posla da se pravite kao da ne postoje. Ovo je realnost, ovo nam se dešava. Ne možete ih gurnuti u matriks imaginarnog sistema koji nikad ne zakazuje i praviti se da je sve u redu. Ako su nam opštine pred bankrotom, fabrike pred zatvaranjem, radnici pred gladovanje, saglasićemo se da ipak nešto nije u redu. Tim ljudima sada treba premijerka, a ne komesarka SNS. Hvala.
Zahvaljujem.
Pitanje za ministra saobraćaja, infrastrukture i građevinarstva, Gorana Vesića, i direktora „Putevi Srbije“, Zorana Drobnjaka – da li je tačno da autobusi koji su prevozili ljude na miting 26. maja nisu plaćali putarinu?
Kakve su to spiskove sa registarskim oznaka autobusa imali zaposleni na naplatnoj rampi Niš sever i ko im je dao te spiskove?
Znam, jer je moj poznanik svojim autobusom prošao upravo na toj naplatnoj rampi. Njega su pitali jel sa mitinga, pa tražili registraciju na spisku. Naravno, nije je bilo. Onda su ga pustili tako što nije platio putarinu jer se stvorila gužva.
Da olakšam, dostaviću ministru i registarsku oznaku, da objasni, ne meni, nego građanima, da li je moguće da neko koristi auto-put a da ne plati putarinu? Da li to važi za sve građane, i one koji nas sada gledaju, ili je to privilegija koju imaju samo ljudi koji idu na miting SNS?
Da li je neplaćanje putarine važilo i za albanske autobuse koji su angažovani da prevoze niške naprednjake, recimo prevoznik „Barileva turist“, čiji je vlasnik blizak Kurtiju?
Da li je tačno da je te autobuse angažovao načelnik Nišavskog okruga, Petar Babović bez znanja vrha stranke?
Takođe, vozači „Niš ekspresa“ svedoče da su putarine bile, citiram: gratis, odnosno da im na elektronskoj naplati na izlazu očitaju tag, a na ulazu im se račun stornira, odnosno anulira, pa iznos bude nula.
Ukoliko ja grešim ja ću se javno izviniti, ali pozivam ministra Vesića da nam dostavi Izveštaj sa svih naplatnih rampi sa putarinama tog dana da vidimo koliko je autobusa prošlo, koliko je putarina naplaćeno, a koliko je računa stornirano.
Takođe, pitanje za Nikolu Selakovića, ministra za rad, boračka i socijalna pitanja – htela sam da tražim dodatno angažovanje socijalnih radnika u školama, budući da su socijalni radnici najbolje obučeni za rad sa porodicama sa decom. Međutim, kako da tražim dodatno angažovanje ako socijalni radnici ne mogu ni da se bave redovno svojim poslom?
Naime, od kada je došlo do promene programa, kada su centri za socijalni rad sa Sistema integral prešli na sistem SOZIS u centrima za socijalni rad je totalno rasulo. Sistem baguje, koči, nema sve elemente potrebne za rad, a nema ni istoriju korisnika, što znači da ako je neki korisnik dugogodišnji centra za socijalni rad to ne postoji u novom sistemu, nego socijalni radnici moraju da izađu iz novog programa, da uđu u novi, prekucaju podatke, pa tek onda da se posvete korisniku, odnosno najosetljivijoj kategoriji našeg društva.
Socijalne radnike ste ovim programom pretvorili u administrativne radnike koji po čitav dan prekucavaju podatke iz programa u program. A zapošljavanje novih ljudi nije moguće. Pazite sad, moguće je zaposliti nove ljude samo u slučaju povećanja broja korisnika, ali ne i u slučaju povećanja obima posla. Zato pitam ministra koja je potreba bila da se sa starog programa, koji je bio funkcionalan, pređe na novi koji nije funkcionalan? Koliko nas je to koštalo i koja firma je isporučila, odnosno od koje firme je nabavljen taj softver?
Pitanje za Aleksandra Vulina, direktora BIA, da li je naša BIA i on kao direktor su znali da se sprema nasilno preuzimanje institucija na Kosovu i Metohiji? Jer ako nije znao, a zna šta večeraju opozicionari, to je ozbiljan bezbednosni propust. Ako je znao, a i pored toga dozvolio dovoženje ljudi, nekoliko hiljada Srba na miting SNS i na severu Kosova ostavio žene i decu same sa pripadnicima ROSU i u nemilost režima Aljbina Kurtija, koji je bez ikakvog sporenja kriv zbog eskalacije na Kosovu, onda nije direktor BIA nego komesar SNS. Znači, dva put da podnese ostavku.
Za kraj, pitanje za ministra policije Bratislava Gašića, kada će da podnese ostavku i zašto ne odmah, i zbog očiglednih i ozbiljnih propusta u vezi sa masakrom u Mladenovcu i zbog izostanka reakcija policije prilikom upada određene grupe ljudi na privatni posed TV N1? On je dužan da zaštiti novinare, privatni posed i sve građane ove zemlje, bez obzira da li su članovi vladajućih stranaka, nisu članovi, novinari i ostali.
A mi se, građani, vidimo u subotu 3. juna u 18.00 časova ispred Narodne skupštine sve do ispunjenja zahteva, među kojima je ostavka ove dvojice. Zahvaljujem.